Šta je novo?

Реконструкција Трга Републике

[url=http://beobuild.rs/forum/viewtopic.php?p=565660#p565660:gyjl195h je napisao(la):
direktor » 07 Sep 2018 06:04 pm[/url]":gyjl195h]Cigurno je bice na trgu sve zavisi koliko kvadrata nadju i koliko bude upotrebljivo
Mozda bude kao u somboru jedan dio sa godinama i matrijalom kojim je trg bio poplocan tada

Odlična ideja! Moje fotke iz Sombora...kao me je vratilo u sve te periode neverovatno.

976e2274deb381438edef98fe9202e39.jpg


abdfcae6f961f16ec46b3453112d571a.jpg


dde988744416b378a94b503e1ece656e.jpg


aed3731d5a3acd13ec22cb4d9d61b719.jpg
0cb495922671df6fa05f409a0edd3c77.jpg
 
[url=http://beobuild.rs/forum/viewtopic.php?p=565654#p565654:18w6fjbm je napisao(la):
laki72 » 07 Sep 2018 05:26 pm[/url]":18w6fjbm]
Pocinjes da preterujes sa proizvoljnim tumacenjem
Po tebi "pelet je drvo za ogrev" i gle cuda, gradjevinska firma, izvodjac radova na trgu, ga na licu mesta meri i pakuje?!
Da ga jos i ne prodaje na trgu, po "proizvodnoj ceni" na licu mesta ?
Pelet i drvo za ogrev nisu isto, te ne manipulisi poluinformacijama.
Pelet JESTE drvo za ogrev. Pravilno usitnjeni biološki ostaci, obično drvo, za ogrev raznih veličina. "Pravilno usitnjeni" je ključno jer tako bolje gori pošto je tada ravnomerniji i bolji priliv kiseonika gorivu sa raznih strana i na većoj površini. Jesu obično i samleveni, ali mislim da to nije neophodno. U svakom slučaju je ogrev. Mali segmenti drveta su za male kućne peći, a za velike peći se mogu koristiti veći komadi drveta. Recimo tačno kao ova kaldrma. Drvena kaldrma se sastoji od relativno malih i vrlo pravilno isečenih drvenih blokova prožetih nekom impregnirajućom tečnošću na bazi smola koja verovatno gori još bolje od drveta. Pa su IDEALNE za velike peći. A zatim su još uredno zatvorene u vreće napravljene za pelet gde čak i PIŠE pelet. Uzevši u obzir ovdašnje običaje, šta bi po tebi trebalo pomisliti? Da apsolutno NEMA šanse da neko želi da zaradi pare koje su odmah gotove pošto se blokovi prosto ubace u vreće, pri čemu upravo i vidimo veoma uredne, čiste, jednake i dobro spakovane vreće, i da to nikako ne treba spominjati u forumu ni kao mogućnost pošto je nemoguće? ILI da IPAK postoji mogućnost da bude tako, pa je treba makar spomenuti, jer bi se onda nešto od toga još moglo spasiti? Šta je po tebi logičnije da uradi neki član foruma koji prvi neleti na to?

 
Aman covece, pelet upravo jeste od ostataka drveta, ali i druge bio mase (kostica, semwnki, slame, sase...)
Dobija se PRESOVANJEM, a ne mlevenjem, i ne (bi) smeo da ima primesa smole, ulja, nafte.
Pogodan je kai sitniji zbog PRECIZNOG doziranja.

Ovo su dzambo vrece u kojima se pelet takodje prodaje. Druga varijanta su dzakovi od 15kg tezine.

Ovo cak ne moze biti ni briket.
Takodje, automatizovani gorionici bi imali problem sa potpaljivanjem ovoliko velikih, starih i tvrdih (kaldrma je sigurno radjena od najtvdjeg dostupnog drveta) komada.
Bez obzira na to:
No to nije ogrevno drvo, kao sto sto od iverice NIJE drveni sto.

I jos jedna stvar.
Cena ogrevnog drveta, posebno u srbiji je prilicno niska, te ako izvodjac ili neko drugi misli da zaradi, svi drugi nacini su profitavilniji od prodaje u ogrevno drvo.
Basta kafica, prilaz vikendici, staza u dvoristu neke rezidencije... sve su to mesta gde bi se ovo moglo staviti i "debelo" naplatiti
Molim te jos jednom da ne srozavas svoju (dobru) reputaciju na ovom forumu, bespotrebnim izmisljanjem i nagadjanjem, a potom tvrdoglavim branjenjm zauzetog stava, bez obzira sto ti se ukaze da gresis.

