Šta je novo?
Od:
Filteri

Гроцка / Grocka

BILI SMO NA GOLOM ĐOKI: Pogledajte šta krije ostrvo bezobraznog naziva kod Beograda (FOTO) (VIDEO) Dunavskim alasima, nautičarima i zaljubljenicima u prirodu poznat je lascivan naziv jedne ade koja se nalazi na Dunavu, kod Grocke. Na neobičan naziv ade Goli đoka gročanski alasi su navikli, međutim, kod neupućenih izaziva kikot
ostrvo-goli-djoka.jpg

U potrazi za ovom adom neobičnog naziva, ekipa Telegrafa odlazi u Grocku kako bi saznali nešto više o poreklu imena ade Goli đoka. Put u jako lošem stanju vodi nas preko Zaklopače. Odatle, smederevskim putem stižemo u Grocku, malo naselje na obali Dunava. Na ušću reke Gročice u Dunav nalazi se ribarska marina, polazišna tačka za istraživanje ostrva.
Ada-Goli-Djoka.jpg

Dočekuje nas lavež lokalnih pasa koji žele da se što pre upoznaju s pridošlicama. Kada su procenili da smo bezopasni, puštaju nas da se približimo zgradi Opštinske organizacije sportskih ribolovaca i porazgovaramo sa ljudima koje smo zatekli. Rade, čuvar čamaca, objašnjava nam kako je sve do izgradnje Đerdapa, obala Grocke bila povezana s adom:

- Tu je bilo zemljište, kukuruz, prelazilo se kolima do Gročanske ade. Kada je izgrađena Hidroelektrana Đerdap, nivo vode se podigao i nastale su ade.
24/11/2014 - 21:01 BILI SMO NA GOLOM ĐOKI: Pogledajte šta krije ostrvo bezobraznog naziva kod Beograda (FOTO) (VIDEO) Dunavskim alasima, nautičarima i zaljubljenicima u prirodu poznat je lascivan naziv jedne ade koja se nalazi na Dunavu, kod Grocke. Na neobičan naziv ade Goli đoka gročanski alasi su navikli, međutim, kod neupućenih izaziva kikot
Ukupno komentara2
Printskrin: Telegraf.rs TVBILI SMO NA GOLOM ĐOKI: Pogledajte šta krije ostrvo bezobraznog naziva kod Beograda (FOTO) (VIDEO)
U potrazi za ovom adom neobičnog naziva, ekipa Telegrafa odlazi u Grocku kako bi saznali nešto više o poreklu imena ade Goli đoka. Put u jako lošem stanju vodi nas preko Zaklopače. Odatle, smederevskim putem stižemo u Grocku, malo naselje na obali Dunava. Na ušću reke Gročice u Dunav nalazi se ribarska marina, polazišna tačka za istraživanje ostrva.


Foto: Google Earth / TelegrafFoto: Google Earth / Telegraf
Dočekuje nas lavež lokalnih pasa koji žele da se što pre upoznaju s pridošlicama. Kada su procenili da smo bezopasni, puštaju nas da se približimo zgradi Opštinske organizacije sportskih ribolovaca i porazgovaramo sa ljudima koje smo zatekli. Rade, čuvar čamaca, objašnjava nam kako je sve do izgradnje Đerdapa, obala Grocke bila povezana s adom:

- Tu je bilo zemljište, kukuruz, prelazilo se kolima do Gročanske ade. Kada je izgrađena Hidroelektrana Đerdap, nivo vode se podigao i nastale su ade.

Foto: TelegrafFoto: Telegraf
Na pitanje o poreklu imena ade Goli đoka, Rade spremno odgovara:

- Tu nekada nije bilo ničega, samo sprud, gola zemlja. A je l’ znaš kako se kaže ono: “Go ko pištolj”? E, pa odatle naziv! - i dodaje da je ostrvo je dugačko 3 kilometra, a u najširem delu, na sredini, široko oko 500 metara.

Rade nam pokazuje gde je ostrvo i upućuje nas na njegovog imenjaka, Radeta Avramovića, vlasnika restorana “Afrika” koji se nalazi na samom kraju keja. Avramović je poznat kao alas i avanturista koji zna dosta o ostrvu i može da nas preveze do ostrva.

