Šta je novo?

Реконструкција Трга Републике

[url=http://beobuild.rs/forum/viewtopic.php?p=651789#p651789:jmblya4j je napisao(la):
milanche » Čet Avg 22, 2019 9:22 pm[/url]":jmblya4j]
[url=http://beobuild.rs/forum/viewtopic.php?p=651762#p651762:jmblya4j je napisao(la):
Пантограф » 22 Avg 2019, 20:01[/url]":jmblya4j] Da se kladimo da niko iz tima nije glasao za SNS? E, posle ove idiotske hajke, verovatno hoće, makar - za inat.

Ljudi su ovde naviknuti na "hajke". Ne postoj ni jedan konkurs koji nije osporavan, gde radovi ucenika nisu omalovazavani, gde nije bilo komentara "i moja baba bi bolje", de se nije govorilo kako u Srbiji nema dobrih arhitekata.... Usput isti su autori i za trg N.Pasica. Misim da su sa profesionalne strane uradili dobru stvar za oba trga.

Bdw, opet cu da pozajmim slike od Sase sa ove teme i teme BnV, iz razloga sto mi nije jasno zasto se na glavnom gradskom trgu nisu posadili vece odraslo drvece i sa visoko postavljenim krosnjama bas kao sto su u bnv, koje bi za trg bilo idealno.
trg
20190821-141652.jpg

vs bnv
20190819-184811.jpg


Ako neko zna neka napise o kojoj vrsti drveta se radi.

Ja mislim da su izabrali ovo drvo da ne bi zaklanjalo zgrade trga
 
Moгли су стабла дуж трга да праве хлад и заклањају стакленац, а не попреко испред музеја.
 
Коларчева улица данас:







Mислим да је ово линија између коцке и асфалта:



Живо ме занима колико дуго ће ови тотеми с камерама и светлима у боји остати цели:

















Ако се не иде више од хиљаду година у прошлост, јасно је да су тргови у физичком смислу отварани у центрима места, где су биле цркве, па су служили за окупљање становника око цркве и ради процесија, погубљења, објава, кретања у поход, показивања и дељења плена; неретко је на истом месту био бунар из којег су се мештани снабдевали водом, сретали се и причали око њега; исто тако, као што им име каже, првобитно су многи тргови били места трговања - трговишта, или пијаце, за шта је потребно више простора од просечне улице. Њихова сврха је била и у пуком проширењу, више простора ради оријентације и ширег погледа када се изађе из околних четврти с веома уским улицама, нека врста пространог раскршћа усред места. Било је ту и разлога безбедности, затим показивања моћи (постављањем споменика и уређењем), затим прослава, забава, надметања (Палио у Сијени), борби, показивања. Тргови су места укрштања физичких путања и различитих потреба мештана, па су им изглед, намене и улоге разноврсне и вишеструке. Не постоји место без неке врсте трга, средишта, окупљалишта где се укрштају појединачно и заједничко.

Садашње уређење Трга је у сваком случају боље него претходно, иако није једино које се може замислити. Савременије је, заокругљеније и вођено јединственом идејом, с много више осећаја за форму, с бољим материјалима, с више пажње посвећене детаљима. Реч је о нетипичном тргу, тешком за обликовање, који нема две стране и којему су најзначајније зграде у сенци знатно већих и различитог стила.

Каталонски трг у Барселони има површину од пет хектара на којој има места за све - споменике, дрвеће, фонтане, улазе за метро, капије, подземни јавни ве-це, паркинг за највећи број мопеда који сам ја икада видео на једном месту. Maње-више је правилног облика с улицама које га сличан начин окружују са свих страна.
Иначе, Барселона је у архитектонском погледу сјајан град, прави бисер, што не значи да на педесет метара од Ла Рамбле иза пијаце Бокерија не улазите у низ квартова који се јако осећају на мокраћу, с доста имиграната који ту живе и хигијеном која се очигледно тешко одржава на пристојном нивоу. С друге стране, иза Готичке четврти, у уским улицама у којима живи пуно сиромашних имиграната, моја жена се осећала непријатно док смо ходали туда. Нема града који нема тамне стране и који је у сваком погледу савршен.

...............................

Немам ништа против да се моје слике позајмљују догод се напише да су моје.
 
spatiotecte":160lvjpd je napisao(la):
Kako može da bude problem da se ljudi okupe na praznom prostoru kad je taj prazan prostor upravo namenjen da se ljudi okupljaju? :shock: :roll: :?
Drago mi je da si uočio jednu od svojih logičkih grešaka: kada se neki ljudi okupe, taj prostor više nije prazan pa drugi ljudi ne mogu da prođu. Pogotovo ovi kada polegnu, zauzimaju više prostora od žardinjere i klupe.

Sent from my EVA-L09 using Tapatalk
 
A misliš da ako staviš neke prepreke na tom trgu da će ljudi lakše da prodju?
Razmisli malo logički.
 
Jel ovo u Kolarčevoj ulici drugačiji tip popločavanja?
I ako jeste, jel to znači da će biti šareniš, pogotovo pošto je sa druge strane do pola odrađeno tipično popločavanje sitnim kockama, kao i ostatak trotoara uz Trg.

Sent from my Nokia 7 plus using Tapatalk
 
[url=http://beobuild.rs/forum/viewtopic.php?p=651789#p651789:3g75kp3g je napisao(la):
milanche » Čet Avg 22, 2019 9:22 pm[/url]":3g75kp3g]
[url=http://beobuild.rs/forum/viewtopic.php?p=651762#p651762:3g75kp3g je napisao(la):
Пантограф » 22 Avg 2019, 20:01[/url]":3g75kp3g] Da se kladimo da niko iz tima nije glasao za SNS? E, posle ove idiotske hajke, verovatno hoće, makar - za inat.

Ljudi su ovde naviknuti na "hajke". Ne postoj ni jedan konkurs koji nije osporavan, gde radovi ucenika nisu omalovazavani, gde nije bilo komentara "i moja baba bi bolje", de se nije govorilo kako u Srbiji nema dobrih arhitekata.... Usput isti su autori i za trg N.Pasica. Misim da su sa profesionalne strane uradili dobru stvar za oba trga.

Bdw, opet cu da pozajmim slike od Sase sa ove teme i teme BnV, iz razloga sto mi nije jasno zasto se na glavnom gradskom trgu nisu posadili vece odraslo drvece i sa visoko postavljenim krosnjama bas kao sto su u bnv, koje bi za trg bilo idealno.
trg
20190821-141652.jpg

vs bnv
20190819-184811.jpg


Ako neko zna neka napise o kojoj vrsti drveta se radi.
U pitanju su pinjoli, četinari iz porodice borova. Karakteristika im je da su pre svega mediteransko drvo. Recimo, centar Rima je sav obrastao ovim drvećem. Kažu naši naučnici da mogu uspevati i u Srbiji, ali ako se koriste u dekorativne svrhe. E sada, kako li će oni podnositi naše zime, to već ne znam.
 
[url=http://beobuild.rs/forum/viewtopic.php?p=651590#p651590:32tgkb7m je napisao(la):
dejjan » 22 Авг 2019 02:22 pm[/url]":32tgkb7m]Neće trg biti prazan nego će prazan prostor biti izdavan za vašarište i klizalište. To su ti već objasnili. Kakvu novu funkcionalnost ta praznina donosi, osim što ometa saobraćaj???

Па управо то и јесте поента празног трга - да се без непотребних препрека на њему могу одржавати и организовати најразличитији догађаји. Трг је центар јавног друштвеног живота града у сваком граду у коме псотоји. У већини градова су и настали на тај начин - на местима трговине - пијаца, гужви, циркуса, уличних продаваца, парада, путујућих позоришта.
 
[url=http://beobuild.rs/forum/viewtopic.php?p=651447#p651447:23qpcefr je napisao(la):
Пантограф » Čet Avg 22, 2019 11:20 am[/url]":23qpcefr]Па, добро, ако ћемо ми од народа света да се разликујемо по томе што имамо фонтану и жардињеру, то би значило да они таквим објектима не располажу, бар не у потребној мери...
Za tebe i sve forumaše koji su mi odgovorili - da mi ponudite trg sa žardinjerama i fontanom u šumi (prelepo zvuči inače) naspram ravne betonske ploče, uopšte nemam dilemu šta bih izabrao. Imate ravne ploče gde god hoćete po Evropi, ne znam zašto mora da bude i kod nas.
Takođe ne znam gde sam rekao da drugi gradovi nemaju žardinjere. To je analogija tipa želiš ravan trg, znači misliš da je Zemlja ravna ploča. Žardinjere sa zelenilom i drveće ne mogu da budu besmisleni. Nekako izgleda svi stižemo do faze da ćemo betonirati i najmanji mogući deo svake bašte ili proplanka, jer eto, besmisleno je. Hajmo da napravimo pumpu za naftu umesto svih parkića, pa da rokamo u buseve od pre 50 godina, da dimi na sve strane.
Preduhitrio me kolega forumaš sa slikama trga u Barseloni, to je nešto što je lepo, raskošno, korisno. Ne ravna ploča sa svemirskim lampama, kič led osvetljenje...
Lep je npr. Masena trg u Nici:

98877800-aerial-view-of-place-massena-square-with-red-buildings-and-fountain-in-nice-france.jpg

596b8bc833bd2a88b3b716b51066dbee.jpg

Place-Massena-Nice-Provence.jpg


Ima žardinjere, fontanu, zelenilo, ulicu. Moje mišljenje je da takvim stvarima treba da težimo. Takođe smo mnogo bolje mogli stambol kapiju da istaknemo.
 
