Apsolutno razumem da ima ljudi koji preterano vole zivotinje, kao sto neko voli neke druge stvari i uziva u njima. Ali sve te stvari koje volimo, u ovom izolovanom slucaju je manje bitno da li su ziva bica ili ne, su direktno nasa odgovornost. Možete vi nesto da volite, ali ne možete nikoga da ugrožavate sa time.
Za životinje kao kucne ljubimce, naravno da zakon mora da bude stroziji. Znam da bi to bilo nepravedno prema ljudima koji se rpema svojim ljubimcima ponasaju odgovorno, ako i prema okolini u smislu tih ljubimaca, ali vecina nije takva.
Kada u parku, gde se igraju deca, uvedete psa, koji se mota i skace oko dece, ja to ne mogu da anzovem drugacije, nego da hocete da izazovete problem. To je zivotinja, kojoj ,,neka zica u glavi" moze da se otkaci za cas. Ili ce iz zelje da se igra povrediti neko dete. Ona to ne razume - to je zivotinja, koliko god da ste je vi dresirali.
Naravno, misljenja sam da treba da postoje parkovi za pse i ostale stvari, kako bi se tim ljudima obezbedilo da mogu da uzivaju sa svojim ljubimcima, a da nikoga ne ugroze, namerno ili nenamerno.
I ponavljam: Ne može psa da ima svako ko može da ga kupi. Za psa je potrebno mnogo više od novca kojim ćete ga kupiti.
Nikada necu reci da je bu**** neko ko kupi pomeranca i plati ga 2, 3...5 hiljada evra i upoređivati sta je mogao da kupi za te pare. Ima covek, njegov novac, njegov zivot, njegova stvar. Prosto, ta roba toliko vredi na tržištu, to što meni nije jasno zašto vredi toliko je već moj problem. I stvarno mi nije jasno. Ali dok taj njegov pas, majmin, krokodil ili šta već ima za ljubimca, ne ugrožava mene, drugo me ne zanima.
Ali imam i tek kako protiv neodgovornog komsije, čiji pas izleće na ulicu i ja nabadam kocnicu da ne udarim njegovg psa, a dete vezano u sedistu mi se cima pozadi. U u toj prici je nebitno sve ostalo u vezi tog psa. A da sam ga udario, izašli bi i on(komsija) i njegov brat, zet, mama, tata, sestra, snajka i hteli bi da me lincuju, zbog svoje neodgovornosti, ako ne bi mogao da se odbranim.
