Косанчићев венац - ревитализација
- Začetnik teme Влада
- Datum pokretanja
Nismo mi st***....to je uzasna simplifikacija.....
Prvo situacija je bila takva da je nova ideologija preuzela drzavu a ciji su ideoloski postulati bili diametralno suprotni svemu onome sto je Srbija bila pre toga.Takve stvari su se ponavljale po svim zemljama koje su posle nacistickog unistenja dozivele revoluciju.Sve price o tome kako je mozda nehat kriv za sudbinu nekih zgrada ili kako su komunisti neku zgradu unakazili u rekonstrukciji su totalno beznacajne u poredjenju sa cinjenicom da je Beograd u ta dva kriminalna napada bio sa hiljadama bombi poravnat sa zemljom.Nazalost Beograd je bio suvise strateski vazan u tom ratu da bi bio sacuvan...poput Pariza ili Praga.....
Prvo situacija je bila takva da je nova ideologija preuzela drzavu a ciji su ideoloski postulati bili diametralno suprotni svemu onome sto je Srbija bila pre toga.Takve stvari su se ponavljale po svim zemljama koje su posle nacistickog unistenja dozivele revoluciju.Sve price o tome kako je mozda nehat kriv za sudbinu nekih zgrada ili kako su komunisti neku zgradu unakazili u rekonstrukciji su totalno beznacajne u poredjenju sa cinjenicom da je Beograd u ta dva kriminalna napada bio sa hiljadama bombi poravnat sa zemljom.Nazalost Beograd je bio suvise strateski vazan u tom ratu da bi bio sacuvan...poput Pariza ili Praga.....
spatiotecte
Professional
- Učlanjen(a)
- 09.02.2007.
- Poruke
- 15.447
- Pohvaljen
- 17.592
Znaci Nikola Dobrovic je srusio taj dvor u sredini? Pa to je strahovit cin, kako je smeo unistiti jednu od najlepsih zgrada! Taj covek je uradio ceo novi beograd u socrealizmu, upropastio je Beograd njegovim modernistickim urbanizmom iz atinske povelje ali sve se vraca, vidite on je srusio taj dvor a njegov najpoznatiji projekat u nemanjinoj je sad unisten, tako i treba, sve se vraca u zivotu.
Kad pomislim da njegov kip stoji tamo na arhitektonskom fakultetu. tss tss tss!
Kad pomislim da njegov kip stoji tamo na arhitektonskom fakultetu. tss tss tss!
mislim da smo ipak mi doprineli svemu sto nam se desavalo. pa i bombardovanju 41. 44. kao i 99. godine. neka mi neko objasni kako je moguce da zagreb nije bombardovan 44/45 a beograd jeste. ali to je neka druga prica koja svakako nije za ovaj forum
a reci da je on samo stavio svoj potpis jer je takvo bilo vreme, potvrdjuje ono sto sam gore napisao. bilo je mnogo gradjana koji nisu hteli da pristanu na razne nagodbe. pa ta prica ne moze da poravda ono sto je on u tom slucaju uradio.
a reci da je on samo stavio svoj potpis jer je takvo bilo vreme, potvrdjuje ono sto sam gore napisao. bilo je mnogo gradjana koji nisu hteli da pristanu na razne nagodbe. pa ta prica ne moze da poravda ono sto je on u tom slucaju uradio.
zagreb nije bombardovan kao ni hrvatska zato sto je bio glavni grad fasistiske tvorevine NDH,kao i madjarska,bugarska,rumunija.albanija....NA CELOM BALKANU JEDINO SMO MI CRNA GORA I GRCKA STRADALI KAO I NEKI BOSANSKI GRADOVI....Mada saveznicko bombardovanje 44 mi i nije najjasnije,valjda su hteli da isteraju svabe....naravno rusi su nadoknadili svim ovim zemljama posle rata....hrvatska je naravno i tad bila postedjena jer se nasla u federaciji SLOBODARSKE JUGOSLAVIJE....MAHALI SU ZASTAVAMA KOJA GOD DA JE VOJSKA USLA U ZG...KO JE NAMA KRIV...HTELI SMO DA SE BIJEMO....BOLJE GROB NEGO ROB...JOS ODJEKUJE TERAZIJAMA....valjda je to nasa sudbina,eee ko zna zasto je to dobro...
