Šta je novo?

Косанчићев венац - ревитализација

Svaki put kad Zvezdi krene loše, pomislim "koliko pažnje i vremena mu oduzimaju njegove investicije?"
 
Jos jedan propali konkurs:
https://www.politika.rs/scc/clanak/501637/Ko-ce-igrati-na-daskama-Dumrukane
Mozda i ostane Djumrukana, ali se vise nista ne zna ko ce je koristiti... Nasa specijalnost - izrada konkursa koji nicemu ne sluze. Pitanje je da li ce i Fakultet primenjene biti radjen ili je i to jos malo peska u oci, do sledece prilike. Zato, iznad zgrade Fakulteta gradi li se gradi...
Kad bi se sredila fasada, Đumurkana bi bila još lepša, a i savršeno bi se uklopila sa ovom zgradom po gabaritima, stilu i formi. Ovo je bio trgovački centar, a i danas je luka. Dakle i očekuje se da baš ovde postoji tip zgrada koji je nekada bio primeren luci, i baš bi to turistima koji se iskrcavaju iz kruzera pokazivalo i autentičnost ambijenta i to da Beograd iza sebe ima dugu istoriju. Moderne zgrade od stakla i plastike su te koje ovde nemaju šta da traže, sem ako nije namera da se ovde sve sruši i sve pravi ispočetka.

karadjordjeva-br-13-carinarnica_1936-promenjeno-jpg.129343
 
Nije problem samo taj haos u izboru šta će se ovde graditi. Nego niko u toj tužnoj Beogradskoj priči o otimanju najvrednijeg zemljišta, sa bezbroj nastavaka na raznim mestima, ne spominje zaštitu i prezentaciju kombinacije čak dve kulturno istorijske vrednosti: Poslednjeg postojećeg ostatka ogromne mreže varoških bedema iz 1740. i jednakovrednog nastavka (zaštićenog na drugim mestu) za Beograd važnog spomenika prirode. Nekadašnji naziv tog prirodnog dobra: „Morski neogeni sprud-profil ispod spomenika Pobedniku na Kalemegdanu” i „Geološko-geografski slojevi na lokalitetu na Kalemegdanu, kod spomenika Pobednik” kasnije je promenjen u „Kalemegdanski rt”. ISTI taj "Neogeni sprud-profil" po čijoj je u preseku izrazito beloj steni Beo-grad i dobio svoje ime, je takođe u samoj osnovi takođe praktično vertikalnog odseka na kome stoji Kosančićev Venac. Što je i bio razlog da se varoški bedemi naprave upravo kao nastavak i nadgradnja na samoj ivici tog vertikalnog odseka bivšeg korita reke Save. Pri čemu bi on ovde, da ima samo malo manje zgrada, bio posebno i izdaleka vidljiv, takoreći novi identitetski znak Beograda, pošto je u pitanju sam ćošak Kalemegdanskog rta koji bi se tada dobro video sa mnogih strana. Međutim čak i sada se može još mnogo toga učiniti da poslednji preživeli deo Varoškog bedema iz 1740. i "Miocenski sprud" na kome je on ovde izgrađen postanu bar delimično pristupačni i vidljivi, a ne da se končano i zauvek sahrane iza gomile zgrada kojima ovde nije mesto. Pogledjte kako fantastično izgleda ova jedinstvena kombinacija stene i bedma, i kakav bi dobitak u imidžu Beograda bio kad bi ovaj ugao nekadašnjeg utvrđenog grada ponovo bar delimično bio vidljiv.

IMG_5139r.JPG


IMG_8390r.JPG


IMG_8113r.JPG


Trasa jugozapadnog ugla varoskih bedema, Bing.jpg


IMG_3270r.JPG


IMG_3272r.JPG


IMG_4435r.JPG


Na osnovu studije zaštite Zavoda za zaštitu prirode Srbije, Vlada Republike Srbije proglasila je za Spomenik prirode „Kalemegdanski rt“ u Beogradu, koji se nalazi južno od ušća Save u Dunav, na području grada Beograda, između Gornjeg i Donjeg grada Beogradske tvrđave. Granicama spomenika prirode obuhvaćena je jedinstvena prirodna retkost geološkog karaktera na tlu Srbije – profil morskog spruda iz najstarijeg stadijuma u istoriji nekadašnjeg Panonskog mora.

Na prostoru Spomenika prirode „Kalemegdanski rt“, koji obuhvata 14 hektara i 7 ari, ustanovljeni su režimi zaštite II i III stepena, kako je objavljeno u Uredbi u Službenom glasniku Republike Srbije. Prema Pravilniku o kriterijumima vrednovanja i postupku kategorizacije zaštićenih područja, Spomenik prirode „Kalemegdanski rt” proglašen je za područje I kategorije – međunarodnog, nacionalnog, odnosno, izuzetnog značaja sa ciljem očuvanja sedimenata miocenske starosti.

Kalemegdanski rt ima i svoj istorijski značaj za Beograd jer je verovatno ova krečnjačka stena zaslužna za ime koje nosi naš glavni grad od dolaska Slovena na Balkan početkom sedmog veka.

Belina krečnjačkog grebena sa ostacima ranovizantijske tvrđave koja se gledana odozdo morala jasno isticati u okolnom pejzažu bedemom i kulama građenim od kamena istog geološkog sastava i boje, je bez sumnje odredila i novo ime gradu, Beli grad – Beograd.

Time Kalemegdanski rt osim svoje geološke vrednosti ima i svoj istorijski značaj i kao takav predstavlja neodvojivi deo identiteta našeg glavnog grada.


Уредба о проглашењу Споменика природе „Калемегдански рт”: 15/2021-5

"Службени гласник РС", број 15 од 19. фебруара 2021.

