Косанчићев венац - ревитализација

[dragan]

Ako ti kazeš da je ista zgrada, da ti verujemo na reč...meni neliči

Posta 6 kod Zeleznicke stanice

Palata "Zora"

Karadjordjeva ulica ( nekad su stanovi u njoj bili skuplji od onih u Knez Mihajlovoj...) ..ma povratice ona svoj stari sjaj

 

[CVRKI]

Savamala..... na mestu ovih zgrada sa leve strane danas se nalazi predivno parkiraliste Beogradske autobuske stanice

Nemoj ponavljati gresku onog ficfirica s'SSCa, slika mora ovako da stoji :

 

[dragan]

Sad sam video tvoj post....Ispravljeno.
........................................................
PS Izgleda da šaljemo istovremeno

Ovu sam tražio : Pogled na Savu 1877, sa Djumrukanom
@Vlada-znam da sam je negde video.....na 1str...nešto mi nejde danas

Pogled ispod mosta

 

[relja]

Na ovoj slici snimljenoj iz nemackog aviona posle bombardovanja 1941 mozes videti da "nekadasnja" posta ima istu osnovu oblika "L", a takodje ako prosto uporedis visinu, spratnost i polozaj prozora na dve slike koje si postavio, videces da ako uklonis staru fasadu dobija se izgled poste koji imamo danas....ne moras da mi verujes, a drugi neka sami razmisle.

 

[dragan]

Napisao sam da ti verujem....na reč.

Verovatno ih je mrzilo da se bakću sa fasadom, a iskoristili su kostur zgrade.
Ali ova sadašnja kao da je "druga" zgrada, osim što je na istom mestu.

 

[jelenabg]

Hmm, meni se cini da su spominjali kako ce se Savska prosiriti samo za dve trake, ne za tri.
No, da se vratimo na temu . Nadam se da zgrade koje se budu gradile nece zaklanjati pogled sa Kosancicevog venca.

 

[Steva]

Hmm, meni se cini da su spominjali kako ce se Savska prosiriti samo za dve trake, ne za tri.
No, da se vratimo na temu . Nadam se da zgrade koje se budu gradile nece zaklanjati pogled sa Kosancicevog venca.

Pa da, proširiće je za 2 a ne tri trake evo i izvora informacije:

Direktan link

Gradonačelnik Bogdanović najavio je da gradski urbanisti ubrzano rade na izradi plana za proširenje Savske ulice, koja će posle toga imati po dve trake u oba smera, što će u mnogome rasteretiti saobraćaj u ovom delu grada. On je ponovio da će Beograd dati svoj puni doprinos izmeštanju železničkog i i tranzitnog saobraćaja iz centralne zone.

 

[Nenad]

Sorry... U pravu ste! Malo sam se zaneo autoputevima pa sam racunao i na trecu pomocnu))

Ali svejedno, onda ce u smeru prema Mostaru biti tri trake, a u suprotnom dve? OK!

 

[jelenabg]

Ne bih rekla. Smer prema Mostaru (meni bi bar bilo tako logicno) bi bile ove nove trake koje ce se praviti (pored poste), a prema Karadjordjevoj bi ostale ove tri postojece. E sad, to bi verovatno dovelo do promena u Sarajevskoj koja u obe trake ide ka, uslovno receno, Karadjordjevoj.

 

[poenk]

A je l' ima neke šanse da se ne glupiraju sa novim memorijalnim centrom, nego da rekonstruišu staru biblioteku?

 

[relja]

Stara zgrada u kojoj je bila smestena Biblioteka, Kartonaza Milana Vape, je gradjena kao privatna zgrada i kasnije je bila dodeljena Narodnoj biblioteci. Fond biblioteka je do tada cesto bio preseljavan, pa kao i pre, i ova zgrada u kojoj je zbirka unistena 1941 nije ispunjavala uslove za stalnu zgradu NBS.
Po meni, barem, obnova zgrade nadoknjadjuje gubitak objekta, restaurira ambijent tog kraja, vraca samo fasadu u tu ulicu...
Obzirom na nedanoknadiv gubitak onoga sto je unisteno u bombardovanju i onom glavnom pozaru koji je kasnije usledio, vracanje zgrade bi samo bila sminka koja bi skrenula paznju sa sustine.