Sent from my HTC Desire 526G dual sim using Tapatalk
 
Laki, odlaziš u digresiju koja nije bitna i gubiš iz vida suštinu. Ovoliki veliki broj praznih ali brendiranih vreća na kojima je logo Nemačke firme za promet peleta se ne nalazi tek tako na ulici. Gde bi se onda te vreće mogle naći? Pa najpre u nekoj firmi za promet ogreva koja od tih Nemaca kupuje pelet i prodaje građanstvu. Ali zašto bi se jedna građevinska firma uopšte obraćala baš firmi za promet OGREVA, i zašto bi im ovi dali svoje vreće, ako ne predstoji neki biznis sa njom? Građevinci bi jednostavno uzeli neki od kamiona koji su maltene stalno parkirani na gradilištu, pobacali drvenu kaldrmu u njega i istovarili je u neko skladište u jednoj ili svega par tura. Nema posebnog pakovanja u mnoštvo pojedinačnih i manjih vreća i dodatnog gubitka vremena. A ako se iz nekog razloga baš mora stavljati u vreće, standardno građevinsko preduzeće će pre imati na raspolaganju vreće za uobičajene rasute građevinske materjale koji se transportuju u vrećama, a ne baš čitavu gomilu praznih i skoro novih vreća za PALET. Pa je sasvim opravdana, u najmanju ruku sumnja, da bi stara drvena kaldrma mogla biti prodata kao ogrev firmi kojoj je posao promet ogreva i čije su to vreće. Ne mislim da je to preterivanje.

Šta je tačno pelet stvarno sekundarno. Negde sam čitao objašnjenje da je glavna tajna ideje zagrevanja peletom u boljoj raspodeli kiseonika. Mali, standardni i pravilni blokovi nekog (bilo kog biološkog goriva) tako imaju veću površinu koja je izložena vazduhu, a time i kiseoniku, što drastično poboljšava ravnomernost i intenzitet sagorevanja tog goriva. Činjenica da se kod peleta najčešće razbijaju (ili melju) unutaršnja vlakna (recimo drveta) samo pomaže homogenizaciji tog goriva i smanjenju procenta vlage, što povećava procenat iskorišćenja, ali to ustvari nije bitno i nije osnovno za ideju. Pa su onda rekli da je pelet ustvari sve što koristi tu ideju standardizovanja, usitnjavanja i uobličavanja, a time povećavanja površine goriva koja je u peći izložena kiseoniku. U tom smislu bi u velikim pećima toplana, industrijskih pogova ili kotlarnica mali i pravilni blokovi drveta kao što je ova kaldrma funkcionisali isto kao daleko manji pelet u malim kućnim pećima, pa tako ustvari za te peći ova kaldrma i jeste pelet. Ali to je prosto usputna digresija, samo dodatna veza između natpisa i sadržaja vreće, pa je nebitno čak i ako takva definicija peleta nije univerzalno prihvaćena.

Poenta moje poruke je bila da je drvena kaldrma sa Trga Republike lepo i uz priličan i možda nepotreban trud radnika upakovana u čitav niz posebnih vreća (kao za prodaju) na kojima efektivno piše "OGREV" iako građevinska firma ne trebalo da ih ima na raspolaganju niti da ima veze sa firmom koja ih ima. Tvrdnja iz moje poruke "Pelet jeste drvo za ogrev" samo na još jedan način uspostavlja tu vezu: da je pelet ogrev i da su drvene kocke u njima takođe ogrev, pa čak i BAŠ pelet ako je prethodna definicija peleta tačna (ali je nebitno i ako nije tačna).
 
Zuma trosis slova bez potrebe a pritom si mogao da pitas na gradilistu dobili ljudi vrece za dz i iskorsitli
Odma neke teorije zavjere
 
Hajde sad bar jedno 5-6 narednih strana raspravljajte o peletu..
 
