Šta je novo?
Od:
Filteri

Косанчићев венац - ревитализација

Реља,

Ма, јесте, то је тај текст Чеде Јанића. Имам ја негде, на неком ЦД-рому тај Годишњак, али сад гледам и, ево, не могу да га нађем. Кад се цео текст прочита, утисак је језив. Наравно да се не може порећи одговорност агресора за овај чин - агресора којег, иначе, већ деценијама на неки начин помало и аболирамо за 6. април, бесмисленим и нетачним тврдњама да су савезничка бомбардовања била тежа од немачког - али сам ја од оних којима је важније да уочи сопствене грешке, него да се још једном увере у општу истину попут оне да је Хитлер био зликовац (и не само он). А ми, тих дана, што ни у миру није смело да се деси, ноћу у Народној библиотеци нисмо имали дежурног ни чувара, ни портира...
Што кажеш, направили смо касније наменску зграду библиотеке, па, и то је нешто. Основали смо и Завод за заштиту споменика културе - пре рата се заштитом наших споменика бавио руски емигрант Смирнов! - а да ли се и данас у довољној мери и на адекватан начин старамо о своме благу, па...

Боцо,

То су глупости.
 
Na koncu, postoji naredba br. 25 "potpisana od strane samog kancelara Hitlera, u kojoj je pisalo: Glavni grad Beograd ima se razorni danonoćnim napadima vazduhoplovstva u talasima."

Iz citiranog sledi da se radi o zločinu sa predumišljajem, terorističkom napadu na ceo grad, njegove stanovnike, institucije, infrastrukturu..

Da li je po Lerovoj prvoj izjavi u Kupinecu koju Ristić navodi, biblioteka taksativno bila navedena kao cilj, na istinu o tome ćemo po svoj prilici sačekati, ali i samom naredbom o razaranju grada kao takvog, stradanje biblioteke se podrazumevalo.
 
Pantografe, ako ikada iskopaš taj CD, molim te da ceo članak postaviš ovde ili makar da nam javiš o kojem broju Godišnjaka se radi.
 
Mala pomoć, članak je iz godišnjaka iz 2004. godine, dostupan je u elektronskom formatu..
 
Svima koje ova tema zanima, toplo preporučukem da skinu članak i odvoje malo vremena da ga pročitaju.
 
Е, опет се изнервирах, ко кад сам први пут ово читао. Идем да сипам дупли виски да бих могао да спавам. Како ли је био добром Чеди док је ово писао... Игром случаја, и Гаврило Ковијанић, чије дело Јанић цитира, био је мој комшија.

Имали су и песак на тавану... Рекло би се да је Краљевина Југославија била распад од земље какав се одонда, упркос свему што смо видели, ипак није поновио.
 
Koliko sam ja shvatio čitajući Arčibalda Rajsa i Domanovića, ništa se suštinski nije promenilo u poslednjih sto godina. Isti problemi i mentalitet i tada i sada.
 
Šaht za odvod vode-kanalizacija, Kosančićev venac

Da li treba da bude pun vode? (ne znam, pitam. a nije padala kiša)
 
Kolike smo pouke izvukli-vrlo je diskutabilno. Čitao sam Jeftu Jevtovića koji je pre tridesetak godina godina bio direktor Narodnog muzeja. Kaže da kada je stupio na dužnost, u Narodnom muzeju tokom noći nije bilo nikoga-ni portira, ni obezbedjenja?! A toliko blago čuvali, skandalozna nonšalantnost.. A drugo, Nikola Kusovac je izjavio kako je tokom NATO bombardovanja bio protiv zatvaranja Narodnog muzeja i da su uprkos bombardovanju ipak držali muzej otvoren jer su znali da ga Širak neće gadjati jer izmedju ostalog, čuvaju i Pikasova dela..Zanimljivo ponašanje odgovornih ljudi u takvoj instituciji kulture, na kraju veka u kojem smo pretrpeli takva uništavanja. Ali ipak Kusovac reče dobru stvar koja može da posluži kao zaključak-Srbi su aljkavi prema svojoj kulturi. U tom smislu može se razumeti i zakasnelo, tj. sprečeno evakuisanje biblioteke, skandalozno nepostojanje čuvara-domara koji je morao da tu bude neprestano prisutan i vodi računa o zgradi čak i za vreme bombardovanja, a na kraju i nedolazak par vatrogasaca da neutrališu požar, kao i onakvo reagovanje žandarma. Kada bi se i danas ne daj Bože nešto slično desilo-dobar deo ljudi bi isto tako reagovao prema nekom novom Grujiću-koga briga za "knjižurine".
 
Evo i naknadnog komentara (dopune) B. Gajića na ovaj članak Čedomira Janjića.
Prateći sličnu tematiku, primetio sam da se redovno dešavaju naknadne ispravke i dopune, jedan istraživač retko kada uspe da obradi celu temu iz svih aspekata.

