Šta je novo?

Косанчићев венац - ревитализација

Projekat koji bi bio ureadjen po ovoj skici iz 1975 je po meni jedino pravo resenje. Ako bih nešto menjao je da, ukoliko bi ova kolonada bila od kamena, bi jedan par stubova namerno izradio kao da su slomljeni tj osteceni
 
I još nešto da dodam, u vezi "zgrade"...
Ukoliko mislite da će kopija zgrade na ovom mestu da "sačuva sećanje", grdno se varate.

Mi smo progutali "rekonstrukciju kaldrme" na KV, izgradnju Dekijeve luksuzne stambene zgrade na ostacima bedema, podzemnu garažu u toj zgradi iako bi ulica trebala da bude zatvorena za saobraćaj... progutali smo izgradnju višespratnica ispred Vidin kapije, progutali smo "linijski park" na bedemu tvrđave...svirke na Sajmištu, roštilj u Jajincima... i još mnogo što šta, ali nije to samo odlika sadašnje genracije i našeg doba... Fransis Makenzi je na Slaviji izgradio "Salu mira", neku vrstu društvenog doma za unapređenje opšteg obrazovanja i života stanovništva, da bi se protekom vremena, prepuštena nama (ili našim "elitama", svejedno), na kraju pretvorila u kafanu sa ćevapima, bisokop za nižerazredne filmove i na kraju - pustu ledinu za parking.

Izgradnjom kopije zgrade koju je koritistila Narodna biblioteka ćemo sasvim izvesno isti taj proces ponoviti i na Kosančićevom vencu.
Izgradnjom spomenika na otvorenom ćemo zacementirati sećanje na uništeno blago, na zauvek izgubljene i neistražene delove naše istorije i kulture i identiteta.
 
Plasim se da je Relja u pravu. Jedno je to sto zalimo za lepom zgradom na KV, a drugo je kada bi se do kraja iskreno udubili u sustinu tog gubitka i onog sto je potom pronadjeno (rimske iskopine). Jedna kompleksna prica koja je tema za likovne umetnike, koji svojim radom mogu da obuhvate sve te aspekte.

Takodje se opet postavlja pitanje da li zelimo otvoreniji prostor ili nove gabarite koji ce taj prostor zatvoriti?
Originalna zgrada je sa desne strane bila prilicno repetativna zbog niza prozora, a sa leve je imala tek 2 para prozora, pa je jos i jedna druga zgrada postojala na ovom placu, koja nije bila u sklopu biblioteke.

Za frontalni deo zgrade postoji doviljno referenci da se to napravi bas 1:1, jer ako nije identican, onda takvo repliciranje jos vise gubi smisao.

bgdbibliotek.jpg
aaaa_14595310501.jpg
 
Tačno.
A unutar ove fasade bi smo izložili - šta?
Fotografije na kojima se vidi kako je zaista izgledala unutrašnost srušene zgrade: knjige naslagane duž zidova kao cepanice i police koje pridžavaju tavanice, neuslovne čitaonice...?
 
Ја бих унутрашњост оставио празну, и без крова.
 
Tačno.
A unutar ove fasade bi smo izložili - šta?
Fotografije na kojima se vidi kako je zaista izgledala unutrašnost srušene zgrade: knjige naslagane duž zidova kao cepanice i police koje pridžavaju tavanice, neuslovne čitaonice...?

Ne postoji ni dobra dokumentacija kako je unutrasnjost biblioteke izgledala. Mislim da nije problem prostoru dati namenu, vec je pitanje sta se time zeli postici?
 
Ne postoji ni dobra dokumentacija kako je unutrasnjost biblioteke izgledala. Mislim da nije problem prostoru dati namenu, vec je pitanje sta se time zeli postici?
Drakče, postoje fotografije i postoje izveštaji upravnika NB u međuratnom periodu koji opisuju loše stanje i neuslovnost zgrade.
Više puta smo ovde spominjali knjigu "Kuća nesagorivih reči", može da se nađe i online, vidi, pronađi, pročitaj.
 
