Гага
Professional
Идеја и те како вредна пажње :kk:
Зекс, укњижен плусићћћ
Зекс, укњижен плусићћћ
НА КОСАНЧИЋЕВОМ ВЕНЦУ
Темељи храма књиге – место сећања и сусрета
На месту Народне библиотеке порушене у шестоаприлском бомбардовању биће меморијални парк
Аутор: А. Вуковићсубота, 24.06.2017. у 00:02
Београдски пројектантски „троугао” бечког архитекте Бориса Подреке, чија два угла чине Студентски трг и Топличин венац, биће завршен уређењем простора Народне библиотеке порушене у шестоаприлском бомбардовању Београда.
Темељи овог храма писане речи, према његовом идејном решењу, у потпуности ће бити очувани и уклопљени у будући меморијал оивичен улицама Косанчићев венац и Сребреничка.
– Растурена цигла и камен стално ће бити присутни и са сваким кораком који направимо та трагедија која се овде десила бошће нам очи. Сећање тако постаје физички присутно и ми га можемо додирнути – на те преостале зидине можемо сести, пољубити их... Не желим да људи овде плачу него да памте тај културни злочин и покушај да се затре памет једног народа – истиче Подрека.
У спомен-парк улазиће се из Улице Косанчићев венац. Пођемо ли надесно, наићи ћемо на малу трибину, предвиђену за предах ученичких екскурзија и туристичких тура које ће овде од својих водича моћи да сазнају историјат Народне библиотеке. На нивоу изнад трибине биће црни бетонски монолити од разбацаних књига – гробље знања и симбол смрти, видљив и онима који простор буду посматрали изван комплекса, кроз хоризонтални отвор на зиду од грубог бетона. Они ће погледом досезати и до супротног краја меморијала – цветног врта који је за Подреку, како каже, обележје животне радости.
Шетачи ће се, од црних књига до расцветале оазе, спуштати рампом. Кад поглед освеже раскошним шаренилом, степеницама ће моћи да се врате на вишу етажу где је смештен мали трг.
– То је „пјацета” између живота и смрти... има такву конструкцију па изгледа као да лебди, иако је ослоњена на носаче – објашњава Подрека.
Овај, како он каже, „друштвени део” меморијала садржаће клупе, минијатурну фонтану, а у близини ће бити и алуминијумска информативна табла са изливеним фотографијама.
Идеја архитекте није била да реконструише прошлост јер, како каже, историја се мора интерпретирати, а не копирати. Зато, објашњава, он посетиоцима нуди нови простор у духу данашњице.
– У почетку је било мишљења да на темељима библиотеке треба изградити садржаје попут кафића који ће донети зараду. Али то није одговарајуће и не може сваки пројекат да прави новац – објашњава Подрека.
Архитекта се осврнуо и на примедбе дела јавности о идејном решењу Студентског трга које је осмислио. Критичари му замерају што је споменик Зорану Ђинђићу сместио у том простору и негодују што је пренебрегнута чињеница да се археолошки остаци налазе на месту где ће бити подземна гаража.
– Ако садашњи Београђани и власт хоће Ђинђића, онда треба то и да добију, а време ће оценити да ли је таква одлука била добра. По доласку у Београд, град ми је образложио да се гаража већ ради. Све је било плаћено, а стручњаци су се изјаснили да се археолошки артефакти налазе само у једном делу локације. Они ће бити делимично видљиви, али прекривени стаклом. Моје је било да осмислим изглед оног што је изнад земље, а проблеме је задало то што Студентски трг није ни трг ни улица па сам морао да га „растегнем” црно- белим плочама и тако колико се могло широку улицу сведем на пропорцију трга – одговара Подрека на примедбе.
Ко је Борис Подрека
Борис Подрека рођен је у Београду 1940. године од оца Тршћанина и мајке Мостарке, али је највећи део живота провео у Бечу где је и основао први пројектантски биро и започео универзитетску каријеру. Његови пројекти мењали су лица градова осам европских држава. По Подрекиној замисли уређени су јавни простори, стамбени објекти, пословне зграде музеји... у Верони, Бечу, Штутгарту, Трсту, Марибору, Пирану, Љубљани, Кормонсу, Венецији, Шангају... па и један познати виноград на тромеђи Словеније, Хрватске и Италије. Први његов београдски задатак био је да преуреди и догради стару зграду Музеја науке и технике, али овај пројекат никада није реализован, као што није завршена ни црква у Јајинцима рађена по његовој и идеји Бранислава Митровића. Подрека је осмислио изглед хотела „Фалкенштајнер” у Новом Београду. Дописни је члан српске, словеначке, хрватске и италијанске академије наука и уметности.
Фолић: Уређење следеће године
Град је одлучио да се на простору порушене Народне библиотеке не гради нови објекат, него да се њени остаци сачувају и представе, истиче Милутин Фолић, градски урбаниста.
– Следеће године почиње реализација овог пројекта. За месец дана биће сређене фасаде на Косанчићу, калдрма до краја године, а после уређења комплекса библиотеке следи градња градске галерије у близини – каже Фолић.
[url=http://beobuild.rs/forum/viewtopic.php?p=461243#p461243:1l0jfv1e je napisao(la):Homer Jay » 24 Jun 2017 10:11 pm[/url]":1l0jfv1e]"Politika" je objavila ceo tekst o Kosančićevom vencu. Folić kaže - realizacija dogodine. Previše obećanja gomilaju. Istina je da se dosta toga radi (Kosančićev venac, Obilićev venac, Cara Lazara, fasade, Slavija...), ali dosta toga je obećano, a zaboravljeno ili odloženo (Karađorđeva, Terazijska terasa, Studentski trg, pasarela kod Beton hale, Palilulska pijaca...)
Slažem se sa konstatacijom[url=http://beobuild.rs/forum/viewtopic.php?p=461553#p461553:2tj2zjbr je napisao(la):vranac » 26 Jun 2017 07:25[/url]":2tj2zjbr]... Овако уређен простор је више као нека инсталација која треба да промовише архитекту који га је осмислио, а није простор примарно намењен грађанима...
[url=http://beobuild.rs/forum/viewtopic.php?p=461760#p461760:a9srv840 je napisao(la):vranac » 27 Jun 2017 06:01 am[/url]":a9srv840]Из другог угла: