javi bas kako je, razmisljam se da li i ja da pazarim, tripujem da nemam toliko konteksta pa ce mi knjiga “nerazumna”
Prvi deo je prica o tome kad je Kventin bio klinac i krenuo da gleda filmove sa svojima, prikaz Amerike tog doba, svakako zanimljivo za citanje.
Kada taj deo zavrsi, analizira film po film. Otprilike kao da objavljuje bas detaljnu recenziju svake nedelje u nekom magazinu i ti imas kod sebe sve te magazine i citas sta te zanima. Nije knjiga koju citas pa jedva cekas da se probudis da nastavis, mozes i da preskaces i citas o filmu koji te zanimaju ili preskocis dosadne delove.
Sa druge strane, ima neku magiju da kad krenes ipak da citas, malo se mucis na pocetku, a onda posle nekog vremena shvatis da si ,,progutao" 20, 30, 40 strana. I onda opet spustis knjigu i nisi nesto preterano zainteresovan da nastavis, ali kada to opet uradis, zanimljivo ti je.
Recenzije nisu klasicne recenzije. Bavi se i komentarisanjem drustva tog doba, privatnim zivotima glumaca, scenarista, rezisera... objavljuje neke nepoznate detalje, prepricava neke razgovore koje je vodio sa reziserima, scenaristima, glumcima, njihovim partnerima... covek je ziva enciklopedija i veliki zaljubljenik u film, ali i u sve oko filma i sve je uglavnom prezanimljivo. Mada ima i delova kada samo opisuje radnju filma, sto nekad smori.
Sto se tice izbora filmova, to je deo koji mene koci da jos entuzijasticnije citam. Kventin voli nasilje. Ipak, lepo je on to opisao u ovom delu kada je trazio od majke da gleda neki film koji je opisan kao nasilan:
Neko to voli,
@Noki bi verovatno mnogo vise uzivao (
), sto se mene tice, uvek sam vise preferirao evropsku kulturu i nikad nisam voleo Ameriku. Racunaj da se bavi filmovima poput Oslobadjanja gde prijatelji koji krenu na rafting zavrse zarobljeni od strane brdjana koji ih siluju itd. Iako ima tu mnogo vise od samog prikaza i detaljnog opisa scene i Kventinovog komentara na sve, nije bas uvek prijatno stivo
I sto se mene tice, potpuno i bespotrebno.
Koliko god se Kventin trudio da opravda to nasilje, poput na slici koju sam gore postavio, to je ta njihova kultura, a ja se ne osecam delom iste i nije da mi treba sve to u zivotu.
Neko bi rekao da je to zivot, ali mi bas toliko prsli nismo, kod nas ipak stotine hiljada izadje na ulice kada se dese masovna ubistva, kod njih je to kao dobar dan.
Tako da, zanimljivo jeste, kvalitetno jeste, Kventin ima nesumnjiv talenat da te uvuce u pricu, samo, eto, ko je ljubitelj narocito te neke Amerike 70ih, on ce posebno da uziva.
Od mene - 7.5/10.