Šta je novo?

Železnice - putnički saobraćaj

Апсолутно, Београд - Суботица, Београд - Ниш, Ниш - Прешево, Ниш - Димитровград, Београд - Шид и Београд - Врбница су магистралне пруге и потпуно логични приоритети.
Поред тога што су магистралне те пруге покривају скоро 80% становништва.
Мислим да није реално очекивати већа улагања у друге пруге док се ове магистралне пруге не доведу у пристојно стање.
За то ће бити потребно и доста новца и доста времена.
 
Poslednja izmena:
Апсолутно, Београд - Суботица, Београд - Ниш, Ниш - Прешево, Ниш - Димитровград, Београд - Шид и Београд - Врбница су магистралне пруге и потпуно логични приоритети.
Поред тога што су магистралне те пруге покривају скоро 80% становништва.
Мислим да није реално очекивати већа улагања у друге пруге док се ове магистралне пруге не доведу у пристојно стање.
За то ће бити потребно и доста новца и доста времена.
Uz krakove sa magistralnih pruga (Sombor-Vrbas, Šabac-Ruma, Lapovo-Kragujevac, Stalać-Kruševac i Beograd-Pančevo) dobijamo vrko dobru pokrivenost svih većih gradova. Sledeća faza treba da uključuje Kragujevac-Kraljevo, Kraljevo-Kruševac, Kraljevo-Požega i Pančevo-Vršac. Onda potom ostale pruge i pravci. Kad se sve ovo izgradi postojaće potreba za paralelnim prugama namenjenim većinski teretnom saobraćaju (Velika Plana-Smederevo-Pančevo-Zrenjanin-Subotica) radi pogušćivanja putničkih vozova na glavnim koridorima
 
ch.png
 
U Srbiji bi bilo rentabilnije povezati glavne pruge sa okolnim mestima autobuskim saobracajem. Pricate o lokaciji nove stanice Vrbas npr. ili Cortanovci
Zato nema busa koji ceka putnike, i razvozi na potezu Srbobran, Vrbas, Kula ili Cortanovci, Beska, Krcedin.... ubaciti ih u red voznje sa cenom za destinaciju.
 
U Srbiji bi bilo rentabilnije povezati glavne pruge sa okolnim mestima autobuskim saobracajem. Pricate o lokaciji nove stanice Vrbas npr. ili Cortanovci
Zato nema busa koji ceka putnike, i razvozi na potezu Srbobran, Vrbas, Kula ili Cortanovci, Beska, Krcedin.... ubaciti ih u red voznje sa cenom za destinaciju.
Управо тако - и да се комбинује аутобуска и возна карта.
 
Србија ал за мало.

Метарски колосек као и стари жел. чвор - Сметња прогресу под вођством наших драгих партијских лидера.
 
Наше бивше пруге узаног колосека нису имале метарски колосек.
 
Наше бивше пруге узаног колосека нису имале метарски колосек.
Ми углавном железницу посматрамо из угла путника и путничког саобраћаја, међутим, од настанка железнице па до данашњих дана за железницу је важан и теретни саобраћај.
У доста случајева путнички железнички саобраћај постоји само зато што може да постоји.
Пруге на којима поред путничког нема обимнијег теретног саобраћаја не могу да буду економски одрживе.
Највеће дозвољено оптерећење по осовини на прузи нормалног колосека креће се између 16 и 22,5 тоне где је оптерећење од 22,5 тоне по осовини стандард.
Највеће дозвољено оптерећење по осовини на прузи колосека 0,76m је два до три пута мање.
Када се на то дода и највећа дозвољена брзина јасно је да пруге ширине колосека 0,76m нису могле да преживе и биле су или замењене пругама нормалног колосека или укинуте.
 
Poslednja izmena:
Mislim da je common sense da su mnoge pruge uskog koloseka morala da se ukinu, ali ukidanje pojedinih relacija je jednostavno bilo nedopustivo, pritom bez ikakve ekonomske analize (kao i danas one nesrećne pruge u Vojvodini) van ikakvih pravila struke, onim našim razmišljanjem trbuhom za kruhom.
Imam dobru knjigu prof Bundala gde je poprilično sjajno navodio vozna sredstva i pruge uskog koloseka, neke stvari su me iznenadile..
Ubedljivo najveći kiks jeste zapostavljanje pravca Beograd - Obrenovac, tu je trebala da se pruga preprojektuje za metarski kolosek, trasa delimično ispravi, i integriše sa tramvajem koji bi cepao do npr. Taša (lupam, dajem primer samo). Troškovi bi bili mizerni u odnosu koliko se danas Streli plaća za one abacede linije. Doslovno no brainer da se tako nešto propusti zaboravu.

