Šta je novo?

Гроцка / Grocka

Сад сам сазнао да је рафинерија потпомогла катастрофу јер је мазут чишћен хемикалијама које су итекако отишле у дунав :x
375819-izlivanje-mazuta-grocka-130313-ras-foto-oliver-bunic27.JPG
 
Pa nije moglo drugacije to su valjda za razgradnju mazuta glavna steta je sprecena ,postavlja se pitanje ko ce da odgovara za neadekvatnu obezbedjenost fabrike .Inace ta kolicina sto je otisla u dunav je zanemarljivo mala na kolicinu vode
 
Могло је, ово је као да ватру гасиш бензином :roll: Нема смисла уопште.
---------------------------------------------------------------------------------------------
Бујица у центар Гроцке донела буре мазута
bure_sa_mazutom.jpg

Гроцка Информер.
 
Bure nije sa Mazutom nego sa propalom vocnom pulpom u fabrickom krugu ih ima na stotine pogledaj na 2 strani ove teme moje slike iz kruga fabrike
 
BURICI su sa vocnom pulpom iskoriceni da se dotrpaju mazutom covjek trpa u bure koje je polu prazno posto je pulpa isparila zbog neadekvatnog cuvanja ovo je slikano kod ograde nedaleko od rezervora na kanalu koji se uliva u grocicu
Mazut je bio u rezervaru,,, lopovi bi odnjeli burice da je bio u njima nebi dirali rezervar .
Znam zato sto ssam bio i gledao te burice pogledaj slike iz moje reportaze na strani 2 ove teme
 
Укратко.

Лопов је користио воћну бурад да њима однесе мазут. Вентил са резервоара је скинуо и наточио пар бурића. Међутим, како је мазут куљао под притиском 1.5 тона, брзо је напунио Грочицу.

Јако брзо је грочански алас Змај осетио мазут и у 2 ноћу ишао узводно да открије извор и дошао до ПКБ-а где је открио проблем и одмах звао полицију и ватрогасце.

То је спречило лопове да однесу осталу бурад коју су наточили и коју је инспекција пронашла у близини ПКБ-а. (доња слика) Једно од буради је надошла Грочица однела до центра Гроцке (горња слика)
 
Da imamo sve na jednom mestu,jedan clanak o naselju ''Kluz''..


ПРОПАДА И НЕ ЗНА СЕ ДОКЛЕ ЋЕ

kluz%201.jpg

Већ двадесет година то насеље, које зову и Сунчани брег, јер са њега пуца поглед по Дунаву, зврји празно. И чека боље дане. Или већ нешто друго. Или неког другог.

У Гроцкој је пре двадесетак и пет година, на брежуљку изнад сада бивше Фабрике 'Клуз', започета изградња насеља са неколико стотина станова. Четири ламеле, са неколико хиљада квадрата. Завршени су, углавном, груби грађевински радови, а онда су финансијер и извођач 'пукли' и даља изградња је обустављена.

Насеље Сунчани брег на падинама изнад Дунава никло је крајем 1988. године. У триста станова требало је да се усели двадесетак радничких породица из такозваног програма социјалних станова. Остатак је продат Београђанима, који су намеравали да проведу викенде далеко од градске буке. Зграде су сазидане и покривене и на томе се стало.

За наставак градње, уз више милиона динара нових инвестиција, неопходно је распетљати имовинско-правне спорове. Извођач радова је био ГИК “Банат”. После неспоразума између радника и власника, обустеве градње и бројних штрајкова, над ГИК "Банатом" је 11. маја 2011. године отворен стечајни поступак, који је завршен продајом велелепне пословне зграде, производних погона, недовршене стамбене зграде и опреме у Зрењанину као и циглане у Сечњу.

Прва продаја, после објаве банкротства , била је заказана за 31. октобар 2011. године, али тада није било заинтересованих купаца, као ни 30. априла 2012. године, по сниженој цени имовине, на око 270 милиона динара. Шта се данас дешава са овом фирмом није познато, зна се само да је директор "Интерградње груп", са седиштем у Зрењанину, Урош Аулић изавио је после куповине ове фирме, да нови власник има намеру да оживи погоне зрењанинске грађевинске фирме и да планира учешће на тендерима у Србији и у иностранству. Фирма је купљена у октобру прошле године.

Незванично сазнајемо да се водио спор око општине и извођача радова, како би се решило питање насеља. До конкретних података нисмо дошли шта се дешава у спору, али до неких наших сазнања, у прошлој гарнитури општинске власти као да је дошло до опструкције тог поступка непојављивањем на рочиштима.

Када смо обишли ово насеље, негде средином фебруара, оно заиста је деловало аветињски празно. Интересантно је да смо у једној од зграда нашли трагове као дa је неко живео у њој.

