Реконструкција Трга Републике

[dripac28]

Pa šta to imamo ovde? Realno više građanima znači "Butik", od DNK fontane i sata...

 

[Otis.Driftwood]

Pa tu se prave instagrami i tu zele da budes vidjen

 

[Дошљак]

Пазите, трг је опет слепо црево, без јавног превоза тако да се ту сад може наћи само онај ко жели да оде у кафић.

 

[astrodule]

Kafić na svakom glavnom trgu u glavnom gradu će biti pun i tako je u celoj Evropi svaki dan.

Prevelika je hajka na kafiće, to je sasvim normalna stvar po centru svakog grada.

Jedino ih treba ograničiti da ne zauzimaju previše mesta (tj, skinuti mnogima po jedan red stolova).

 

[Дошљак]

Мени би искрено мање сметала већа башта кафића код Дома штампе колико ми боде очи овај "Бутик" тик испред музеја.

 

[astrodule]

- Juče je naš gradski urbanista Marko Stojičić sa Sekretarijatom za saobraćaj odredio trasu biciklističke staze na Trgu kako sam im i naložio. Tako da će biciklisti dobiti novu stazu, a kolovoz će nesmetano moći da koriste motociklisti što nije bilo moguće pre nego što sam dao nalog za preslaganje. Već tokom sledeće nedelje pojedini delovi kolovoza biće pušteni za saobraćaj kako tehnološki proces bude dozvoljavao - dodaje Vesić.

Čekaj, ON je naložio i za par dana su osmislili?

Znači tako se radi u Beogradu?!

 

[marrecar]

Videćemo šta će reći kada opet bude menjanje kocki, koji je tada razlog. Da neće možda biti leteći automobili iz novog naprednjačkog spota?

 

[relja]

Corradi » 10 Oct 2019 09:41 pm[/url]":60ix45j0]Nažalost i ono što smo sačuvali (a istorijski je bilo neprocenjivo) pre neku godinu je ukradeno i završilo u starom gvožđu.
Mislim na stubove sa Terazija na kojim su bili obešeni ustanici.

To nisu bili originalni stubovi sa Terazija, već stilizovane kopije u manjoj razmeri koje formiraju obeležje u obliku Terazija:

 

[Zuma]

dripac28 » 12 Oct 2019 07:35 am[/url]":1ogzk719]Pa šta to imamo ovde? Realno više građanima znači "Butik", od DNK fontane i sata...

Ne, pogrešno se potenciraju pogrešne stavri. Mi smo tradicionalno i dalje veoma društvena nacija, socijalni kontakt nam puno znači. A pogotovo socijalni kontakt u javnom prostoru. Tako da je osnovna potreba ljudi sadržajno bogata okolina, onda kad žele da šetaju sa nekim, i STOLICE gde mogu da sednu i druže se, kad ne žele da se kreću. Kafane i kafići samo eksploatišu ovu potrebu NASILNO im prodajući usput mnoge druge stvari koje su narodu tek od sekundarnog značaja. To je prosto klasična konzumeristička ucena moderne faze kapitalizma bez moralnih ograničenja: Zauzeću dobar javni prostor i stvoriti prijatnu okolinu, ali ćeš zato platiti ne samo stolicu na dobrom mestu, nego ćeš usput MORATI da jedeš, piješ, slušaš glupu muziku, plaćaš nebitne ukrase i nepotrebnu ulugu nepotrebnog kelnera. Što ti se više proda dodatnih, najčešće nepotrebnih usluga, zarada onoga ko je u dogovoru sa gradskim upravljačima monopolisao javni prostor se povećava. Nasilno nam izvlače pare tako što nam se uz stolice u javnom prostoru prodaje još sve i svašta, prisilnom vezanom trgovinom.

Tako da nije u pitanju to da naš narod baš TOLIKO obožava kafiće, restorane i kafane, nego se drugačije ne može družiti ako je vladajuća filozofija uređenja prostora među našim arhitektama da se broj javnih i besplatnih klupa u prijatnom ambijentu stalno smanjuje. Naravno, u korist praznih betoniranih površina koje grad može iznajmiti nekome ko mu plaća zakup, a zatim zakupac taj zakup izvlači iz našeg džepa nasilnom trgovinom koju ne možemo odbiti: "Ako želiš da pričaš sa prijateljima na javnom mestu, zato što voliš da budeš napolju, u svom gradu, i u masi mnogih drugih ljudi, MORAŠ da piješ i jedeš da bi vlasnik kafane i grad mogao na tebi DODATNO da zaradi (dakle više od pokrića troškova i profita za stvarno željenu uslugu).