Što se tiče isplatljivosti pruge, to je malo kod nas mitomanija za teretni saobraćaj, Infra ima svoj interes, a to je da dobije novac od eksploatisanja pruge, primarno od trasa, teretni zaista donosi najveću zaradu po km, ali nije uvek presudno. Postoji jasan cenovnik za trase, regionalni / prigradski 92 dinara po km, daljinski putnički 124 din po km, Teretni do 1000t 227 din po km, teretni preko 1000t 257 din po km. (cene su prosečne)
Infra u zavisnosti od regulacije saobraćaja ima određen kapacitet na trasi, ona ih nudi prevoznicima. Ako SV zakupi 16 pari trasa na npr sekciji od 70 km, to je sasvim lepa zarada, Infra bije velike pare na Batajnica - Beograd Centar iako deonica praktično ima ban za teretne, PT su dovoljni. Malo je taj primer brutalan na svoj način, ali ima još pruga po Srbiji gde putnički praktično spašava stvar, meni odmah pada na pamet trasa Rudnica - Kraljevo, ima nešto sitno teretnih do Piskanje / Brvenika, ali PT je tu glavni izvor prihoda, naravno ti prihodi nisu baš na nekom velikom nivou, ali dovoljni da se pokriju neki osnovni troškovi. Da nema tih PT ta pruga bi bila skraćena od Kraljeva do Brvenika glat odmah. Prednost putničkih vozova jesu što su R, saobraćaju svakodnevno, dok se teretni često otkazuju, odnosno nisu Frekventni, PT donosi manje, ali stabilnije prihode.
No, tu klatno ide na drugu stranu, iako Infri odgovara što više PT vozova ne znači da bi SV-u, zato je dobro i imati teretni saobraćaj što više. Balans je važan.
 
Poslednja izmena:
U Srbiji bi bilo rentabilnije povezati glavne pruge sa okolnim mestima autobuskim saobracajem. Pricate o lokaciji nove stanice Vrbas npr. ili Cortanovci
Zato nema busa koji ceka putnike, i razvozi na potezu Srbobran, Vrbas, Kula ili Cortanovci, Beska, Krcedin.... ubaciti ih u red voznje sa cenom za destinaciju.
Неки оптималан систем би био:
Нови Сад - Кисач
Кисач - Змајево
Змајево - Врбас Нова
Врбас Нова - Иђош Нова
Иђош Нова - Бачка Топола
Бачка Топола - Жедник
Жедник - Суботица
Ускладити ред вожње аутобуса са станицом, са стајањем у терминусима 10 мин (5 пре поласка воза и 4 по поласку воза).
 
@Jelancha
У време када је на највише пруга у Војводини саобраћај обустављен анализа јесте рађена и пруге су укидане на предлог саме ЖТО Нови Сад.
Зато је саобраћај на њима и обустављен и зато данас не постоје и то је једина истина.
Aко нису могле да буде рентабилне седамдесетих када је проценат аутомобилизације био далеко мањи него данас, данас не би могле да буду рентабилне поготово.
Разумем сентимент људи јер сам и сам из Војводине али чињенице су чињенице.

Постављао сам већ ову карту коју сам урадио.
1003463206.jpg

Уочљиво је да је у правцу север-југ постојало 5 праваца.
Ни у једној рачуници није било могуће да опстане свих 5.
Слично је и када су друге пруге у питању.
Једноставно, нити је било довољно теретних возова нити потребе за њима нити је било могуће имати већу попуњеност већег броја путничких возова.
 
Poslednja izmena:
Pogledajte molim Vas ove austrijske amatere i neznalice šta su napravili od pruge koja ide dolinom reke Ziller od Jenbaha do Mejrhofena. Ne samo da je nisu ukinuli nego još i betonske pragove stavili jure svaki dan putnički vozovi + parnjača za turiste utorkom, sredom i četvrtkom plus po koji teretni voz za drvnoprerađivačku industriju. I sve to na 760mm koloseku koji pazite molim vas zovu "Bosanski" 😁 pa s kojim pravom kad naše senke lutaju po Wijen i plaše babe? Jure mestimično 80km/h DMV ili lokomotivske push/pull garniture i još ej bre mestimično udvajaju kolosek i još planiraju na vodonik vozove da uvedu. Eto šta nam rade.
 

Prilozi

  • IMG_20250619_150309_edit_273693754955017.jpg
    IMG_20250619_150309_edit_273693754955017.jpg
    327,7 KB · Pregleda: 41
@Jelancha
У време када је на највише пруга у Војводини саобраћај обустављен анализа јесте рађена и пруге су укидане на предлог саме ЖТО Нови Сад.
Зато је саобраћај на њима и обустављен и зато данас не постоје и то је једина истина.
Aко нису могле да буде рентабилне седамдесетих када је проценат аутомобилизације био далеко мањи него данас, данас не би могле да буду рентабилне поготово.
Разумем сентимент људи јер сам и сам из Војводине али чињенице су чињенице.

Постављао сам већ ову карту коју сам урадио.
Pogledajte prilog 255991
Уочљиво је да је у правцу север-југ постојало 5 праваца.
Ни у једној рачуници није било могуће да опстане свих 5.
Слично је и када су друге пруге у питању.
Једноставно, нити је било довољно теретних возова нити потребе за њима нити је било могуће имати већу попуњеност већег броја путничких возова.
Pita se nekad koji je Bog bio u Rumuniji pa
u njihovom dijelu Banata nisu zatvarali
pruge čini mi se nikako.
 
Vrh