Šta je novo?
Od:
Filteri

Železnice - putnički saobraćaj

Апсолутно, Београд - Суботица, Београд - Ниш, Ниш - Прешево, Ниш - Димитровград, Београд - Шид и Београд - Врбница су магистралне пруге и потпуно логични приоритети.
Поред тога што су магистралне те пруге покривају скоро 80% становништва.
Мислим да није реално очекивати већа улагања у друге пруге док се ове магистралне пруге не доведу у пристојно стање.
За то ће бити потребно и доста новца и доста времена.
 
Poslednja izmena:
CEBEP je napisao(la):
Апсолутно, Београд - Суботица, Београд - Ниш, Ниш - Прешево, Ниш - Димитровград, Београд - Шид и Београд - Врбница су магистралне пруге и потпуно логични приоритети.
Поред тога што су магистралне те пруге покривају скоро 80% становништва.
Мислим да није реално очекивати већа улагања у друге пруге док се ове магистралне пруге не доведу у пристојно стање.
За то ће бити потребно и доста новца и доста времена.
Kliknite za proširenje...
Uz krakove sa magistralnih pruga (Sombor-Vrbas, Šabac-Ruma, Lapovo-Kragujevac, Stalać-Kruševac i Beograd-Pančevo) dobijamo vrko dobru pokrivenost svih većih gradova. Sledeća faza treba da uključuje Kragujevac-Kraljevo, Kraljevo-Kruševac, Kraljevo-Požega i Pančevo-Vršac. Onda potom ostale pruge i pravci. Kad se sve ovo izgradi postojaće potreba za paralelnim prugama namenjenim većinski teretnom saobraćaju (Velika Plana-Smederevo-Pančevo-Zrenjanin-Subotica) radi pogušćivanja putničkih vozova na glavnim koridorima
 
ch.png
 
U Srbiji bi bilo rentabilnije povezati glavne pruge sa okolnim mestima autobuskim saobracajem. Pricate o lokaciji nove stanice Vrbas npr. ili Cortanovci
Zato nema busa koji ceka putnike, i razvozi na potezu Srbobran, Vrbas, Kula ili Cortanovci, Beska, Krcedin.... ubaciti ih u red voznje sa cenom za destinaciju.
 
smirgla je napisao(la):
U Srbiji bi bilo rentabilnije povezati glavne pruge sa okolnim mestima autobuskim saobracajem. Pricate o lokaciji nove stanice Vrbas npr. ili Cortanovci
Zato nema busa koji ceka putnike, i razvozi na potezu Srbobran, Vrbas, Kula ili Cortanovci, Beska, Krcedin.... ubaciti ih u red voznje sa cenom za destinaciju.
Kliknite za proširenje...
Управо тако - и да се комбинује аутобуска и возна карта.
 
CEBEP je napisao(la):
Наше бивше пруге узаног колосека нису имале метарски колосек.
Kliknite za proširenje...
Ми углавном железницу посматрамо из угла путника и путничког саобраћаја, међутим, од настанка железнице па до данашњих дана за железницу је важан и теретни саобраћај.
У доста случајева путнички железнички саобраћај постоји само зато што може да постоји.
Пруге на којима поред путничког нема обимнијег теретног саобраћаја не могу да буду економски одрживе.
Највеће дозвољено оптерећење по осовини на прузи нормалног колосека креће се између 16 и 22,5 тоне где је оптерећење од 22,5 тоне по осовини стандард.
Највеће дозвољено оптерећење по осовини на прузи колосека 0,76m је два до три пута мање.
Када се на то дода и највећа дозвољена брзина јасно је да пруге ширине колосека 0,76m нису могле да преживе и биле су или замењене пругама нормалног колосека или укинуте.
 
Poslednja izmena:
Mislim da je common sense da su mnoge pruge uskog koloseka morala da se ukinu, ali ukidanje pojedinih relacija je jednostavno bilo nedopustivo, pritom bez ikakve ekonomske analize (kao i danas one nesrećne pruge u Vojvodini) van ikakvih pravila struke, onim našim razmišljanjem trbuhom za kruhom.
Imam dobru knjigu prof Bundala gde je poprilično sjajno navodio vozna sredstva i pruge uskog koloseka, neke stvari su me iznenadile..
Ubedljivo najveći kiks jeste zapostavljanje pravca Beograd - Obrenovac, tu je trebala da se pruga preprojektuje za metarski kolosek, trasa delimično ispravi, i integriše sa tramvajem koji bi cepao do npr. Taša (lupam, dajem primer samo). Troškovi bi bili mizerni u odnosu koliko se danas Streli plaća za one abacede linije. Doslovno no brainer da se tako nešto propusti zaboravu.

Što se tiče isplatljivosti pruge, to je malo kod nas mitomanija za teretni saobraćaj, Infra ima svoj interes, a to je da dobije novac od eksploatisanja pruge, primarno od trasa, teretni zaista donosi najveću zaradu po km, ali nije uvek presudno. Postoji jasan cenovnik za trase, regionalni / prigradski 92 dinara po km, daljinski putnički 124 din po km, Teretni do 1000t 227 din po km, teretni preko 1000t 257 din po km. (cene su prosečne)
Infra u zavisnosti od regulacije saobraćaja ima određen kapacitet na trasi, ona ih nudi prevoznicima. Ako SV zakupi 16 pari trasa na npr sekciji od 70 km, to je sasvim lepa zarada, Infra bije velike pare na Batajnica - Beograd Centar iako deonica praktično ima ban za teretne, PT su dovoljni. Malo je taj primer brutalan na svoj način, ali ima još pruga po Srbiji gde putnički praktično spašava stvar, meni odmah pada na pamet trasa Rudnica - Kraljevo, ima nešto sitno teretnih do Piskanje / Brvenika, ali PT je tu glavni izvor prihoda, naravno ti prihodi nisu baš na nekom velikom nivou, ali dovoljni da se pokriju neki osnovni troškovi. Da nema tih PT ta pruga bi bila skraćena od Kraljeva do Brvenika glat odmah. Prednost putničkih vozova jesu što su R, saobraćaju svakodnevno, dok se teretni često otkazuju, odnosno nisu Frekventni, PT donosi manje, ali stabilnije prihode.
No, tu klatno ide na drugu stranu, iako Infri odgovara što više PT vozova ne znači da bi SV-u, zato je dobro i imati teretni saobraćaj što više. Balans je važan.
 
Poslednja izmena:
smirgla je napisao(la):
U Srbiji bi bilo rentabilnije povezati glavne pruge sa okolnim mestima autobuskim saobracajem. Pricate o lokaciji nove stanice Vrbas npr. ili Cortanovci
Zato nema busa koji ceka putnike, i razvozi na potezu Srbobran, Vrbas, Kula ili Cortanovci, Beska, Krcedin.... ubaciti ih u red voznje sa cenom za destinaciju.
Kliknite za proširenje...
Неки оптималан систем би био:
Нови Сад - Кисач
Кисач - Змајево
Змајево - Врбас Нова
Врбас Нова - Иђош Нова
Иђош Нова - Бачка Топола
Бачка Топола - Жедник
Жедник - Суботица
Ускладити ред вожње аутобуса са станицом, са стајањем у терминусима 10 мин (5 пре поласка воза и 4 по поласку воза).
 
@Jelancha
У време када је на највише пруга у Војводини саобраћај обустављен анализа јесте рађена и пруге су укидане на предлог саме ЖТО Нови Сад.
Зато је саобраћај на њима и обустављен и зато данас не постоје и то је једина истина.
Aко нису могле да буде рентабилне седамдесетих када је проценат аутомобилизације био далеко мањи него данас, данас не би могле да буду рентабилне поготово.
Разумем сентимент људи јер сам и сам из Војводине али чињенице су чињенице.

Постављао сам већ ову карту коју сам урадио.
1003463206.jpg

Уочљиво је да је у правцу север-југ постојало 5 праваца.
Ни у једној рачуници није било могуће да опстане свих 5.
Слично је и када су друге пруге у питању.
Једноставно, нити је било довољно теретних возова нити потребе за њима нити је било могуће имати већу попуњеност већег броја путничких возова.
 
Poslednja izmena:
Pogledajte molim Vas ove austrijske amatere i neznalice šta su napravili od pruge koja ide dolinom reke Ziller od Jenbaha do Mejrhofena. Ne samo da je nisu ukinuli nego još i betonske pragove stavili jure svaki dan putnički vozovi + parnjača za turiste utorkom, sredom i četvrtkom plus po koji teretni voz za drvnoprerađivačku industriju. I sve to na 760mm koloseku koji pazite molim vas zovu "Bosanski" 😁 pa s kojim pravom kad naše senke lutaju po Wijen i plaše babe? Jure mestimično 80km/h DMV ili lokomotivske push/pull garniture i još ej bre mestimično udvajaju kolosek i još planiraju na vodonik vozove da uvedu. Eto šta nam rade.
 

Prilozi

  • IMG_20250619_150309_edit_273693754955017.jpg
    IMG_20250619_150309_edit_273693754955017.jpg
    327,7 KB · Pregleda: 145
CEBEP je napisao(la):
@Jelancha
У време када је на највише пруга у Војводини саобраћај обустављен анализа јесте рађена и пруге су укидане на предлог саме ЖТО Нови Сад.
Зато је саобраћај на њима и обустављен и зато данас не постоје и то је једина истина.
Aко нису могле да буде рентабилне седамдесетих када је проценат аутомобилизације био далеко мањи него данас, данас не би могле да буду рентабилне поготово.
Разумем сентимент људи јер сам и сам из Војводине али чињенице су чињенице.

Постављао сам већ ову карту коју сам урадио.
Pogledajte prilog 255991
Уочљиво је да је у правцу север-југ постојало 5 праваца.
Ни у једној рачуници није било могуће да опстане свих 5.
Слично је и када су друге пруге у питању.
Једноставно, нити је било довољно теретних возова нити потребе за њима нити је било могуће имати већу попуњеност већег броја путничких возова.
Kliknite za proširenje...
Pita se nekad koji je Bog bio u Rumuniji pa
u njihovom dijelu Banata nisu zatvarali
pruge čini mi se nikako.
 
CEBEP je napisao(la):
@Jelancha
У време када је на највише пруга у Војводини саобраћај обустављен анализа јесте рађена и пруге су укидане на предлог саме ЖТО Нови Сад.
Зато је саобраћај на њима и обустављен и зато данас не постоје и то је једина истина.
Aко нису могле да буде рентабилне седамдесетих када је проценат аутомобилизације био далеко мањи него данас, данас не би могле да буду рентабилне поготово.
Разумем сентимент људи јер сам и сам из Војводине али чињенице су чињенице.

Постављао сам већ ову карту коју сам урадио.
Pogledajte prilog 255991
Уочљиво је да је у правцу север-југ постојало 5 праваца.
Ни у једној рачуници није било могуће да опстане свих 5.
Слично је и када су друге пруге у питању.
Једноставно, нити је било довољно теретних возова нити потребе за њима нити је било могуће имати већу попуњеност већег броја путничких возова.
Kliknite za proširenje...
U Vojvodini se od prsajedinjenja sa kraljevinom Srbijom i nastanka kraljevine SHS sistemski nije ulagalo u regionalne pruge koje su u drugoj polovini XX veka bile toliko izraubovane da su postale nerentabilne.
Upravo u tom periodu je industrija imala nakveći zamah ali je osovinsko opterećenje ostalo 12 ili 16t/osovini. Iz tog razloga se industrija okreće drumskom transportu.
Pogledajte samo šta je imalo za poaledicu ukidanje pruge Vrbas - Bečej i Bečej - Senta.
Tim potezom je pruga Novi Sad - Bečej poszala skepo crevo. Iako je veći deo te pruge remontovan polovinom 80-tih, kada je podignit osovinski pritisak ta pruga sama za sebe nije imala perspektivu kao slepa pruga.
U potisju je postojala jaka industrija u Žablju, Bečeju, Adi, Senti, Kanjiži tako da bi posla za železnicu sigurno bilo.
Početkom 2000-tih je moj poznanik bio ma razgovorima u tadašnjem ŽTP Beograd sa predstavnicima privrede iz Bečeja da učestvuju u obnovi pruge prema Novom Sadu. Predlagao im je da ulože pare u obnovu od Bečeja do Sente pošto je privreda orikemtisana na ozvoz prema Evropi, ali iz železnice nisu imali sluha za to i svoj stav su pravdali time što je ta pruga ukinuta krajem 70-tih.
Šine su bile sve na svom mestu još 2010. kada su prvo počele krađe na lokalnim prugama.
Kada sve ovo prođe videće se da je najveći zločin prema železnici napravila ova vlast.
Nadam se da će se bar deo štete, koju su napravili, moći ispraviti.
 
