Šta je novo?

"Окретнице-Терминуси" јавног градског превоза

Do izgradnje novog terminusa (autobuske okretnice) „Dorćol (Dunavska)“, u postojećoj situaciji ne razmatra se skraćenje linije br. 35, odnosno moguće povećanje broja linija javnog prevoza i vozila na terminusima „Trg Republike“ i „Studentski trg“.

Izvor: sajt studio b, gradski servis.
 
Stari tip odgovora djp, onda ostaje 27e u bloku 20 kao jedina linija da svi koji dodju iz zemuna predju u stari deo grada? Mislim nakon gašenja venca posle izgradnje kružnog toka blizu ušća. Pretpostavljam da ug kotež neće dati svoj 43 opet preko reke.
 
Stari tip odgovora djp, onda ostaje 27e u bloku 20 kao jedina linija da svi koji dodju iz zemuna predju u stari deo grada? Mislim nakon gašenja venca posle izgradnje kružnog toka blizu ušća. Pretpostavljam da ug kotež neće dati svoj 43 opet preko reke.
Zašto ne bi ostala okretnica u bloku 20 i nakon izgradnje kružnog toka, pošto je ista u sklopu razdelnog ostrva.

Od ukidanja Zelenog venca nema ništa. To je moje mišljenje na osnovu svega što se dešava u prethodnom periodu, a i malo duže. A ni same najave nekih budućih stvari mi ne idu u prilog tome.​

Ja bih 35 i 27E produžio do Bloka 42
I to Vladimira Popovića. Kako bi se linije okretale, obzirom da je najbliža okretnica u Dr. Agostina Neta, a nešto su se ućutali sa okretnicom u bloku 42 na strani kod Bul. Milutina Milankovića?​
 
Мислим да ће ту код новог кружног тока бити проблем нивелација терена.
 
Screenshot_20231205-082555~3.png

Ako bi svi trolejbusi i 31 bili prebačeni na okretnicu kod sportskog centra na Dorćolu, da li bi uopšte bilo potrebno ovakvo, ili neko drugo proširenje ili zglobni autobusi i trolejbusi mogu da okreću i na postojećoj okretnici?
 
Svakako podvožnjak ukidanjem pruge, gubi smisao, pa bi se moglo pojednostaviti ulaženje i izlaženje.
A zašto bi okretnica uopšte bila tu? Mogla bi da se spusti nešto niše niz Dunavsku, mesta ima, pa da se saobraćaj približi ljudima koji žive sa obe strane, a koji su sada upućeni jedino na 26, ako ne đele da pešače desetak minuta.
 
Ипак је боље да све иде на планирану нову окретницу у Дунавској.
 
Naravno. Poprilično linija, različiti smerovi, tipovi prevoza, traže veliki poluprečnik okretanja, prostor...
 
Apsolutno razumem zabrnutost ovih ljudi za svoju bezbednost i bezbednost njihove imovine(automobila), ali sam protiv izmeštanja okretnice. Po meni dva rešenja se nude, da okretnica bude prolazna, da nema zadržavanja u njoj, ili da se uvedu neke bezbednosne procedure da je obavezno korišćenje klocni koje će da stave ispred točka.
 
Koliko sam razumeo iz prethodnih pisanja po forun+mu, klocne i jesu obavezne ovde. A inače je bio plan da se Čingrijina spoji sa Cvetkovom pijacom preko kompleksa Gradske čistoće i tu napravi okretnica gde bi se objedinile postojeće okretnice kod Cvetka i ova u Čingrijinoj u jednu veću, ali su se građani pobunili protiv tog plana.​
 
У плановима је нова окретница, са везом Димитрија Туцовића-Звездара који је добар и треба тежити томе.
 
Prevoz treba samo u oba smera da svraca u tu okretnici ali naravno da mu ne bude to terminus stajaliste.
 
Trebalo je još pre 30 godina proširiti to njesra i povezati ga sa Bulevarom ili Mirijevom. Ne razumem ljude koji se protive tome, osim ako žive na potencijalnoj novoj trasi.

Takođe je sramotno da do OŠ Marije Bursać ne vodi nijedna linija javnog prevoza, osim onog nesrećnog kombija 64.