Истраживајући вести око овог насеља, сазнали смо да су негде почетком 2000. у том насељу у баракама живеле породице избегле са Косова, тачније 53. породица је било ту смештено у тим баракама и радничким контејнерима., после су исељене.

И тако пролазе дани, године и деценије а ово насеље и даље чека решење свога статуса. Сви су некако, чини се, дигли руке од њега а оно би решило проблем многих породица. Ако се ствари ускоро не реше врло јемогуће да оно више неће моћи да се изгради, јер ће одолети рубу времена и рушење ће бити најисплативије решење...

izvor:http://www.nasagrocka.info/index.ph...-16-44&catid=34:2012-03-18-13-37-08&Itemid=80
 
У складу са планом да се отвори општинска испостава, са свим пратећим службама у Калуђерици, Градска општина Гроцка, одлучила је да 16.11.2012. године, раскине невалидан уговор са „Алфа банком“, јер је исти потписан од стране тадашњег председника месне заједнице који на основу одлуке општинског већа из 2005-те године(бр.361/4), није имао право на то, већ право на склапање уговора о закупу искључиво има Дирекција за изградњу општине Гроцка. Упркос благонаклоном ставу општинског руководства према њима, и рока од 30 дана за исељење, они то нису учинили. На основу тога, донешена је једногласна одлука општинског већа о формирању комисије за преузимање пословног простора, а која ће 28.3.2013. године да присуствује преузимању сопствених просторија у Месној заједници Калуђерица.О овој одлуци благовремено је обавештено руководство „Алфа банке“, како би би и они били присутни том чину. Након данашње одлуке Јавног тужиоца да запечати пословне просторије „Алфа банке“, Градска општина Гроцка сачекаће одлуку Привредног суда, а све док се не оконча овај случај грађанима Калуђерице, Винче, Болеча, Лештана и Ритопека не преостаје ништа друго, него да свакодневно путују преко 20 км за најосновнији документ, до општинске управе у Гроцкој.
https://www.facebook.com/infogrocka
 
Кад смо већ код Калуђерице, јел зна неко како напредује спор између групе комшија и једног човека око пролаза односно пута кроз његово имање? Био је прилог у среду ујутру на ртс-у, али нисам могао да гледам.
 
Да ли ова насеља имају неку врсту центра, популарно место, вид окупљања,дружења?
Да ли су људи упослени у самом месту или се путује претежно?
Знам опште информације, о Гроцкој, Лештанима чак имам неко и мишљење / виђење.
Занима ме сам живот, дух, карактер места.
 
Гроцка има уређен центар односно пешачку зону у којој има доста кафића, продавница... Има дом здравља, полицију и ватрогасну службу чак и средњу школу. Све што треба да има мали градић и људи у већини случајева раде ту. Заклопача нема апсолутно ништа од тога и људи раде или у граду или у Гроцкој.
Врчин има центар за који постоје планови да се претвори у пешачку зону, скоро потпуно исти случај као у Гроцкој.
http://www.grocka-informer.com/vesti/vrcin_dobija_pesacku_zonu#gsc.tab=0
То је све што знам о Врчину :D За остала насеља не знам и нећу да пишем нетачне информације, али су сигурно у бољој позицији од Заклопаче. Ми смо најгори у сваком могућем погледу :D
 
Centar Grocke sasvim lepo izgleda, i šteta je što se ne ulaže i dalje u sređivanje ove zone...

262669_2204196422477_5868386_n.jpg


4010005.jpg


Grocka_Belgrade_1.jpg


IMG_4646.jpg
 
Капирам то, у Врчину, Лештанима, Гроцкој... сам био. Знам и број становника, кафана...
Да ли постоји неки специфичан дух, да ли је важно бити виђен, да ли се клинци мувају по граду или су сплетке локалног карактера...
Код мене има специфичног али негативног углавном карактера места. Не постоје например неке светковине као слава места, вашар, али има турнира у малом фудбалу, котлића, кафана... Доста је риболоваца, нема рекреативаца, или мало. Један део старијих асова је изградио друштвени живот код терена за боћање ( ако га срочих добро ) Омладина махом деструктивна, дрога, алкохол, стадион или ћошкарење... Котеж слично или горе, П.Скела смрт, ништа сем ових последњих ствари

Код места у вашој општини имам утисак нормалније, али мало успореније атмосфере...
Не сад неки социолошки пресек, али би волео да прочитам ако има неких специфичности, а свуда их има у некој мери.
На пример код кума у селу постоји само продавница, али када се сви скупе, зна да пршти...
 
У овом делу Заклопача предњачи са бројем наркомана, мада ни Гроцка није далеко због напуштене сале која је магнет за такве људе и два клуба у којима се скупљају клинци.
Пошто је Гроцка на Дунаву има и риболоваца и неколико сплавова где се лети организује вашар и котлић односно такмичење у спремању рибље чорбе. Остатак може да дода Стф пошто зна више од мене.
 
