[url=http://beobuild.rs/forum/viewtopic.php?p=427480#p427480:10jqaz9a je napisao(la):
Bumbarevo brdo » 11 Jan 2017 06:00 pm[/url]":10jqaz9a]
[url=http://beobuild.rs/forum/viewtopic.php?p=427392#p427392:10jqaz9a je napisao(la):
Дошљак » Sre Jan 11, 2017 11:54 am[/url]":10jqaz9a]
[url=http://beobuild.rs/forum/viewtopic.php?p=427364#p427364:10jqaz9a je napisao(la):
gilipter » Сре Јан 11, 2017 3:18 am[/url]":10jqaz9a]Metro, kakvi crni trolejbusi. To kad stane, haos u gradu.
Хаједе онда све то да почупамо. Тролејбуси функционишу сасвим фино, изузетак је само када се деси кидање контактне мреже или нестанак струје што и није тако често.
Ako je kriterijum brzina, popunjenost i troskovi, troleJbus je ubedljivo najefikasniji vid prevoza u bg, ne postoji nijedna losa linija. Problem struje nije problem troleJbusa vec onoga ko ne ulaze u podstanice. Nego ovde je pocela da se javlja trolofobija i to ni manje ni vise nego od ljubitelja zeleznice, a to je i tuzno i smesno. Neki su se malo upecali na ona lupetanja gradskih hostaplera, pa su usnili nekakav tramvaj na terazijama, relikviju 19 veka, cime bi se ukinulo PET direktnih vecinom elektricnih linija koje besprekorno funkcionisu, a dobila JEDNA direktna linija koja danas ni ne postoji. O haosu na slaviji zbog okretnice i jos jednog kraka pruge, ne treba ni trositi reci.
Можда нисте пратили досадашња ставове љубитеља железнице на форуму, па да покушамо да решимо недоумице.
1) Неки од чланова форума имају став да ће електробуси потпуно заменити тролејбусе због своје практичности, да ће серијска производња ускоро оборити цену итд. Ја лично не делим тај став, сматрам присуство тролејбуских жица елементом урбаног идентитета, и да тролејбус треба у некој форми да остане баш зато што га већина градова света нема!
2) У оквиру
званичног става, предвидели смо останак садашњих директних тролејбуских линија као електробуса конкретно:
...Неке од тролејбуских линија са Црвеног крста могу бити замењене зглобним аутобусима на електрични погон, исто као и аутобуска линија 31 у првој фази. Ипак, оптерећеност линије 31 је довољно висока да трамвај буде економски оправдан. Тек са директним линијама, могли би имати стварно унапређен, а не нарушен систем превоза са повратком трамваја у строги центар.
3) Тролејбус је брз само када нема загушења саобраћаја, а иначе пролази кроз загушене улице. Ефикасност му опада самим загушењем улица, и једино што га извлачи је висока фреквентност линија на којима саобраћа. Што се економичности тиче, економичан је у односу на аутобус везано за потрошњу енергије, и одржавања погона, али остали трошкови су исти: возач, гуме, урнисање пута претовареним возилима, а возила су скупља у набавци. На оптерећеним правцима, уштеда у односу на аутобус је око 20%, док су шински системи углавном 30%-80% економичнији од аутобуса у експлоатацији. Према подацима средином 1980-тих, када је нафтна криза прошла, то је тада било 45%. Ту нису укључени трошкови инвестиција, и добити кроз посредне економске ефекте.
4) Правац Краља Милана је ипак специфичан случај када је оптерећеност таква да је коришћење трамваја оправдано. Аутобуско-тролејбуски систем ту већ показује знаке преоптерећења: конвојизација, колотрази које је немогуће поправити, убрзано пропадање друмских возила, оштећивање личних предмета путника у друмским, те самим тим и за такво оптерећење премалим возилима, сустизање возила на истој линији, односно техничка немогућност да се одржи тако кратак интервал.
То да баш све тролејбуске линије из Војислава Илића иду на Теразије није одраз стварних потреба, већ ограничење које происходи из неразгранатости тролејбуске мреже. Уколико би се трамваји 1 за Коњарник, 10 за Кумодраж и 13 за Баново брдо ставили на Теразије, могли би само две тролејбуске линије претворити у зглобне електробусе: 22 и 29. Тролејбуске линије 19 и 21 би могли спустити Немањином улицом са конзолама за контактну мрежу са стране, и спојити, рецимо, са Чукаричком падином. Веза Кнеза Милоша-Славија преко Немањине би морала постојати, па макар и само као сервисна. Мислим да је доста нас и на другим темама и на другим форумима заговарало ширење тролејбуске мреже на Канаревом брду, у Земуну, Миријеву, Вишњичкој бањи итд. али тамо где је оптерећење високо, а географско-урбанистичке препреке савладиве, системско решење су ипак шински системи.