PROSIM UBUDUCE IZBJEGAVAT DIGRESIJE I TAKODJER PRETJERANU UPORABU KAPITALNIH SLOVA, HVALA, CVRKI)
PROSIM UBUDUCE IZBJEGAVAT DIGRESIJE I TAKODJER PRETJERANU UPORABU KAPITALNIH SLOVA, HVALA, CVRKI)
relja
Professional
- Učlanjen(a)
- 13.12.2006.
- Poruke
- 16.846
- Pohvaljen
- 19.023
Izvini Neso, ta parola nije odjekivala Terazijama tog 27. marta, iako su nas tako ucili u skolama. Ljudi su tog dana klicali kralju i vojsci, a ne ratu, grobu, KPJ i SSSR-u.Nesa":2gxqgdc5 je napisao(la):
Bio dokumentarac skoro na TV kada je pronadjen film sa tonskim zapisom snjimljen tog 27 marta. Pricali ljudi koji su tad bili na ulicama sta se stvarno desavalo...
relja
Professional
- Učlanjen(a)
- 13.12.2006.
- Poruke
- 16.846
- Pohvaljen
- 19.023
Slazem se da smo odlutali od teme, samo da zavrsim pricu oko mosta: srusen je u noci 11-12 aprila, dok su izbeglice bezale preko njega za Zemun, a vojska iz Zemuna prelazila za Beograd. U to vreme je Ispod prolazio remorker "Tanasko Rajic" sa mornarima Recne flotile koji su to vece na Dunavu potopili svoje monitore. Miniranje je izvrsio ppor Oskar Klancek, posle rata ppuk JNA a do nesrece je doslo jer nije bilo sadejstva - tj opsti haos i rasulo(i nemoj sada neko da pljuje po coveku sad kad sam mu napisao ime). Poginulo je 95 morrnara koji su se nasli ispod mosta i ko zna koliko civila i vojnika na mostu (izvor -T. Josanovic iz jednog feljtona).
Inace, Beograd se zvanicno predao jednom odelenju (10 vojnika) SS izvidjaca koji su na blef drzali grad dok tenkovi nisu stigli, sutradan. Izvidjaci su u Beograd usli tako sto su camcima presli - Dunav.
Inace, Beograd se zvanicno predao jednom odelenju (10 vojnika) SS izvidjaca koji su na blef drzali grad dok tenkovi nisu stigli, sutradan. Izvidjaci su u Beograd usli tako sto su camcima presli - Dunav.
^^ Немам ја ништа против овакве дискусије, напротив, али ми се чини да на великом броју тема постоје постови који заслужују посебну тему и онда је тешко похватати где је шта. Мислим да о томе морамо водити рачуна.
Што се тиче мостова на жалост морам да констатујем да је то имало исто толико ефекта колико и гашење уличног светла током бомбардовања.
Можда смо и тада имали идеју да ћемо саградити "старије и лепше".
П.С.
Што се тиче мостова на жалост морам да констатујем да је то имало исто толико ефекта колико и гашење уличног светла током бомбардовања.
Можда смо и тада имали идеју да ћемо саградити "старије и лепше".
П.С.
ево и слике из КурираSiniša":1phkqzde je napisao(la):
mislim da kurir po obicaju napada bez osnova. taj deo oko mosta izgleda zapusteno ali nije fer reci da grad nista ne radi. mislim da ni rekonstrukcija karadjordjeve nece resiti to pitanje. jer u tom delu (^^^ na slici) nema nikakvih sadrzaja. mislim da ce posle rekonstrukcije jedno vreme to izgledati priostojno. i da ce se nazalost posle odredjenog vremena sve vratiti na staro.
dragan
Professional
Most 1937god.
Uglavnom se desilo da je iza 27 marta verovatno vise stajao britanski SOE nego bilo koja crvena zavera (to znam sigurno od mog rahmetlog dede, bivseg SOEvca).relja":12u6peqo je napisao(la):
Britancima je bilo vazno da ne nadju Jugoslaviju u krevetu sa svabama, i to po bilo kojoj ceni, pa i onoj komunistickoj.