По мени је реконструкција шкољке зграде много јача и примеренија симболика од самог откривања рушевина као да су пуко археолошко налазиште. Први да сам у неком граду и видим ископане бих помислио да је то неко старо налазиште и тако наставио да мислим осим ако немам времена да приђем и обиђем и распитам се шта је посреди.

Да видим да је обновљена (или делимично обновљена) само фасада бих се запитао шта је то јер очигледно је из новијег периода али стоји оштећено - чиме би ми у најмању руку било јасно да је то заоставштина неког скоријег рата. Исто као што је то свакоме јасно за Генералштаб (који иначе примећујем да нико не предлаже да треба да се претвори у парк).

Обнављање саме љуштуре зграде која изнутра стоји под ведрим небом, уништена, ми симболизује да може да се обнови површна штета али духовни, унутрашњи губици остају такви заувек. Оригинално сам био за обнову целе зграде али ми се ово чини као много боље решење и не видим зашто би дословно икоме сметало.
 
Svako obeležje pod vedrim nebom, pa makar i fasade bez krova, je bolje rešenje od rekonstrukcije zgrade kao zgrade.

I još jedan argument protiv zgrade - 101% je verovatnoća ćemo doći u situaciju da se u zgradi podignutoj na zgarištu organizuje nešto neprimereno.
To je neizbežno, i onda kreće privikavanje na novu realnost i otupljivanje - primer za dokaz tvrdnje: Staro sajmište...
 
Drakče, postoje fotografije i postoje izveštaji upravnika NB u međuratnom periodu koji opisuju loše stanje i neuslovnost zgrade.
Više puta smo ovde spominjali knjigu "Kuća nesagorivih reči", može da se nađe i online, vidi, pronađi, pročitaj.
Mislim da sam citao taj tekst, ali fotografija unutrasnjosti ima jako malo. Nedovoljno za bilo kakvu rekonstrukicju, ako to bude bila necija namera, a nadam se da nece.
 
Obnova zgrade je pomirenje sa tragicnim unistavanjem nejveceg dela nase pisane istorije, guranje pod tepih, zabadanje glave u pesak, forma pre sustine, potpuni promasaj
 
Mislim da sam citao taj tekst, ali fotografija unutrasnjosti ima jako malo. Nedovoljno za bilo kakvu rekonstrukicju, ako to bude bila necija namera, a nadam se da nece.
Ima dosta referenci u knjizi, doduše ima bar jedna greška, poput tvrdnje da je Ler priznao da je Bibioteka namerno gađana (ali - za tu tvrdnju se i ne navodi izvor, što dosta govori) ali to i nije tema, već njen rad do 1941. Obavezno štivo, otvara oči.
 
Ne, nego bi bio dokaz izlaska iz pozicije zrtve.
Pozicija zrtve je stvar identiteta, a taj identitet nikad nije prevagnuo kao dominantan u nasem narodu, niti ce izgradnjom nekakve kulise prevagnuti pobednicki mentatlitet, niti ce nova zgrada vratiti 1300 rukopisnih knjiga neprocenljive vrednosti, koje izgorese u pozaru. Spomenik bi sa druge strane opomena i u isto vreme podsecanje. Mesto jedne od najvecih tragedija srpske kulture mora biti obelezena dostojno.
 
Pozicija zrtve je stvar identiteta, a taj identitet nikad nije prevagnuo kao dominantan u nasem narodu, niti ce izgradnjom nekakve kulise prevagnuti pobednicki mentatlitet, niti ce nova zgrada vratiti 1300 rukopisnih knjiga neprocenljive vrednosti, koje izgorese u pozaru. Spomenik bi sa druge strane opomena i u isto vreme podsecanje. Mesto jedne od najvecih tragedija srpske kulture mora biti obelezena dostojno.
Replika zgrade bi bila najbolji spomenik, za razliku od rupetine koja stoji 81 godinu.
 
Svako obeležje pod vedrim nebom, pa makar i fasade bez krova, je bolje rešenje od rekonstrukcije zgrade kao zgrade.