I Mite Ružića je trebalo proširiti još pre bar 50 godina, čim je počelo da se gradi Mirijevo.

Ceo istočni i jugoistočni deo grada su katastrofalno i slepački građeni i uređivani i čeka ih nekoliko decenija saobraćajnog i urbanističkog pakla. Pogotovu sa ovom sadašnjom naprednjačkom najezdom još više ljudi, automobila i zgradurina.
 
Trebalo je još pre 30 godina proširiti to njesra i povezati ga sa Bulevarom ili Mirijevom. Ne razumem ljude koji se protive tome, osim ako žive na potencijalnoj novoj trasi.
U planovima su bile linije trolejbusa koje bi išle do Mirijeva, produžena 28 i 33 Senjak - Kneza Miloša - Takovska - Cvijićeva - Dimitrija Tucovića - Mirijevo, kao što i sam znaš, ali se od toga odustalo.​

Takođe je sramotno da do OŠ Marije Bursać ne vodi nijedna linija javnog prevoza, osim onog nesrećnog kombija 64.
Tu je linija više sprovedena zbog stanogradnje na tom potezu koja je baš dosta počela da niče. A što se tiče same škole, tu može 79 da posluži, samo se uvede stajalište u zoni raskrsnice Batutove sa Milana Rakića.​

Ceo istočni i jugoistočni deo grada su katastrofalno i slepački građeni i uređivani i čeka ih nekoliko decenija saobraćajnog i urbanističkog pakla.
Dograđivani, a ne građeni. Samo se na infrastrukturu sa kraja XIX i prve polovine XX veka nadovezala gomila novih naselja sa normalnim ulicama, da bi se devedesetih godina dobila naselja poput Kaluđerice i "Vračarizacija" koja je krenula da se širi ko neki tumor. I to će biti tako u nedogled, daleko više od tih par decenija, ukoliko se ne pojavi neko ko će da lupi šakom o sto i da stane na put tome i da krene da ruši pojedine delove grada (manja područja) koja predstavljaju saobraćajne čepove i da približavamo grad normalnom urbanizmu kakav je danas (a koji će tada biti bliska / daleka prošlost). Pod normalnim urbanizmom mislim na ulice normalne širine sa trotoarima i sl. a ne "favela" urbanizam u kombinaciji sa "vračarizacijom".
Prevoz treba samo u oba smera da svraca u tu okretnici ali naravno da mu ne bude to terminus stajaliste.
Nema potrebe za time obzirom da je stanica u Čingrijinoj 10m udaljena.

У плановима је нова окретница, са везом Димитрија Туцовића-Звездара који је добар и треба тежити томе.
(y)
 
Moralo je više širenja da bude još kad su počeli da grade sva ta naselja, još za vreme SFRJ.

Dragoslava Srejovića, Žička, Mite Ružića, Čingrijina, Dušanovački sokaci, Kumodraška, Braće Jerković, Zaplanjska, Makenzijev, Maksima Gorkog, Tabanovačka, Triše Kalcerovića... sve je to trebalo da bude prošireno još 1980. godine. A od AK do Bubanj potoka još bar 5 prelazaka preko autoputa.
 
У доба СФРЈ се пуно шкртарило на проширењима која су била потребна. Град тада није пратио темпо изградње станова који су диктирале радне организације.
 
Ja bih to pre nazvao idenjem linijom manjeg otpora. Odnosno, lakše je bilo izgraditi naselja na 20 velkikih livada, nego raseljavati i proširivati 5 "čepova" (gledano iz današnje perspektive).​
 
Има и тога, али је град баш мало уложио у инфраструктуру све скупа. Сви јачи пројекти су били републички или савезни. Станоградња је ишла из каса предузећа и војске.
 
Zašto bi išao od terminusa u Čingrijinoj čak do Dimitrija Tucovića kada ti je tu odmah stajalište, a po planu se Čingrijina ulica spaja sa Gospodara Vučića, preko one neimenovane kaldrmisane ulica koja spaja Vjekoslava Kovača i Milana Rakića?​
 
 
Vrh