 

[poenk]

Apsolutno se slažem. Zato, recimo, ne bi bilo loše jednostavno urediti ruševine, postaviti neku pristojnu ogradu oko njih i table koje bi objašnjavale šta je bilo tu, zašto je bilo nenadoknadivo i zašto su ostavljene ruševine. Tako bi ostao jasan "ožiljak" na tom mestu. Ovako, ako budu sagradili neki memorijalni centar koji se nikako neće uklopiti u ambijent niti preneti duh svega toga... Tj. najbolje bi bilo da tu ne grade ništa, ali ako već hoće hešto da grade, to bi trebalo da bude stara biblioteka...

 

[Steva]

Apsolutno se slažem. Zato, recimo, ne bi bilo loše jednostavno urediti ruševine, postaviti neku pristojnu ogradu oko njih i table koje bi objašnjavale šta je bilo tu, zašto je bilo nenadoknadivo i zašto su ostavljene ruševine. Tako bi ostao jasan "ožiljak" na tom mestu. Ovako, ako budu sagradili neki memorijalni centar koji se nikako neće uklopiti u ambijent niti preneti duh svega toga... Tj. najbolje bi bilo da tu ne grade ništa, ali ako već hoće hešto da grade, to bi trebalo da bude stara biblioteka...

Pa gle, ja se ovde isto slažem sa reljom, ali mislim da bi bila dobra kombinacija ruševina+memorijalnog centra, tja da se ostave zidovi te ruševine a da ono što je dole izmedju zidova očisti, poploča granitom i postave edukativne table, ljudi bi mogli da se spuste dole, prošetaju kroz ruševine i usput da nauče nešto

 

[relja]

To bi i bilo neko optimalno resenje, ocistiti rimske rusevine, prekriti ih nekom konstukcijom koja bi bila u nivou ulice i omoguciti silazak ispod, a iznad napraviti mali trg ili park sa dostojnim spomen obelezjem...bez rampi za skejtere i nekakvim spomenicima koji mogu da simbolizuju i sve a i nista. Takvih je pun Beograd...
Zgrada u kojij je bila smestena Narodna Biblioteka

Djumurkana, 1906

Ta zgrada nikada nije imala 4 sprata. OK, mozda je nekada, u jednom trenutku, i bilo planirano da se nadzida pa se nikada nije desilo, ali mislim da treba dobro razmisliti pre nego sto se krene u takav poduhvat.

 

[dragan]

Ta zgrada nikada nije imala 4 sprata. OK, mozda je nekada, u jednom trenutku, i bilo planirano da se nadzida pa se nikada nije desilo, ali mislim da treba dobro razmisliti pre nego sto se krene u takav poduhvat.

U to doba su se tako gradile lučke zgrade, slična je u Zemunu-zgrada Carine,Z.Jovina
Đumurkana

Večernje Novosti 11.Maj 2005g.
http://www.novosti.co.yu/code/navigate.php?Id=14&status=jedna&vest=70396&datum=2004-12-12#Scene_1

Moderan silazak na reke

KOSANČIĆEV venac, jedan od najstarijih ali i najzapuštenijih delova grada, uskoro će postati moderna i reprezentativna celina. Gradski zavod za urbanizam završio je program po kojem će se izraditi plan detaljne regulacije za ovu oblast. Obnova najznačajnijeg srpskog dela varoši mogla bi da počne već za šest meseci, koliko je potrebno da se plan završi.
Zbog objekata koji se u njemu nalaze, centralni deo Kosančićevog venca već decenijama ima status kulturnog dobra. Na ovoj celini nalaze se Saborna crkva, OŠ "Kralj Petar Prvi", Patrijaršija, Konak kneginje LJubice, kuća Mihaila Petrovića Alasa i hotel Nacional.
Istorijski gledano, Kosančićev venac je prostor na kojem su najduže živeli Srbi. Tu je nekada bila i čuvena Đumurkana, carinarnica od koje su ostali samo temelji, zatim prvi kulturni, duhovni i ekonomski centri, kao i teretno pristanište.
- Prioritet Generalnog urbanističkog plana jeste širenje centralne gradske zone i silazak na reke. Kosančićev venac je jedini deo prestonice u kojem je taj silazak moguć odmah - rekla nam je arhitekta Jovanka Đorđević, koja je zajedno sa Verom Mihaljević rukovodilac plana.
Na gornjem platou ove celine planirane su samo manje intervencije dok će se najviše graditi u donjoj zoni, odnosno Karađorđevoj ulici i okolini Beton hale. Sama hala biće rekonstruisana, a vratiće se i stari izgled Đumurkane.
- Plato i Karađorđevu ulicu povezivaće nove, monumentalne stepenice - objašnjava Đorđević. - Uz liticu će biti postavljeni specijalni liftovi, žičare ili pokretne stepenice. U samom priobalnom pojasu ostaće pristaništa za međunarodne i domaće brodove, koja će dobiti ponton sa svetlećim stubovima, a prostor oko Hale biće namenjen za kulturne sadržaje.
Osnovna namena projekta jeste rasterećenje Karađorđeve ulice, preko koje trenutno prelazi sav železnički saobraćaj. Regulacioni plan nudi jednostavno i brzo rešenje, jer se izgradnja obilaznice oko Beograda i izmeštanje pruge očekuju tek za 15 ili 20 godina.