Razumem potrebu da postoje i takvi, veći, prazni i fleksibilni prostori, pa zbog toga mislim da je ovakvo uređenje Trga Republike opravdano. U pitanju je velika raskrsnica sa centralnim položajem pa je ovo pravo mesto upravo za to. Uostalom, prazan vašarski plac je uvek postojao u svakom našem većem naselju. Ali je zabrinjavajuća tendencija preterivanja u tome na drugim, manje pogodnim mestima, što se i kod nas širi ta filozofija tobožnje "lepote praznine", koja je tobože "moderna", znak "razvijenog grada", a ustvari je samo krajnje nevešto prekrivena maska finansijskog interesa grupe koja mnoštvo ljudi i gradski prostor vidi samo kao bogom danu fabriku za proizvodnju para. Dakle, njihova filozofija je, analizirati sve potrebe ljudi, pa videti kako se one mogu iskoristiti da se DODATNO izvuku pare (nikome ne smeta pokriće troškova i ostvareni profit za stvarno željenu uslugu).

Suprotna filozofija bi bila da se te osnovne i univerzalne socijalne potrebe građana zadovolje takvim uređenjam i opremanjem javnog prostora (besplatne javne klupe, drveće, česme, WC-i, vidikovci ...) koje ih zadovoljavaju u razumnoj meri, pri čemu se pare iz budžeta (naš porez) koriste samo u meri u kojoj pokrivaju troškove takvog uređenja, gde se dakle NE pokušava da javni prostor bude profitni centar, nego neprofitni javni servis, kao što mu i ime kaže da bi trebao da bude.

 

[Kailan]

Да би та теорија пила воду клупице по парковима би морале да буду константно заузете да би сироти народ морао да седи у кафићима по цео дан и испија кафе јер нема где другде да спусти кости. А то је бесмислено. Сви ми знамо колико је људи седело по оним жардињерама и ДНК фонтанама а колико у околним кафићима.

У Србији се од турске инвазије па надаље социјализација увек везује за такве просторе и људи воле *и* да се друже у парковима *и* да се друже по угоститељским објектима (кафићима, кафанама итд.). То није никаква фаза капитализма, заправо, на Балкану је и старије од капитализма. Ја не знам двоје људи да су се икада (романтично или другарски) нашли са намером да оду да седну на јавну клупу. То може да буде успутно и треба да буде могуће али те фразе како су кафићи сувишни или наметнути у Београду (а посебно Балкану) просто не пију воду.

Сви ти кафићи морају да добију дозволу и папрено плаћају држави што јој заузимају јавни простор тако да је потпуно погрешно претварати се да иједан једини кафић у Београду или Србији ради противно државној вољи или одлукама демократски изабраних политичара и јавних службеника.

 

[Zuma]

Pogledaj nove kamene klupe na Trgu Republike. Kao god je iole lepo vreme, uvek su zauzete. Sa obe strane Trga. A tako je bilo i ranije, sa onom starom klupom po obodu žardinjera. Takođe, zašto su skoro sve klupe na Kalemegdanu uvek pune? Gde su restorani i kafane po silnim Kalemegdanskim stazama i zašto im oni tamo nisu potrebni? Ili u drugim održavanim parkovima u popularnim, centralnim delovima grada? Što se restorana i kafana tiče, nisam rekao da naš narod tamo ne želi da ide, niti da nekada ne vole da pojedu i popiju, nego da ih ima daleko više nego što bi bio prirodan nivo takvih potreba kad bi postajala kvalitetna javna alternativa, i da su posećeni drastično više nego što bi to bio slučaj da su besplatne klupe mnogobrojnije, zajedno sa lepo uređenim malim mikro prostorima oko njih. Da je dakle to namerna politika uređenja (javni prostor kao čista površina za izdavanje), a ne spontani odgovor na stvarne potrebe građana ili grada. Tako se puni budžet, ali na pogrešan način. Ne transformacijama KOMERCIJALNOG dela gradskog prostora, koji upravo tome i služi, dakle da zadovolji razne složenije potrebe građana i ostvari profit za one koji ih obezbeđuju, nego zloupotrebom JAVNOG prostora koji NE TREBA da proizvodi profit za grad. Njegova namena je upravo suprotna. Da obezbedi one opšte funkcionalnosti i potrebe koje se bolje mogu realizovati ako se NE komercijalizuju. Moramo biti svesni ove razlike jer inače zloupotreba većini građana postaje sasvim nevidljiva, prosto zato što su se navikli na nešto što ne bi trebalo da se dešava (ako je jedno mesto gde se može sesti u relativno prijatnom ambijentu samo kafana, što se mora dodatno platiti, onda niko neće ni biti svestan da tako ne mora da bude, da bi javni prostor trebao da pruža alternativu ako su želje građana u nekom trenutku skromnije prirode).

