Zuma » Пет Авг 23, 2019 10:27 pm[/url]":3hj306jr]
[url=http://beobuild.rs/forum/viewtopic.php?p=652048#p652048:3hj306jr je napisao(la):
Kailan » 23 Aug 2019 03:26 pm[/url]":3hj306jr]доживесмо и да се трг, као дословни корен појма тржишта међу Србима третира као место на коме традиционално није било и не треба да буде комерцијалних активности
рат је мир, слобода је ропство итд. итд.
Svašta! Možda je kod Srba trg nekada bio nazov livade namenjene za trgovinu, ali jezik se menja, pa i ono što reči označavaju, tako da ono što danas u velikom gradu nazivamo trg ipak ne treba da i dalje bude pijaca. Ili sajam. Ili fleksibilni tržni centar na otvorenom. Izgleda da se treba vratiti osnovama i suvoj teoriji pošto mi liči da upravo to uopšte nije jasno, ili se bar nikada o tome ne piše. Izvinjavam se na dužini i naizgled cepidlačenju, koje ipak to nije.
"Javno" je pojam koji je dobrim delom određen upravo svojom različitošću od pojma "komercijalno". Dakle da označi ono što nije komercijalno. Drugi deo pojma je vezan za opštost i univerzalnost javnih potreba. Komercijalna je ona aktivnost gde su svi akteri transakcije jasno definisani i koja služi ostvarivanju profita. Zna se ko investira, ko je mušterija koja kupuje proizvod i ko ubira profit. Investitor plaća sve troškove posla, pa i potreban poslovni prostor za promociju ili prodaju. Međutim pošto bi jasni računi tog tipa često bili ili logistički nemogući ili jako skupi, onda se uvodi "javno" da označi opšti interes u kome se pretpostavlja da svi od neke delatnosti imaju koristi, pa onda i svi ulažu u nju (policija, infrastruktura, vojska) pa već i zbog nejasnih aktera cilj nije da se obavljanjem te delatnosti ostvaruje profit.
U tom smislu javni prostori, pa tako i trg, su prostori u koje su svi uložili zato što se pretpostavlja da će svi od njih imati koristi. Zbog toga bi javni prostori u principu i daleko najviše trebali da nude usluge koje su od opšteg interesa, zato što je TO prećutni uslov investitora (svih nas koji plaćamo porez). A ne da najviše zadovoljavaju posebne interese dugačkog niza komercijalnih firmi, iako se pretpostavlja da i ti proizvodi imaju svoje mušterije, jer one treba da imaju svoj poslovni prostor, kao trošak poslovanja, i on treba da bude formiran na građevinskom, a ne na javnom zemljištu. Građevinsko i jeste namenjeno biznisu, a javno zajedničkim potrebama, pri čemu se misli samo na one zajedničke potrebe gde akteri transakcije nisu jasni, a NE na one potrebe gde je jasno i ko daje pare i ko ubira profit. Prodaja hleba treba svima, pa se ipak ne dešava na trgu. Komercijalnom služi čitav ostatak grada (naprimer privatni plato ispred tržnog centra Rajićeva), a ne pravi javni prostori u vlasništvu grada koji je po definiciji nekomercijalni entitet u odnosu na poreske obveznike koji su mu "investitor" i "upravni odbor". Uprava ne zarađuje na akcionarima.
Naprimer, uobičajeni kiosk za štampu na javnom trotoaru je strogo posmatrano zloupotreba javnog dobra, trotoara. Kao i ubacivanje svega i svačega u parkove (ako to nije svačija potreba u parku). Ako se neka komercijalna firma bavi biznisom prodaje novina ili duvana, onda ona treba sebi da kupi poslovni prostor za tu delatnost, kao što rade i svi ostali, u lokalima unutar zgrada koji su namenjeni iznajmljivanju. Ili, ako postoji dovoljno firmi kojima prostor treba samo povremeno, onda se pojave treće firme koje namenski kupe građevinsko zemljište za svrhe iznajmljivanja, urede ga za svoje očekivane mušterije, i iznajmljuju im prostor onda kada im je potreban. A ne da treća firma postane opština koja prodaje JAVNE TRGOVE (ili trotoare) u komercijalne svrhe i tako se sama pojavljuje kao vlasnik na imovini koja nije njihova i koju ne koriste u svrhe koje im je investitor namenio (a to su poreski obveznici koji pare daju za javna dobra, očekujući da se ona koriste za OPŠTE potrebe).
Ili, ako je potreban javni WC, onda se on ne ubacuje obavezno u park, jer nije jasno da baš korisnici parka imaju veću ili čak univerzalnu potrebu za WC-om, nego opština treba da KUPI građevinski plac na nekoj raskrsnici putanja, i onda na njemu napravi WC. A ne da krade deo parka menjajući mu osnovnu namenu (zelenilo) zato što joj je taj prostor besplatan. Čime efektivno krade od nas jer smo MI, prihvatrajući da negde na našoj imovini bude baš park, efekativno investirali baš u TU namenu (zelenilo, a ne nešto drugo). Isto važi i za trg. On nije prvenstveno prodavnica niti izložbeni salon. Kome to treba neka plati i napravi prostor baš za to. Ili neka napravi sajmište, ili svoj trg, ili fleksibilni tržni centar, za namene i izložbe koje se često menjaju. Ovakve principijelne razlike komercijalnog i javnog bi morale da budu jasne.
Ukratko, ko ubira profit plaća svoje poslovni prostor kupujući komercijalno građevisnko zemljište namenjeno tome, dok je javno zemljište namenjeno onim OPŠTIM potrebama koje sigurno ima velika većina građana, i za koje je zato teško znati ko tu i kada ulaže, a ko ih i kada koristi. Ne treba da zbunjuje činjenica da je komercijalni proizvod takođe želja i potreba nekih građana. Ako je za njega jasno ko ga proizvodi i ko ga konzumira, onda on nije za javni trg nego za posebne namenske prostore koje plaća onaj ko od proizvoda ubira profit. "Javno" u principu postoji kao pojam upravo da odvajanjem od takvih komercijalnih transakcija obezbedi da i te opšte potrebe nejasnih aktera "transakcije" takođe budu kvalitetno zadovoljene pošto to ne bi moglo biti kvalitetno urađeno uobičajnim naplaćivanjem u trenutku "potrošnje" (druženje, zajednički prostori i infrastruktura, pogled na zgrade i grad...).
Na kraju, podrazumeva se da sam ja to ovde oštro odvojio da bi bila jasna razlika, a da u praksi to ne može biti jasno razlikovano, pa su i na javnim prostorima nužna komercijalna dešavanja budući da za neka od njih stvarno postoji široki interes, odnosno da se investor javnih prostora (mi) ne bi bunio da se njegova imovina (trg) i tako koristi. Međutim suština čitavog ovog pisanja je da bude jasno kada se u tome preteruje, odnosno kada je to preterivanje korisno otežati i posebnim uređenjem trga, jer sam princip "javnog" pretpostavlja PRVO zadovoljavanje onih zaista opštih potreba koje se ne mogu zadovoljiti komercijalnim biznisom čistih računa koji u principu treba da koriste komercijalno građevinsko zemljište (a ne javno).