Foto: TelegrafFoto: Telegraf
U živopisnom restoranu dočekuje nas gospođa Avramović, koja nam objašnjava da je Rade trenutno u Africi i ljubazno nas poziva “da dođemo sledeće godine, na proleće će sigurno biti tu”. Međutim, umesto gospodina Avramovića zatekli smo nekog drugog – živopisnog gospodina koji nam se predstavio kao Bora Štuka, kralj meraka. Uz obilnu gestikulaciju i povremeno pevušenje “O sole mio”, Bora Štuka nam je ispričao njegovu verziju o ostrvu Goli Đoka:

- To je bilo čuveno kupalište po jednom gospodinu Đorđu, Gročaninu inače. On je imao tamo svoj… ne kamp, nego salaš. On je i zimi i leti bio non-stop go, golišav i stalno se kupao tako.

Napokon, pronalazimo Daneta skeledžiju koji nam priča o ostrvu i koji radoznale može da preveze do ovog ostrvceta:

Ukrcavamo se na Danetovu skelu i uz brujanje motora se otiskujemo sa obale. Dane nam priča kako je na Dunavu zvanično od 1965. godine, tako da znamo da smo u sigurnim rukama. Dok skela seče reku, mi posmatramo galebove i pejzaž Grocke koji se udaljava. Čika-Dane nam pokazuje stare slike Gročanske ade i restorana koji je nekada bio tu, dok ga nije Dunav potopio i sliku starog spruda po kojem je ostrvo dobilo ime.
Ubrzo pristajemo na obalu ade Goli đoka. Pred nama je krš koji je reka nanela. Kroz nabacano granje proviruju plastične boce. Odatle je nekada polazio goli sprud po kojem je celo ostrvo dobilo ime, a sada je tu samo mali peščan prilaz i potopljeno drveće.

Međutim, sa druge strane ade već možemo lepo da pristanemo. Dočekuje nas gomila isečenih i naslaganih debala i raskrčen put kroz ostrvo. Dane nam objašnjava da su debla isečena za ogrev i industrijsku upotrebu, međutim, pošto je drvo loše i zima blaga – niko ga ne kupuje. Pogledajte kako izgleda ostrvo Goli đoka:

http://www.youtube.com/watch?v=X78cQUGtUm8

ostatak na

http://www.telegraf.rs/vesti/beograd/13 ... foto-video
 
O gasifikaciji Grocke svi ćute
IZVOR: B92
Beograd -- Primer nekontrolisanih troškova javnih preduzeća je gasifikacija koju finansira gubitaško JP Srbijagas. Jedan od većih projekata je gasifikacija Grocke.

Gasifikacija Grocke je vredna 24,4 miliona evra.

Iako bi gasovod prema ugovoru trebalo da bude završen najkasnije do kraja decembra, građane još niko nije čak ni pitao da li su zainteresovani za to da se priključe na njega.

Gasifikaciju Grocke radi privatna firma Millenijum team. Iako projekat finansira javno preduzeće Srbijagas, izvođača radova birala je opština. Trojni ugovor predviđa da se potrošači u Grockoj priključe na mrežu u sezoni 2014/2015.

"Sad čujem prvi put da je trebalo sad da počne, znam da se radi na tome, mislim da je lokalna samouprava u to uključena i oni će to da završe kad su počeli, znam da se o tome pričalo u opštini ali to je to", kaže nam jedan meštanin.

Neće to biti ni za dve sezone, tvrdi jedna Gročanka.

Vlast u opštini Grocka predvodi Srpska napredna stranka.

Ugovor je potpisao bivši predsednik opštine Dragoljub Simonović, koji nam je u telefonskom razgovoru rekao da se ne seća detalja. Simonović je sa ove funkcije imenovan za direktora Železnica Srbije, a zatim smenjen posle više afera, poput neracionalnih troškova za putovanja i dnevnice, kao i navoda o spornim isplatama privatnim firmama. Za razgovor o gasifikaciji nije bilo raspoloženo ni aktuelno rukovodstvo Grocke.

U opštini danima nismo uspeli da dobijemo sagovornika o temi gasifikacije, iako je to najveći projekat u Grockoj. Inače, opština ima svog predstavnika u telu koje je zaduženo da prati realizaciju projekta. Uprkos tome nismo dobili odgovore na osnovna pitanja, poput onog da li će gasovod biti spreman za ovu grejnu sezonu ili koliko je potrošača zainteresovanih da se na gasovod priključi, odnosno da li će ceo projekat biti isplativ.

Aktuelni predsednik opštine Stefan Dilberović, takođe član SNS, u telefonskom razgovoru je rekao da on lično nije potpisao nikakav aneks ugovora o produženju roka za izvođenje radova. Uputio nas je na Srbijagas. Međutim, ni u tom javnom preduzeću nam nisu obezbedili sagovornika, iako upravo Srbijagas finansira ceo posao. Pred kamere nisu želeli ni predstavnici izvođačke firme Milenijum tim.