Da detaljnije udjemo u tehnicki aspekt kako bi smo do kraja razumeli sta se desilo sa bibliotekom: dakle, tvrdnja da je zapaljivi "stapic" bio dugacak 25 cm umesto 50 cm (kako ja tvrdim) zasniva se na tekstu Cedomira Janica iz 2004. godine: Janic u opisu nemackog zapaljivog punjenja prenosi tekst iz casopisa "Ratnik" predratne kraljevske vojske koji se odnosi na Brandbombe B1, nemacku zapaljivu bombu duzine 25 cm.
Posto smo skloni da papagajski prenosimo sve sto je neko negde "s pecatom" objavio, onda se ne trudimo da malo istrazimo istoriju jer bi smo videli da su Nemci posle iskustva sa gadjanjem Londona tim zapaljivim "stapicima" u leto 1940, unapredili to oruzje i napravili Brandbombe B2 dugacku 50cm koju od kraja 1940. uvode u naoruzanje. B2 je punjena termitnom smesom ali vec sledeci model B10 iste velicine je punjen daleko zapaljivijim fosforom. Cedomir Janjic nije detaljnije ulazio u te "razlike" pa je nasim istoricarima uskratio mogucnost da prenose preciznije podatke.

Kontejner koji je nosio te "stapice" mogao je da primi do 600 komada, sto se vidi na donjoj slici.
Moje pitanje je - da je Kosancicev venac bio meta gadjanja zapaljivim "stapicima" sa sve bibliotekom, koliko bi se stapica srucilo na tu neveliku oblast Beograda ako znamo da su bombarderi Ju88 nosili po dva kontejnera podvesena pod krilima?
Dakle, najvise 1200 zapaljivih stapica je bilo po svakom avionu - u jedinom svedocenju tog dana na koje se pozivaju svi, a koje je prvi objavio C.Janjic 2004. godine lako moze da se prebroji da je na citav Kosancicev venac palo ukupno sedam komada ukljucujuci i onaj koji je zapalio tavan biblioteke.

Takodje, da je biblioteka trebalo da bude gadjana zapaljivim bombama zasto na nju nisu bacene zapaljive fosforne bombe B250 od 250 kilograma fosforne smese koje bi je u roku od nekoliko minuta kompletno obavile ogromnim požarom, a koje su mogle da nose zloglasne nemacke Štuke i precizno ih bace na željeni cilj.

Dakle, samo malo vise poznavanja teme o kojoj se iznose krupne tvrdnje, da ne kazem mitovi, i istina bi došla sama od sebe. Ovako, sve ostavlja utisak ili totalnog nepoznavanja ili lose namere...
Kliknite za proširenje...
 
Ne treba biti istoričar za diplomom da bi se zaključilo da Biblioteka nije bila namerno gađanja.

Naravno, sve se svodi na jedno svedočenje, ali kada se vidi koliko je objekata oštećeno na KV, mislim da je svima koji logično zaklučuju jasno da je ovo splet nesrećnih okolnosti (nemara).
 
Gađan je gusto naseljeno gradsko jezgro, snopovima zapaljivih bombi.
Onaj ko je naredio taj napad nije mnogo vodio računa ni o starim spisima, ni o bolnicama, ni o maloj deci niti o bilo čemu drugome u Beogradu.
Hteli su da unište, popale i poubijaju. Blago Biblioteke je samo jedan deo šire priče. A da su bili skloni paljenju knjiga, osim što su ubijali i ljude na stotine hiljada, na milione - jesu, i to su bili u stanju.
 
Istraživanje je širok pojam. .
I dete istražuje svet oko sebe,
međutim mi ovde potrebujemo naučno istraživanje i kompletnu sliku jednog od najstrašnijih događaja u povesnici ovog grada.

A da bi se do toga došlo, potrebno je da ljudi steknu adekvatno obrazovanje, ovladaju upotrebom naučnog aparata i na adekvatan način ga primene.

Da maksimalno uprostim, ova država treba da pošalje delegaciju istoričara u nemačke arhive,
sa ciljem da pronađu naređenja..
ko je i kada dejstvovao, čime, na koje ciljeve i
izveštaje šta je pogođeno, čime, zašto itd.
Kao i da provere njihovu tačnost i verodostojnost, konsultuju stručne iz oblasti arhivistike, istorije vazduhoplovstva itd..
Pa se sve to uporedi sa izveštajima organa KJ i
opet izveštajima obaveštajnih službi trećih zemalja koji su prošli isti postupak, te se na koncu donesu određeni zaključci..

Bez dokumentacije i stručne ekspertize može samo da se nagađa da li je NB bila cilj, ili je slučajno pogođena prilikom dejstva na neki drugi cilj i koji, ili je ceo grad bio meta, pa time i biblioteka..

Mada ponavljam, već je opšte poznata direktiva o razaranju Beograda..
 