Pogledajte prilog 3
Pogledajte prilog 2
Pogledajte prilog 1

 

[Piccolo]

Znam da je drugarici iz Francuske kada je dolazila u posetu bilo neverovatno koliko ljudi ima po kafićima i da se svako druženje/sastanak sa nekim svodi na odlazak u kafić na piće, kod njih je savršeno normalno da se sedne bilo gde, park, klupa, bedem, kupi piće usput negde/ponese od kuće i da se ne troše svakodnevno pare zbog nekog dodatnog komfora kafića (ne kažem da kod nas to nije normalno, samo je sekundarno u odnosu na kafić i to poprilično), iako sa druge strane oni češće idu u restorane nego prosečni građani Srbije (ima veze naravno i sa standardom, ali ni tu ne preteruju), pošto sam kao student jedan semestar proveo u Francuskoj (gde sam je i upoznao) to je i moje iskustvo.

 

[astrodule]

Evo, kod mene u jednom običnom, socijalnom bloku kod fontane (Blok 3) otvoreno je u poslednjih par godina par kafića pri zgradama. Okruženje odvratno (parking, neposredno uz zgradu, gleda na parking ili na unutrašnjost bloka) i uvek ima ljudi koji tu sede. Znači, ima nešto u našem mentalitetu što tera ljude da sednu u kafić, DA IH NEKO SLUŽI i da plate to piće mnogo više nego u prodavnici 50m udaljenoj od tih kafića.

Drugo je restoran i večera (ručak) u njima - e to je kod nas već retkost. Da li je taj odlazak u kafić zamena za porodični (grupni) odlazak u restoran gde se potroši više novca - moguće. Moguće je da su to neki kompleksi.

Ja (i ljudi oko mene) mnogo više volim da uzmem za poneti pa sednem na neku klupu ili šetam, nego da sedim u kafiću.

kao i @Piccolo sam primetio te stvari u inostranstvu. Pa tamo mnogo bogatiji ljudi nose ručni frižider na plažu sa sendvičima i pićem ili sede u parkovima i pijuckaju nešto iz termosa (od kuće), ali kod nas te ljudi proglase za paradajz turistu ako poneseš nešto od kuće. Ali zato u restoranima vidiš čitave porodice, i ljude raznih generacija kako se druže.

A ovde, sedneš u kafić i grupno drndaš mobilni.

Sve u svemu, kafići na trgovima su OK.

 

[Ventilator_BGD]

150 dinara za kafu u kaficu nije luksuz. Ljudi su uglavnom kafopije zavisnici i vole da popiju dobru lavazzu to je jedan od primarnih razloga druzenja po kaficima. Ali slazem se da je sve vise preraslo da ljudi klupice i kucno druzenje menjaju za kafane, sto je besmisleno jer se time gubi neka doza intime prijateljstva. Jer prijatelji koji ti dolaze u kucu uglavnom ucestvuju u tvom zivotu aktivno, porodicno, pozrtvovano, druzenje po kaficima distancira. Tako da ta prica ima 2 strane. Dok sam bio u hladnom oslu primetio sam da se oni druze mnogo vise nego mi, i to po kucama, petkom i subotom i to stariji ljudi sa decom. Takodje sam radio i neke kuce za australiju, i jedan od zahteva je bio (a slicno je i u oslu) da dnevna soba moze da primi 10+ ljudi komfornog sedenja, zbog nedeljnih okupljanja + druzenja oko bazena. Ali to je kuca od 200+ kadrata u kojima mozes da imas komfor sa prijateljima kad uspavas decu a da njima ne remetis njihov komfor. Imam utisak da nase navike zivota u prostorima od po 40-70m2 imaju svoju pozitivnu i negativnu stranu, a to je definitivno da nas socijalizuje u javnim prostorima ali ta socijalizacija postaje povrsnija. Ono sto je tragedija je da danas kuce svuda osim u uzem delu beograda su otisle u bescenje dok se prcvarnice od stanova prodaju po paprenim cenama.