BIBLIOTEKA
NA Kosančićevom vencu nekada se nalazila Narodna biblioteka, koja je nažalost uništena u bombardovanju 1941. godine. Od zdanja su ostale samo ruševine, a tom prilikom izgoreli su dragoceni srednjevekovni spisi. Stručnjaci su odlučili da se na tom mestu ne gradi nova biblioteka, već da se napravi memorijalni centar u kojem bi se nalazile kulturne tvorevine i biblioteka Patrijaršije.

 

[poenk]

Pa gle, ja se ovde isto slažem sa reljom, ali mislim da bi bila dobra kombinacija ruševina+memorijalnog centra, tja da se ostave zidovi te ruševine a da ono što je dole izmedju zidova očisti, poploča granitom i postave edukativne table, ljudi bi mogli da se spuste dole, prošetaju kroz ruševine i usput da nauče nešto

Sad ću ja lepo da se pokrijem ušima i da kažem da mi nije palo na pamet ono što ima ispod. Kad se ne razmišlja. U svetlu toga, ova tvoja ideja mi stvarno najbolje zvuči. Mislim da sam čak i ja pomenula table No, ko nas pita? Biblioteka Patrijaršije? Samo neka ne liči na parohijski dom-ili-šta-je-već kod hrama Sv. Save...

Plato i Karađorđevu ulicu povezivaće nove, monumentalne stepenice

Je l' to neka nova verzija Velikih stepenica ili šta?

 

[Влада]

Kaldrma bez točkova
M. Č. P., 28. januar 2007

Stanari Kosančićevog venca i okolnih ulica retki su Beograđani koji traže da se parkiranje u njihovim ulicama - ukine! Inicijativu Društva za zaštitu Kosančićevog venca sa više od 600 potpisa podržali su stanovnici ove i okolnih ulica. Kao glavne argumente, oni navode da automobili uništavaju kaldrmu, a da žute linije koje označavaju parking mesta nepotrebno ruže staru prostornu celinu, koja je pod prvim stepenom zaštite države.

Ulice Kosančićev venac i Zadarska nalaze se u "žutoj" parking zoni, dok je Fruškogorska u "zelenoj".
- Automobili i džipovi su česti gosti tokom dana, a uveče mnogi dolaze u kafiće i ostavljaju vozila po ulici. Stvar se pogoršala kada su putari iscrtali žute linije na trošnim "kockama" - priča nam Zvonimir Ristić, čija porodica već skoro vek stanuje na Kosančićevom vencu. - U ovim ulicama saobraćaj bi trebalo potpuno zabraniti, i taj stav podržavaju svi stanari. Više bismo voleli da nam ulica ostane cela, nego da parkiramo neposredno ispred svojih kuća.

Pola u šali, pola u zbilji, tek nekoliko puta su se članovi Društva obraćali Gradu sa zahtevom da se parkiranje uvede i u - Skadarliji!
- Zašto bi Skadarlija bila privilegovana, kada je Kosančićev venac oduvek urbaniji deo grada? - ogorčeni su u ovom delu Starog grada.

S druge strane, u Sekretarijatu za saobraćaj kažu da kaldrma ne može da strada od parkiranja. U Sektoru za planiranje i razvoj saobraćaja tvrde da se saobraćajne površine oštećuje samo ukoliko se po njima vozi.
- Parkiranje neznatno oštećuje ulice, a oštećenja koja trpi kaldrma nisu ništa veća od onih na asfaltu - kažu u Sekretarijatu.
...