Ovakav mehanizam dodeljivanja posla doveo je do toga da se za svaki problem loptica prebacuje sa jednog, na drugog, pa na trećeg potpisnika.
Slikovit primer je problem odlaganja viška zemlje prilikom kopanja kanala za gasovod.

Gasifikaciju u Grockoj prate i apsurdne situacije, a jedna od njih je i da je firma koja učestvuje u izgradnji gasovoda višak zemlje odložila na jedan plac kraj Dunava, koji nije javna površina. Koristi ga privatna firma "Dunavac".

Uz brdo zemlje vlasnik "Dunavca" dobio je rešenje lokalnog komunalnog inspektora u kojem mu se nalaže da za sedam dana plac dovede u čisto i uredno stanje i to o svom trošku.

Potpisnik rešenja, komunalni inspektor Predrag Jovanović, nije hteo da pred kamerom odgovori na pitanje po kojoj logici je od vlasnika firme "Dunavac", umesto od izvođača radova na gasifikaciji, praktično tražio da ukloni brdo zemlje.

Grocka je samo primer gde je ugovorena vrednost gasifikacije 24,4 miliona evra.

Kako je objavljeno u serijalu Insajdera "Energetski nesporazum", Srbijagas, pod paravanom javno-privatnog strateškog partnerstva, finansira gasifikaciju većeg broja mesta širom Srbije, mimo Zakona o javnim nabavkama.

Uprkos ogromnom rastu dugovaranja, od dolaska na čelo socijaliste Dušana Bajatovića, preduzeće Srbijagas poslednjih godina je sklopilo ugovore o gasifikaciji vredne najmanje 240 miliona evra.

http://www.b92.net/info/vesti/index.php ... _id=928799
 
Миленијум тим? Јел та фирма прави штрафту на бнв? Чини ми се да је за сад једино кренула гасификација у Бегаљици.
 
To je ta. sps firma.

vlasnici dvojica koji imaju oko 30 godina. rade milionske poslove.
 
Никад чуо, мора да је неко лупио не би ли ето телеграф писао о томе.
 
Јесте, тако се зове, сазнах недавно од староседелаца. Ипак је најупечатљивији коментар једне госпође на шеровану вест на фејсбуку: "Мене је својевремено муж водио тамо, ништа посебно". :)
 
Somi303":yd2u87mm je napisao(la):
Никад чуо, мора да је неко лупио не би ли ето телеграф писао о томе.
Kliknite za proširenje...

није. питао сам моје родитеље, Грочани стварно зову то острво Голи Ђока
 
Hteli su u Grocku, nisu znali gde je...

Za većinu stanovnika “Lijepe njihove” do sada je jedini hit bio provod u Beogradu. Hrvati malo znaju o prirodnim lepotama u našoj zemlji. Za gostoprimstvo imaju samo reči hvale.

Apsolutni hit za mlade Hrvate i dalje je vikend-provod u Beogradu, ali sve je više i onih koji planiraju zimovanje na Kopaoniku. Zagreb je ovih dana oblepljen bilbordima sa turističkom pozivnicom iz Srbije i, začudo, nijedan nije išaran uvredljivim grafitima. Turističko reklamiranje Srbije je dobrodošlo, uprkos tome što političari ovih dana grme protiv zvaničnog Beograda, optužujući ga za mlako reagovanja oko Šešeljevih izjava.

Ali, već dugo, na ovim prostorima je politika jedno a život nešto sasvim drugo. Tako je za hrvatske turiste Beograd pojam dobre zabave, ležernog odmora i povoljnije kupovine. Kada je reč o cenama, Beograd i Novi Sad znatno su jeftiniji od Opatije ili Rovinja, pa se Zagrepčanima, koji i najčešće odlaze na vikende, isplati i nešto duža vožnja do Srbije, nego do Jadrana.

Posebno veliko interesovanje vlada za proslavu Nove godine u Srbiji i većina aranžmana je već rasprodata. Novogodišnji doček bar je za četrdeset odsto jeftiniji nego u Hrvatskoj, a mladi ljudi, koji su i najzainteresovaniji, kažu da su mnogo jeftiniji i restorani u Beogradu nego u Zagrebu.

- Bio sam već tri puta na vikendu u Beogradu, išlo je veliko društvo i nikakvih problema nismo imali. Naprotiv, kada su domaćini, od hotela do noćnih klubova, čuli da smo iz Zagreba, imali smo i poseban tretman - kaže Darko Marenac, zagrebački student, koji je rezervacije završio internetom, a putovao svojim automobilom.

