Šta je novo?

Žičara (Gondola) Kalemegdan – Ušće

Kad su iskopavanja 2009. u pitanju ima mnogo razlike. Prvi kontakt sa inženjerom Alpine je bio da me on obavesti da njih obavezuju evropski zakoni da se zaustave kad naiđu na arheološke ostatke. Srećna okolnost je da smo radili Rajićevu i prolazili pored šina kad su počeli da skidaju betonske ploče. Samim tim smo im preuzeli gradilište i započeli iskopavanja. Kriterijum je bio da mogu da grade ali ne smeju da ruše ništa. Sva arhitektura je zaštićena sa 40 cm peska i posebnim geotekstilom. Imali su jednog vrsnog starog građevinca sa kojim smo dogovorili kako da se menja projekat. Šine su dobar primer kada se može napraviti kompromis. Ja bih pravio kompromis i kada je Gondola u pitanju, ali sama konstrukcija ne može da se zida u okviru BT i Kalemegdana. Samim tim je cela priča u potpunosti drugačija.
 
Mnogo jeftinije resenje od ove gondole je prevoz skelom na elektricnu vucu, ali niko nije uzimao za ozbiljno moj predlog. Neka veza izmedju dve obale u svakom slucaju treba.
 
za 15 miliona moze opusteno da se napravi lepi pesacki most

x-most-slika.jpg

x-most-plan.jpg

x-most-simbol.jpg

x-most-crtez.jpg

x-most-blic-19-maj-2017.jpg


http://www.imamoplan.com/predlozi/x-most/
 
Sta zele Beogradjani, pesacki most ili gondolu?

gondola-ili-most.jpg


beograd-gondola-kalemegdan.jpg
 
Sve vreme sam se pitao zašto u svim "turama" rekonstrukcije starih fasada u centru preskočena ona fenomenalna modernistička zgrada na uglu Pariske i Karađorđeve, kod okretnice...
Sad mi je jasno. Hoće oni da je rekonstruišu, ali tek kada završe gondolu.
Ne žele da se vidi kako će gondola sa zakloni tu fasadu i kako je odlino bio rešen taj "ćošak", ne žele da pruže još jedan argument protiv gondole.
 
Bio sam danas na Kalemegdanu. Vidi se da su ljudi ogorčeni, čak i poniženi.
Ovo im nije trebalo.
 
Nije potreban dvostruki X most, a pogotovo ne žičara. Dovoljan je veoma lak i prozračan viseći pešački most. Išao bi u park, na obalu reke i na ušće, a ne u privatni tržni centar i zagađenu raskrsnicu, cena bi bila mala, koristio bi svima, prelaz bi bio besplatan, a ljudi bi mogli bi da se zadržavaju i uživaju u pogledu koliko žele. A ne 2 bedna minuta za 430 dinara po ceni od 15 miliona evra. To je krađa i istorije i javnih resursa grada i naših para.

 
Kad bi se najzad porušile ove raspadnute šupe važnih "binismena" koje vlast ne sme da dira, iako 100-godišnje šetalište sme, pogled sa vidikovca bi mogao postati zaista spektakularan. Naravno, ako ga potpuno ne zaklone zajedno sa šupama, što je trenutni plan, pošto su po mišljenju vlasti šupe ispod Kalemegdana i na ušću dve reke decenijama nedodirljive i neophodne ... sem, naravno, ako umesto njih može da se ubaci veliki tržni centar sa nekim nebeskim imenom poput Oblaka recimo. Ili gigantski zabavni park, obavezno sa nekim kraljevskim imenom iz Srpske istorije. A sa druge strane reke veliki točak i zastava. Ali ako nešto od toga ne može, e pa, onda je za pravljenje para na Kalemegdanu dobra i gondola. Uzevši u obzir konceptualni kontinuitet dosdašnjih predloga i projekta, poput Beka recimo, čovek prosto može da zamisli dugogodišnji intelektualni napor u vrhovništvu: Kako izvući pare iz tako popularnog mesta kao što je Kalemegdan i iskoristiti tolike ljude koji "ne znaju šta će sa parama i vremenom"?