I još jedan argument protiv zgrade - 101% je verovatnoća ćemo doći u situaciju da se u zgradi podignutoj na zgarištu organizuje nešto neprimereno.
To je neizbežno, i onda kreće privikavanje na novu realnost i otupljivanje - primer za dokaz tvrdnje: Staro sajmište...
Čemu ovoliki konzervatizam prema fasadi? Bilo bi jasno da se upuštaju u neku dublju restauraciju zgrade ili biraju neko dijamtralno drugačije rešenje, ali ovde i jeste poenta razgovora kako vratiti spoljašni izgled predratne zgrade Nardne bibliotke čiji imidž, hteli mi ili ne hteli da priznamo to sebi, jeste stradanje, ovekovečeno njenim uništenjem tokom nacističkog bombardovanja.

Unutrašnjost objekta je drugi element ove diskusije. Moje lično mišljenje je da bi trebalo biti kombinacija neke vrste izložbe ili modenog načina informisanja o tome koliko neprocenjivih dokumenata je izgubljeno, ali ne kvantitativno, potrebno je dočarati prvo nama državljanima Republike Srbije šta smo imali, a šta smo izgubili. U kombinaciji sa opet modernim prikazom samog doba okupacije, novi objeka na mestu biblioteke, bi predstavljao savršenu vremensku kapsulu jednog tužnog, okrutnog i teškog vremena pnog gubitaka za naš narod.
 
A što se tiče neprimerenosti, dovoljno je otići i videti sadašnju zgradu NARODNE BIBLIOTEKE SRBIJE išaranu grafitima. Ne moramo da obnavljamo staru da bi dokazivali koliko se ovakve ustanove poštuju ili ne.
 
Првенствено треба симболизовати крхкост историјских података и информација и губитак истих. Мурал некакве средњевековне битке, који намерно изгледа недовршено тако што пола учесника нема лице, а заставе су им празне и без грба и шаре, је рецимо добар начин да се то предочи. Можда и празне полице и витрине унутра, са натписом да падне у очај свако ко уђе, и види когнитивну пустош људским делом направљеном
 
ali ovde i jeste poenta razgovora kako vratiti spoljašni izgled predratne zgrade Nardne bibliotke

Ne. NIje ovde poenta ragovora "kako vratiti fasadu"... u stvari vidim da nekima i jeste poenta da se nađe neki izgovor da se vrati fasada, ali poenta je upravo u

OBELEŽJU

a ne u izgledu ovog dela grada, u jednom građevinskom objektu, u vredonosti i bezvrednosti jedne fasade, već da se trajno i nedvosmisleno OBELEŽI tragičan i nenadonkadiv gubitak za celu naciju onoga što je izgorelo iza te fasade.

Jeste ovo građevinsko - urbanistički forum, ali van jnjega - nisu život samo građevinski objekti. Koliko god to nekima bilo neshvatljivo.
 
Ne. NIje ovde poenta ragovora "kako vratiti fasadu"... u stvari vidim da nekima i jeste poenta da se nađe neki izgovor da se vrati fasada, ali poenta je upravo u

OBELEŽJU

a ne u izgledu ovog dela grada, u jednom građevinskom objektu, u vredonosti i bezvrednosti jedne fasade, već da se trajno i nedvosmisleno OBELEŽI tragičan i nenadonkadiv gubitak za celu naciju onoga što je izgorelo iza te fasade.

Jeste ovo građevinsko - urbanistički forum, ali van jnjega - nisu život samo građevinski objekti. Koliko god to nekima bilo neshvatljivo.
Samo mi nije jasno, odakle ideja da sam ja, konkretno, protiv obeležavanja svega što si naveo, čak sam i sam dao ideju kako bi to moglo da funkcioniše. Apsolutno nije tačno, niti sam u svom komentaru igde insinuirao da bih želeo da i jedan kvadrat tog objekta bude iskorišćen u komercijalnu svrhu, koju pominjete. Loša vam je koncentracija, umor, razumem.

