Šta je novo?

Žičara (Gondola) Kalemegdan – Ušće

Turisti, kako da ne! Samo što je stanica gondole kod tržnog centra i autobuske stanice, a ne na obali Save, ili kod ušća Save i Dunav, ili tamo gde se lepo vidi tvrđava sa leve obale. Pa taj turista treba od gondolske stanice da pešači prvo čitav jedan kilometar do ušća, pa zatim još jedan kilometar nazad. A i to samo ako ide ravno i popreko preko trave. Ne, glavna ciljna grupa su ipak naši ljudi, i ovo je koncept da se na mala vrata uvede nova vrste "gradskog saobraćaja", skupog i bez švercovanja, jedno što to u skupštini ne smeju da kažu. Sa BNV-om će nam ionako faliti mostova na Savi. 3000 osoba na sat je 50 u minuti, ili skoro jedna u sekundi. To je malo previše samo za turiste koji treba da odu park.

Sem, naravno, ako od zelenog parka Ušće ne žele da naprave zabavno komercijalni park, sa točkovima-vidikovcima i novim ekvivalentom starih "zidova smrti", pa im treba prevoz direktno iz pešačke zone da bi bio zaista komercijalan.
 
Sada kada smo saznali način finansiranja gde mnogo većim delom učestvuje Država
onda Gondola nije beogradski, već državni projekat, a planirane troškove je odobrilo i
Ministarstvo finansija, jer su oni ušli u budžet za narednu 2018.,god, a i za 2019.god.

Struktura planirane cene od 15mil€ je verovatno ~12mil€ za opremu i kabine, a ostalo
za projektovanje i gradnjevinske radove, slično kao za Žičaru "Blokovi-Ada-Košutnjak":
http://www.novosti.rs/vesti/beograd.74. ... rajem-2016
 
BEOGRADSKE GONDOLE KROZ VREME
Arhitekt Alban Šambon, Belgijanac francuskog porekla, pre 100 godina imao je viziju da od Beograda napravi grad koji će se svojom lepotom meriti sa večitim arhitektonskim biserima − Parizom, Londonom, Berlinom…

3.jpg

Slavija trijumfalna kapija.

Vazdušnim tramvajima od Kalemegdana do Zemuna

Prevoz na liniji Kalemegdan pored Gardoša pa do centra starog Zemuna trajao bi najviše 5 minuta uz predivan pogled .

Beograd bi danas izgledao potpuno drugačije da je pre 100 godina zaživeo urbanistički plan Albana Šambona, koji je 1912. zamislio, između ostalog, da Terazije krase vodopadi, da se zgrada Parlamenta nalazi na Tašu, uz raskošan nacionalni muzej, dok bi na Slaviji bila trijumfalna kapija.
On je 1912. godine napravio prvi proevropski plan Varoši Beograda, a da Prvi svetski rat nije osujetio njegove zamisli, danas bi Beograđani umesto večitog saobraćajnog kolapsa, nasred Slavije imali Trijumfalnu kapiju po uzoru na parisku, a Nemanjina ili Ulica kralja Milana možda bi danas bile beogradska Jelisejska polja.

http://beogondola.com/gondola-kroz-vreme/
 
Mafija zvana beogondola sto je oni ne izgeade kad je tako profitabilno daju koncesiju recimo
 
Гондола је очигледно већи приоритет од измештања БАС и Ластине станице на НБГ. Нека грађани имају то на уму.
 
Stvar je prilično jasna. Neko je namirisao pare i mogućnost trajnog monopola odgovarajuće grupe ljudi na jedan novi vid transporta u Beogradu. Još u samom početku "Beograda na vodi" postalo je jasno da se time trajno ograničavaju i fiksiraju maksimalni saobraćajni kapaciteti za prelazak Save. Sa jedne strane se onemogućava buduća gradnja još jednog mosta u produžetku Zorana Đinđića, a sa druge je bez ikakve rasprave, a pogotovo stručne analize, donesena katastrofalna i dalekosežna odluka, ne samo da se BEZ NOVOG PRAVILNIKA kompletno ukine ograničenje visina, nego da se sistematskom gradnjom ogromnih kompleksa počne sa drastičnim povećanjem gustine stanovanja i klasičnog biznisa baš u samom starom centru grada, gde su ulice najuže. Jedna od posledica će biti postepeno povećanje gužvi i čekanja na mostovima i okolnim ulicama.

U takvoj situaciji gondole, kao alternativni i brži način prelaska reke ili savlađivanja Beogradskih uspona, imaju smisla. Pogotovo za vezu Novog Beograda sa Adom, Senjakom, Banovim brdom i zaleđem. Ako se neko iz savskih blokova NBG-a žuri da stigne na desnu obalu, ima više smisla da pređe gondolom nego da zaobilazi unaokolo po užasno zakrčenim ulicama. Kad se jednom naprave, eksploatacioni troškovi gondola nisu veliki, niko ne može da se svercuje, a ekipa će imati monopol, pa može da nabija cenu kako želi. Tako se uvek može zahvatiti uži i imućniji sloj onih koji imaju para da redovno plaćaju skupe karte, ili mnoštvo povremenih putnika koji nemaju para za redovno korišćenje, ali imaju za povremeno, onda kada se žure ili već kasne. A pošto će zbog ovako idiotskih principa krajnje liberalnog "razvoja" starog dela grada, koji gleda samo sebične interese privatnog kapitala, gužve za prelaz reke biti stalne i sve veće, sve im se uklapa. Parice će samo da kaplju, i to trajno, bez obzira na buduće političke prilike i vlast. Zato što će ovaj vid saobraćaja zaista postati neophodan. Kad se zbog loših odluka onemogući normalna protočnost saobraćaja na nivou zemlje, a podzemni je skup, hajde da odgovarajuću ljudi na vreme zauzmu najbolje nadzemne trase na uskom grlu iznad reke koje su sami stvorili.

Linija sa Kalemegdana je samo prva, zato što su tu kao mušterije i turisti i domaći koji žele na splavove i budući zabavni park (u šta konačno žele da pretvore ušće), pa će ona u javnosti biti lakše prihvaćena i lakše "probiti led". Međutim činjenica da će njena JEDINA stanica na NBG strani biti tik pored autobuske stanice, tržnog centra i na velikoj raskrsnici, pola kilometra ili kilometar daleko od reke, jasno govori da je njena primarna namena dopuna javnog gradskog saobraćaja, odnosno ulazak odgovarajućih ljudi u taj biznis i uspostavljanje ranog monopola na njega.
 
Mala reportaža u dva dela sa lica mesta.

Shvatio sam zbog čega žičara završava baš na ovom mestu. Problem je u dva stuba mobilne telefonije, jedan na levoj i drugi na desnoj strani Save, kao i u nalaženju mesta za ogromnu osnovu stuba žičare. Bazna stanica mobilne telefonije na levoj obali Save:

Pogledajte prilog 4
Pogledajte prilog 3
Bazna stanica mobilne telefonije na desnoj obali Save i njen odnos sa pozicijom predložene trase žičare:

Pogledajte prilog 2
Ako fiksiramo poziciju stanice žičare na NBG strani, onda minimalni bezopasni kružni dijagram zračenja za svaku antenu pravi "senku" koja pokriva skoro čitavu Savsku padinu Kalemegdana, pa se trasa ne može pomeriti nizvodno.

Pogledajte prilog 13
Drugi je problem što zbog velikih i dinamičnih bočnih sila osnova stuba žičare mora biti ogromni betonski blok 10m x 10m i bar 3 metra dubine. Kad se povuče neka približna tangenta na kružni dijagram zračenja najbliže bazne stanice, jedina lokacija gde za ovoliki blok ima mesta, a da nema važnih podzemnih instalacija, je drveće u samoj sredini tramvajske okretnice (zelenilo je kod nas uvek građevinska rezerva). Pa ispada da stub žičare može biti samo tu i nigde drugde. Naravno, ako se ne želi pomeranje jednog ili oba stuba mobilne telefonije i oslobađanje mesta za stub na drugoj lokaciji. Nažalost, pošto naše najnovije vlasti već tradicionalno smatraju da je, bez obzira na tradiciju, kvarenje vidika uvek daleko bezbolnije od trošenja para, gondola definitivno ostaje tu gde su je nacrtali.

Pogledajte prilog 12
Izvestan problem bi moglo biti što će ovako ljudi u gondolama biti podignuti direktno u horizontalnu ravan najjačeg zračenja antena bazne stanice mobilne telefonije, a da su istovremeno u nekoj vrlo maloj razdaljini od njih. Pokušao sam da potražim bezbednosne standarde dozvoljenog zračenja za postavljanje baznih stanica mobilne telefonije, ali bez naročitog uspeha. Nauka tu još nije dala konačnu preporuku, pa se standardi DRASTIČNO razlikuju. Najgori su Amerikanci koji priznaju samo obične termičke efekte zračenja kao opasne (kao u mikrotalasnoj pećnici), a ne eventualne biološke. Odmah posle njih, najmanje obzira imaju Indijci (min 55m za 6 antena), pa sam uzeo jednu njihovu tabelu i oko oba stuba povukao crveni krug na razdaljini od 50 metara. Pošto je njihova tabela za zgrade, a ljudi u gondoli ipak neće dugo biti u zoni zračenja (mada su sada u ravni najvećeg zračenja, a ne daleko ispod tornja), pretpostavljam da ovakva trasa nije opasna. Evo ipak par linkova pa procenite sami za sebe.

Pogledajte prilog 1


https://en.wikipedia.org/wiki/Mobile_ph ... and_health
https://www.itu.int/en/ITU-T/climatecha ... tnagar.pdf
https://ehtrust.org/science/cell-towers ... -antennae/
https://www.b92.net/info/vesti/pregled_ ... _id=158313

Konačni rezultat je da, ako se ovaj projekat realizuje, Kalemegdanska stanica će svakako biti na ovom mestu.

Pogledajte prilog 11
Pogledajte prilog 10
Pogledajte prilog 9
Nekoliko borova odavde se mora iseći, kao i svo drveće duž čitave trase.

Pogledajte prilog 5
Pogledajte prilog 8
Pogledajte prilog 7
Pogledajte prilog 6
 
Sledeće pitanje je kako uopšte nameravaju da fiksiraju krajnju tačku žičare iznad same pećine. Ako ona skroz ne bude iskopana, njen svod će morati da podnese velike i naglo promenljive bočne sile. Imamo nekih 30 do 35 kabina sa po 10 do 35 osoba u svakoj, i 2 x jedan kilometar kabla, uz dinamičke udare vetra u kabine do 70 km/h. Sve to treba da bude fiksirano u svod pećine (?) od Kalemegdanskog kamena peščara koji mi ne deluje baš previše čvrsto. Naravno, ako se tako bude radilo, tj ako se gradi iznad pećine pri čemu se ona čuva u originalnom obliku, u šta sumnjam. Verovatno će oslonci da budu izvan ili ispod pećine. Videćemo. Probao sam ipak da grubo procenim koliko je debeo sloj tla iznad pećine i to uporedim sa informacijama iz plana za stanicu.

Evo jedne sjajne stare fotografije otvora Kalemegdanske pećine iz 1937. godine. Ovde se on bolje vidi pošto nema gomile savremenih dodataka.


To možete uporediti sa savremenim slikama.

Pogledajte prilog 9
Pogledajte prilog 8
Pogledajte prilog 6
Pogledajte prilog 5
Pogledajte prilog 7
Pogledajte prilog 4
Pogledajte prilog 3
Možemo uzeti da je gornja ivica spoljnog dela otvora pećine ovde gde se završavaju cigle i odmaraju golubovi. Zemljište iznad toga je pod uglom od oko 45 stepeni.

Pogledajte prilog 2
Posle gledanja raznih fotografija i pokušaja da otprilike uzmem u obzir i izobličenja zbog nepovoljne tačke gledišta i različite dubine pojedinih delova slike, rekao bih da je gornja spoljna ivica pećine negde oko polovine ukupne razlike visina od ulice do šetališta. Naravno, ne znamo da li je svod pećine iste visine unutra kao i spolja, ali ako jeste, onda bi se dobila ovakva tabela nadmorskih visina:

113m - Nivo šetališta (iz PDR-a)
106m - Pešački nivo unutar stanice, tj nivo poda gondola (iz PDR-a)
101m - Najdublja dozvoljena tačka stanice po tekstu PDR-a (tabela 3)
100m - Moja slobodna procena spoljnog dela plafona pećine na osnovu fotografija
087m - Nivo ulice na ulazu u prolaz ispod tramvajskih šina (iz PDR-a)

Ako su ovi brojevi bar približno tačni, ispalo bi da nameravaju da stanica bude tačno IZNAD pećine. Kako to misle da izvedu ostaje da se vidi.

Sličan zaključak se može izvesti i iz očiglednog pozicioniranja daljeg zida stanice, onog ka Savi, tako da bude u istoj ravni kao i najviše uvučeni zid od cigli koji trenutno pregrađuje ulaz u pećinu.

Pogledajte prilog 1
To se vidi kad se poveća deo oko ulaza u kafić

Pogledajte prilog 11
Na kraju ispada da bi stanica "Kalemegdan" bila pozicionirana ovako. Mali kvadrat ispred je osnova prvog od dva stuba na ovoj strani reke.

Pogledajte prilog 10
 
Znam, to se uklapa u ovo što sam napisao, odnosno u izračunatu tabelu visina. U PDR-u se kaže da stanica Kalemegdan može biti visoka najviše 12 metara, pri ćemu joj je venac u visini šetališta. Odatle sam izračunao najnižu dozvoljenu tačku stanice, tj 113 - 12 = 101. A 12 metara je dovoljno za dva nivoa. Što znači da teorijski oba nivoa stanice mogu da stanu u svod pećine, odnosno da budu kompletno iznad nje (ako je moja procena visine plafona pećine tačna). Međutim kako to stvarno napraviti tako da može da podnese potrebne težine i naprezanja je sasvim druga stvar.
 
Mislim da će oni da iskoriste na neki način gabarit pećine, a

onda će iznad bivše pećine morati da izgrade betonsku ploču.

Planirana je prilično velika površina, minimalno 40 x 20 met.
 
Zuma zar mislis da su stubovi mobilne telefonije nepomjerljivi ja se i dalje nadam da ovo nece da se desi
 
Kad je u pitanju naša trenutna vlast onda jesu. Njima su pare vrhunska i jedina vrednost a mišljenje inteligentnijeg dela javnosti nebitno. Zašto bi se trošili ako ne moraju?

Takođe, iako to nisam napisao zato što ne verujem da za to postoji šansa, bazne stanice mobilne telefonije ustvari i ne moraju da se pomeraju ako se pomeri lokacija NBG stanice žičare. Onda bi Kalemegdanska stanica mogla biti na lokaciji koju sam ranije označio, ispod drveća neposredno pre velikih stepenica, gde bi je malo ko video, a bila bi isto toliko dostupna. Ali onda NBG stanica ne bi bila blizu GSP stanice i tržnog centra (i mogući deo budućeg alternativnog javnog transporta) pa od toga ništa ne može biti jer upravo tu leže prave pare. Ne u turističkim žičarama nego u redovnom prevozu putnika.

file.php
 
Evo ipak da nacrtam i te, daleko bolje varjante trase žičare, iako ne verujem da će pristati na promenu (crveno je R=50m oblast intenzivnog zračenja u neposrednoj okolini baznih stanica mobilne telefonije).

Pogledajte prilog 1
Prednosti nove pozicije stanice "Kalemegdan", nešto pre velikih stepenica i ispod grupe drveće (slika te pozicije je označena sa X u prethodnoj poruci):

- Ne bi narušila najvažniji deo Savskog šetališta, tj veliki polukružni trg sa vidikovcem i drvetom u sredini. Tu su se nekada praznicima stariji građani hvatali u kolo sa improvizovanom muzikom, kao daleko sećanje na stare seoske i verovatno još paganske običaje igre oko "glavnog" drveta u selu. Ma šta danas mislili o tome, to je bio nepogrešivi znak velikog podsvesnog, subjektivnog i simboličnog značaja ovog šetališnog "trga" sa neometanim poglednom na grad.
- Ne bi postojala skupa i neugodna komplikacija da se stanica žičare pravi baš iznad pećine. Naše pare ne rastu na drveću.
- Kalemegdanska pećina bi se sačuvala u svom autentičnom i starom obliku, bez betona, samo kamen peščar, pa bi se mogla adaptirati u turistima veoma neobični i privlačni dodatak šetalištu i vidikovcu.
- Prostor se ne bi preoptećivao budućom kafanom (u trenutno srušenoj zgradi) tik pored "gondolske stanice gradskog saobraćaja" i verovatno takođe budućeg komercijalnog prostora u pećini sa vertikalnom vezom sa šetalištom. Plus neophodne zgrade za prodaju karata, stepenice nadole (za ulaz u stanicu žičare) i neophodne nadsrešnice protiv kiše.

A ako stanica ipak ostane na ovom mestu, sve to zajedno će napraviti apsurdnu i smešnu farsu od oduvek mirnog i zelenog prostora, Fićir-bajir-a, "brega za razmišljanje". Da nešto i dalje vredi, da ima savesti ili slobode, zavod za zaštitu spomenika to NIKADA ne bi dozvolio.

Prednosti nove pozicije stanice "Novi Beograd" (bilo koja lokacija slična nekoj od ovde ucrtanih) :

- Po zvaničnim objašnjenjima smisao žičare je spajanje pešačke zone Knez Mihajlove i Kalemgdanske tvrđave sa rekreativnim prostorom parka ušće. Ali tek ove moguće lokacije stanica, ove koje sam sada ucrtao, zaista vode na prostor parka ušća. Ono što su oni odabrali vodi u TRŽNI CENTAR Ušće, na zagađenu saobraćajnu raskrsnicu i na autobusku stanicu. To blage veze nema sa proklamovanim ciljem parka Ušće, a pogotovo sa pravim ušćem dve Beogradske reke od koga je stanica daleka čitav kilometar u JEDNOM smeru. Zvanična priča o vezi sa parkom je apsurdna. Stvari i interesi postaju još jasniji kad se setimo da se ovde planira još jedna ogromna privatna kula sa komercijalnim sadržajima.
- Neka od novih pozicije, bliže reci i ušću, bi omogučile lako dolaženje do REKE sa poglednom na tvrđavu, što je valjda ipak najvažnije od svega.
- Pa je prednost lakše dolaženje do veoma važnog muzeja Srpske i Jugoslovenske savremene umetnosti
- Pa do splavova na reci i restorana uz reku.
- Pa samog ušća Save u Dunav, što bi trebalo da bude samo srce i najlepši deo grada. Šta će ljudi sa Kalemgdana na raskrsnici?
- A ako ušće nekome nije najvažnije, onda bar do nijihovog sopstvenog patriotskog trga sa najvećom i najvišom Srpskom zastavom u čitavom Srpstvu. Tamo gde se takve zastave podižu taj trg je uvek središte i centralni fokus prostora. Otkud da je kod nas, uz svu priču, odjednom važnije da žičara vodi u privatni tržni centar umesto kod zastave?? Ili možda neko laže šta je njemu bitno?
- Pa bi pristup raznim tematskim, edukativnim i zabavnim delovima parka bio bliži.
- Pa bi nastavak šetnje uz reku, ka hotelu Jugoslavija i starom jezgru Zemuna bio bliži i lakši
- Pa će se u produžetku OVIH trasa žičare, a NE na raskrsnici kod Brankovog mosta, praviti nova zgrada Beogradske filharmonije sa velikim pešačkim prostorom oko nje.

Itd, itd. Uopšte, sem ako neko ne želi da se opari nuđenjem zičare nešto malo bogatijem delu naroda frustriranim u gradskom saobraćaju (pošto im iste osobe ne daju ni metro ni novi most u produžetku Zorana Đinđića), onda je neka od alternativnih trasa žičare koju sam nacrtao bolja po svemu.


Jedan od zanimljivih muzičkih sadržaja u parku Ušće, na mestu gde bi žičara TREBALA da vodi.
 
Eh, da. Urbanizam, simbolički i subjektivni značaj prostora ...

Slučajnost? Možda. Ali u mračnim zimskim mesecima Sunce zalazi baš u osi staze ...

Pogledajte prilog 1
... koja vodi baš ovde.


Ne znam za vas, ali mnogima su takve stvari važne. često više nego što su toga svesni. Ovo je "ikonični" prizor. Pamti se.
 
Da, mnogima je to važno, a i projektantu Gondole, jer se u tom pravcu

nalazi stanica "Ušće", kao što može da se vidi na toj poslednjoj slici.
 
Greota u kakvom su stanju te staze, toliko prljavštine i zapuštenosti..i dosta stabala treba zameniti.
 
Овде потпуно подржавам Ѕумз, овај поглед је јединствен и никако не смемо дозволити да се изгуби. Потпуни промашај је гондола и комплетна идеја око тога.
 
Ma samo da je malo pomere ka velikim stepenicama. Onda em ne bi smetala, em ne bi bila iznad pećine pa bi bila jeftinija, em bi se završavala tamo gde i treba, u parku Ušće. Kakav je smisao zičare "od Kalemegdana do ušća", koja promaši čitavo ušće i sve što je u njemu da bi se završila ispred nečijeg tržnog centra? Priča o gondolama umesto metroa i autobusa je glupost.
 
A ako to priču o alternativnom javnom prevozu ranije niste pratili, evo linkova. Ovaj projekat na Kalemegdanu (naročito izbor da stanica žičare bude baš na velikoj automobilskoj raskrsnici i tik pored autobuske stanice, a ne u parku ušće), mi izgleda ili kao nova i za početak skromnija verzija istih argumenata, ili je neka druga ekipa imala istu ideju, pa želi da uleti umesto onih prvih. U svakom slučaju. ovo je bio original:

Vračarević: Projekat beogradske gondole neutemeljen

Jovan Ranđelović iz Beogondole kaže da bi izgradnja gondole u Beogradu značila uštedu u gorivu, u radnoj snazi, a da bi ulice i mostovi bili rastarećeni. Saobraćajni stručnjak Ratomir Vračarević smatra da to nije tako jeftino, da kablovski sistem kao osnovni ne postoji nigde u svetu - samo kao dopunski, i da je metro jedino rešenje za prestonicu.

Da li je rešenje za saobraćajne gužve u Beogradu gondola? Kompanija Beogondola Grupa, domaći investitor, ima u planu da po modelu javno-privatnog partnerstva za dve godine izgradi 15 linija prevoza gondolama. Vrednost investicije je od 300 do 500 milona evra, koje je Beogondola spremna da investira, a postoji i veliko interesovanje stranih kompanija koje su specijalizovane za urbani prevoz gondolama.

Može li Beograd da dobije prevoz kakav, recimo, ima Lisabon i može li to zaista da smanji saobraćajne probleme u prestonici? Gosti Dana uživo Jovan Ranđelović iz Beogondole, i Ratomir Vračarević, saobraćajni inženjer imali su različita mišljenja.

Beogondola: Ušteda u radnoj snazi i gorivu, rasterećenje ulica bez ulaganja
.... itd, itd
http://rs.n1info.com/a329617/Biznis/Vra ... eljen.html
Njihov sajt.

http://beogondola.com/

I razgovor:

[youtube]https://www.youtube.com/watch?v=NF4hzhbF5ck[/youtube]
 
U naslovu teme sam napisao Ušće sa velikim "u", aludirajući na TC Ušće.

Godola je na raskrsnici preko puta TC, jer je tu veliki promet posetilaca.

Očigledno nije namenjena samo turistima, već i za prevoz beogradjana.
 
Vrh