[url=http://beobuild.rs/forum/viewtopic.php?p=651943#p651943:1f96icd5 je napisao(la):
MiloBg » 23 Aug 2019 10:04 am[/url]":1f96icd5]
[url=http://beobuild.rs/forum/viewtopic.php?p=651447#p651447:1f96icd5 je napisao(la):
Пантограф » Čet Avg 22, 2019 11:20 am[/url]":1f96icd5]
Za tebe i sve forumaše koji su mi odgovorili - da mi ponudite trg sa žardinjerama i fontanom u šumi (prelepo zvuči inače) naspram ravne betonske ploče, uopšte nemam dilemu šta bih izabrao. Imate ravne ploče gde god hoćete po Evropi, ne znam zašto mora da bude i kod nas.
Један, Мило, само један. Што не би био?. Је л` мораш баш и ту да имаш жардињерицу и клупицу? И фонтаницу? Далеко је Калемегдан? Још је даље Академски парк?
А што смета, Мило, да има и један трг, ту иза? Један леп и чист, слободан простор у центру - јер, ето, жардињерица некако има, а оно прво баш нема.
 
Ta priča ima dve suprotne strane, a ovde se uporno izbegava druga strana.

Sa jedne, trgovi su zaista mesta sureta, okupljanja i događaja. Zbog toga je legitimna potreba da na nekim trgovima postoji veći slobodan prostor koji omogućuje događaje koji zahtevaju više mesta nego što postoji u standardnim ulicama. Takođe, u gradovima je neuzauzet prostor skup, i prema tome jasan znak statusa i posebne važnosti okolnih objekata ili samog mesta. Zbog toga podržavam ovakvo uređenje Trga Republike, budući da on jeste poseban po mnogim aspektima.

Međutim tu je i druga strana. Trg treba da je javni prostor, pa u maksimalnoj meri treba da služi javnim i zajedničkm interesima, a daleko manje komercijalnim interesima. Pa je pitanje kome U PRAKSI trg najviše služi? Čije potrebe U PRAKSI najviše zadovoljava, a ne šta kaže neka suva teorija iz knjiga, o nekom idealnom trgu. Ono što bi ogromna većima građana želela je da mogu da se sastaju, druže i provode vreme na mestu gde su vidici širi i lepši, gde VIDE ovako reprezentativan i važan deo svog grada, TRG, a da pri tome imaju gde da sednu, na javnu klupu, na kojoj ih niko neće uceniti usputnom kupovinom jela i pića, ili prodajom, ili komercijalnim programom, ili propagandom koja ih uglavnom ne interesuje. A u stvarnosti, prostor na trgu izdaje gradska opština onome ko ga plati. Tako trg umesto javnog prostora namenjenom potrebama većine, postaje komercijalno PREDUZEĆE čiji je proizvodni progam prodaja javnog prostora, vlasnik i onaj ko zarađuje opština, a korisnik usluge onaj ko ima novca. A građanin samo OBJEKAT korišćenja i ekspolatacije ove dve strane, a ne stvarni korisnik javnog dobra. Isto kao što je pravi korisnik medija oglašivač, a čitaoc samo objekat iz koga se izvlači vrednost.

Tako, pošto teorija i praksa nisu baš uvek isti, a zavise i od nivoa opšte političke kulture u nekom mestu, način uređenja trga može u znatnoj meri da odredi gde će se uspostaviti ovaj balans opštih i posebnih interesa, i čiji će interesi imati prednost.
 
[url=http://beobuild.rs/forum/viewtopic.php?p=651943#p651943:3j632dpy je napisao(la):
MiloBg » 23 Aug 2019 10:04 am[/url]":3j632dpy]
Ima žardinjere, fontanu, zelenilo, ulicu. Moje mišljenje je da takvim stvarima treba da težimo.
Evo ti i spomenik gratis.

up-savski-trg-2019-03.jpg


Jesmo sad svi srecni i zadovoljni?
 
Uništiće mog omiljenog zombi Kneza :lol:

 
[url=http://beobuild.rs/forum/viewtopic.php?p=651952#p651952:300aqavw je napisao(la):
Zuma » 23 Авг 2019 10:25 am[/url]":300aqavw]Ta priča ima dve suprotne strane, a ovde se uporno izbegava druga strana.