Ali ljudi bijemo istu bitku, nemojte biti slepi. Na kraju krajeva i da se odabere drugo rešenje, sve dok verodostojno i dostojanstvo prikazuje i OBELEŽAVA značaj ovog mesta, neću biti ljut i neću se protiviti.

Moje je lično mišljenje da bi u ambijentu Kosančićevog venca, obnova (što je bukvalno tema ove teme), makar fasade, bila prikladna.

Nemojte zaboraviti da živimo u vremenu gde, zgrade - građevine kao svedoci prošlosti nekog drugog, davno zaboravljenog Beograda, nestaju brzinom svetlosti. Ovde postoji šansa da se taj ambijent, osećaj i sećanje obnovi, koliko toliko. A na nama je kolektivna, odgovornost da ne dozvolimo da se tu pojave kafići, restorani i slično. Pa vi razmislite, pre nego što sledeći put komentarišete samo eto da biste rekli nešto, čini mi se da je 199 strana toga sasvim dovoljno.
 
Ne, nego bi bio dokaz izlaska iz pozicije zrtve.
Izlaz iz pozicije zrtve bi znacio da od mesta izgorele biblioteke ne pravimo zid placa. Prezaliti sve sto je izgubljeno u tom pozaru, oprostiti, ali ne zaboraviti, vec nadoknaditi kroz nova stvaralastva, kroz razvoj, demokratiju, obrazovanje. U praksi to znaci da nam ne treba nista vise od jedne spomen ploce, a prostor adaptirati u nesto novo.
 
Samo mi nije jasno, odakle ideja da sam ja, konkretno, protiv obeležavanja svega što si naveo, čak sam i sam dao ideju kako bi to moglo da funkcioniše. Apsolutno nije tačno, niti sam u svom komentaru igde insinuirao da bih želeo da i jedan kvadrat tog objekta bude iskorišćen u komercijalnu svrhu, koju pominjete. Loša vam je koncentracija, umor, razumem.

Ali ljudi bijemo istu bitku, nemojte biti slepi. Na kraju krajeva i da se odabere drugo rešenje, sve dok verodostojno i dostojanstvo prikazuje i OBELEŽAVA značaj ovog mesta, neću biti ljut i neću se protiviti.

Moje je lično mišljenje da bi u ambijentu Kosančićevog venca, obnova (što je bukvalno tema ove teme), makar fasade, bila prikladna.

Nemojte zaboraviti da živimo u vremenu gde, zgrade - građevine kao svedoci prošlosti nekog drugog, davno zaboravljenog Beograda, nestaju brzinom svetlosti. Ovde postoji šansa da se taj ambijent, osećaj i sećanje obnovi, koliko toliko. A na nama je kolektivna, odgovornost da ne dozvolimo da se tu pojave kafići, restorani i slično. Pa vi razmislite, pre nego što sledeći put komentarišete samo eto da biste rekli nešto, čini mi se da je 199 strana toga sasvim dovoljno.

Samo mi nije sano, posle veoma pažljivog čitanja, gde si ti video da sam ja tebi nešto nešto odgovarao u vezi komercijalizacije te obnovljenje kuće, kada sam odgovarao članu "Kalian" a ne tebi. Nisam ja taj koji ovde ima problem sa pažnjom, umorom i koncenracijom... što i skakanje sa "ti" na "vi" ... "...što si naveo..." ..." Loša vam je koncentracija, umor, razumem"... donekle potvrđuje :)


Opet, po ko zna koji put na 199 strana se u prvi red stavljaju sa takvom lakoćom "kuća", "stari Beograd", "ambijent", "fasada"... kao da je prvenstveno važno da taj prostor spolja izgleda kao što je nekada izgledao, kao na starim fotografijama... a o svemu ostalom će se razmišljati - docnije.
I ceo proces obeležavanja kulturne kataklizme na ovom mestu već na početku gubi fokus i bavi se sasvim nebitnim stvarima u celoj priči.
 
Vrh