Šta je novo?
Od:
Filteri

Гроцка / Grocka

Prelepo izgleda, zaista. Međutim, skoro pola godine izvoditi radove na ulici nešto dužoj od 200 metara, i to na takvom mestu - šta reći...
 
Posto je ta ulica zasticena kulturna celina, mogu li se dobiti neka sredstva iz evropskih fondova za obnovu fasada i dekorativnu rasvetu? Mozda ti STF mozes reci nesto vise o daljim planovima, sada kada se ovo polako privodi kraju?
@Igor
Ne znam da li je samo do mene, ali imao sam malih problema prilikom listanja fotografija na glavnoj vesti sa naslovne strane. Ne bi bilo lose da ostali kazu iskustva.
 
Kakvih problema sa listanjem, da ti nije pri kliku na thumb otvorio fotografiju u prozoru umesto galerije sa listanje? To se desava ako se suvise brzo po otvaranju stranice klikne na neku od fotografija u galeriji posto mislim da je potrebno vreme da je generise tj poveze sve kako treba.
 
[url=http://beobuild.rs/forum/viewtopic.php?p=386386#p386386:1oqfomnc je napisao(la):
Galeks » 16 Мај 2016 02:14 pm[/url]":1oqfomnc]Posto je ta ulica zasticena kulturna celina, mogu li se dobiti neka sredstva iz evropskih fondova za obnovu fasada i dekorativnu rasvetu? Mozda ti STF mozes reci nesto vise o daljim planovima, sada kada se ovo polako privodi kraju?
Kliknite za proširenje...

За конкурисање код ЕУ фондова општина нема право, јер статутом града Београда није препозната као локална самоуправа већ као нека верзија Месне заједнице.

Дакле, за тако нешто, пројектом мора да аплицира Град Београд. Будући да нам је свима јасно на шта личи једна Скадарлија или Косанчићев венац, можемо да претпоставимо колико је градским институцијама Гроцка приоритет. И ову реконструкцију финансира Град, а услов градске дирекције је да све буде што је јефтиније могуће. Тако смо морали да одустанемо од гранитних ивичњака, и од урбаног мобилијара који је специјално дизајниран за Гроцку приликом уређења пешачке зоне 1995. године (брендирани стубићи, канделабери, сливници, шахтови)

Даљи планови које сама општина има се тичу ширења пешачке зоне дуж Грочице од постојеће зоне до зелене пијаце и формирање трга код Занатског центра.
 
Какав је то план за ширење пешачке зоне кад не обухвата овај део Булевара Ослобођења? Људи су се већ навикли да га не користе, никакве штете не би било да тако заувек и остане. Ја сам га први користио сваки дан, а сад сам навикао да идем около.
 
Ima kod nas šoderisanih sasvim dovoljno, ne moram do Boleča.
 
Хмм, овде смрди неки сепаратизам. Мислиш да тај пљусак није урадио исто то и у Гроцкој?
 
Neka mi ovo bude prvi post na dragom Beobuild-u. Premda je obnovljeni zastor pravo osveženje, žalim što je kocka postavljena u ravni... Prijatna zaobljena površ negdašnjih kaldrmisanih ulica je ispeglana, te sada deluje anahrono. Behaton me takođe ne oduševljava, budući da su se, ako me sećanje ne vara, na njegovu mestu nalazili kameni trotoari koje je trebalo tek restaurirati. Suviše je pedantno, usiljeno; nema nepravilnosti, nesavršenosti koje daju draž i potvrdu autentičnosti jednom ovako delikatnom prostoru. Dodaću i da zapuštene fasade ostavljaju gorak ukus u ustima namernika koji se prvi put zadese u Čaršiji. Kuće, prepuštene vremenu ili vlasnicima koji probijaju makar kakve portale i izloge nema ko da štiti. Ipak, radujmo se promeni.
 
Najveci promasaj su stubovi javnog osvetljenja. Oni su kao uvreda za ovaj prostor.
 
Sta fali stubovima postoje neki propisi koji se moraju postovati .Kad su bili kameni trotari mozda prije 50 god.
 
@Njuškalo

Добродошао на форум.

Стара коцка је постављана 1985. године. Претпоставка је била да је стара турска калдрма тада уклоњена. Међутим, када су у децембру почели да скидају слојеве, пронађена је та стара турска калдрма испод коцке. Завод за заштиту скопеника је моментално обавештен и њихови људи су изашли на терен. Интересантно је да уопште нису имали у документацији постојање тог слоја калдрме.

На жалост, нису исказали неку претерану одушевљеност проналаском, нити су тражили да се то рестаурира. Те, 1985 је постављана канализација и по средини улице у ширини од 1,5 метара та турска калдрма је тада уништена. Заводу је то било довољно да закључи како улица свакако није у целини и тиме се не кандидује за додатну заштиту нити презентовање, иако је општина имала тај предог. Предлог Завода је био да се све то затрпа, што је и учињено.

Додуше, тражили су да се део калдрме која је извађена приликом постављања нових инсталација сачува и посложи у дужини од 10 метара као презентација како је то некада изгледало.