Sa jedne, trgovi su zaista mesta sureta, okupljanja i događaja.

Međutim tu je i druga strana. Trg treba da je javni prostor, pa u maksimalnoj meri treba da služi javnim i zajedničkm interesima, a daleko manje komercijalnim interesima.Ono što bi ogromna većima građana želela je da mogu da se sastaju, druže i provode vreme na mestu gde su vidici širi i lepši, gde VIDE ovako reprezentativan i važan deo svog grada, TRG, a da pri tome imaju gde da sednu, na javnu klupu, na kojoj ih niko neće uceniti usputnom kupovinom jela i pića, ili prodajom, ili komercijalnim programom, ili propagandom koja ih uglavnom ne interesuje.

Мешаш намене јавних простора. Причаш о Тргу, а описујеш парк ... Трг није простор на коме ће неко да седне на клупу и ужива у нечему без да мора да плати ... мислим да ми слична радња није пала на памет ни у једном једином страном граду који сам посетио .... икада ...

Трг локалном становништву служи да се на њему састаје, да би након тога посетио неку од институција културе или наставио даље ка шопингу или некој биртији или ресторану. Трг локалном становништву служи као место где ће у време празничних дана можи да посете неки вашар, или да присуствују неком концерту. Да се окупљају разним поводима, од акција удружења грађана, невладиног сектора, протеста, или манифестација у организацији града - државе.

Особа која на тако фреквентној и бучној локацији има порив да седне на клупицу да би са уживањем и у миру гледала да свет око себе има неки психички проблем. То људи не раде. За таквде радње људи траже мирније, повученије локације - паркове.
 
odlicno sroceno. trg u centru bilo kog grada nije mesto za tihovanje i sanjarenje. na trgu ce sigurno biti dana kad ce biti pustahija ali ce biti mnogo vise dana kada ce biti nekava pijaca, teren za basket 3 na 3, izlozbe iz muzeja, mini koncert...
 
Upravo to, neki ljudi mešaju namenu trga i namenu parka i samim tim očekuju od trga da im nudi pogodnosti parka a to nije njegova svrha.
 
Stf,

Ne, park zadovoljva drugu potrebu, za zelenilom i prirodom. Okupljanje ljudi u nekom centru naselja, radi viđenja, druženja i razgovora u urbanom i bučnom ambijentu, gde se nešto događa i gde ljudi prolaze ili animiraju jedni druge, je nešto sasvim drugo. Naprimer korzo je jedna od prvih i najstarijih urbanih tradicija u Beogradu. Takođe, čak i svako selo ili seoski šor je imalo posebne klupe ispred kuće ili na zgodnim raskršćima, ispod nekog drveta, bunara ili prodavice, gde su se skupljali, sedeli i susretali u prolazu. Trg, mada ima i druge namene, je urbana verzija iste potrebe. Nije u pitanju samo sastajalište da bi se otišlo negde drugde, ili tek samo potencijal, slobodan prostor za nešto drugo, za manifestaciju, nego je trg, kao središte i fokus naselja, cilj sam sebi, ambijentalna celina, čak ponekad simbol i uprošćena predstava grada kao celine, pa mora biti opremljen da i takve potrebe zadovolji.

Pogledajte prilog 1
Korzo u Glavnoj ulici u Zemunu.

 
Šta su pomahnitali odjednom? Godinu dana po 5 radnika maks a sada mravinjak...
 
доживесмо и да се трг, као дословни корен појма тржишта међу Србима третира као место на коме традиционално није било и не треба да буде комерцијалних активности

рат је мир, слобода је ропство итд. итд.
 
zuma, slozio bih se da na citavom prostoru mora da postoji i neka klupa i ako sam dobro protumacio plan one ce i postojati u delu ispred muzeja. te 3-4 klupe uz postament spomenika koji tradicionalno sluzi i kao mini tribina smatram sasvim dovoljnim da zadovolje potrebe bas tih sugradjana koji zele besplatno da sede u centru grada.

ako svemu dodamo i deo trga kod staklenca koji je pretezno ozelenjen i koji ce sigurno pruziti mogucnost besplatnog sedenja onda stvarno nema prostora da se plasimo nekakve komercijalizacije trga.
 
[url=http://beobuild.rs/forum/viewtopic.php?p=651970#p651970:34eypfbu je napisao(la):
Vračarac » Pet Avg 23, 2019 11:18 am[/url]":34eypfbu]Jaka slika

file.php
Je li ovo stavljaju šlag :D
 
Vrh