Šta je novo?

Косанчићев венац - ревитализација

Браво за идеју!! још кад би колонада била од камена...:kk:
 
"Politika" je objavila ceo tekst o Kosančićevom vencu. Folić kaže - realizacija dogodine. Previše obećanja gomilaju. Istina je da se dosta toga radi (Kosančićev venac, Obilićev venac, Cara Lazara, fasade, Slavija...), ali dosta toga je obećano, a zaboravljeno ili odloženo (Karađorđeva, Terazijska terasa, Studentski trg, pasarela kod Beton hale, Palilulska pijaca...)

НА КОСАНЧИЋЕВОМ ВЕНЦУ
Темељи храма књиге – место сећања и сусрета

На месту Народне библиотеке порушене у шестоаприлском бомбардовању биће меморијални парк

Аутор: А. Вуковићсубота, 24.06.2017. у 00:02

kosancicev-venac.jpg


Београдски пројектантски „троугао” бечког архитекте Бориса Подреке, чија два угла чине Студентски трг и Топличин венац, биће завршен уређењем простора Народне библиотеке порушене у шестоаприлском бомбардовању Београда.

Темељи овог храма писане речи, према његовом идејном решењу, у потпуности ће бити очувани и уклопљени у будући меморијал оивичен улицама Косанчићев венац и Сребреничка.

– Растурена цигла и камен стално ће бити присутни и са сваким кораком који направимо та трагедија која се овде десила бошће нам очи. Сећање тако постаје физички присутно и ми га можемо додирнути – на те преостале зидине можемо сести, пољубити их... Не желим да људи овде плачу него да памте тај културни злочин и покушај да се затре памет једног народа – истиче Подрека.

У спомен-парк улазиће се из Улице Косанчићев венац. Пођемо ли надесно, наићи ћемо на малу трибину, предвиђену за предах ученичких екскурзија и туристичких тура које ће овде од својих водича моћи да сазнају историјат Народне библиотеке. На нивоу изнад трибине биће црни бетонски монолити од разбацаних књига – гробље знања и симбол смрти, видљив и онима који простор буду посматрали изван комплекса, кроз хоризонтални отвор на зиду од грубог бетона. Они ће погледом досезати и до супротног краја меморијала – цветног врта који је за Подреку, како каже, обележје животне радости.

Шетачи ће се, од црних књига до расцветале оазе, спуштати рампом. Кад поглед освеже раскошним шаренилом, степеницама ће моћи да се врате на вишу етажу где је смештен мали трг.

– То је „пјацета” између живота и смрти... има такву конструкцију па изгледа као да лебди, иако је ослоњена на носаче – објашњава Подрека.

Овај, како он каже, „друштвени део” меморијала садржаће клупе, минијатурну фонтану, а у близини ће бити и алуминијумска информативна табла са изливеним фотографијама.

Идеја архитекте није била да реконструише прошлост јер, како каже, историја се мора интерпретирати, а не копирати. Зато, објашњава, он посетиоцима нуди нови простор у духу данашњице.

– У почетку је било мишљења да на темељима библиотеке треба изградити садржаје попут кафића који ће донети зараду. Али то није одговарајуће и не може сваки пројекат да прави новац – објашњава Подрека.

Архитекта се осврнуо и на примедбе дела јавности о идејном решењу Студентског трга које је осмислио. Критичари му замерају што је споменик Зорану Ђинђићу сместио у том простору и негодују што је пренебрегнута чињеница да се археолошки остаци налазе на месту где ће бити подземна гаража.

– Ако садашњи Београђани и власт хоће Ђинђића, онда треба то и да добију, а време ће оценити да ли је таква одлука била добра. По доласку у Београд, град ми је образложио да се гаража већ ради. Све је било плаћено, а стручњаци су се изјаснили да се археолошки артефакти налазе само у једном делу локације. Они ће бити делимично видљиви, али прекривени стаклом. Моје је било да осмислим изглед оног што је изнад земље, а проблеме је задало то што Студентски трг није ни трг ни улица па сам морао да га „растегнем” црно- белим плочама и тако колико се могло широку улицу сведем на пропорцију трга – одговара Подрека на примедбе.