U turističkim agencijama su nam rekli da je iz meseca u mesec sve veći interes za odlazak u Srbiju.

- Kada gledate televiziju i slušate sve ovo što se i danas događa, utisak je kao da je život stao devedesetih. Ali, to se kod naših gostiju koji žele u Srbiju uopšte ne oseća, svi tvrde da nema nikakvog straha od neprijatnih reakcija i da se divno provedu - kaže nam Mirjana Matovilović, koja godinama radi u turizmu i ima veliko iskustvo s organizacijom putovanja. - Dva su osnovna razloga zbog čega nam tako dobro idu turistički aranžmani u Srbiji: prvo što su jeftiniji, a drugo što ljudi kažu da je daleko bolji provod nego u Zagrebu ili na Jadranu. Vrate se zadovoljni i ponovo odlaze.

Na pitanje što se, osim Beograda ili Novog Sada, posećuje, u turističkim agencijama nam kažu da zapravo slabo znaju turističku ponudu Srbije. Hrvati malo ili ništa ne znaju o lepotama mesta u komšiluku.

- Jedna grupa je tražila da ih vodimo u Grocku, ali, verujte, ni mi ne znamo gde je to - rekli su nam turistički radnici.

Najveće zanimanje tako vlada za vikend-aranžmane u Beogradu, od petka do nedelje. Najbolje idu ponude u kojima je cena jednog noćenja u hotelu oko 50 evra. Hrvatima je najvažnije da se uveče lepo provedu, bilo na nekom splavu ili u klubu, a mnogo je i onih koji odlaze zbog kulturne ponude koju nudi srpska prestonica.

- Idem pre svega da kupim knjige, koje su u Beogradu bar duplo jeftinije nego u Zagrebu. Isti naslov, isti broj stranica i ista oprema, u Beogradu je oko šest do sedam evra, u Zagrebu dvadeset - govori Mira Franković, istoričarka umetnosti koja bar dva puta godišnje poseti glavni grad Srbije.

Hrvati, koji jedinu korist od ulaska u EU imaju u činjenici da više ne plaćaju carinu, ne žale se ni na hrvatsko-srpsku granicu, gde su carinski propisi kao i pre. Kažu, carinici su tolerantni i dozvoljavaju da se unese i hrana, koja je u Srbiji jeftinija. I robne marke imaju nižu cenu, pa neki vikende koriste i za dobar šoping.

Dok većinu trese kriza, očito ima i Hrvata i Srba koji još uvek putuju. Vikendom su puna parkirališta automobila s beogradskim registracijama pred jadranskim skupim hotelima, a sve je više i hrvatskih registracija u gradovima u Srbiji. Poleteli su i avioni između Zagreba i Beograda, pa se život, nakon dugih godina, ponovo vraća u normalu...

Misterija zvana Kopaonik

Ove godine Hrvatima se nudi i zimski odmor u Srbiji. Za sada bez mnogo interesovanja, ali „hrvatska skijaška nedelja“, koja počinje odmah posle Nove godine, odvešće više od 100.000 ljudi na skijanje, na razne strane.

- Bila sam na Šar-planini i Jahorini, ne i na Kopaoniku, ali kažu da je usluga tamo odlična. Mada me brinu kakvi su tereni za skijanje. Ništa, zapravo ne znamo ovde o tome - kaže nam Darija Levšek, student iz Zagreba. Njena koleginica Mila Dramić kaže da redovno odlazi u Austriju, ali ne odbija mogućnost da će i na Kopaonik, ali tek „kada bi videla konkretnu ponudu, hotele, restorane i skijaške staze“. A Dragan Domjanović, strastveni skijaš, koji je obišao gotovo ceo svet, kaže da zna kakvi su tereni recimo u Kanadi, a ne zna ništa o Kopaoniku.

- Do sada je vladala „zavera ćutanja“, nije emitovana nijedna reklama. Vreme je i da se otvore agencije koje bi se specijalizovale za aranžmane kod naših istočnih komšija - kaže nam Dragan.

Uz malo sreće našli smo samo jednu Zagrepčanku koja je skijala u Srbiji, lekarku Ana Mariju Pavić, a tvrdi da je bila zadovoljna:

- Iskreno, nisu tereni kao u Francuskoj, Italiji i Austriji, gužve su dosta velike, ali je mnogo jeftinije. Hoću li opet? Hoću, svakako.

Za promotivnu kampanju u Hrvatskoj TOS potrošio 30.000 evra

Srbija je počela ozbiljno da se promoviše u Hrvatskoj, kako bi privukla što veći broj turista iz susedne zemlje. Prvi u nizu su bilbordi koji su ukrasili Zagreb od 13. novembra, a na kojima se preporučuje „Jedno putovanje i bezbroj doživljaja“ na Kopaoniku, Zlatiboru i Staroj planini.