[url=http://beobuild.rs/forum/viewtopic.php?p=565682#p565682:2ju0w4cu je napisao(la):
milos.tro » 07 Sep 2018 07:42 pm[/url]":2ju0w4cu]
autor fotografije:Dragana Amšler‎
file.php


lucky_luke_by_furkanholmes_dav41k8_png.jpg
 
[url=http://beobuild.rs/forum/viewtopic.php?p=565747#p565747:3nrbqown je napisao(la):
Vox91 » 08 Sep 2018 09:37 am[/url]":3nrbqown]Hajde sad bar jedno 5-6 narednih strana raspravljajte o peletu..
Nema šta dalje da se raspravlja jer je glupo gubiti vreme na očigledno. Ideja da se pare ne bacaju kroz prozor nije teorija zavere. Toliko staro drvo stavljeno u vreće za ogrev će završiti kao ogrev. Možemo samo da se nadamo će neki mali deo biti sačuvan za muzej ili demonstraciju stare drvene kaldrme, ali TO, za razliku od onog prvog, u Srbiji uopšte nije sigurno.
 
Izgleda da nema ništa od peleta:
“- Zavod za zaštitu spomenika grada Beograda ustupiće 150 komada drvene kocke Narodnom muzeju. Deo kocke biće vraćen na Trg republike i posebno zaštićen kako bi građani mogli da vide kako je trg nekada izgledao, a deo ćemo koristiti za druge delove pešačke zone u centru grada - ”

https://www.blic.rs/vesti/beograd/hit-o ... re/cbsghjv
 
Jadan zuma toliko energije lik potrosio na teoriju zavere da ce drvena kaldrma ici u pelet kad ono ode u muzej :D
Sad bi bila fora da grad odustane od stambol kapije mislim da to ne bi preboleo.
 
Vračarac wrote : ... Jadan zuma toliko energije lik potrosio...

Zuma , H V A L A tebi
na blagovremeno gradjansko ukazivanje javnosti i nadležnima a koji predhodno mozda jesu ili nisu shvatili vrednost

ako jesu - samo su dobili potvrdu gradjanske budnosti i zainteresovanosti za takav vredan raritet
ako nisu - na delu je bio pozitivan inicijalni impuls za donošenje odluke kakva je i objavljena

U svakom slučaju sve pohvale Zumi :kk: :D :kk:
i naravno ovo jeste potvrda da se Beobuild i dalje vrlo pažljivo prati i čita

:sesir:
 
Samo da ne nađu još nešto, pa da i za to odluče da "prikažu kako je nekada bilo" ....
 
Hahhaaha

A da ipak te vrece donesu meni umesto da ne kupujem drveni pelet?


Sent from my HTC Desire 526G dual sim using Tapatalk
 
[url=http://beobuild.rs/forum/viewtopic.php?p=566365#p566365:15qyp0md je napisao(la):
Vračarac » 10 Sep 2018 02:40 pm[/url]":15qyp0md]Jadan zuma toliko energije lik potrosio na teoriju zavere da ce drvena kaldrma ici u pelet kad ono ode u muzej :D
Sad bi bila fora da grad odustane od stambol kapije mislim da to ne bi preboleo.
Ma šta vi mislili meni je drago kad se ovako pesimistična predviđanja pokažu pogrešnim. Zašto bih uopšte trošio vreme pišući o neizbežnom da nemam bar malu nadu da to ipak nije neizbežno, da bi takvo pisanje u bar nekim slučajevima moglo pomoći da se ipak donese bolja odluka, ili da se makar proširi svest da slične greške ne treba praviti neki sledeći put. A predviđanja su uglavnom pesimistična samo zbog iskustva o trenutnoj praksi u Beogradu, a ne zbog neke depresivne crte u karakteru, daleko bilo. Kad u Beogradu dođe vreme da većina odluka gradskih vlasti bude relativno dobra, onda bi po defaultu trebalo pretpostavljati da će sve verovatno biti kako treba, ali pošto je ustvari većina loša, onda se mora pretpostaviti da neće. Tako da mi je zaista drago da sam ovaj put pogrešio u predviđanju, ali nisam pogrešio u stavu. On je takav kakav u ovo vreme i sa ovom praksom mora da bude. Poverenje građana se zaslužuje delima, ne pada sa neba.