 

[Pasarela]

Кафићи јесу дошли са стране у БГ али Кафане су овде измишљење. Значи ко хоће да гаји дух БГ треба да отвори кафану а не кафић.

 

[vranac]

У Паризу кафа може да кошта 10 евра, и када је попијеш очекује се да изађеш напоље...

У Београду доста људи живи у малим неугледним становима, и кафић представља простор дружења, састајања са пријатељима или прост место релаксације, као проширена дневна соба... Велики део Медитерана користи кафее као простор на тај начин, није то ништа специфично за Србију.

Такође ми смо друштвени људи као и већин јужних Европљана. Не бих никада ни желео да будемо као север Европе после 6 сати поподне изгледа као да је полицијски час напољу.

 

[Zuma]

astrodule » 13 Oct 2019 09:41 am[/url]":1ix6pg9f]Evo, kod mene u jednom običnom, socijalnom bloku kod fontane (Blok 3) otvoreno je u poslednjih par godina par kafića pri zgradama. Okruženje odvratno (parking, neposredno uz zgradu, gleda na parking ili na unutrašnjost bloka) i uvek ima ljudi koji tu sede. Znači, ima nešto u našem mentalitetu što tera ljude da sednu u kafić, DA IH NEKO SLUŽI i da plate to piće mnogo više nego u prodavnici 50m udaljenoj od tih kafića.

Nije primarna potreba da ih neko služi, pa čak ni piće. Nego kafane obezbeđuju uvek spremne stolice, koje su blizu jedna druge i poređane u krug. Što omogućava razgovor jer se više ljudi gledaju u lica i sede blizu, pa se tako i dobro vide i dobro čuju. To je najvažnije. Ne mora se stajati, pa nema fizičkih prepreka za duže druženje, a svi se dobro vide i čuju. A piće je tu sada već više jedna naučena ritualna socijalna forma, simbolični znak druženja i dobro provedenog vremena (plus što malo opušta sagovornike). Korisno ali ne obavezno.

Urbanista bi takve, zaista univerzalne ljudske potrebe morao bar da pokuša zadovoljiti bez potrebe da ih dodatno plaćamo privatnicima, jer je to isto kao kad bi morali plaćati prolaz kroz svaku ulicu. Privatnik ti napravi kvalitetan i dobro išaran trotoar, pa ti plaćaš na ulazu svake ulice, na naplatnoj rampi. Ali to bi bilo smešno, trotoar treba svima, zašto ga plaćati svaki put kad možemo deo poreza koji plaćamo usmeriti na efikasnije i neprofitno, dakle po svemu jeftinije obezbeđivanje takvih potreba za trotoarom i gradskim ulicama. Druženje u javnom prostoru je ista takva potreba i treba je, bar u nekoj početnoj meri, zadovoljavati na isti način. Tako što će se ići na humani gradski ambijent koji nam, gde je god to moguće, već nudi svu potrebnu javnu opremu za sve takve univerzalne potrebe (klupe za sedenje, zelenilo, voda, wc, kante za đubre...).

To bi značilo puno malih gradskih pjaceta i drugih većih i manjih površina gde već postoji uređenje i javna oprema koja omogućuju kontakte izvan mikro grupe sopstvene porodice i privatnog stana. Jer nejegova veličina u gradu, gde je prostor skup po definiciji, retko kad može biti dovoljna i za funkcije većeg druženja i drugih socijalnih kontakata. A čak i kada jeste dovoljna, ljudi vole da budu ne samo sa svojim najbližim prijatljima, nego i da budu uronjeni u vrevu grada, u otvorenom prostoru, sa nebom i Suncem iznad njih, ne u sveprisutnim i bliskim zidovima, dakle okruženi i mnogim drugim ljudima i onim što oni na javnom prostoru rade. Praviti se da su takve potrebe toliko retke, pa ih oni koji ih "slučajno" žele moraju posebno i svaki put ponovo platiti nekim privatnicima koji ih obezbeđuju (stolice za sedenje ...), je prosto zamazivanje očiju apsurdnom političkom ideologijom eksploatacije koja se samo maskira kao "urbanistički trend" tobožnje nadmoćne estetrike i funkcionalnosti praznih javnih površina. Ako tako prijatan i ka ljudima usmeren prostor može da postoji u Parzu i sličnim gradovima, mogao bi i na drugim mestima.

