Са оваквим шаторима само још фале Мурат, турци јањичари, азапи и јакинџије
Чини ми се некад да би трг боље изгледао без палате Риунионе.
Onih "samo još 2 sprata" je izgleda ukorenjeno u našoj svesti oduvek. Naravno tada kada je izgrađena (1903. godine za Upravu fondova) nit je imala neku namenu od izuzetnog značaja za čitavu državu niti je trg bio, jelte, glavni, najvažniji. Pa i nije čudo što su nicale poprilično velike zgrade. Da se pitam, kao što se ne pitam, ja bih ta dva sprata pod mač tj pod crtu sa ruskim carem preko puta. S obzirom da zgrada Reuniona stvarno u današnjem kontekstu izgleda rogobatno i zbog blizine baca senku na zgradu Narodnog muzeja kao jedne građevine koja bi svima koji posete Beograd, trebalo da ostane u sećanju kada iz njega i odu.ili da je zgrada barem bila vise uvucena, do linije sa narodnim muzejem.
cosak ruskog cara bi fino krasio pozorisni trg.
Bez ljutnje, ali pre bi trebalo udvostručiti zgradu muzeja i pozorišta, nego ovu smanjivati. Nacionalni teatar, neadekvatan, zgrada premalena, nacionalni muzej takođe. Stoga...Onih "samo još 2 sprata" je izgleda ukorenjeno u našoj svesti oduvek. Naravno tada kada je izgrađena (1903. godine za Upravu fondova) nit je imala neku namenu od izuzetnog značaja za čitavu državu niti je trg bio, jelte, glavni, najvažniji. Pa i nije čudo što su nicale poprilično velike zgrade. Da se pitam, kao što se ne pitam, ja bih ta dva sprata pod mač tj pod crtu sa ruskim carem preko puta. S obzirom da zgrada Reuniona stvarno u današnjem kontekstu izgleda rogobatno i zbog blizine baca senku na zgradu Narodnog muzeja kao jedne građevine koja bi svima koji posete Beograd, trebalo da ostane u sećanju kada iz njega i odu.
Pogledajte prilog 137263Pogledajte prilog 137264
Nema ljutnje, čak se i slažem donekle. Kompromis je tu negde izmedju. Ako se recimo postavimo prema frontu narodnog muzeja on je realno, sem narodnog pozorišta i staklenaca okružen zgradama koje su više onda njega, tako da, taj predlog ima smisla. Sa druge strane, zgrada muzeja u principu prati tu spratnost koja je istorijski definisana u ovom delu grada, tačno može da se povuče linija koja prati pravac ulica Obilićev venac i Francuske, s jedne strane su zgrade "niže" gradnje, a sa druge pak palata Albanija, čitav potez od Kolarčeve do Terazija i nadalje. U tom smislu nekakao zgrada Reuniona tu iskače da kažemo.Bez ljutnje, ali pre bi trebalo udvostručiti zgradu muzeja i pozorišta, nego ovu smanjivati. Nacionalni teatar, neadekvatan, zgrada premalena, nacionalni muzej takođe. Stoga...
Kažeš to kao da je to nešto loše? Šta je loše u pokušaju da se jedina, koliko toliko očuvana, celina ne dogradjuje, nadzidava svuda i pretvara u Menhetn. Novi Beograd, tako urbanistički dizajniran je mnogo povoljniji za izgradnju zgrada većih gabarita i modernijeg izgleda, a da ne pričamo o pogodnostima lociranja komercijalnih funkcija tamo, a ne u ovom delu grada.Слажем се. Неко би да уподоби центар времену када је Београд био десет пута мањи град
Ako je tako, evo i skice rešenja za Trg republike, Nikole Dobrovića, sa izložbe u galeriji SANU koja još uvek traje.Приоритет не би требале бити зграде нити њихова естетика, но функција самог трга - упрошћавање раскрснице тако да Француска и Васина иду директно једну на другу, а не кривина вратоломна.
Zanimljivo resenje, minus ovo zagradjivanje od Knez Mihajlove, ne vidim poentu.
Takodje, levelisanje nije bas najjasnije, posto je do Doma Vojske sve ozbiljna nizbrdica.
Teško je suditi crtežu, ali ideja kao ideja stvarno jeste interesantna. Ima primera u svetu (Boston i Glazgov pogotovo) gde postoje takoreći dva nivoa na kojima se nalazi pešački/kolovoz. Kao na slikama.Zanimljivo resenje, minus ovo zagradjivanje od Knez Mihajlove, ne vidim poentu.
Takodje, levelisanje nije bas najjasnije, posto je do Doma Vojske sve ozbiljna nizbrdica.
Ko govori o gradjenju solitera u centru. Nego ti bi da rušiš zgrade od pre 100 godina da bi bile u visinskoj ravni sa onima od pre 150 godina...Kažeš to kao da je to nešto loše? Šta je loše u pokušaju da se jedina, koliko toliko očuvana, celina ne dogradjuje, nadzidava svuda i pretvara u Menhetn. Novi Beograd, tako urbanistički dizajniran je mnogo povoljniji za izgradnju zgrada većih gabarita i modernijeg izgleda, a da ne pričamo o pogodnostima lociranja komercijalnih funkcija tamo, a ne u ovom delu grada.
Po meni je lepše imati više manjih trgova u gradu, nego jedan ogroman kao Crveni trg u Moskvi...Ako je tako, evo i skice rešenja za Trg republike, Nikole Dobrovića, sa izložbe u galeriji SANU koja još uvek traje.
Pogledajte prilog 138382Pogledajte prilog 138383