Prošli put sam pokazao da tvrdnja o isplaćivanju uloženog za 6 godina nema smisla čak ni u okvirnom računu sa graničnim vrednostima. Tj ako se vrednost projekata prosto podeli sa 6 godina, za koje će vreme projekat uložene pare tobože povratiti, pa ćemo biti na nuli i početi zarađivati. Ispalo je da bi se čitavh 6 godina morala prodavati PROSEČNO 1 karta na svakih 20 sekundi. Što je potpuno nemoguće izvući kao 6-godišnji prosek. Ali to je bio račun bez tekućih troškova žičare, pa da probam sad da uračunam i njih. Recimo da su oni 700.000 evra godišnje (bez amortizacije opreme pošto će to biti uračunato u kalkulaciju vremena povraćaja investicije sa nultim profitom tokom tog vremena). Onda:
Godišnje treba zaraditi bez troškova 1.794.000.000 [din] / 6 [god] = 299.000.000 [din/god]
Godišnji troškovi 700.000 [eur/god] = 81.900.000 [din/god]
Godišnje treba zaraditi sa troškovima 299.000.000 [din/god] + 81.900.000 [din/god] = 380.900.000 [din/god]
Godišnje treba prodati karata 380.900.000 [din/god] / 365 [din/karta] = 964.304 [karti/god]
Mesečno treba prodati karata 964.304 [karti/god] / 12 = 80.395 [karti/mes]
Dnevno treba prodati karata 80.395 [karti/mes] / 30 = 2.679 [karti/dan]
Treba prodati karata na sat 2.679 [karti/dan] / 12 = 223 [karti/sat]
Treba prodati karata na minut 223 [karti/sat] / 60 = 3,7 [karti/min]
A to je PROSEČNO 1 karta svakih 16 sekundi tokom 6 godina, neprekidno (po zimi, mrazu, vrelini, oluji, snegu, svaki od 12 radnih sati u toku dana, svaki dan u nedelji i svaka godina, stalno isto, na 16 sekundi 1 karta)
Jasno je da je ovo nemoguće isterati kao prosek, pa čak ni biti blizu ovih brojeva. Ali za one koji ipak sumnjaju, nije loša kratka analiza ko bi ovu žičaru koristio, kada, i sa kojim motivima. Pošto onda i na taj način možemo steći utisak koliko takvih može biti. Tj da li ćemo povratiti naš novac i početi zarađivati posle 6 godina kao što kažu, posle 10 godina, posle 20 godina, ili možda nikada?
Šta se u reklami tvrdi da ova žičara nudi? Pogled i transportne prednosti.
Što se pogleda tiče, postoji problem. Cela vožnja traje tačno 3 minuta. Od toga recimo 2 minuta iznad reke i početnog dela parka. To znači da za uobičajeni par ljudi treba platiti 860 dinara za svega 2 minuta pogleda! Pri čemu je sličan i čak bolji pogled moguć sa drugih delova tvrđave koji su i bliži ušću i viši od žičare, a pogled uzvodno takođe sa tvrđave i sa nekoliko mostova. Pa ko je lud da VIŠE PUTA daje skoro 1000 dinara za 2 MINUTA pogleda koga ima i sa drugih mesta? Ljudi će zaista želeti da se provozaju jednom, da vide kako to izgleda, ali zarada proizilazi iz redovnijeg korišćenja, iz ponavljanja, a NE iz jednog puta.
Ali tu su i turisti, zar ne? Oni će stvarno biti stalne mušterije, ali njih nema toliko da mogu da nadoknade nedostatak redovnih domaćih korisnika. Takođe, deo turista su mladi, koji nemaju para, a deo turista kojima nije problem da plate žičaru zna da se grad uvek bolje doživi ako se ide peške, pa će polako pešačiti preko mosta, zadržavati se koliko žele, i slikati sve unaokolo. Dakle tursti će biti mušterije žičare, ali ipak samo deo njih, a njih ukupno nema baš toliko mnogo da bi mogli sami da isplaćuju ovoliku investiciju.
Transportne prednosti koje nudi žičara. Ovde je stvar sa mušterijama za žičaru još gora. Kome je to usput baš ovaj put? Gradski saobraćaj nije blizu sem stanice za Zemun. Ako se dolazi iz Novog Beograda, stanica je daleko, čak na raskršću sa Milentija Popovića kod tržnog centra. Znači tamo treba sići sa autobusa, pa preći ulicu, pešačiti do stanice, pa na žičaru, pa pešačiti kroz Kalemegdan. Slično je i u suprotnom smeru. Ako neko ide na Novi Beograd zašto bi prvo odlazio na Kalemegdan? Naravno da će biti i takvih, ali nedovoljno.
Ili recimo mladi koji odlaze na splavove. Mnogi idu kolima, a oni koji nemaju para za kola nemaju ni za žičaru, tim pre što još moraju da plate i ulaz na splav i piće. Takvi će ili ići autobusom ili peške preko mosta (stepenište vodi direktno na levu obalu, ne mora se pešačiti od tržnog centra do obale).
Zatim, ako idemo po strukturi ljudi na Kalemegdanu. Ko tamo najviše odlazi? Mladi, penzioneri i majke sa decom. Ni jedna od te tri grupe nema puno para.
Zatim, koliko uopšte ljudi, ukupno, ima naviku da ide u park na ušće? Nedovoljno za isplatljivost žičare, pogotovo što je nejasno i zašto bi u istom danu pomešali odlazak na Kalemegdan sa odlaskom u park ušće (po ceni od 430 din x broj osoba)?
Šta još spaja žičara? Dva tržna centra. Ali zašto bi oni koji imaju para da idu u kupovinu koristili žičaru za to? A mladi koji samo bleje po njima nemaju para, pa ne bi kupovali ni karte za žičaru.
Itd, itd, da ne dužim više, Nikako ne mogu da pronađem ni jednu jedinu socijalnu grupu koja ima i brojnost i motiv i pare da bi postala ozbiljna i relativno česta mušterija za žičaru. Možda deo turista i po neka vožnja za decu, ali to je daleko od dovoljnog da se isplati investicija od 15 miliona evra u bilo kom normalnom roku. A 6 godina je besmislica. Isuviše nam je mali standard, to je glavni problem. Ljudi koji misle da će žičara na ovom mestu biti zlatna koka se grdno varaju. Ljudima uzimaju nešto što im je dragoceno, a pri tom neće zaraditi ni izdaleka onoliko koliko misle da hoće.