Zanimljiv fenomen Beograda je odsustvo bilo kakve dinamike u planiranju reda vožnje, osim po nekih pojačanja prigradskih linija pred izbore. U zvaničnoj demokratiji (Holandija) i diktaturi (Belorusija), obrađuje se veliki broj primedbi, a promene mreže linija i reda vožnje se dešavaju preko cele godine. Tako, imamo tramvaj 10 na svakih 15 minuta, svakih 12 minuta radnim danom u popodnevnom špicu već preko 10 godina.
Očigledno tamo gde nema zlatnog doba, grad nije dostigao idealnost pa se razvija dinamično, i ima razloga za obradu i usvajanje primedbi.