(klik za veću rezoluciju).

Pogledajte prilog 4
Pogledajte prilog 3
Pogledajte prilog 2
Pogledajte prilog 1

https://www.youtube.com/watch?v=qoC7YmxJ7QE
 
[url=http://beobuild.rs/forum/viewtopic.php?p=610882#p610882:34lid33n je napisao(la):
relja » Sub Mar 23, 2019 9:39 am[/url]":34lid33n]
[url=http://beobuild.rs/forum/viewtopic.php?p=610865#p610865:34lid33n je napisao(la):
dex libris » 23 Mar 2019 12:55 am[/url]":34lid33n]
[url=http://beobuild.rs/forum/viewtopic.php?p=610863#p610863:34lid33n je napisao(la):
solecar » Суб Мар 23, 2019 1:31 am[/url]":34lid33n]
[url=http://beobuild.rs/forum/viewtopic.php?p=610153#p610153:34lid33n je napisao(la):
relja » Sre Mar 20, 2019 1:35 pm[/url]":34lid33n]Ja očekujem da će naići na rimske ostatke, i očekujem da će to da zaustavi radove.
Možda grešim, ali sve iskopine u Beogradu su zaustavile radove, makar na neko vreme.
Idealna prilika da se zaustavi i ovaj sumanut projekat.
Potpuno si u pravu. Radovi će biti zaustavljeni , ali samo na nekoliko dana , osim ukoliko se ne desi neko 8 svetsko čudo. Podsećanja radi , kada je rađena rekonstrukcija Pariske ulice , naišlo se na zidine iz Rimskog doba. Radovi su stali. Pozvani su arheolozi. Nakon što je konstatovano da su to zidine iz Rimskog doba , arheolozi su završili sa radom , a iste su zatrpane i vraćene su šine. Pronađene zidine su u zoni Biblioteke grada Beograda.

U Pariskoj ulici nije bilo uništavanja ostataka jer su oni samo ponovo prekriveni i čekaju neka bolja vremena, kako za prezentaciju tako i za moguću obnovu.. (usput, ostaci idu dužinom cele ulice, nisu samo u zoni biblioteke)
Ovde bi morali da zidine, koje se na tom mestu očekuju, u potpunosti UNIŠTE jer moraju da ukopaju rupu za stanicu - to je ogromna razlika...
I da se nadovežem - u Pariskoj i Tadeuša Košćuška su bili radovi na zameni tramvajskih šina - radovi na već postojećoj i svakako veoma važnoj saobraćajnoj infrastrukturi. Moramo praviti razliku između bitnog (poput postojeće tramvajske mreže, koja je i ovako slaba) i potpuno nebitnog i nepotrebnog (ova žičara).
Onda ništa , pošto je tramvaj u pitanju.
 
[url=http://beobuild.rs/forum/viewtopic.php?p=610944#p610944:2mw292ds je napisao(la):
zidar » Sub Mar 23, 2019 6:03 pm[/url]":2mw292ds]Sta zele Beogradjani, pesacki most ili gondolu?

gondola-ili-most.jpg


beograd-gondola-kalemegdan.jpg
Beograđani će da dobiju upravo ono što žele , gondolu.
 
Ја не желим ни једно ни друго искрено, уопште нема потребе да се једна од најлепших визура града на силу наружава да би се омогућио прелаз на 200,300 метара од моста
 
Туристи не би требало да се жури. За упознавање и уживање је сасвим довољан трамвај који треба приближити Ушћу и бродић, па може трамвајем до Ушћа. а назад бродићем, милина једна...
 