Нисам вам ја од неке претеране користи по том питању. :)

Из Гроцке сам фактички од средње буквално животно "побегао" јер нисам желео да паднем под тај "синдром малог места" да сви све знају о свакоме што на крају резултира да већином и не мрдну даље од локалног места што је за живот генерално велики минус.

Свугде пођи, својој кући дођи.

Елем, не знам за околна насеља, али у Гроцкој су сви добродошли и сви се осећају фино, али се осети тај синдром, који у случају конкретно Гроцке не смета јер се доселило много Београђана последњих година који су мало ублажили те негативне стране.
 
Ма ја сам свуда код куће. Чак сам једном "циркао" чекајући нешто, испред подрума пића, код неког силоса а до њега сам се сатима спуштао одозго где бус стаје у гроцкој. Кад не заплива Грочицом... код које сам намирисао страшан потенцијал за уређење, ка Дунаву доле. Много ми је леп крај, сушта супротност ономе где сам одрастао, али мало место што кажеш рађа своје проблеме. Око 8 000 ако је тачно, довољно је за претерану блискост, ако си локално оријентисан.
Супер зезање са локалом, чак нас је и неки буразер одбацио до Смедерева одатле, да наставимо провод, тамо је радио као конобар на сплаву, ако се сећам.
 
Udruženja građana „Pokretač” iz Grocke dobilo je sredstva za projekat "Približavanje osnovnih ideja Evropske unije mladima u Beogradu", a osnovni cilj je da srednjoškolcima i široj javnosti približe ove ideje.

- Veliki broj istraživanja pokazuje da je znatan broj Beograđana protiv ulaska Srbije u Evropsku uniju, pa ćemo realizovati niz edukacija i predavanja za predstavnike 17 beogradskih srednjih škola. Nakon predavanja sledi takmičenje, a najbolji srednjoškolci proputovaće nekoliko zemalja EU, pri čemu će kraj biti u Briselu. Ideja nam je da napravimo pokretački potencijal u ovim mladim ljudima, budući da će oni biti najbolji reprezenti evropske ideje i želje da se krene ka boljem životu - istakla je Miroslava Pavlović iz ovog udruženja.
http://www.blic.rs/Vesti/Beograd/376966 ... og-drustva
 
МОМЦИ ОД АКЦИЈЕ
imamoplan-logo.png

Филип Вукша, Марко Његић, Стефан Милојевић и Југ Церовић су окосница удружења Имамо План. Овај четверац остварује оно због чега их људи поштују. Једини мотив им је жеља да нешто крене на боље.
Управо они, су гости редакције како би смо сазнали нешто о њима. Сви су ту сем Југа Церовића који екипу подржава из далеке Француске и даје значајан допринос функционисању ове утицајне групе. Окупили су се спонтано преко Беобилд форума, када је Југ израдио нове корисне и прегледне мапе градског превоза за Београд, на чијем дизајну би могле позавидети многе метрополе .Филип је већ сутрадан одштампао десетак мапа и почео самоиницијативно да их лепи по аутобусима. Затим се прикључио Марко. И тим је формиран.
Званично смо основали удружење пре нешто мало више од годину дана, говори нам Филип, али смо се и пре тога спонтано окупљали и учествовали у интересантним акцијама за унапређење живота у Београду. Представили смо се и на Миксер фестивалу и организовали изложбу поводом 100 година идеје о метроу у Београду.
stefan.jpg

Стефан, који станује у Гроцкој, дошао је на идеју да у свом насељу побољша своје окружење. Предложио је да се уреде Постојеће надстрепнице на стајалиштима јавног превоза, кје су релативно новенису пропале, али због неадекватног одржавања више нису вршила своју основну функцију – да заштите путнике који чекају аутобусе од сунца, снега, кише и ветра. Осим тога, искуство и умеће у прављењу информационих мапа искористили смо да садржај стајалишта употпунимо и информацијама о линијама јавног превоза у Гроцкој, наставља причу Филип.
Стефан се на његову причу надовезује да зна из искуства да су стајалишта први контакт са насељем великом броју људи а да је проблем обележености улица посебно присутан у ободним насељима. Због тога смо прилагодили градску стајалишну информатику потребама приграда. Пошто сам ја из Гроцке, и у могућности да свакодневно надгледам да ли је оваква идеја остварљива и у пракси.Одлучили смо да ово буду прва приградска стајалишта са квалитетним информацијама о нашем месту. Показало се да Грочани заиста воде рачуна о нашим паноима и да је заправо велика предрасуда да у приградским општинама и насељима грађани варварскиI уништавају сваки објекат који им се преда на коришћење. Напротив, грађани веома цене искрени труд и рад и желе да њихов крај изгледа много боље него што се унапред очекује од периферије.
Филип наводи да за то није био потребан огроман новац. Стефан је захваљујући Тралету (Мирољубу Радојевићу) успео да закаже састанак у општини. Општинаре је пројекат заинтересовао, Aали су ипак били сумњиви у погледу величине средстава која је потребно уложитијер су надстрешнице изгледале веома лоше, чак неупотребљиво. Предложили смо да финансирамо поправку једне надстрешнице а да општина преузме ту обавезу за још две и тиме заокружимо акцију постављања информационих паноа у центру Гроцке што је на наше задовољство прихваћено.
grocka-pre-posle.png