Ево фотографије улице из касних осамдесетих.
ort7xy.jpg
 
[url=http://beobuild.rs/forum/viewtopic.php?p=386507#p386507:38zmto6s je napisao(la):
direktor » 17 May 2016 07:07 am[/url]":38zmto6s]Sta fali stubovima postoje neki propisi koji se moraju postovati .Kad su bili kameni trotari mozda prije 50 god.
Kliknite za proširenje...

Pazi dišo, nisu ružne ove koje su stavili. Štaviše. Ali mislim da su trebali da idu pešacki stubovi, niži za trotoare i da su trebali da budu autentičniji. Malo mi bodu oči ovi veliki bulevarski u ovom istorijskom kontekstu. Inače sam baš baš zadovoljan, a nedostaci se mogu ispraviti kad bude para...
 
Pa ja ti kazem propisi posto ulica nije zatvorena za saobracaj nemogu da idu kandelabri kao u pjesackom djelu ulice vece moraju ovakvi kao sto su postvljeni .
Inace i ja bi volio da vidim kandelabre kojisu unikatni tj radjeni za grocku i prilicno kostaju.
 
Mislim da ce grocani ovom rekonstrukcijom napokon da osete da su i oni deo Beograda a ne tamo neko zabaceno selo.
 
@stf Hvala na dobrodošlici i na korisnim insajderskim podacima. Eto, ta turska kaldrma će čekati bolje dane da bude otkopana i sanirana. U međuvremenu, barem će ulica biti pristojna i ozelenjena.
 
@стф

Гледам нешто ове фотке и неодољиво ме асоцирају на могућност да Гроцка постане нека наша верзија Сент Андреје. Да се овако среди још пар уличица, да се обнове фасаде, отвори нека галерија и кафаница, стари занати, излети бродом... Дунав је ту, традиција је ту, само фали мало идеја да се замрзнути потенцијал активира.

Размишљам, да ли би паре могле да се намакну из неког европског фонда за регионалну сарадњу, рурални развој и сл. Рецимо да се успостави контакт са неком подунавском румунском општином, типа Оршаве, и да се аплицира за кинту. Те ствари ЕУ воли да финансира и ту би могло да се добије и пар стотина хиљада еврића.

Наравно, ништа од свега ако се претходно не мотивишу Београђани, па потом и други домаћи и страни туристи, да макар повремено скокну до Гроцке. За тако нешто би морале готово сваког викенда да се организују неке манифестације: културне, историјске, музичке, гастрономске. Од активирања свести да је овај простор колевка светске металургије, преко кувања рибље чорбе и пекмеза и компота од воћа по којем је овај крај познат, до крстарења Дунавом.
 
@Сизиф

Делимо мишљење Сизифе, а на промоцији "Чаршије" се у последње две године ради као никад пре, највише захваљујући доректори локалног центра за културу која је добила пуну подршку целе општинске управе.

Тренутно се раде две фасаде у центру, а током године ће се реконструисати и зграде Библиотеке и чувене зграде "свих политичких партија" а уређен је и урбани џеп на почетку улице. Током недеље биће постављен и туристички путоказ са мапом "Чаршије" и информацијама о свим знаменитим заштићеним објектима.

За европске фондове не можемо конкурисати јер немамо овлашћења будуи да је град централизован. Барем за сада.

Ред је да се и исромовишу мајстори који су мукотрпно слагали коцку по коцку:

Нема везе са "Београд путем" јер је у питању подизвођач "BAUWASEN"-a а са друге стране и има, јер Београд пут има само два калдрмара и то им је изговор зашто је у БГ-у све мање калдрме и зашто је својевремено Тадеуша патосирана асфалтом где му место није.

Мајстори „коцкари” – занатлије у изумирању

​Постављање гранитних коцки у Грочанској чаршији приводи се крају, а посао обавља осмочлана екипа заљубљеника у овај занат. – Због тежине посла све је мање заинтересованих, па се у Грађевинској школи у последњих десет година није уписао ниједан ученик за овај смер

majstori-kockari.jpg


При крају је уређење Грочанске чаршије. Постављене су и последње коцке у обновљеној калдрми и очекује се да ће ускоро бити завршени и сви фини радови како би чаршија, после неколико месеци обнове, поново синула. Дане на уређењу ове улице провели су мајстори „коцкари”. Овим занатом постављања коцки у последње време бави се све мање мајстора. У Грађевинској школи у Београду која једина школује тај кадар, већ десет година није уписан ниједан ученик за звање такозваног подополагача, а и „Београд пут” има само једног јединог школованог мајстора који се бави овим послом.

Срећа је да још има ентузијаста којима је посао уклапања коцки не само занимање, већ и љубав. Међу њима је осмочлана екипа која од априла враћа изглед Грочанској чаршији. Овај тим заљубљеника чине момци из Краљева, Владичиног Хана и Новог Брда. Многи од њих су пореклом са Косова и Метохије.

