Šta smo mogli da očekujemo od gluperdi koja potavlja kič fontane po Beogradu? Sad ćemo imati i kič kaldrmu!?
http://www.politika.rs/scc/clanak/38230 ... evom-vencu
Урушавање изгледа и квалитета живота на Косанчићевом венцу
Аутор: Дејан Ребрић, мр ел. инж.,
вишедеценијски станар улице Косанчићев венац
четвртак, 08.06.2017. у 08:00
Према обавештењу које смо, као станари Улице Косанчићев венац својевремено добили, предузеће „Инграп-Омни д. о. о.” имало је рок од 150 дана да обави радове на реконструкцији улице, који су почели 5. 9. 2016. Наравно да задати рок (5. 2. 2017) није испуњен. До задатог рока је уклоњена тристагодишња калдрма и постављене су подземне инсталације. Јасно и јавно изречено обећање дато пред почетак радова било је да ће калдрма бити очишћена и враћена, како би се сачувала аутентичност улице. Сада сазнајемо да заправо не постоји намера да се дато обећање одржи, већ да се намерава постављање камених плоча. Како ће се те плоче понашати под оптерећењем, како ће се по њима ходати по снегу и леду? Сем тога, све чешће се питамо шта се догодило са скинутом каменом калдрмом? Зашто се она не врати на своје место, као што је градоначелник 5. 9. 2016. и обећао пред камерама на Косанчићевом венцу? Стара калдрма је прави симбол аутентичности Косанчићевог венца, Задарске, Сребреничке и Фрушкогорске улице. Ако се замени плочама, имаћемо тужни симулакрум лажне аутентичности, дакле – кич.
Крајем фебруара 2017. постављене су скеле испред зграда одређених за уређење фасада. Незванични рок – додатна два месеца. Прозори се у сврху заштите траљаво затварају најлонским прекривачима. Рок је прошао пре месец дана, фасаде су тек у средњој фази радова, испред зграда су и даље хрпе песка који се на ципелама уноси у кућу, а станари су и даље у безваздушном простору. Брже и не може, кад пет, шест радника са једном мешалицом раде на три зграде истовремено.
У међувремену су скелама оковане и суседне улице, са сличним опуштеним ритмом рада.
Посебно питање је отежано паркирање. Размишљање да нам се обезбеди паркинг простор удаљен од стамбеног простора је у потпуности неприхватљиво, јер нам намеће додатне проблеме. Како ћемо се усељавати, како ћемо одвозити и довозити намештај? Како ћемо прићи аутомобилом кад се пакујемо за пут? Станари Улице Косанчићев венац предлажу да паркирање у улици буде дозвољено само за наше потребе, што је лако изводљиво применом даљински управљивих хидрауличних стубића на оба краја улице. Очекујемо да се то и реализује.
Живим за дан кад ће на углу Косанчићевог венца и Сребреничке улице министар говорити на отварању новоизграђене идентичне копије зграде спаљене Народне Библиотеке Србије, и тиме отпочети нова ера шестоаприлских подсећања. Ако у догледно време нећемо имати новца за овакав подухват, сматрам да је (по идеји некадашњег директора Завода за заштиту споменика културе Србије) корисно покрити читаву површину стакленим плочама. Тако би терен на падини, ионако склон клизању, био унеколико заштићен од испирања и подлокавања падавинама. Археолошки слојеви, почев од римског, били би стављени на увид посетиоцима и представљали би праву атракцију у самом срцу града – подразумева се да би били стручно обележени.
Поента било каквог уређивања града требало би да буде подизање нивоа квалитета живота, како иначе лепо пише у основним уџбеницима архитектуре! Текућим радовима, али и предоченим коначним циљем градских власти, квалитет живота станара Косанчићевог венца и читаве замишљене „проширене пешачке зоне” (или, како неко рече – „проширене зоне кафића”) из неког разлога очигледно се урушава, супротно основним архитектонским начелима.
i na prvoj fotki je kamen i to poprilično masivan. Mislim da je tako svetao zbog obrade, a da bi potamneo vremenom.
.jpg)
