Šta je novo?

Реконструкција Трга Републике

Ja ti kazem da je mogla da se pomjeri i da je milos poslao gardu da poravna izvuce ulice sve te zgrade su srusene..
I da procita knjigu kaldrma i asfalt
Ma turci su tu nevinasca srb glave su se same odsjecale...
Dobro je sto su je srusili
Prosto mi nije jasno sta ti i za cije babe brasno pokusavas da opravdavas turke i uopste ovo oko kapije ....
I sto pises iza Igorve opomene da se vrati tema u pravi smjer a ne u tvoja mastanja krivudanja iiv ljubavi ka turcima ...
 
[url=http://beobuild.rs/forum/viewtopic.php?p=565470#p565470:2dchx3kx je napisao(la):
direktor » Pet Sep 07, 2018 1:31 am[/url]":2dchx3kx]Ja ti kazem da je mogla da se pomjeri i da je milos poslao gardu da poravna izvuce ulice sve te zgrade su srusene..
Kapija nije mogla da se pomeri, niti je postojala opcija da se zadrži po našoj volji zato što ni Mihajla ni Srbe niko nije pitao da li žele da ostane, ili ne, nego su, kao što juče napisah, velike sile na konferenciji u Kanlidži 1862. usvojile protokol kojim je SRPSKOJ VLADI NAREDJENO da sruši sve spoljne bedeme, šanac, zajedno sa sve četiri kapije. To je glavni razlog za rušenje svih tih utvrdjenja, a ne želja Srba zbog neke omraze prema Turcima.. Na kraju krajeva, vidimo da se našoj tadašnjoj vlasti nije toliko žurilo da ispune obaveze iz protokola, pošto je Mihajlo naredio konačno rušenje tek 1866, dakle 4 godine posle konferencije. Da su Srbi toliko mrzeli tu kapiju poleteli bi da je unište odmah posle konferencije, a ne da im stoji u gradu još 4 godine..I stvarno je više dosta ovog prepucavanja..
 
Kapija nije srušena 1862., kad nam je naređeno da je rušimo, nego 1866. zato što je tada Emilijan Joksimović bio pri kraju svog urbanističkog plana (konačna verzija 1867.), pa je najzad postalo jasno kako će izgledati ulice i šta smeta a šta ne. Što sam rekao još u početku. Onda su imali i urbanistički koncept i priliku da odrade međunarodnu obavezu bez dilema o njihovom efektu na grad. Ali u ovom slučaju argumenti izgleda nisu bitni jer Turci moraju biti krivi i kad nisu, pošto bi inače Srbi ostali bez univerzalnog izgovora. Dakle, niko ih ne brani u principu, nego ZA OVO nisu krivi. Bio sam malo uporniji nego inače zato što me je zaista iznenadila širina potrebe da se rušenje pripiše "mržnji prema simbolu patnji" iako niko nema ni blagu predstavu da li je to tačno, čak toliko da se onome ko to dovodi u pitanje pripisuje da "brani Turke".

Ali dobro, dosta o tome, pa evo izveštaja sa gradilišta.
 
Ekskluzivna vest je da se su prvi delovi Stambol kapije ponovo pojavili :)

Pogledajte prilog 1
Ovde vidite dva pravougaona polja ograđena crveno belom plastičnom trakom. Unutar njih su prvi vidljivi ostaci Stambol kapije.


Desno polje izgleda ovako.

Pogledajte prilog 9
Unutar njega se nalaze tri bliska ali za sada odvojena bloka zidana ciglom i malterom.

Pogledajte prilog 5
Levi blok

Pogledajte prilog 8
Srednji

Pogledajte prilog 7
Desni

Pogledajte prilog 6
Ovako izgleda levo polje ograđeno trakom

Pogledajte prilog 4
Pogledajte prilog 3
Pogledajte prilog 2
Uzevši u obzir razmak između ova dva polja, kapija bi ispala zaista široka. Međutim ipak treba sačekati da se otkrije malo veći deo. Takođe, ovi ostaci su veoma plitko ispod nivoa tla.
 
Druga zanimljiva vest je da je ispod Trga Republike, ili bar dela koji okružuje spomenik, i dalje drvena kaldrma. I to u veoma dobrom stanju.