Ко је Борис Подрека

Борис Подрека рођен је у Београду 1940. године од оца Тршћанина и мајке Мостарке, али је највећи део живота провео у Бечу где је и основао први пројектантски биро и започео универзитетску каријеру. Његови пројекти мењали су лица градова осам европских држава. По Подрекиној замисли уређени су јавни простори, стамбени објекти, пословне зграде музеји... у Верони, Бечу, Штутгарту, Трсту, Марибору, Пирану, Љубљани, Кормонсу, Венецији, Шангају... па и један познати виноград на тромеђи Словеније, Хрватске и Италије. Први његов београдски задатак био је да преуреди и догради стару зграду Музеја науке и технике, али овај пројекат никада није реализован, као што није завршена ни црква у Јајинцима рађена по његовој и идеји Бранислава Митровића. Подрека је осмислио изглед хотела „Фалкенштајнер” у Новом Београду. Дописни је члан српске, словеначке, хрватске и италијанске академије наука и уметности.

Фолић: Уређење следеће године

Град је одлучио да се на простору порушене Народне библиотеке не гради нови објекат, него да се њени остаци сачувају и представе, истиче Милутин Фолић, градски урбаниста.

– Следеће године почиње реализација овог пројекта. За месец дана биће сређене фасаде на Косанчићу, калдрма до краја године, а после уређења комплекса библиотеке следи градња градске галерије у близини – каже Фолић.

Izvor: Politika
 
[url=http://beobuild.rs/forum/viewtopic.php?p=461243#p461243:1l0jfv1e je napisao(la):
Homer Jay » 24 Jun 2017 10:11 pm[/url]":1l0jfv1e]"Politika" je objavila ceo tekst o Kosančićevom vencu. Folić kaže - realizacija dogodine. Previše obećanja gomilaju. Istina je da se dosta toga radi (Kosančićev venac, Obilićev venac, Cara Lazara, fasade, Slavija...), ali dosta toga je obećano, a zaboravljeno ili odloženo (Karađorđeva, Terazijska terasa, Studentski trg, pasarela kod Beton hale, Palilulska pijaca...)

Ne treba zaboraviti, da su pre neki dan obećali i BG metro do 2023 ?!?
 
За разлику од метроа, све то је једна целина, и може бити добро искоришћено за локалне изборе, јер туда циркулише огроман број људи и цео Београд види да се нешто ради. А чак није ни нешто претерано скупо, наспрам озбиљних инфраструктурних пројеката. Тако да верујем да ће добар део тих пројеката и завршити.

Што се тиче Библиотеке, по мени би лепште било да имамо трг, јер ће ове руине колико видим опет бити ограђене и смањиће циркулисање људи на том простору. Овако уређен простор је више као нека инсталација која треба да промовише архитекту који га је осмислио, а није простор примарно намењен грађанима.

Али боље и ово него да остане рупа као сада, или да се реконструише стара зграда и затвори се тај простор. Или не дај боже добијемо нову Рајићеву на том простору.
 
[url=http://beobuild.rs/forum/viewtopic.php?p=461553#p461553:2tj2zjbr je napisao(la):
vranac » 26 Jun 2017 07:25[/url]":2tj2zjbr]... Овако уређен простор је више као нека инсталација која треба да промовише архитекту који га је осмислио, а није простор примарно намењен грађанима...
Slažem se sa konstatacijom
+1 :)
jer na prikazu nisam nigde zapazio klupe, fontanu, česmu
takav spomenik po površini čini mikro park - zelenu oazu omedjanu naj starijom Bg kaldrmom i buducim modenskim kvartom
sa primarnom namenom za gradjane
a ova koncepcija ,,Boze me prosti ,, ko da je za mimohoda na nekom ...

Vec sam se izjasnio da mi se dopada
ali
obavezno mora da se dopuni sa navedenim delovima mobilijara

:sesir:
 
Додаћу још једну позитивну критику оваквом уређењу која ми није пала на памет одмах. Иако сам рекао да би било боље да имамо трг, нисам узимао у обзир да би трг и поред историје тог места вероватно доживео кафићизацију, ка и већина слободних простора у центру Београда. Овако ће претварањем целог овог простора у меморијални центар, Косанчићев венац имати веће шансе да задржи колики толики мир.
 
Mogao je ceo taj prostor da se pretvori u trg a obrise srusene biblioteke naglasiti u poplocavanju, eventualno sa nekim visinskim razlikama tu i tamo da se prostorno oseti gabarit srusenog objekta.
 
Idi pitaj zavod za zastitu spomenika za uslove nema trajne gradnje od cvrstog matirjala prekrivanja itd
 
Ja tu instituciju smatram potpuno neprikladnom i nekompetentnom da se bavi bilo cime sto ima veze sa gradom.
 
[url=http://beobuild.rs/forum/viewtopic.php?p=461760#p461760:a9srv840 je napisao(la):
vranac » 27 Jun 2017 06:01 am[/url]":a9srv840]Из другог угла:

c5b26ff126e7c0f15d3e45ce9cfbc466_5249596979.jpg

Probaću da pronađem adekvatne fotografije prostora oko srušene biblioteke. Ovaj crtež mi deluje neproporcionalno, kao da je Podreka koristio podlogu Studentskog trga ?!? Svako ko je stajao u tom prostoru zna da je taj plac površine negde oko 20x40 m, otprilike kao površina Saborne crkve. Taj trg ne može izgledati monumentalno kao na ovom renderu.

Zaboravili su da predvide i jednu kućicu za policajca koji tu treba da dežura 00-24, zbog vandala, koji će devastirati taj trg.

Nije mi jasan još jedan detalj. Kako je moguće da se tu nešto radi bez pristanka SPC koji tvrdi da je plac njihov ???
 
Spc je imala objekat uz zgradu biblioteke mislim da je to rijeseno tu je bila neka zaduzbina
Dozvoljena im je izgradnja biblioteke
 
Teška srca moram da priznam, ali Folić polako dobija sve više poena kod mene. Ovo je pravo rešenje za devastiranu zgradu "M.Vapa".

Naravno Zex-ova intervencija je pun pogodak. Odlično!
 
Јуче - 29. јуна о.г. је објављена јавна набавка за Косанчићев венац, односно набавка и уградња камена на Косанчићевом венцу и то за 1-ву фазу. У конкурсној документацији је тачно наведено која врста подлоге се тражи, која врста камена,...

Позив за подношење понуда: http://tenderi.beoland.com/images/nabav ... 134-17.pdf
Конкурсна документација: http://tenderi.beoland.com/images/nabav ... 134-17.pdf
 
Ne razumem ovu konkursnu dokumentaciju, okruglo pa na ćoše !?

Na 43 od 45 strana konkursne dokumentacije, samo strane 44 i 45m sadrži tehničku specifikaciju, koja zapravo ne sadrži ništa ???

Jedino je definisan agregat i ravnajući sloj, bez proračuna koliko m3 agregata treba da se upotrebi za pripremu podloge ?!? Nema opisa u m2 površina, trotoara i površine kolovoza (piše : obračun "PAUŠALNO")

Nema opisa kamenih ploča (prizmi), ima neke dimenzije, a nema koja je debljina ploča(???), koja vrsta kamena (???).

Postoji geološki fakultet u Beogradu, angažuje se stručno lice da na osnovu uzorka kamena sa KV odredi vrstu i kvalitet kamena koji se ugrađuje. Svaki student geologije na osnovu stečenog znanja iz petrografije može da utvrdi o kojoj vrsti kamena je reč. Ja kao laik mogu da tvrdim da sigurno nije krečnjak u pitanju, kako stoji u tehničkoj specifikaciji.

Pa, šta radi naš gradski arhitekta, rodom iz Prištine, kada mu ovako prolazi tender ???
 
Svratio sam do Kosančićevog venca, tamo postavljaju ivičnjake.

Na jednom delu sam video da postavljaju nove ivičnjake, bilo ih je mnogo (radnika) pa sam se samo sklonio, a ostatak su postavili stare i tu ih je dosta oštećenih. To je jedan od razloga zašto sam pre za zamenu dela kamena, jer nije rešenje rekonstruisati sa polomljenim materijalom.

63f68e5b209a021ef482616646a27219.jpg


8265ce0e0c455cddeb84b6bbb5721c28.jpg


878510a529012c7c9a23997aa5388048.jpg
 
Plusić Giško, slažem se nisu trebali da insistiraju na starim ivičnjacima.
 
Vrh