Toliko od mene za off-topic, molim musterije da se mane kafanskih teorija o novokomponovanoj istoriji dok ne otvorimo beobuild-bircuz
dragan
Professional
Zapanjen sam napadom na naseg cuvenog arhitektu Petra Dobrovica. (spatiotecte). Kakva glupost, pa nije sigurno on doneo odluku o rusenju dvora na obodu pionirskog parka. Mozda se toj odluci nije suprotstavio a mozda i nije mogao nista da ucini. Kakva su to vremena bila, pitajte one koji su ih preziveli! Zgrade Generalstaba u Nemanjinoj su Dobrovicevo remek delo i svi beogradski arhitekti se zalazu da se one obnove. Bile bi vec obnovljene da nije u pitanju velika cena skoro veca nego sto je sama izgradnja.
http://www.novosti.co.yu/code/navigate.php?Id=14&status=jedna&vest=100794&datum=2007-03-07
Žalbama brane Padinu
B. STJELjA, 7. mart 2007
STANARI Kosančićevog venca su na javnoj raspravi, u Gradskoj skupštini, iznosili primedbe na predloge gradskih urbanista o uređenju ove celine. U roku od mesec dana na adresu Komisije za planove stiglo je 56 dopisa nezadovoljnih sugrađana. Meštani, iako godinama očekuju revitalizaciju ove najurbanije gradske četvrti, ipak strahuju da su urbanisti mnoge odluke doneli na prečac, narušavajući ambijentalnu celinu.
Regulacionm planom predviđeno je novih 70.000 kvadrata stambeno - poslovnog prostora, izgradnja podzemnih garaža, podizanje Memorijalnog centra na mestu porušene biblioteke...
- Nedopustiva je toliko obimna gradnja oko Patrijaršije i Saborne crkve - opaska je Ljiljana Vučić iz Karđorđeve ulice. - Plašim se da bi to moglo da pokrene klizište, a da ne govorimo koliko nova gradnja zahteva parking prostora! Nezamislivo mi je i da će prekopati padinu koja datira još iz perioda Flavija četvrtog.
Među zamerkama znatan broj se odnosio na nerešene imovinsko - pravne odnose, a većina stanara se protivi prolasku metroa kroz njihovo naselje. Nisu izostale primedbe i na plansko "brisanje" ionako nedovoljnih zelenih površina - parkića kod Malih stepenica i rektorata.
- Moramo žrtvovati nešto od prirodnog stanja zbog života u zajedništvu - odgovorio je Dragomir Acović, potpredsednik Komisije. - U planu se nismo rukovodili utiscima već tačnim proračunma šta je najbolje uraditi sa ovom celinom. I mi imamo dileme pa zato javno o njima i diskutujemo kako bi Kosmisija donela što bolju konačnu odluku.
Glavni arhitekta iopštine Stari grad smr=tra da je manjkavost plana i loše zamišnjena pešačka veza između pristaništa i ulice Kosančićev venac.
- Nisu dovoljnta predviđena četiri lifta i stepenice da se poveže gard sa lukom - kazao je Zoran Lazović. - Oni su sakriveni, a moraju da budu vidljiviji i atraktivni, naročito ako se ima u vidu da će uptravo taj prolaz najviše koristiti turisti koji ne poznaju grad.
Rokovi za žalbe na Nacrt regulacionog plana su istekli 9. februara, a nakon javne rasprave Komisija će staviti tačku na Kosančićev venac.
BEZ PUMPE?
BENZINSKA stanica "Kalemegdan" će, sudeći po Regulacionom planu, morati da se ukloni jer se nalazi u zaštićenoj zoni, u blizini tramvajske okretnice. Zaposleni u "Luk oilu" zaatražili su od Komisije da još jednom razmotri odluku, smratjući da je to obaveza državnje prema ovoj kompaniji.
- Mi smo u procesu privatizacije, između ostalih, kupili i ovu pumpu i u to smo uložili ogromna sredstva. O njenom izmeštanja nije bilo ni reči u ugovoru - rekao je Aleksandar Jikirevič, tehnički direktor "Luk oila".
CRKVENO TLO
DEO parcele na Kosančićevom vencu, na kojoj je predviđena izgradnja Memorijanog centra, pripada Srpskoj pravoslavnoj crkvi.
- Ovo zemljište je zadužbina Bogoslovskog fakulteta - objasnio je vladika Irinej, dekan ovog fakulteta. - Nemamo ništa protiv da na tom mestu bude Memorijalni centar i nećemo tražiti izuzeće ove parcele iz plana, ali bi bilo razumno da se jedan deo privede nameni koju je nekada imala zadužbina, a to je prosvetiteljstvo.
Žalbama brane Padinu
B. STJELjA, 7. mart 2007
STANARI Kosančićevog venca su na javnoj raspravi, u Gradskoj skupštini, iznosili primedbe na predloge gradskih urbanista o uređenju ove celine. U roku od mesec dana na adresu Komisije za planove stiglo je 56 dopisa nezadovoljnih sugrađana. Meštani, iako godinama očekuju revitalizaciju ove najurbanije gradske četvrti, ipak strahuju da su urbanisti mnoge odluke doneli na prečac, narušavajući ambijentalnu celinu.
Regulacionm planom predviđeno je novih 70.000 kvadrata stambeno - poslovnog prostora, izgradnja podzemnih garaža, podizanje Memorijalnog centra na mestu porušene biblioteke...
- Nedopustiva je toliko obimna gradnja oko Patrijaršije i Saborne crkve - opaska je Ljiljana Vučić iz Karđorđeve ulice. - Plašim se da bi to moglo da pokrene klizište, a da ne govorimo koliko nova gradnja zahteva parking prostora! Nezamislivo mi je i da će prekopati padinu koja datira još iz perioda Flavija četvrtog.
Među zamerkama znatan broj se odnosio na nerešene imovinsko - pravne odnose, a većina stanara se protivi prolasku metroa kroz njihovo naselje. Nisu izostale primedbe i na plansko "brisanje" ionako nedovoljnih zelenih površina - parkića kod Malih stepenica i rektorata.
- Moramo žrtvovati nešto od prirodnog stanja zbog života u zajedništvu - odgovorio je Dragomir Acović, potpredsednik Komisije. - U planu se nismo rukovodili utiscima već tačnim proračunma šta je najbolje uraditi sa ovom celinom. I mi imamo dileme pa zato javno o njima i diskutujemo kako bi Kosmisija donela što bolju konačnu odluku.
Glavni arhitekta iopštine Stari grad smr=tra da je manjkavost plana i loše zamišnjena pešačka veza između pristaništa i ulice Kosančićev venac.
- Nisu dovoljnta predviđena četiri lifta i stepenice da se poveže gard sa lukom - kazao je Zoran Lazović. - Oni su sakriveni, a moraju da budu vidljiviji i atraktivni, naročito ako se ima u vidu da će uptravo taj prolaz najviše koristiti turisti koji ne poznaju grad.
Rokovi za žalbe na Nacrt regulacionog plana su istekli 9. februara, a nakon javne rasprave Komisija će staviti tačku na Kosančićev venac.
BEZ PUMPE?
BENZINSKA stanica "Kalemegdan" će, sudeći po Regulacionom planu, morati da se ukloni jer se nalazi u zaštićenoj zoni, u blizini tramvajske okretnice. Zaposleni u "Luk oilu" zaatražili su od Komisije da još jednom razmotri odluku, smratjući da je to obaveza državnje prema ovoj kompaniji.
- Mi smo u procesu privatizacije, između ostalih, kupili i ovu pumpu i u to smo uložili ogromna sredstva. O njenom izmeštanja nije bilo ni reči u ugovoru - rekao je Aleksandar Jikirevič, tehnički direktor "Luk oila".
CRKVENO TLO
DEO parcele na Kosančićevom vencu, na kojoj je predviđena izgradnja Memorijanog centra, pripada Srpskoj pravoslavnoj crkvi.
- Ovo zemljište je zadužbina Bogoslovskog fakulteta - objasnio je vladika Irinej, dekan ovog fakulteta. - Nemamo ništa protiv da na tom mestu bude Memorijalni centar i nećemo tražiti izuzeće ove parcele iz plana, ali bi bilo razumno da se jedan deo privede nameni koju je nekada imala zadužbina, a to je prosvetiteljstvo.
извор ПолитикаУ спомен уништеној баштини
Архитекта Коста Карамата сматра да у меморијалном центру на Косанчићевом венцу мора бити изложена документација о уништеним и несталим библиотекама током шестоаприлског бомбардовања 1941. и током Другог светског рата
Иако је после више од шест деценија коначно одлучено да на месту Народне библиотеке, порушене за време шестоаприлског бомбардовања 1941. године, ипак буде подигнут меморијални центар, али не само као споменик ненадокнадивом благу интелектуалне баштине, већ и као жариште савремене културе, у јавности се све чешће чује да ово место на Косанчићевом венцу треба првенствено да буде посвећено уништеној Народној библиотеци и спаљеној књизи, што ће делимично и бити уважено.
Коста Карамата, архитекта који је годинама радио у Урбанистичком заводу, сматра да поред меморијалног центра, као сведочанства уништавања Народне библиотеке, обавезно мора да постоји и део који би садржао расположиву документацију о уништеним и несталим библиотекама широм Србије током Другог светског рата. То подразумева постојање сведочанстава почев од Народне библиотеке до приватних библиотека, каква је била библиотека историчара Владимира Ћоровића, али и појединачних значајних књига и докумената из времена пре Вукове реформе језика.