Treba uzeti u obzir i da će domaći uskoro biti praktično isterani sa šetališta. Naime, pošto je ovo projekat grada i republike, i pošto oni (treba da) zarađuju (iako ja mislim da neće jer ovde ima i ekonomskih problema), ubrzo će "Gondola" biti proglašena nezaobilaznim doživlajem za sve turiste u Beogadu, pa će turistički vodiči praktično biti primorani da svoje grupe dovode do žičare (a verovatno će dobijati i procenat za svaku koju dovedu). A to znači da se svaka organizovana grupa turista prevozi autobusima do najbližeg parkinga, pa ih onda vodič dovodi na vidikovac kod bivšeg platana gde ima najviše mesta za skupljanje, i gde onda treba čekati u redu na biletarnici. A pošto je dole samo rupa i nema mesta za čekanje, kad je gužva redovi će se formirati gore na platou. A dok vođa sa zastavicom kupuje karte za sve, i dok čekaju na ukrcavanje, okolo će mileti čitave gomile dovedenih Turskih, Kineskih i ostalih porodica, ekipe sa brodova i niz drugih.

Pa tako, uzevši u obzir da i vidik više neće biti ko zna šta, da su posekli i platan i deo borova, i da će u trenucima kad je gužva atmosfera biti kao na autobuskoj stanici pred Novu Godinu - pošto će ovo uostalom ZAISTA i postati stanica i peron - domaći će se prosto pokupiti i otići. Tu više neće biti ni mira ni romantike ni mogućnosti da se čovek opusti. Na kraju će ispasti, i svima svima postati očigledno, da su kao naslednici Mihaila Obrenovića, Radojčić, Vesić i ekipa ustvari ovaj deo Kalemegdana ponovo predali Turcima u jednoj ironičnoj ali uvek poučnoj inverziji istorije. Jednostavno, svako će videti ko je ovde bio ranije, a koga su ONI doveli, kako se prostor koristio ranije i kako je izgledao, a kakav je sad, pa je sve jasno. Divan SNS politički kapital za izbore, a baš će ONI pokupiti sve zasluge za takav "uspeh".
 
^^ Узимаће паре оној сиротој деци из унутрашњости што долазе са школским екскурзијама. За њих ће то бити обавезно, а карта ће бити урачуната у цео аранжман. Таман их води у тржни центар, где и овако проведу највише времена кад дођу у Београд.
 
Vucicu j...ce ti Alabar mater sto mu odvlacis potencijalnu klijentelu iz BW Galerije pravo u TC Usce

Sent from my Lenovo K53a48 using Tapatalk
 
Da, to je novi aspekt. Umesto da se turisti pokretnim stepenicama ili skupom pasarelom spuste na desnu obalu Save i odu do "čuvenog turističkog centra Beograd na Vodi", žičara ih organizovano kidnapuje i prebacuje na LEVU obalu Save, direktno do konkurentskog tržnog centara. Pa je u izgledu i sukob "kontraverznih biznismena" oko plena. Kafane i TC na levoj obali protiv kafana i TC-a na desnoj.
 
Ja bih podržao ovo mišljenje ništa od navedenog! mala je to razdaljina da bi se stavio jedan most koji služi samo pešacima. bolje proširiti pešačku stazu na brankovom, ali tak oda to ne traje 6 godina ili koliko već. A drugi most preko VRO može pokriti drugu stranu, kome se ne šeta ima i gsp baš od ušća do zelenjaka. a te silne pare imaju gde da se ulože, za tolike milione se mogu napraviti garaže pa da neke ulice malo prodišu!
 
Била је идеја да се на Бранковом направи и пешачко-бициклистичја стаза на доњем рубу конструкције која би имала директан приступ са шеталишта. Мислим да би то било најрационалније решење ако наравно статика моста дозвољава тако нешто.
 
na Brankovom treba da se izbaci po jedna traka i eto trotoara za bicikle i pesake.
 
Super , i onda umesto potrošenih 30 minuta da se pređe od YU biznis centra do Zelenog , dobijem putovanje od 50 minuta.
 
Mogla bi i jedna gondola za automobile pored ove za turiste..umesto dve trake na Brankovom ?
ajmo vesicu i ostali durdubaci.
 
Pošto je dosadašnje iskustvo pokazalo da su male šanse da vlast bude dirnuta kulturnim potrebama, istorijskim vrednostima ili time što će građani nešto izgubiti, da komentarišem dva aspekata projekta Gondola koji su NJIMA važni, a to su politički poeni i zarada. Pošto mi izgleda sasvim jasno da prave štetu samima sebi čak i u ovim oblastima.

Političku korist za njih jednostavno ne vidim i to je trivijalno objasniti. Kalemegdansko Savsko šetalište i vidikovac pod borovima je jedna od najvažnijih, i a verovatno i NAJVAŽNIJA vizura i parkovska površina u gradu. To je deo 100-godišnje tradicije generacija Beograđana. I zaljubljeni i tinejdžeri i penzioneri i majke sa decom ovde provode sate i sate. Ladno isterati sve te ljude oduzimanjem vidika i ubacivanjem čitavog mora stranih turista i "Gondole" koji oni ne mogu redovno da plaćaju niti im na tom mestu uopšte treba, to zaista može da smisli samo neko ko o politici nema ni najbleđu predstavu, pa intenzivno želi da naudi samom sebi, budući da Beograđani ovo neće oprostiti ni njegovim unucima, a ne samo njemu. Plus što daje municiju opoziciji baš tamo gde je najjača i što dodatno angažuje čitavu gomilu inače apolitičkih građana koji se zbog drugih stvari ne bi angažovali. To je ipak previše glupo.

Pošto je ovo jasno, mogu da pretpostavim samo da, ili njih niko ništa i ne pita, ili misle da mogu dobro zaraditi, pa ih drugo i ne interesuje. Međutim ekonomska profitabilnost projekta zahteva malo dužu analizu, pa neka to ide u posebnu poruku.
 
Prošli put sam pokazao da tvrdnja o isplaćivanju uloženog za 6 godina nema smisla čak ni u okvirnom računu sa graničnim vrednostima. Tj ako se vrednost projekata prosto podeli sa 6 godina, za koje će vreme projekat uložene pare tobože povratiti, pa ćemo biti na nuli i početi zarađivati. Ispalo je da bi se čitavh 6 godina morala prodavati PROSEČNO 1 karta na svakih 20 sekundi. Što je potpuno nemoguće izvući kao 6-godišnji prosek. Ali to je bio račun bez tekućih troškova žičare, pa da probam sad da uračunam i njih. Recimo da su oni 700.000 evra godišnje (bez amortizacije opreme pošto će to biti uračunato u kalkulaciju vremena povraćaja investicije sa nultim profitom tokom tog vremena). Onda:

Godišnje treba zaraditi bez troškova 1.794.000.000 [din] / 6 [god] = 299.000.000 [din/god]
Godišnji troškovi 700.000 [eur/god] = 81.900.000 [din/god]
Godišnje treba zaraditi sa troškovima 299.000.000 [din/god] + 81.900.000 [din/god] = 380.900.000 [din/god]
Godišnje treba prodati karata 380.900.000 [din/god] / 365 [din/karta] = 964.304 [karti/god]
Mesečno treba prodati karata 964.304 [karti/god] / 12 = 80.395 [karti/mes]
Dnevno treba prodati karata 80.395 [karti/mes] / 30 = 2.679 [karti/dan]
Treba prodati karata na sat 2.679 [karti/dan] / 12 = 223 [karti/sat]
Treba prodati karata na minut 223 [karti/sat] / 60 = 3,7 [karti/min]

A to je PROSEČNO 1 karta svakih 16 sekundi tokom 6 godina, neprekidno (po zimi, mrazu, vrelini, oluji, snegu, svaki od 12 radnih sati u toku dana, svaki dan u nedelji i svaka godina, stalno isto, na 16 sekundi 1 karta)

Jasno je da je ovo nemoguće isterati kao prosek, pa čak ni biti blizu ovih brojeva. Ali za one koji ipak sumnjaju, nije loša kratka analiza ko bi ovu žičaru koristio, kada, i sa kojim motivima. Pošto onda i na taj način možemo steći utisak koliko takvih može biti. Tj da li ćemo povratiti naš novac i početi zarađivati posle 6 godina kao što kažu, posle 10 godina, posle 20 godina, ili možda nikada?

Šta se u reklami tvrdi da ova žičara nudi? Pogled i transportne prednosti.

Što se pogleda tiče, postoji problem. Cela vožnja traje tačno 3 minuta. Od toga recimo 2 minuta iznad reke i početnog dela parka. To znači da za uobičajeni par ljudi treba platiti 860 dinara za svega 2 minuta pogleda! Pri čemu je sličan i čak bolji pogled moguć sa drugih delova tvrđave koji su i bliži ušću i viši od žičare, a pogled uzvodno takođe sa tvrđave i sa nekoliko mostova. Pa ko je lud da VIŠE PUTA daje skoro 1000 dinara za 2 MINUTA pogleda koga ima i sa drugih mesta? Ljudi će zaista želeti da se provozaju jednom, da vide kako to izgleda, ali zarada proizilazi iz redovnijeg korišćenja, iz ponavljanja, a NE iz jednog puta.

Ali tu su i turisti, zar ne? Oni će stvarno biti stalne mušterije, ali njih nema toliko da mogu da nadoknade nedostatak redovnih domaćih korisnika. Takođe, deo turista su mladi, koji nemaju para, a deo turista kojima nije problem da plate žičaru zna da se grad uvek bolje doživi ako se ide peške, pa će polako pešačiti preko mosta, zadržavati se koliko žele, i slikati sve unaokolo. Dakle tursti će biti mušterije žičare, ali ipak samo deo njih, a njih ukupno nema baš toliko mnogo da bi mogli sami da isplaćuju ovoliku investiciju.

Transportne prednosti koje nudi žičara. Ovde je stvar sa mušterijama za žičaru još gora. Kome je to usput baš ovaj put? Gradski saobraćaj nije blizu sem stanice za Zemun. Ako se dolazi iz Novog Beograda, stanica je daleko, čak na raskršću sa Milentija Popovića kod tržnog centra. Znači tamo treba sići sa autobusa, pa preći ulicu, pešačiti do stanice, pa na žičaru, pa pešačiti kroz Kalemegdan. Slično je i u suprotnom smeru. Ako neko ide na Novi Beograd zašto bi prvo odlazio na Kalemegdan? Naravno da će biti i takvih, ali nedovoljno.

Ili recimo mladi koji odlaze na splavove. Mnogi idu kolima, a oni koji nemaju para za kola nemaju ni za žičaru, tim pre što još moraju da plate i ulaz na splav i piće. Takvi će ili ići autobusom ili peške preko mosta (stepenište vodi direktno na levu obalu, ne mora se pešačiti od tržnog centra do obale).

Zatim, ako idemo po strukturi ljudi na Kalemegdanu. Ko tamo najviše odlazi? Mladi, penzioneri i majke sa decom. Ni jedna od te tri grupe nema puno para.

Zatim, koliko uopšte ljudi, ukupno, ima naviku da ide u park na ušće? Nedovoljno za isplatljivost žičare, pogotovo što je nejasno i zašto bi u istom danu pomešali odlazak na Kalemegdan sa odlaskom u park ušće (po ceni od 430 din x broj osoba)?

Šta još spaja žičara? Dva tržna centra. Ali zašto bi oni koji imaju para da idu u kupovinu koristili žičaru za to? A mladi koji samo bleje po njima nemaju para, pa ne bi kupovali ni karte za žičaru.

Itd, itd, da ne dužim više, Nikako ne mogu da pronađem ni jednu jedinu socijalnu grupu koja ima i brojnost i motiv i pare da bi postala ozbiljna i relativno česta mušterija za žičaru. Možda deo turista i po neka vožnja za decu, ali to je daleko od dovoljnog da se isplati investicija od 15 miliona evra u bilo kom normalnom roku. A 6 godina je besmislica. Isuviše nam je mali standard, to je glavni problem. Ljudi koji misle da će žičara na ovom mestu biti zlatna koka se grdno varaju. Ljudima uzimaju nešto što im je dragoceno, a pri tom neće zaraditi ni izdaleka onoliko koliko misle da hoće.
 
Vrh