PLAN
NACRT plana detaljne regulacije prostorne celine Kosančićev venac biće na javnom uvidu u prostorijama Skupštine grada na Trgu Nikole Pašića 6 sve do 9. februara. Zainteresovani mogu pismeno da dostave primedve Sekretarijatu za urbanizam, kao i da ih obrazlože na javnoj sednici, koja će se održati 6. marta u 13 časova u Skupštini grada.

http://www.novosti.co.yu/code/navigate.php?Id=14&status=jedna&vest=99235&datum=2007-01-29

 

[KiD]

Neznam, ali ja sam veliki zagovornik obnavljanja same zgrade stare Narodne biblioteke. Naravno da je stara funkcija nemoguca i da bi nova rekonstrukcija donela i novu funkciju. Zapravo ideja o biblioteci patrijarsije pa cak i memorijalni centar su super. Recimo da bi bas u toj rekonstruisanoj zgradi mogao da postoji memorijal sa svim podacima o tom zlocinu koji se desio 6. Aprila 1941. Ta zgrada je bila centar tog gornjeg dela, najlepsa gradjevina na vencu. Mislim da ona zasluzuje mnogo vise da bude rekonstruisana nego recimo Djumurkana.
Mislim da nema smisla da neki potencijalni turisti bas na tom mestu kruze po ostatcima nekakvih temelja.U tom slucaju na isti nacin mogu da se cuvaju i ostatci rusenja 1999. Ni to ne bi imalo smisla.Rekonstrukcija je ipak nejbolje resenje, jel vraca duh onog Beograda i stiti ga od zaborava za nove generacije, a istovremeno pokazuje svo postovanje prema istoriji koja je vezana za nju.

 

[relja]

http://www.nbs.bg.ac.yu/pages/article.php?id=32

Po završetku rata, 1920. godine Narodna biblioteka dobija od vlade sredstva da kupi zgradu kartonaže na Kosančićevom vencu od industrijalca Milana Vape. Ova zgrada nije bila građena namenski za biblioteku, pa je ubrzo postala tesna i nepogodna. Uprkos tome, Narodna biblioteka je u ovoj zgradi dočekala i drugi svetski rat.

Za sve ovo vreme, neprekidno su se ulagali napori da se dobije nova zgrada, koja bi bila namenski građena za biblioteku, ali na žalost, do toga nije dolazilo, uglavnom zbog nedostatka novca.
Prilikom bombardovanja Beograda 6. aprila 1941. godine, zgrada Biblioteke izgorela je do temelja. Šteta je bila ogromna, izgorelo je mnogo retkih knjiga. Ono malo neoštećenih knjiga, i knjiga koje su bile na čitanju i u magacinu u Kosmajskoj ulici, preneto je i smešteno u zgradu Državne štamparije. Opet je počelo seljakanje, tako da je prve ratne godine Biblioteka smeštena u zgradu Ferijalnog saveza u Francuskoj ulici. Nakon toga za smeštaj su određeni magacini u Višnjićevoj ulici, u kojima je ranije čuvano voće i povrće, gde je biblioteka dočekala i kraj rata.

 

[Nenad]

Ne vidim sto bio toliki problem da se biblioteka obnovi. Pa ovo je najobicnija kuca (sto se velicine tice)! Inace zgrada je prelepa, i ja sam za to da se obnovi!

Glupo je staviti te temelje pod neko staklo i onda kao, eto, vidi, tu su nam srusili biblioteku! Pa bolje je napraviti muzej, tj. memorijalni centar u kopiji zgrada predjasnje biblioteke! (kao sto neko pomenu').

Verovatno ce neka staklena skalamerija kojom bi pokrili taj trg, svejedno bila skupa.

 

[dragan]

Još jedan glas za obnovu, jer zamislite nemačke gradove koji su bombardovani u 2SR kako su izgledali posle rata.Danas je to sve obnovljeno,a u Berlinu je ostavljena jedna katedrala u centru sa delimično oštećenim tornjem.
Ali,o tome mogu više da pišu Nasi iz DE

 

[Влада]

http://www.novosti.co.yu/code/navigate.php?Id=14&status=jedna&vest=99293&datum=2007-01-30

Plan čuva pogled
B. STJELjA, 30. januar 2007

STANARI Kosančićevog venca strahuju da bi urbanisti svojim nacrtima i predlozima mogli da izbrišu najpoznatiji motiv sa beogradskih razglednica. Pogled sa Brankovog mosta na Kosančićev venac bio bi zaklonjen novim višespratnicama, tvrdi Jelica Ivanović, arhitekta i predsednik Udruženja za zaštitu ove celine najvišeg kulturnog značaja, koja je u borbi za njenim očuvanjem okupila još 600 meštana.