Od ovoga:

ka ovom:

Zašto?

 

[Ventilator_BGD]

Ljudi malo vise vremena treba da provode u kuci i u prirodi mesto u gradu i po kaficima. Mnogo smo se kao narod: 1)vezali za asfalt 2) odrodili od domacinstva. Ova tema duboko zadire u pricu o idealnom modelu grada, koji nije zavisan samo od arhitekture, nego i narodnih obicaja (i pijenje kafe po kaficu je preslo u narodni obicaj) Voleo bi da je beograd malo ambijentalniji na periferiji, jer nama grad retko gde nudi npr. ovo:

https://www.youtube.com/watch?v=eommxlR6xFk

 

[Zuma]

Srbi su zbog problematične i nasilne istorije zadržali mnoge karakteristike plemena i pridaju značaj i velikoj "proširenoj porodici" koja se sastoji od mnogih bliskih prijatelja i poznanika. Što nudi sigurnost, bogatije i raznovrsnije kontakte i zaštitu u grupi. I to je VEOMA dobro, pogotovo za moderno društvo koje pati pre svega od otuđenja i emotivne praznine. Iako nam je taj plemenski instikt sada često mana, to je ipak, dugoročno posmatrano, naša velika prednost za budućnost i mora se negovati. Setite sa samo fantastičnog narativnog i poetskog kvaliteta narodnih pesama, koji su najbolji izraz dostignuća kolektivnog života u ranijim periodima. Tako da javni prostor treba, tamo gde je moguće i ima smisla, urbanistički tretirati maltene kao posebnu vrstu stana (ili zajedničkih prostorija) u nekoj, ne previše zatvorenoj i tolerantnoj plemenskoj zajednici. To nije samo mesto kuda se prolazi da bi se stiglo negde drugde. Sa eventualnim usputnim atrakcijama. Ne, mi ŽIVIMO i provodimo vreme i u jednom i drugom prostoru, i mnoge veoma slične potrebe postoje paraleno u oba. Pa onda i uređenje javnih prostora treba da sledi sličnosti u funkcijama i upotrebi koje postoje između njih. A stan nije prazna površina koju komercijalni provajderi stalno ispunjavaju nečim, pošto im se svaki put plati za ono što u stanu ionako redovno koristimo.

 

[marone]

Zuma, i druge nacije su ratovale, bile i vise pustosene pa su se izdizale. Imali su sistem koji je izgradjen i koncept zbog izgradnje inkluzivnih institucija, za razliku od nas i nama slicnima koji su od gradjenja nacionalne drzave osnivale ekstraktivne institucije u sluzbi manjine koja je u tom trenutku na vlasti. Nismo mi nista vise povezani medjusobno od drugih nacija. To su mitovi, kao sto su i izgovori svake vladajuce elite da su nam ratovi i strani faktor krivsi za stanje u drustvu cime grade alibi za sopstvenu nesposobnost. Narativni i poetski kvalitet imaju i drugi, a razlika je sto je kod nas narodni narativ uzet kao istorijska podloga ispred cinjenica. Mnogo je primera, da ih ne navodim.

Ako nam je zajednistvo vazno, kako to da imamo ovakav odnos prema zajednickom i javnom prostoru? Zajednicka dvorista, ulazi zgrada, parkovi, trgovi... Kakav odnos imamo prema prirodi koja nas okruzuje?

Sto se ovog trga tice, nece ni ova podloga na kolovozu dugo izdrzati i bice potrebna nova re-rekonstrukcija. Novac je nas, zajednicki, poput spomenute imovine a rasipa ga grupa pojedinaca koja ga koristi za svoje interese. Da li ce za trg i ostale projekte u gradu neko odgovarati? Nece. E tu je razlika i odgovor na gore napisano.

 

[zexland]

vranac » 13 Oct 2019 12:39 pm[/url]":2odyh9cu]У Паризу кафа може да кошта 10 евра, и када је попијеш очекује се да изађеш напоље...

У Београду доста људи живи у малим неугледним становима, и кафић представља простор дружења, састајања са пријатељима или прост место релаксације, као проширена дневна соба... Велики део Медитерана користи кафее као простор на тај начин, није то ништа специфично за Србију.