Loša vest je da izgleda sve to imaju nameru da prodaju kao ogrev. Zar ne bi bilo lepo da se bar negde napravi parče da vidimo kako je to izgledalo? Koliko sam razumeo, konjske potkovice bi se klizale na kamenoj kaldrmi, pa je zato drvena bila i bolja i tiša. Posle toliko godina i dalje izgleda prilično očuvano i ima pravilne oblike. Nigde ne vidim trulež.

Pogledajte prilog 22
Pogledajte prilog 21
Pogledajte prilog 20
Pogledajte prilog 19
Pogledajte prilog 18
Pogledajte prilog 17
Pogledajte prilog 16
Pogledajte prilog 15
Pogledajte prilog 14
Pogledajte prilog 13
Pogledajte prilog 12
Pogledajte prilog 11
Pogledajte prilog 10
Pogledajte prilog 9
Pogledajte prilog 8
Pogledajte prilog 7
Pogledajte prilog 6
Pogledajte prilog 5
Pogledajte prilog 4
Pogledajte prilog 3
Pogledajte prilog 2
Pogledajte prilog 1
 
Ovakvi pronalasci kad kod krene da se nešto kopa me uvek zaintrigiraju. Baš se pitam šta bismo mogli da pronađemo ispod asfalta nekih ulica Starog grada. Znam da je teško poštovati i očuvanje starog i širenje novog, ali mislim da je šteta da pojedini pronalasci kao npr. mozaik ispod Platoa budu zatrpani jer nemamo volje da smislimo način i da poštujemo istoriju i da omogućimo razvoj modernog grada.
 
[url=http://beobuild.rs/forum/viewtopic.php?p=565475#p565475:14nnaksd je napisao(la):
Vox91 » 07 Sep 2018 01:12 am[/url]":14nnaksd]... Na kraju krajeva, vidimo da se našoj tadašnjoj vlasti nije toliko žurilo da ispune obaveze iz protokola, pošto je Mihajlo naredio konačno rušenje tek 1866, dakle 4 godine posle konferencije. Da su Srbi toliko mrzeli tu kapiju poleteli bi da je unište odmah posle konferencije, a ne da im stoji u gradu još 4 godine..I stvarno je više dosta ovog prepucavanja..
Ne uzimaš u obzir čisto tehničke aspekte. A i koji rok je bio dat za rušenje? Ovo je vrsta razoružanja i takve stvari se rade po planu i u fazama.
 
Kada se kopa po centru uvek se nesto pronadje. Kladim se da ispod drvene kaldrme postoji jos slojeva i ostataka - ako se dovoljno duboko kopa.
 
Deo ove drvene kocke bi trebalo sačuvati i izložiti u Muzeju grada.

Ulice u centru grada su bile popločane sa njom, a pose rata su bile prodavane i deljene kao ogrev.
Otac mi je pričao kako je deda donosio tu kocku i kako su se nekoliko sezona grejali na nju... i da je odlično grejala.
 
One velike bele plastične kese sa slike su napunjene izvađenom drvenom kaldrmom. Ako je suditi po natpisu na njima - Das Pellet - namenjene su prodaji kao drvo za ogrev, a ne muzeju. A ako su originalne onda imaju bar nekih 130 godina.


Beograd - 1908. - Pozorišni trg - demostracije protiv aneksije BiH
 
Očigledno je da Turci finansiraju sređivanje Trga Republike.

Zumo, radi se o Emilijanu Josimoviću, a ne Joksimoviću.
 
[url=http://beobuild.rs/forum/viewtopic.php?p=565491#p565491:28d9co99 je napisao(la):
Zuma » 07 Sep 2018 07:10 am[/url]":28d9co99]One velike bele plastične kese sa slike su napunjene izvađenom drvenom kaldrmom. Ako je suditi po natpisu na njima - Das Pellet - namenjene su prodaji kao drvo za ogrev, a ne muzeju. A ako su originalne onda imaju bar nekih 130 godina.


Beograd - 1908. - Pozorišni trg - demostracije protiv aneksije BiH
file.php


I o čemu onda pričamo? Poslednji primerci prve kocke kojom su nekada bile popločane centralne gradske ulice i trgovi se prodaju kao ogrev umesto da se sačuvaju i izlože u Muzeju.
A nije nikakav problem, napor, trošak ili gubitak...
Ali zato će da treći/četvrti put obeleže Stambol kapiju, samo malo ukrivo....
 