Посао није лак, што је изгледа и разлог зашто је све мање заинтересованих. Углавном се ради у клечећем ставу. Од мокрог песка и дугог чучања, страдају колена, а од погрбљеног положаја боле и кичма и ноге.

– Можда је теже психички него физички. Ниједна коцка није истих димензија, разликују се у величини чак и по неколико центиметара, а морају да се уклапају тако да на крају завршеног посла све изгледа складно и ниједна не штрчи – објашњава Срећко Симић, двадесетшестогодишњи мајстор и подизвођач радова.

Пре слагања коцки потребно је урадити припрему терена, због чега посао и траје дуже.

– Прво се насипа груби туцаник, а преко њега ситнији. Онда се све то фино „испегла” ваљком и тек преко тога се поставља песак који мора да буде што чвршћи да би временом коцке налегле. Оне се постављају уз помоћ дрвених модли. Пошто све иде споро, „пројектовао” сам металну конструкцију која нам је олакшала и убрзала рад. Јер, коцка се поставља традиционално полукружно пошто се тако осигурава чврстина подлоге – каже Симић.

Ова врста подлоге је, како кажу саобраћајни стручњаци, „вечна”. Трпи екстремне температуре и терет, па и дан-данас у престоници још има веома прометних улица које су покривене коцком.

Посао је доста захтеван и пипав. За дан се дрвеним шаблоном може поставити само тридесетак квадрата, а овим металним мајстори су успели да постигну и својеврстан рекорд – гранитним коцкама за један дан попунили су 85 квадрата.

Срећко Симић се постављањем коцке бави од 17. године.

– Завршио сам Саобраћајну школу, али никад ништа нисам радио у тој струци. Отац се годинама бавио постављањем коцке. У почетку сам хтео само да му помажем, али мало-помало, усавршавао сам се и заволео ово што радим. Од оца сам научио да будем коректан, тачан, да поштујем рокове и, што је најбитније, да будем поштен. Волим да се осврнем када завршим и погледам оно што сам урадио. Тада сам испуњен јер знам да је иза мене остало дело – прича Срећко.

Мајсторску екипу осим Срећка, његовог оца Светозара и брата од стрица Веселинка чине Чедомир Зувић, Миљан Стојановић, Зоран Ђекић, Саша Батаков и Миодраг Перић.

Један од најтежих послова који је овај „коцкарски” тим урадио јесте изградња потпорног зида у Ћуприји, код моста на Морави. Ту су урадили око 4.000 квадрата, а плоче које су постављали биле су тешке и по 60 килограма.
Kliknite za proširenje...

Извор: http://www.politika.rs/scc/clanak/35608 ... izumiranju
 
Реконструисан је кров зграде Прекршајног суда у Грочанској чаршији и окречена је фасада.

33486xy.jpg


Такође, национализовани комерционални објекат који је користио ланац малопродаје из времена СФРЈ "Звездара" је враћен наследницима који су након завршетка имовнско-правног спора са општином коначно добили дозволу да га реконструишу. Будући да је у путању заштићена целина, фасада се неће мењати и немају право на надградњу објекта

23tf39x.jpg
 
Јел се зна шта ће бити ту након реконструкције?

Послато са SM-G900F уз помоћ Тапатока
 
Fino fino kako ulica izgleda i staza u parkicu
 
OBNOVA ŠKOLE POSLE POŽARA Dilberović: Sva sredstva su obezbeđena!
A. Janković | 09. 06. 2016 - 19:44h

Đaci OŠ "Ivo Lola Ribar" iz Begaljice koja je delimično izgorela u požaru 23. aprila, vratiće se u klupe ove osmoletke kada budu završeni radovi na saniranju ovog objekta. Očekuje se da radovi počnu u septembru, dogovoreno je danas na sastanku u opštini Grocka.

Sastanak povodom dogovora za početak obnove Osnovne škole "Ivo Lola Ribar" u Begaljici, održan je danas u prostorijama opštine Grocka. Sastanku je prisustvovao i Stefan Dilberović predsednik Skupštine opštine Grocka, koji je sa prisutnima dogovorio detalje oko početka rekonstrukcije

Realno je da će radovi početi u septembru, osim ukoliko ne bude bilo problema sa konkursnom dokumentacijom i rokom sprovođenja javne nabavke - naglasio je predsednik skupštine opštine i dodao da je najbitnija stvar da su sredstva obezbeđena.

Vrednost ove obnove je 36.180.000 dinara. Planirano je da se u što kraćem roku spremi projektna dokumentacija i dobije dozvola za rad.

Podsetimo, požar u školi "Ivo Lola Ribar" izbio je u noći 23. aprila. Ovo je bio treći požar u školama na teritoriji ove opštine u poslednjih nekoliko godina.

http://www.blic.rs/vesti/beograd/obnova ... na/mq7f6ej
 
e7a37dea8e1224c7a159a5d6520481ee.jpg


Lepo je uradjeno, uz krov su ostala gnezda :) Slikano je pre par dana.
 
Morate se prijaviti ili registrovati da odgovorite ovde.
Vrh