Ove godine, za promociju u Hrvatskoj, Turistička organizacija Srbije (TOS) potrošila je 30.000 evra. Planovi za sledeću godinu još su ambiciozniji.

- Tržište Hrvatske je jedno od prioritetnih, što potkrepljuju i ohrabrujući statistički podaci - kaže nam Sandra Vlatković, iz TOS. - Turisti iz Hrvatske beleže porast, a trenutno se nalaze na petom mestu po broju noćenja, iza ruskih ili nemačkih, ali ispred rumunskih, bugarskih ili makedonskih turista. Gosti iz Hrvatske najčešće dolaze u Beograd i Novi Sad, važe za one koji se redovno vraćaju, najčešće na Egzit i Guču.

Prošle godine je Srbiju posetilo 53.394 turista iz Hrvatske, koji su ostvarili 100.483 noćenja, što je 10 odsto više nego 2012. U prvih devet meseci ove godine u našoj zemlji je boravilo 43.143 turista iz Hrvatske (20 odsto više u odnosu na isti period lane), i već su ostvarili 81.393 noćenja.

- TOS je bilbord kampanju pokrenuo i u Republici Srpskoj, pa je ukupno 12 bilborda postavljeno u Banjaluci, Bijeljini, Istočnom Sarajevu i Trebinju - kaže Vlatkovićeva.

Hrvatska je još 2009. u Srbiji pokrenula kampanju „Tako lepa, tako blizu“ (a bilborde su huligani šarali u „Tako lepa, tako genocidna“) i bila je prilično „nezgrapna“, pošto je reklamirano da Hrvatska ima 1.244 ostrva. To je shvaćeno kao provokacija zbog UN Rezolucije o Kosovu.

Broj srpskih turista u Hrvatskoj se godinama malo menja, a u agencijama su ovi aranžmani na nivou statističke greške. Lane je Hrvatsku posetilo 90.000 turista, koji su ostvarili 415.000 noćenja, što govori da su oni, u proseku, boravili po četiri dana. Zanimljivo je da broj srpskih turista u Hrvatskoj isti i zimi i leti, što navodi na pomisao da putuju iz emotivnih i porodičnih, a ne iz turističkih razloga.

http://www.b92.net/putovanja/zanimlj...&nav_id=927326


ovi turisticki radnici odmah mogu na bro rada tito je znao gdje je grocak oni balvci ne znaju
 
Ja sam se zgrozio kada sam procitao clanak prosle nedelje. Razumeo bih da ne znaju gde je neko ultra malo sitno selo u sred nedodjije, ali brate mili, opstina glavnog grada, pa svako moze da prstom pokaze gde je koja opstina na mapi. Boze me sacuvaj iskreno me zanima koji su to id***.
 
Одрадили су Смедеревац на излазу из Гроцке према Смедереву, пресвучено око 2 километра.

DSC_0057.JPG

DSC_0077.JPG

DSC_0085.JPG
 
Grocka novogradnja pristojno

dsc04238.jpg


dsc04237.jpg


dsc04236.jpg


Grocka nekad priblizni ugao danas

dsc04235.jpg


grocka-Foto-T--JANJICH.jpg



ograda

dsc04233.jpg


opstina

dsc04225.jpg


usce grocice

dsc04180.jpg
 
Није пристојна, ужасна је. Друга новоградња преспоро иде боље рећи стоји већ неко време.
Но питање за Стф, јел Грочански комуналац купио неки прастари камион од градске чистоће? Трећи пут га видех данас и има лого оба предузећа.
 
Donirala im cistoca ili dala na poslugu tako nesto , zgrada kod doma zdravlja je uodnosu na ostle novogradnje nesto veca klasa
 
Помислио да је можда то, ал реко боље да питам. Добар су им дали, триста година има, али добро, поклону се у зубе не гледа :D
 
Чистоћа је уступила на коришћење два камиона, да ли "Комуналац" плаћа нешто њима, не знам.

Први је неки Мерцедес из осамдесетих и чешће га виђам у гаражи на сервису него на улици. Други је МАН неки огромни троосовинац који у 90% улица не може ни да уђе. "Комуналац" је тражио мале камионе али ови из чистоће или немају или их не дају.
 
Ја сам видео само стари жути који није ништа већи од постојећих ман али су код пијаце пребацивали смеће из тамића у њега..
 
Morate se prijaviti ili registrovati da odgovorite ovde.
Vrh