Члан 1.

Геолошки профил миоценских седимената „Кaлемегдански рт”, јужно од ушћа Саве у Дунав, на територији градске општине Стари град, града Београда, ставља се под заштиту као Споменик природе „Кaлемегдански рт” и сврстава се у I категорију заштићеног подручја међународног, националног односно изузетног значаја, (у даљем тексту: Споменик природе „Кaлемегдански рт”).

Члан 2.

Споменик природе „Кaлемегдански рт” ставља се под заштиту ради очувања седимената миоценске старости односно његовог дела баденског ката који представљају природну реткост, јединствен остатак медитеранског стадијума, најстаријег стадијума у историји панонског мора, где су на изузетно малом простору заступљене спрудне и субспрудне фације као и седименти плаже.

 
Poslednja izmena:
Фали гаража у том крају. Ипак је пре свега стамбени кварт.
 
Фали гаража у том крају. Ипак је пре свега стамбени кварт.
Za garazu je uradjen projekat, mislim da je u budzetu bila odvojen konto za garazu ali nisam 100% siguran.
70618_garaza-fruskogorska_f.jpg

- Pesacka zona na Kosancicevom vencu
- Galerija i spustanje u Karadjordjevu.
- Kaldrma u Pop Lukinu.

Ovo po meni ostaje da se uradi.
 
Za garazu je uradjen projekat, mislim da je u budzetu bila odvojen konto za garazu ali nisam 100% siguran.
Pogledajte prilog 130545
- Pesacka zona na Kosancicevom vencu
- Galerija i spustanje u Karadjordjevu.
- Kaldrma u Pop Lukinu.

Ovo po meni ostaje da se uradi.
И зна ли се када ће да крене изградња? Већ годинама се најављују бројне гараже, а до сада имамо само обнову Обилићевог венца.
 
Najlepsi Beogradski most.
Naivno da pitam: jel palo možda nekom napamet da se ovaj most, tj njegova replika prema originalnom projektu, izgradi umesto sadašnjeg Taramvajskog mosta (koji, shvatili smo, ima da nestane)?

To bi bio poduhvat u rangu ponovne izgradnje Avalskog tornja. Usto koristan, lep, sa identitetskim značajem, a vala i vidljiv (te propagandno upotrebljiv).
 
Najbolje resenje, odavno on gura tu pricu nadam se da ce uspeti da je izgradi.
 
Naveo je da bi školjka zgrade bila onakva kakva je bila pre 6. aprila 1941. godine, a unutra bi bio Memorijalni centar sa zidom sećanja koji bi, kako je rekao, pričao priču o jednom od najvećih kulturcida u Drugom svetskom ratu.

Podsetio je da je biblioteka koja je porušena bila na mestu rimske vile i dodao da bi se, kada bude obnovljena, u podrumu u staklu videli rimski temelji Beograda, dok bi ispred zgrade gorela večna vatra, a leti održavale književne večeri.


Ovo znaci da je glavni uslov za javni konkurs da spoljni izgled objekta bude identican staroj biblioteci i da podovi unutra budu od stakla, kako bi se videle rimske iskopine.
 
U ovoj rundi, ulična fasada objekta vodi ispred suštine obeležja....
 
274773772_332064562283991_4206546070061746547_n-jpg.128959


Ponoviću još jednom ovu skicu arhitekte Zorana Jakovljevića iz 1975.
Rešenje postoji, volja ne postoji.

Ljudi mešaju Narodnu biblioteku sa zgradom koja je sagrađena kao privatna kuća, pa je potom bila zgrada fabrike, da bi bila otkupljena od strane države i dodata joj ulepšana fasada, umesto da se konačno izgradi nova, namenska i funkcionalna zgrada.

Nama treba obležje, spomenik, da podseća na ono što se desilo, da se svako ko tuda prođe svaki put kada ga vidi, stese od jeze zbog onoga šta nam se dogodilo, a ne da se svedemo na samozadovoljstvo što je popunjen ulični front u jednoj ulici.
 
И ако није баш најадекватније, више је задовољавајуће решење од Подрекиног фенси паркића. Решење Зорана Јаковљевића је свакако најбоље, штета што није било слуха за исто.
 
Godina uz skicu je 1975.... arheološka ispitivanja su, ako se ne varam, počela naredne godine, kada su otkriveni ostaci iz rimskog perioda.
I onda kreću predlozi, projekti, konkursi... i tako do danas.
 
Мени је обнова ок решење. Али симболика мора да буде са тежиштем на уништеним књигама, а не згради.
 
Ta zgrada nije "Narodna biblioteka". Zgrada Narodne biblioteke je na Svetosavskom platou. Ova kuća je bila otkupljena za Bibloteku, umesto da se izgradi namenska na mestu današnjeg Doma vojske.


Obnova zgrade je samo obnova zgrade i ništa više od toga.
U tu zgradu će ulaziti mali broj ljudi, isti oni koji i inače idu u biblioteke, muzeje, pozorište, na izložbe i sl.
Ostali, velika većina, preko 90%, će samo videti rekonstruisanu fasadu stare zgrade i konstatovati da "smo konačno obnovili Biblioteku", bez ikakvog emotivnog doživljaja prema stvarnom gubitku koji smo doživeli na tom mestu.
I to je onda - kraj, sećanje se sve više bledeti kako budu dolazile nove generacije, to će biti samo još jedna kuća za koju treba stalno izmišljati kako privući ljude.
Žao mi je, ali tako je.
Zato nam treba spomenik na otvorenom, da zauvek nedvosmisleno podseća na ono što smo nepovratno izgubili.
 
Vrh