- Nacrt plana za uređenje Kosančićevog venca predviđa izgradnju objekata u Karađorđevoj ulici koji bi imali po četiri ili pet spratova sa potkrovljem - obrazlaže Ivanović. - Zgrade te visine bi potpuno zaklonile pogled na staru varoš sa Brankovog mosta! Nedopustivo je da interes investitora ide na štetu kulturnog dobra. Novac koji oni jednokratno donesu, Grad bi višestruko naplatio turističkim ponudama.

Stanari Kosančićevog venca smatraju da ulice najstarije urbane varoši ne bi trebalo da dobiju dodatne stambene kvadrate, već samo da se postojeća kulturna dobra oplemene i zaštite. Njihove zamerke odnose se i na šetalište koje bi trebalo da spoji Fruškogorsku i Parisku ulicu.

- Na Planu je ucrtano i šetalište koje je tačno iznad Karađorđeve, a ispod Ulice Kosančićev venac. Sjajna ideja je da se ono sagradi, ali se pitamo u šta će prolaznici da gledaju dok sede na klupama. Umesto na Savu, pogled bi usmeravali u stanove zgrada u Karađorđevoj - zaključuje Ivanović.

Da nikakvoj brizi, ipak, nema mesta odlučno tvrdi Đorđe Bobić, gradski arhitekta. Ni jedna zgrada, kako priča, nije ucrtna u Plan, a da pre toga nije detaljno promišljeno šta ona donosi.
- Veoma mi je drago da naši sugrađani brinu o svojoj okolini i aktivno učestvuju u planiranju, ali moram da napomenem da nisu u pravu - objašnjava Bobić. - Nijedna zgrada u Karađorđevoj neće preći visinu Kosančićevog venca. Ovo što je sada predloženo Planom detaljne regulacije najbolji je mogući model, i podrazumeva se da niko ne želi da sakrije ovu čuvenu vizuru.

KLIZIŠTE
ŠETALIŠTE od Fruškogorske do Pariske praviće se kako bi se saniralo klizište, tvrdi Bobić. Namera urbanista, dakle, nije ni bila da udovolje prolaznicima koji bi se odmarali gledajući u Savu. Stanari, pak tvrde, da je sanacija klizište samo izgovor jer ova padina nema problema sa odronjavanjem zemljišta. Les, na kojem su zidane kuće na vencu, pravi nevolje nakon padavina, ali bi dobra kanalizaciona mreža, kako zaključuju u Udruženju, rešila sve nevolje.

п.с.
И ја сам за обнову зграде библиотеке

 

[dzudzi budzi]

plasim se da taj bobic nije nimalo kompetetan za ovakve projekte....cak sta vise mislim da ce svojim delovanjem kompletno unistiti izgled beograda.

od klasicnih "komunjarki" bez iole stila i maste koje namerava da nabudzi tik uz dorcolsku marinu i od istih napravi beoville do staklenih "sela" i raznoraznih neprimernih molova, mislim da ce i ovaj projekat doprineti unistavanju beograda i da su strahovi gradjana opravdani. jedan od posledjin shokova je izmena odluke da se nece graditi hotel u kralja Alexandra vec jos jedan od "retkih" poslovno komercijalnih zgrada sa takodje kompletno izmenjenim dizajnom . to ce biti jos jedan u nizu primera "nove beogradske mediokritetske arhitekture". jad , beda i tuga.

sve se uostalom moze razumeti iz recenica doticnog "gospodina" u najnovijim vestima...
citati za verovati.
.
""""Svetski trend u savremenoj arhitekturi je spajanje kontrasta između tradicionalnog i novog.
- Ove visoke, moderne zgrade od stakla i čelika mogu dati novi šarm Beogradu, kakav već imaju neki gradovi poput Firence i Verone, koji se odlikuju značajnom arhitektonskom zaostavštinom, ali i modernim građevinama - objašnjava Bobić."""
?????
1) iz onoga sto se gradi po BG se vidi da taj covek ne zna ni sta je svet a kamoli sta su svetski trendovi u arhitekturi
2)spajanje starog i novog je u igri poslednjih sto godina tako da nije nikakav trend
3)sta je tradicionalno kod nas?
4) da li je po njemu spajanje kontrasta ubacivanje staklenih monstruma izmedju starih i lepih zgrada?
5) obzirom da dobro poznajem firencu i veronu , zivo me interesuje koje su to moderne zgrade od celika i stakla ???? ( ...nema ih)
6) da bobicu, ta arhitektonska zaostavstina im moze dozvoliti da experimentisu dok ista ta zaostavstina je upravo ono sto beograd NEMA!!!