Biblioteke nema pa nema rasprava da li je namjerno pogodjena slucajno ovako ili onako nebtno je
Mozda je avion imo zaostalio dio zapaljivih bombi mozda je bila kombinacija nebitno je apsolutno
Ovu drzavu nista ne interesuje a kamoli povracaj knjiga i umjetnina pokrade kroz ratove
 
Drzavu (drzava, to smo mi njeni drzavljani) i te kako interesuje, ali ne i one koji su "izabrani" i placeni da se time bave. Zasto je tako je jednostavan odgovor. Da bi se nesto pronaslo i vratilo treba se puno potruditi, istrazivati, pisati, proveravati, a licna korist ne postoji !!

A pojedinac tesko da bi dobio nesto...
"Petar Petrovic moli nemacki istorijski arhiv da dostavi podatke o....
"Ministarstvo kulture i informisanja Republike Srbije moli nemacki istorijski arhiv da dostavi podatke o....
Ovo drugo deluje malo ozbiljnije i smislenije.
 
Ili Ministarstvo Kulture i informisanja traži tzv. Minhenski psaltir natrag..
 
[url=http://beobuild.rs/forum/viewtopic.php?p=531075#p531075:ku3jt1th je napisao(la):
Вожд » Пон Апр 09, 2018 8:23 pm[/url]":ku3jt1th]Ili Ministarstvo Kulture i informisanja traži tzv. Minhenski psaltir natrag..
Kliknite za proširenje...

Живим за тај дан.
 
[url=http://beobuild.rs/forum/viewtopic.php?p=531051#p531051:23opstz1 je napisao(la):
Вожд » 09 Apr 2018 03:42 pm[/url]":23opstz1]
Da maksimalno uprostim, ova država treba da pošalje delegaciju istoričara u nemačke arhive,
sa ciljem da pronađu naređenja..
ko je i kada dejstvovao, čime, na koje ciljeve i
izveštaje šta je pogođeno, čime, zašto itd.
Kliknite za proširenje...

Tekst "Zapovesti za vođenje vazdušnog rata protiv Jugoslavije" je objavljena kao prilog knjige "Plamen nad Beogradom" Božodara Kostića, komandanta VI lovačkog puka. Karte - prilozi sa ucrtanim zonama, površinskim ciljevima u Beogradu, su takođe objavljene u literaturi.
 
Poznato je to meni,
uzgred rečeno tu knjigu i imam,

govorim o tome da bi država i njeni organi trebali ozbiljno da se pozabave temom,
obave novo sveobuhvatno istraživanje i donesu zaključke i zauzmu stav,
te vrednosno se odrede,
iza čega bi ona sama stala.
 
U neobaveznim razgovorima sa čovekom koji je radio u Muzeju vazduhoplovstva, čuo sam da su tamo prikupljali podatke o pogođenim zgradama u Beogradu, ucrtavali ih na karte i upoređivali sa ucrtanim ciljevima.

A sa druge strane, zna se šta piše u zapovesti. da se grad zapali kako bi se olakšalo bombardovanje noću.
Takođe, niko nije naredio da se određeni ciljevi (poput Biblioteke, ali i bolnica i sl.) poštede od bombardovanja.

Uostalom: ako se bacaju zapaljive bombe sa namerom da se u gradu izazovu požari koji se ne mogu kontrolisati, onda postaje irelevantno da li je jedna zgrada (i ono što se nalazi u njoj) bila poseban cilj ili nije.
 
Inace i tada je bilo zabranjeno navoditi bolnice kao ekplicitne ciljeve po pravilima drustva naroda itd
 
Svašta su naši muzeji radili, pa i MV, ali to ne postoji jasno definisano i urezano u nacionalnoj kulturi sećanja,

kao što je država stala iza izgradnje MV, tako je morala stati i iza njegovih i projekata drugih muzeja, podržala i podigla ih na odgovarajući nivo.

I još nešto, ovo nije samo pitanje prošlosti, nama je potreban
katastar lokacija po kojima je bilo dejstvovano i gde je došlo do aktiviranja ubojnih sredstava, a što je još i važnije gde je dejstvovano a gde nije došlo do aktiviranja, te postoji opasnost da se prilikom radova, ili čega sličnog "probude"..

To sam i napisao, cilj je bio ceo grad, njegovi stanovnici, njegova prošlost i njegova budućnost.
 
Pozdrav svima,

Pre nego pitam ono sto me interesuje, zeleo bih da pocnem time sto cu reci da je ovo jako dobar forum, sa jako dobrim temama(doduse, samo sam ovu citao). Jako pozitivno cituckanje.

Elem, zeleo bih da vas pitam za argumente i kontra argumente - moderno vs. tradicionalno.

Zbog cega smatrate da bi izgradnja biblioteke u arhaicnom duhu, bila kiceraj?

Nekako, usled izgradnje onog preodvratnog H2O Bg-a... smatram da ce apsolutno pojesti duh Bg-a i da bi ovakve zgrade(biblioteka npr), mogle da donekle ocuvaju ono sto se u Bg-u vredi videti i da bi se katastrofalan scenario a la Skoplje mogao izbeci. Molim Vas, objasnite laiku. Hvala Vam.
 
Morate se prijaviti ili registrovati da odgovorite ovde.
Vrh