Što se tiče odustajanja od Stambol kapije mislim da je insistiranje na čuvanju istorije, ma kakva ona bila, i na prikazivanja dugačkog kontinuiteta života u Beogradu izrazito važno baš u njemu. Isuviše puta je rušen, obrazovanje je na niskom nivou, ljudi su sluđeni i izgubljeni stalnim promenama političkog sistama i totalnim gubitkom bilo kakvog zajedničkog sistema vrednosti koji bi ih povezivao, a povrh toga, kao izbeglice iz raznih ratova i vrlo malih mesta, nemaju potrebno urbanu kulturu. Grad ne može da čuva sam sebe. Potrebno je kod ljudi razvijati poštovanje prema njemu kao prema posebnom živom organizmu koji ima svoju prošlost i svoju budućnost, ali i svoje potrebe koje upravo ti ljudi treba da obezbede. Onda se ne bi desilo da se Beograd na vodi kod nekih vidi kao "veliki korak napred" niti mnoge druge stvari koje su sada prosto izvan interesovanja i svesti običnih ljudi. Ta svest da je grad više od skupa zgrada u kojima živimo se razvija upravo tako što se prikazuju važni ostaci prošlosti kao što je Stambol kapija.
 
Rušenje Stambol kapije sa jasnom namerom da joj se trag ne vidi je takođe deo istorije.
Isto kao i za Hitlerov bunker.


Nije sve u "građevinama".
 
Rušenje istorije tamo gde ona ne smeta razvoju i nema izrazito opasne društvene posledice NIJE nešto što treba podržati. A poređenje sa Hitlerovog bunkera sa glavnom kapijom Beograda je apsurdno.
 
Kada je neko opsednut "građevinama" i sve posmatra i meri kroz tu svoju opsesiju, onda mu jeste "apsurdno" i istorijski događaj koji se desio kada i kako se desio mu je - "opasan".

A to se samo pravi, realan život, ništa više...
 
Upravo sam objasnio da ne posmatram grad samo kroz građevine nego i kroz odnos ljudi prema gradu i svemu što se u njemu dešavalo, a i to je samo jedan od mnogih aspekata. Zatim, već smo pričali zašto NIJE dokazano da je Stambol kapija srušena "sa jasnom namerom da joj se trag ne vidi" (nego zbog velikih sila i urbanističkih potreba), pa to ne treba ponavljati. Sada obe te stvari više nisu aktuelne pa je možemo bar obeležiti. Jedna silom i objektivnom situacijom iznuđena odluka o rušenju ne može imati veći značaj od mnogih godina u kojima to jeste bila gradska kapija. Pa je jasno šta je važnija "istorija". Isto kao i kod Hitlerovog bunkera. Mnogi su žalili što nije sačuvan kao opomena i istorijski spomenik, što bi on zaista bio. Međutim tada je, nažalost očigledno ispravno, procenjeno da je opasnost od fašizma i dalje aktuelna, i ustvari je toliko ogromna društvena opasnost da to mora imati prioritet, pa se ne sme rizikovati da bunker postane simbol onima koju u fašizmu ne vide ništa loše. Ali je čak i uz takvu opasnost mesto gde je bio ipak označeno. Što se nas tiče, teško da je opasnost od nabijanja na kolac ili prelaska Srba na islam i dalje ozbiljna društvena opasnost, pa su isti razlozi teško primenljivi i ovde.

1280px-Berlin_2011_location_of_F%C3%BChrerbunker.jpg
 
Vidi, Zuma, kako da ti objasnim...
Kapija, je postojala oko 140 godina, kao vojni objekat, okružena smrdljivim šancem, iskunjenim žabokrečinom, nije imala status nekakve evropske gradske kapije (možda, ali vrlo, vrlo kratko), "grad" unutar nje je tada bila turska kasaba.
Jedine stvari po kojoj je ostala zapamćena jesu nabijanje na kolac ispred nje i silni ustanici koji su izginuli na njoj.
Sve ostalo je tanak pokušaj gradnje priče o nekakvoj kapiji koja je kao jako bitna za istoriju Beograda pošto je, eto, postojala i bila je velika.
Jaka stvar.

A za sve koji imaju kritičan ili čak negativan stav prema rušenju ove kapije i/ili turskih građevina po Beogradu, preporučujem da pročitaju ovo:

http://www.spc.rs/sr/sveti_djakon_avakum_iguman_pajsije

da bi stekli neku predstavu o kakvim se vremenima radi, kakvi su to ljudi tada bili i šta su činili.
Pa će videti da u životu postoje mnogo teže stvari od rušenja i zaborava "građevina" i koliko su "građevine" za ljude jedna u suštini periferna stvar.
Sad, ovo jeste forum o građevinarstvu i građevinama, ali ova tema lepo prikazuje šta može da se dogodi kada ljudi previše razmišljaju o svom fahu a ne o stvarnom životu.


(a eto, i Hitlerov bunker ima samo tablu...)
 
Vrh