Такође ми смо друштвени људи као и већин јужних Европљана. Не бих никада ни желео да будемо као север Европе после 6 сати поподне изгледа као да је полицијски час напољу.

Divno si ovo sve napisao. Mi i zaista spadamo u grupu naroda sa mediteranskim mentalitetom odn. u grupu juznih Evropljana, malkice mozda vise radimo jer nemamo pauze popodne kako Spanci, Grci ili Italijani na jugu zbog vrucine, ali se slazem u potpunosti za sve. Ispijanje kafe satima je ovde nacin zivota (lifestyle).

 

[Zuma]

Marone, sposobnost formiranja uspešne i funkcionalne države je sasvim različit kvalitet od potrebe za druženjem, kontaktom među ljudima i željom za boravkom u javnom prostoru, među drugima. Ovo prvo još nismo naučili, ali ovo drugo daje određenu toplinu, živost i prisnost grada koja je tako istaknuta da je vidljiva čak i stancima, i to je ono što privlači turiste. Ne toliko arhitektura i lepota Beograda, nego baš ljudi koji kreiraju tu živost i dozu opuštenosti na ulicama, iako smo u tako očajnoj situaciji. Javni prostor je kod nas često konačni cilj izlaska iz kuće (šta je drugo bio korzo?), a ne samo put na neko drugo, privatno mesto. Ta potreba za socijalnim kontaktom i životom na otvorenom i među drugima je vrednost koju bi uređenje javnog prostora trebalo da podrži njegovim bogatijim dizajnom i opremanjem. Ne smemo nekritički preuzimati nama strane urbanističke koncepte.

 

[marone]

Zuma, prvo nismo i niti cemo nauciti. Drugo, zivost i toplina nisu referentni momenti: Bg kao prestonica, i srbija (u svoj svojoj zivosti i toplini) u kompletu nisu medju posecenijim turistickim destinacijamaa ni u najblizem okruzenju.

Bolesno drustvo, egocentrizam, precenjivanje, mitomanija. Odsustvo objktivnosi. I svaki projekat se ogleda u tome.
Evo i matematicke formule:
pompezna najava + lova (zajednicke, od gradjana) + improvizacija + krediti + probijeni rokovi + nefunkcionalnost - odrzavanje = Trg republike /Slavija / Cvetni trg / Pasarela / Ruzveltova / Skadarlija / Zel stanica / 27-og marta... - Karadjordjeva - itd - itd

 

[lukarts]

I u Velikoj Britaniji ljudi u velikoj meri vole da idu u pub-ove! Sad zboog ucestale kise to je u zatvorenim prostorijama. Francuzi idu u Bistro-e, a Holandjani...... , Rusi u restorane i pivnice........izuzetno glupa generalizacija.

Svi ljudi na svetu vole da se druze i provode vreme gde ima i drugih ljudi, ne samo Srbi, zbog standarda ljudi piju kafu u Stbiji vise nego skuplja pica. Ja recimo preko dana se uvek odlucim za neki cider, uvece volim pivo i neki kratez, u zavisnosti od atmosfere. Kafu pijem ujutro i to sam u tisini!

 

[Ventilator_BGD]

Ja mislim da je ta nasa druzeljubivost malo precenjena. Oslo je petkom uvece (hladan mentalitet) bilo punije nego beograd. Isao sam od kafica do kafica nisam mogao da nadjem mesto bukvalno i to na relaciji dugoj par km. Cak po snegu su pune i baste, gde sede pusaci.

Skoro bio na nekoj svadbi rodbine, sedeo pored bliskih rodjaka koje prvi put vidim u zivotu i nisam rec progovorio s njima, osetio ogromnu k___bolju sa druge strane. Sa jako bliskom rodbinom gube se kontakti ne samo kod mene nego i kod drugih svi su postali kritizeri i niko nikog vise ne tolerise. Nedo bog da neko nekome pomogne - ima ali retko. Ljudi cestitaju vazne dane preko vajbera mrzi ih i da okrenu telefon i da imaju prisniji kontakt. Da ne pricam o prevrtanju ocima na svadbe i rodjenja dece jer je to stvarno postao ogroman trosak na nase bedne budzete. Takodje ljudi sve relativizuju odmahuju rukom, sve ih mrzi i niko nece da narusava ni elementarni komfor zbog nekog drugog.

Sori pomesao sam edit post sa reply i napravio visak postova.