 

[jelenabg]

Koliko znam, investitor odlucuje o izgledu i nameni objekata koji gradi. U Bulevaru je trebalo da se gradi hotel, ali je investitor zakljucio da ce mu se vise isplatiti da gradi kancelarije i u skladu sa tim je promenjen izgled gradjevine. Da li ce se to nama svideti ili ne je druga prica. Naravno, grad je mogao da raspise konkurs i da jedan od zahteva bude da buduca gradjevina bude hotel, ali...
Naravno, prica oko Kosancicevog venca je sasvim drugacija i grad mora tacno propisati spratnost i raspored zgrada kako se ne bi zaklanjao vidik.

 

[CVRKI]

OPA BATO ! :o Nije ovo medjunarodni forum ljubitelja eristike, ovako kad citam tvoj post neznam tacno sta ti vise smeta : dundjerisanje nase metropole (skroz ok) ili sama licnost gradskog arhitekte (nije BB mesto za takve licne polemike)

plasim se da taj bobic nije nimalo kompetetan za ovakve projekte....cak sta vise mislim da ce svojim delovanjem kompletno unistiti izgled beograda.

od klasicnih "komunjarki" bez iole stila i maste koje namerava da nabudzi tik uz dorcolsku marinu i od istih napravi beoville do staklenih "sela" i raznoraznih neprimernih molova, mislim da ce i ovaj projekat doprineti unistavanju beograda i da su strahovi gradjana opravdani. jedan od posledjin shokova je izmena odluke da se nece graditi hotel u kralja Alexandra vec jos jedan od "retkih" poslovno komercijalnih zgrada sa takodje kompletno izmenjenim dizajnom . to ce biti jos jedan u nizu primera "nove beogradske mediokritetske arhitekture". jad , beda i tuga.

sve se uostalom moze razumeti iz recenica doticnog "gospodina" u najnovijim vestima...
citati za verovati.
.
""""Svetski trend u savremenoj arhitekturi je spajanje kontrasta između tradicionalnog i novog.
- Ove visoke, moderne zgrade od stakla i čelika mogu dati novi šarm Beogradu, kakav već imaju neki gradovi poput Firence i Verone, koji se odlikuju značajnom arhitektonskom zaostavštinom, ali i modernim građevinama - objašnjava Bobić."""
?????
1) iz onoga sto se gradi po BG se vidi da taj covek ne zna ni sta je svet a kamoli sta su svetski trendovi u arhitekturi
2)spajanje starog i novog je u igri poslednjih sto godina tako da nije nikakav trend
3)sta je tradicionalno kod nas?
4) da li je po njemu spajanje kontrasta ubacivanje staklenih monstruma izmedju starih i lepih zgrada?
5) obzirom da dobro poznajem firencu i veronu , zivo me interesuje koje su to moderne zgrade od celika i stakla ???? ( ...nema ih)
6) da bobicu, ta arhitektonska zaostavstina im moze dozvoliti da experimentisu dok ista ta zaostavstina je upravo ono sto beograd NEMA!!!

I meni jako smeta da covek Bobicevog obrazovanja moze uporedjivati BGD sa Veronom ili Firencom, mislim da on tu jako gresi, Beogradu je ipak vise mesto u ligi Milana ili Torina, iako bi se za sada rangirao kao zadnji, samo nisam 100% , cak ni 50% siguran da je Bobic umesan bas u sve one zadnje felere naseg urbanistickog zivota, na kraju nije on nista bez SO, zato ako mozes podrzati tvoje optuzbe nepobitnim dokazima daj objavi ih ovde pa da ih predamo javnom tuzilastvu, u suprotnom zamolicu te da promenis ton i stil pisanja kojima nimalo nije mesto ovde.
Imas pravo da izrazavas svoje nezadovoljstvo i razocaranost, na kraju i mene je strefila afera oko "Tri lista duvana", samo ucini to na malo konstruktivniji nacin nebi li se zavrsilo sterilnom polemikom.