На питање одакле су им донације стигле, Филип је са осмехом одговорио да највећи део долази из Париза али да су и они дали колико су могли. Удружење финансирају искључиво чланови. Нема неке чланарине, једноставно сакупимо новац и кренемо да радимо оно што је нама занимљиво.
Сарадња са општином, по Филиповим речима, никад и није престала. За Сајам туризма су рађене џепне мапе које су садржале информације за становнике и госте Гроцке, Прошле недеље је договорена даља сарадња, а Стефан наводи да ће бити исправљени недостаци који су се јавили у експлоатацији. Одушевљени су због тога што је општина имала слуха да се акција настави и прошири. Урађен је пројекат надстрешница на основи постојећих по којем ће ЈКП Гроцка моћи да их изграђује и поставља на локацијама на којима постоји изражена потреба.
http://nasagrocka.info/images/filip.jpg
Имамо одличну сарадњу са Ластом, каже Филип, у виду отворене подршке њиховог директора задуженог за приградске полазке, Владану Максимовићу. То је један феноменалан човек, истиче Филип. Свидела му се акција, а како Ласта поседује одређени број “печурака” показали су спремност да одређени број надстрешица донирају за потребе корисника јавног превоза у Гроцкој, пре свега у насељима Брестовик, Пударци, Умчари, Дражањ и Живковац, тј. насељима које опслужују ластина возила.
Наш задатак је да испитамо услове на стајалиштима и предложимо приоритетне локације, на којима је постављање надстрешница технички изводљиво. За сада можемо да рачунамо на 15 металних и 25 пластичних печурки, али немамо стубове чију набавку би требало да финансира општина.
marko.jpg

Имамо план је, сазнаје наша редакција, на молбу општине предао идејно решење табли за називе улица по општини и уличне информационе путоказе те постоји могућност да ће се и тај проблем у нашим насељима полако решавати. Законски гледано, допуњује причу Марко, општина није дужна да ставља кућне бројеве на приватне куће.То је обавеза станара да ставе број, а општина би могла да донесе графички стандард и да се понуди власницима кућа израда за симболичну цену.

За крај су нам Момци из удружења рекли да су веома срећни што су у једној малој средини и у општини наишли на људе добре воље који хоће нешто да спроведу и први кораци се већ виде. Од састанка па до почетка акције је прошло шест дана, наводе они, а у граду је од првог састанка прошло више од годину дана и ништа се још није урадило, па смо сад концентрисали капацитете на Гроцку.
Удружење је потпуно отворено и сви су добродошли да предлажу акције или им се активно прикључе. Потребно је да се грађани активније укључе у уређивање своје околине и то конкретним ангажманом а не празном критиком Проблема је много и надлежни не могу ни финансијски ни физички да постигну. Урадимо сами оно што можемо.
http://nasagrocka.info/index.php?option ... addcomment
 
Sad malo u posjeti kaludjerici clan prigradski u ulozi vodica
Nezavrseni dom kulture
dsc08685.jpg

dsc08684.jpg

dsc08690.jpg

dsc08687.jpg

dsc08689.jpg

dsc08691.jpg

dsc08692.jpg

dsc08695.jpg
 
dsc08696.jpg

dsc08697.jpg

dsc08698.jpg

dsc08699.jpg

dsc08700.jpg

Igraliste svlacionice
dsc08701.jpg

dsc08702.jpg

dsc08703.jpg

dsc08706.jpg

dsc08707.jpg

Bandera na sred ulice
dsc08709.jpg

dsc08710.jpg

Vododvod rezervoar koji tone
dsc08711.jpg

Cesma voda nije za pice
dsc08708.jpg

Pijaca izgleda strasno
dsc08712.jpg

skola
dsc08713.jpg

Baza komunalnog grocka
dsc08715.jpg

dsc08716.jpg

dsc08717.jpg

Neka cudna mupova antena
dsc08718.jpg

dom zdravlja
dsc08719.jpg

dsc08720.jpg

dsc08721.jpg

Par slika mirjeva neznam ima li tema o mirjevu ako ima mogu se premjestiti tamo
dsc08722.jpg

Jedna fina kuca neobicna
dsc08723.jpg
 
Vrh