Pa evo, ja rekoh šta mislim po oba pitanja, i Stambol kapije i drvene kaldrme. A sad šta će se po oba pitanja stvarno uraditi, to je već za nas izvan dometa ...

PS.
Mada, kad bolje razmislim ipak ima nešto. Trebalo bi za svaki slučaj telefonirati muzeju nauke i tehnike, za slučaj da ipak ne znaju za ovu priču. Pa da im bar otmu par ovih kesa za svoju zbirku pre nego što ih ovi nekome prodaju za ogrev.
 
Koliko se često menjala ta drvena kaldrma i da li je bila još negde osim na Trgu?

Mislim da ne bi bilo loše da se 30-ak kvadrata "poploča" sa tom drvenom kockom
 
Terazije, Kralja Milana, verovatno Knez Mihailova.... ima sigurno u "Kladrma i asfalt". Daleko je bilo jeftinije seći drva nego kamen.
 
Video sam fotografije na kojima su pojedini osteceni delovi kolovoza bili krpljeni asfaltom (u kasnijem periodu).
Ali ne vidim potrebu za nekim posebnim odrzavanjem, osim zamene ostecenih kocki, zalivanja izmedju kocki i redovnog ciscenja (konjska balega).
Uostalom, ni palube drvenih jedrenjaka nisu bile lakirane, ali su zato stalno ribane. Sve se svodi na vrstu drveta.
A ovde umesto ribanja imas tockove i kopita koji udaraju, kortljaju se i klizaju po povrsini kocke, sto ih dodatno uglacava...
Cak mislim da na ovakvoj podlozi ima manje trenja nego na asfaltu...
 
Ne mraci zuma kocka se cuva i bice adekvatno prezentovana izvodjac je uklanja u dzakovev koje je nasao bice dio sa kockom
 
Ma drvo je jedan fenomenalan materijal. Uvek se toga prisetim kada vidim one topole koje su većim delom godine potopljene u Dunavu.

A topole se valjda vode kao mekano drvo.

No, kvalitetno drvo je postalo verovatno mnogo skupo.
 
[url=http://beobuild.rs/forum/viewtopic.php?p=565532#p565532:2f97m6u3 je napisao(la):
direktor » 07 Sep 2018 10:06 am[/url]":2f97m6u3]Ne mraci zuma kocka se cuva i bice adekvatno prezentovana izvodjac je uklanja u dzakovev koje je nasao bice dio sa kockom
Pa uredno su zapakovane u jedoobraznu amabalažu na kojoj svuda piše "drvo za ogrev" (Pellet). To je prva stvar koja pada na pamet.
Imaš li više informacija o ovome? Da li je to sigurno? Gde će biti taj deo?
 
Evo kako je drvena kaldrma slagana.

Pogledajte prilog 3
Pogledajte prilog 2
Pogledajte prilog 1

Bilo bi lepo i da je biolozi ispitaju. Koliko je tačno stara? Na osnovu godova se može utvrditi tačna godina kad je drvo posečeno. Gde je rasla? Koji je tip drveta u pitanju? Čime je impregnirana? Koliko je gornja površina oštećena saobraćajem (ako je uopšte moguće ukloniti asvalt bez velikih oštećenja drveta)?
 
@zuma

Pocinjes da preterujes sa proizvoljnim tumacenjem
Po tebi "pelet je drvo za ogrev" i gle cuda, gradjevinska firma, izvodjac radova na trgu, ga na licu mesta meri i pakuje?!
Da ga jos i ne prodaje na trgu, po "proizvodnoj ceni" na licu mesta ?

Pelet i drvo za ogrev nisu isto, te ne manipulisi poluinformacijama.

Sent from my HTC Desire 526G dual sim using Tapatalk
 
Cigurno je bice na trgu sve zavisi koliko kvadrata nadju i koliko bude upotrebljivo
Mozda bude kao u somboru jedan dio sa godinama i matrijalom kojim je trg bio poplocan tada
 
Znači i obrisi Stambol kapije, beleg izmeštene grobnice i drvena kocka?
Nedostaje rešenje za 9. mart, a ima i ona fotografija seljaka koji vodi svinju preko trga na pijacu....
 
Vrh