– Народна библиотека је, у време када је уништена, располагала са више од 300.000 најновијих штампаних књига и око 1.500 рукописних књига из средњег века, од којих велики број није био проучен. У њој су чуване збирке турских рукописа и старих штампаних књига (од 15. до 17. века), мапе, гравире, новине. Осим тога, ту су биле сабране књиге штампане у Србији и у суседним земљама. Народна библиотека је уништена по изричитом наређењу Адолфа Хитлера, и то пре војних постројења, јер је у њој сачувано народно памћење Србије. Окупационе власти 1942. године нису дозволиле генералу Милану Недићу, председнику окупиране владе, да ископа и спаси оно што се спасити може испод рушевина – подсећа Карамата.
Наш саговорник истиче да су својевремено током археолошких ископавања остатака Народне библиотеке пронађени остаци римског Сингидунума из 1. и 2. века нове ере, приземни делови велике античке грађевине са уређајима за грејање, фрагментованим фрескама и мозаицима. Од некадашње библиотеке остали су делови сутерена и поједини делови архитектонске декорације.
Коста Карамата указује да због националног блага – библиотечког материјала и улоге коју је имала Народна библиотека, њено уништење има много шири значај него високо рангирана амбијентална целина Косанчићевог венца у чијим границама се налазе остаци библиотеке.
– Нажалост, ни Служба заштите споменика културе, ни Градска управа, ни обрађивачи плана нису дали одговарајући значај месту на којем се налазила уништена Народна библиотека. Приликом сачињавања предлога плана, овај локалитет није посебно наглашен у оквиру целине Косанчићевог венца. Он је требало да буде издвојен и вреднован као културно добро од изузетног значаја – упозорава наш саговорник.
Урбаниста Вера Михаљевић, која је са својим колегама сачињавала нацрт плана детаљне регулације Косанчићевог венца, каже да ће у меморијалном центру бити свакако изложена документација о несталој библиотеци, а да ће само један део тог простора бити посвећен савременој култури и промовисању оних вредности које имају квалитет да постану трајне.
– Свакако да уважавамо предлоге цењеног колеге Косте Карамате. Детаљи предлога за меморијални центар биће разматрани посебним конкурсом. Као обрађивачи плана само смо дали назнаке и основно решење – каже Михаљевићева.
Локалитет, додаје она, ужива највиши степен заштите и све што буде рађено на овом простору пратиће надлежни из Републичког завода за заштиту споменика културе.
– Овај значајан простор захтева вишестепену контролу, не само надлежних служби, већ и јавности – наглашава Михаљевићева.
Подсетимо, урбанисти су недавно при представљању нацрта плана детаљне регулације објаснили да су се све надлежне институције сагласиле да на темељима некадашње библиотеке буде подигнут меморијални центар, са минималном градњом, како би археолошко налазиште било што приступачније за посетиоце.
Маријана Авакумовић
[објављено: 06.04.2007.]
линк http://www.politika.co.yu/detaljno.php?nid=24606
dziggy
Advanced
a bio je bas gotivan!!!!!dragan":1xnyxle5 je napisao(la):
Znam da cu ovim komentarom mozda mnoge naljutiti i povreiditi, ali, ljudi, ovaj Lancani most je izgledao sranje! Bas je bio obican, i imao je samo dve trake.. Uostalom, tako nesto moze vrlo lako i jeftino da se ponovo sagradi, ako ljudima toliko nedostaje..
dziggy
Advanced
^^ pa iz daljine izgleda, ali ima jedna slika iz blizine, bio je bas fino izrezbaren, onako ukusno... A i imao je dve trake, koje su bile sasvim ok za to doba, a verovatno bi se , da je ostao takav, sagradio jos jedan most nekim drugim planom, jer bi ovaj bio kulturna bastina.
dziggy
Advanced
mislim, ja sam za sve ove zgrade sto su srusene onako malo ravnodusan, jer to je bilo tako i to je to. most he bio kul, nema ga, a je*******iga sta sad. imacemo ovaj novi preko adedziggy":1fcjoj2l je napisao(la):
Vračar
Intermediate
Kakav je ovo argument?Nenad":2ynnenoj je napisao(la):
Pa i Lančani most u Budimpešti ima 2 trake, pa to ne ometa saobraćaj između Budima i Pešte jer postoji još 8 mostova u blizini.
Dziggy je potpuno u pravu, izbliza je to sasvim drugi (lepši) most:
