Šta je novo?
Od:
Filteri

Žičara (Gondola) Kalemegdan – Ušće

и за разлику од ове Весићеве, златиборска гондола итекако има сврху
 
Potrebna mi je brzinska pomoć. Koja je debljina žice na koju se oslanjaju kola/gondole. Koliko ima kola. Ukoliko neko ima podatak baziran na projektu ili nekom dokumentu, znači ne izvor rekla kazala. Hvala unapred. Može kontakt i na PM.
 
Evo ovde svašta nešto http://www.skijalistasrbije.rs/sr/proje ... je-gondole

Pošto iz nekog razloga ne mogu normalno da selektujem tekst, okačiću sliku dela gde se spominje 4 stuba na NBG i 2 na Starom gradu
86e2e71d8f9275062f32eec6e8113341.jpg
 
Hvala! Pretpostavljam da nije žica tanja od 10 cm. Pokušavam da se setim koliko je na kopu na četvorosedu, šestosedu....
 
Objavljene su samo okvirne karakteristike


To bi značilo da jedna gondola za maks 35 ljudi ide na svakih 55 metara kabla, što treba da izdrži ne samo toliku težinu između dva međusobno najudaljenija stuba (oko 410 metara preko Save), nego i vetar do 70 km/h, odnosno vibracije koje će da budu posledica. To je recimo mah 8 gondola u segmentu iznad Save, pa ako svaka sa max brojem putnika ima između 4 i 5 tona, kabl treba da izdrži, i to je samo statički deo naprezanja, nekih 40 tona plus težina samog kabla.
 
I čisto usput. U ovoj seriji uništavanja žrtva je i Srpski jezik. Ovo je žičara, a ne gondola. Gondola eventualno može biti jedna kabina na žičari. Niti je ona beda na obali Save "Promenada". Ne treba dobrovoljno pristati da nam "public relations" odeljenja kroje i jezik, ako to već rade sa svim ostalim. Cilj je da narod lakše proguta sve što mu se servira, ali to ne mora, i ne bi TREBALO da znači, da se zvanični propagandni nazivi po automatizmu usvajaju u živi jezik. Inače ćemo završiti sa nekom travestijom od naziva zgrada i delova grada. Iz "Labudovog krila" ulazimo u "Nirvanu" ili nešto slično. Smejaće nam se.
 
Vredi preneti ovaj fantastični spisak inicijalnih autora peticije protiv raskopavanja i uništavanja Kalemegdana. Dakle, uloge su izabrane, već prema znanju i moralu, pa tako sad sa dve strane imamo ... da sad ne kažem šta su, protiv sledeće liste:

Inicijatori i institucionalni potpisnici peticije:

Evropa Nostra Srbija, nacionalni predstavnik Evropa Nostre, najveće evropske mreže za zaštitu i očuvanje nasleđa

Društvo konzervatora Srbije, nacionalno strukovno udruženje koje okuplja stručnjake i naučnike iz različitih oblasti zaštite kulturnog i prirodnog nasleđa

Srpsko arheološko društvo, najstarije strukovno udruženje koje okuplja stručnjake i naučnike koji se bave istraživanje, očuvanjem i komunikacijom kulturnog nasleđa

Nacionalni komitet ICOMOS Srbija, nacionalni predstavnik Međunarodnog saveta za spomenike i spomeničke celine, najrelevantinije međunarodne strukovne organizacije za zaštitu spomenika kulture

Nacionalni komitet ICOM Srbija, nacionalni predstavnik Međunarodnog saveta za muzeja, najrelevantnije međunarodne muzejske asocijacije

Institut za studije Podunavlja, Beograd

Centar za teorijsku arheologiju, Filozofski fakultet, Beogradski univerzitet

UNESKO Katedra za kulturnu politiku i menadžment, Univerziteta umetnosti u Beogradu

Ministarstvo prostora, Beograd

Odeljenje za istoriju umetnosti, Filozofskog fakulteta u Beogradu

Balkanska muzejska mreža, mreža muzejskih ustanova regiona Jugoistočne Evrope

Mreža za nasleđe Jugoistočne Evrope, mreža udruženja civilnog društva koje se bave očuvanjem kulturnog i prirodnog nasleđa

Asocijacija Nezavisna kulturna scena Srbije

Arh. Bojan Kovačević, predsednik Akademije arhitekture

Prof. dr Mileta Prodanović, Rektor Univerziteta umetnosti u Beogradu, profesor Fakulteta likovnih umetnosti

Nastavnici i saradnici Odeljenja za arheologiju, Filozofskog fakulteta u Beogradu:

prof. dr Vesna Dimitrijević
prof. dr Dušan Mihailović
prof. dr Aleksandar Palavestra
prof. dr Vera Vasiljević
prof. dr Staša Babić
prof. dr Jasna Vuković
prof. dr Miroslav Vujović
prof. dr Perica Špehar
prof. dr Marko Porčić
doc. dr Zorica Kuzmanović
doc. dr Marija Ljuština
doc. dr Monika Milosavljević
doc. dr Milena Gošić-Arama
doc. dr Jelena Cvijetić
doc. dr Jelena Jovanović
doc. dr Sonja Bogdanović
doc. dr Dejan Radičević
dr Marko Jankovič, viši naučni saradnik
Radmila Balaban, MA, istraživač-saradnik

Kustosi muzeja:

Bojana Mihailović, arheolog, muzejski savetnik
dr Vera Bogosavljević Petrović, arheolog, muzejski savetnik
Andrej Starović, arheolog, viši kustos
Jovan Mitrović, arheolog, kustos

Aca Đorđević, arheolog, muzejski savetnik
Vera Krstić, arheolog, muzejski savetnik
mr Deana Ratković, arheolog, muzejski savetnik
dr Mirjana Glumac, arheolog, muzejsi savetnik
dr Tatjana Cvjetićanin, arheolog, muzejski savetnik
mr Veselnika Ninković, arheolog, muzejski savetnik
Nataša Cerović, arheolog, muzejski savetnik
Gordana Stanišić, istoričar umetnosti, muzejski savetnik
mr Eliana Gavrilovič, arheolog, muzejski savetnik
dr Adam Crnobrnja, arheolog, muzejsi savetnik

dr Biljana Đorđević, arheolog, muzejski savetnik

mr Dragana Eremić, klasični filolog, kustos
MA Jelena Premović, arheolog, kustos
Jelena Marković, arheolog, viši kustos
MA Aleksandar Bandović, arheolog, kustos

https://www.peticije24.com/perticija_pr ... tvravi?a=2
 
[url=http://beobuild.rs/forum/viewtopic.php?p=610295#p610295:2zcwczbc je napisao(la):
Zuma » 20 Mar 2019 09:32 pm[/url]":2zcwczbc]Objavljene su samo okvirne karakteristike
Kliknite za proširenje...
Hvala Zumo!
 
Pa nemamo dve strane. Makar što se tiče struke, svi su na jednoj strani. Dešavaju se paralelno sa ovim javnim akcijama i neke institucionalne akcije, tako da ćemo da vidimo kako će vrh države odreagovati.....
 
Sem stvari navedenih u peticiji, kao čisto formalni razlozi sa zakonskom snagom koji se mogu iskoristiti u institucionalnim akcijama može biti i ono što je ovde spominjano:

- Projekat nije u skladu sa uslovima Zavoda za zašitu spomenika (stanica Kalemegdan nije "potpuno uklopljena u postojeću konfiguraciju terena")
- Izgradnja nije moguća a da se ne uništi deo Rimskih bedema i eventualno drugi ostaci koji se ovde nalaze, a skoro je sigurno da postoje
- Tvrđava je "kulturno dobro od izuzetnog značaja", i koliko znam to formalno važi za čitavu oblast tvrđave, pa i ovaj deo. A ovde se mora ISKOPATI praktično čitav ovaj deo šetališta i još čitav deo na padini (stanica + pomoćne prostorije + široko i duboko fundirani stub + još bolje fundiranje zatege kablova + okolna infrastruktura). I sve to iznad takođe zaštićene pećine, na zemljištu problematične čvrstine, što otvara i neprihvatljivi nivo rizika (ili cene radova) za ovako vredno kulturno nasleđe.
- Građevinska linija plana obuhvata i prostor nelegalno srušene stare zgrade na travnjaku, plus što je ta zgrada označena kao deo stanice ("orjentacioni položaj stanice"), pa nije sasvim jasno kako je to moguće spojiti jedno sa drugim.
- Potpuno bi se uništio pogled na Savu, naročito u smeru ka ušću sa polovine Savskog šetališta, iako se svuda spominje da su te vizure sa Kalemegdana najvrednije u gradu. Čak i kad bi bio dozvoljn pristup na krov stanice, što je sumnjivo jer deo PDR-a sugeriše da neće biti, ta uska staza po krovu sa boljim vizurama je previše mala i sugurno nije dovoljna kompenzacija za potpuni gubitak ili narušavanje vizura sa najvećeg dela šetališta i klupa na njemu. To je 100-godišnja tradicija ovog grada. Gruba skica izvora problema sa vizurama (važi za pogled sa obe strane stanice u smeru ka njoj):

file.php

file.php
 
Pričalo se o i žičari Ada-Delta City, ako se ne varam, osim ove Kalemgdan-Ušće, bio je još jedan predlog...
Kao da neko uporno gura ideju da se u Beogradu postavi jedna žičara, manje važno gde. Samo da se žičara "uvali" Beogradu.
Poput "parka Terazije 30-tih" - prvi predlog je bio poljana pored FDU, na kraju su ga ipak postavili u bloku 42.

Iza ovoga se krije nečiji interes, tajni dogovor od ranije koji "mora" da se ispoštuje. Ova priča ima duboku i mračnu pozadinu.
 

Верујем да су пројектанти добро размислили и да ово није проблем, али ово из ПДРа боде очи да су темељи стуба у колизији са дреновима рени бунара.
 
[url=http://beobuild.rs/forum/viewtopic.php?p=610383#p610383:xwhxegbt je napisao(la):
Nurko7000 » 21 Mar 2019 08:34 am[/url]":xwhxegbt]
Верујем да су пројектанти добро размислили и да ово није проблем, али ово из ПДРа боде очи да су темељи стуба у колизији са дреновима рени бунара.
Kliknite za proširenje...

Da bi posle mogao da se izvede ovakav zaključak:
"Pa ako nije problem žičare na Ušću, zašto bi onda bio problem vikendica duž Savskog nasipa..."
 
Kad covek pomisli da je vrhunac bespravne gradnje u Beogradu dosegnut izgradnjom privatnih kuca na krovovima zgrada, izgradnjom nelegalnih naselja po obodima grada, izgradnjom nebodera u starom jezgru grada, izgradnjom vikendica na obali reka i na izvoristima, ukidanjem zeleznickog saobracaja, rusenjem naseljene ulice u toku jedne noci, oni ti dokazu da je samo nebo granica, te krenu prekopavati srednjovekovnu tvrdjavu, najznacajnije mesto u svakom mogucem pogledu koje ovaj grad ima. Ja sam sokiran drskoscu, samovoljom i nestrucnoscu gradskih celnika. U normalnom gradu i drzavi, kada bi neko na tako znacajnom lokaliteti i asov zabo u zemlju, zavrsio bi, ne u zatvoru nego u ludnici.

Uglavnom, mene posle ovoga ne bi iznenadilo kada bi se nasao neki da podigne kucu pored spomenika Pobedniku, jer u Srbiji granice drskosti ne postoje.

A Beogradjani? Niko nista? Njima je svejedno koliko vidim sto su se neki drznuli da unistavaju dušu i srce ovog grada. Neverovatno koliko su Beograd i njegovi stanovnici degradirani. Tuzno, tuzno... Mislim da se u svojoj dugoj i bogatoj istoriji Beograd nikada nije nalazio u gorem polozaju. Bio je rusen i unistavan od raznih protivnika, al sad imamo najgoreg od svih, a to smo mi sami.
 
Upravo je količina potpisa peticije u poslednjih 72 sata kontraargument onome što ste upravo izneli.....
 
Internet peticiju će najviše ljudi potpisati.

Peticiju na papiru već malo manje

Izaći na ulicu kada radovi počnu još manje.

Pratiti najave projekata i tada pokrenuti akciju - će najmanje ljudi ispratiti, a upravo se tako mora boriti protiv ovakvih idiotluka.

Znam, imali smo to na početku BnV, ali to se moralo još jače i sa više žara raditi, a opozicionih (parlamentarnih) stranaka tada nigde nije bilo, a priznali mi ili ne, njihova podrška je bitna jer imaju bar neki pristup sistemu.
 
[url=http://beobuild.rs/forum/viewtopic.php?p=610383#p610383:2yv7g33y je napisao(la):
Nurko7000 » 21 Mar 2019 08:34 am[/url]":2yv7g33y]
Верујем да су пројектанти добро размислили и да ово није проблем, али ово из ПДРа боде очи да су темељи стуба у колизији са дреновима рени бунара.
file.php
Kliknite za proširenje...
Taj stub je visok čak 45 metara i još trpi prilična naprezanja jer nosi najdužu deonicu preko Save. Pa u podvodnom i muljevitom zemljištu tik pored reke mora da ima veoma duboke šipove. A drenovi bunara se na određenoj dubini šire horizontalno i zrakasto od bunara. Pri tome se u vesti o rekonstrukciji "prvog beogradskog reni-bunara – RB 1" kaže da su utisnute nove horizntalne cevi dužine 50 metara svaka, dok je ovde reni bunar od stuba žičare udaljen baš nekih 50 metara, kao što je nacrtano na slici. Pa bi to zaista moglo da bude prilično blizu, a vodoizvorište podložno zagađenjima koja poniru sa površine zemlje kroz vibracione kanale duž ivica šipova, u zavisnosti od toga kako su stvarno raspoređeni i gde su drenovi baš ovog bunara.

http://www.beograd.rs/lat/beoinfo/17252 ... ni-bunara/
http://www.balby.com/balby%20book/Knjig ... oriste.pdf
 
Evo i uslova Vodovoda za Gondolu koji izgleda da zabranjuju ovakvo pozicioniranje stubova i njihovih šipova:

Pogledajte prilog 1
 


Verujem da će ponovo premeriti i naći da stub nije u neposrednoj zoni zaštite. Po planu je problem u 2-3 metra (presek malog kvadrata i velike kružnice), a pitanje je kog oblika će biti osnova stuba i koje će biti tačne dimenzije.
 
Morate se prijaviti ili registrovati da odgovorite ovde.
Vrh