NS arhitekt je napisao(la):
Upravo u tom periodu je industrija imala nakveći zamah ali je osovinsko opterećenje ostalo 12 ili 16t/osovini. Iz tog razloga se industrija okreće drumskom transportu.
Kliknite za proširenje...
Окретање највећег дела индустрије друмском транспорту догодио се из других разлога.
Железница је и данас незамењива у случајевима када се велика количина робе транспортује од тачке А до тачке Б, међутим, већина индустрије захтева нешто друго.
На пример, прехрамбена индустрија у Војводини се сировинама снабдева најчешће из свог непосредног окружења са удаљености 10-100km. Логично.
Ту се друмски транспорт наметнуо као флексибилнији, бржи и јефтинији између осталог и јер се на тај начин избегава претовар.
Када се од сировине дође до финалног производа он се најчешће у релативно малим, за железницу малим, количинама дистрибуира до више дисперзираних тачака чиме се друмски транспорт опет намеће као флексибилнији, бржи и често јефтинији.
Једино где железница може да заузме своје место је извоз.

Постоји више примера индустрије из разних сектора чији производни капацитети имају и индустријске колосеке и везе са пругама које су активне али се за транспорт железница не користи.
Све пруге у Војводини датирају са краја 19. и почетка 20. века када железница није имала озбиљну алтернативу када је транспорт у питању.
Другом половином 20. века то се битно мења и на многим пругама количина превезене робе из године у годину бива све мања.
Рецимо, пруга Суботица - Црвенка изграђена је као споредна вицинална пруга првенствено за потребе шећеране.
Када су шећерна репа и шећер престали да се транспортују железницом постала је сувишна а потенцијал за путнички саобраћај био је изузетно мали.

NS arhitekt je napisao(la):
Pogledajte samo šta je imalo za poaledicu ukidanje pruge Vrbas - Bečej i Bečej - Senta.
Tim potezom je pruga Novi Sad - Bečej poszala skepo crevo. Iako je veći deo te pruge remontovan polovinom 80-tih, kada je podignit osovinski pritisak ta pruga sama za sebe nije imala perspektivu kao slepa pruga.
Kliknite za proširenje...
Тачно.
 
Poslednja izmena:
CEBEP je napisao(la):
Окретање највећег дела индустрије друмском транспорту догодио се из других разлога.
Железница је и данас незамењива у случајевима када се велика количина робе транспортује од тачке А до тачке Б, међутим, већина индустрије захтева нешто друго.
На пример, прехрамбена индустрија у Војводини се сировинама снабдева најчешће из свог непосредног окружења са удаљености 10-100km. Логично.
Ту се друмски транспорт наметнуо као флексибилнији, бржи и јефтинији између осталог и јер се на тај начин избегава претовар.
Када се од сировине дође до финалног производа он се најчешће у релативно малим, за железницу малим, количинама дистрибуира до више дисперзираних тачака чиме се друмски транспорт опет намеће као флексибилнији, бржи и често јефтинији.
Једино где железница може да заузме своје место је извоз.

Постоји више примера индустрије из разних сектора чији производни капацитети имају и индустријске колосеке и везе са пругама које су активне али се за транспорт железница не користи.
Све пруге у Војводини датирају са краја 19. и почетка 20. века када железница није имала озбиљну алтернативу када је транспорт у питању.
Другом половином 20. века то се битно мења и на многим пругама количина превезене робе из године у годину бива све мања.
Рецимо, пруга Суботица - Црвенка изграђена је као споредна вицинална пруга првенствено за потребе шећеране.
Када су шећерна репа и шећер престали да се транспортују железницом постала је сувишна а потенцијал за путнички саобраћај био је изузетно мали.


Тачно.
Kliknite za proširenje...
Treba uzeti u obzir pre svega osovinski pritisak na lokalnim prugama koji je za posledicu imao to da se vagoni sa ugljem, žitaricama, repom mogu puniti 50%. Ovde se gubila prednost železnice.
Takođe, kada analiziramo mrežu pruga u Vojvodini treba imati u vidu da je ona bila deo sistema neke druge države i da su granice iz 1918. presekle i obesmislile dosta pravaca.
Opet taj isti sistem se u Mađarskoj mnogo bolje očuvao nego kod nas. Mi smo sačuvali samo 30% nasleđene mreže a ono nekih 85%.
Ipak mislim da je problem i u nama što nismo imali viziju šta da radimo sa nasleđenom infrastruktirom....
 
Железничка мрежа из Аустроугарске се најбоље очувала у Чешкој, а такође је додатно унапређена у време комунизма. Иако је терен махом брдски, налик нашој Шумадији, данас уз Швајцарску имају најгушћу железничку мрежу у Европи.

railway_density_2019_v8.png
 
Наводно социјалистичко предузеће у наводно социјалистичкој држави је користило као аргумент за чупање железнице тј пруге (која је иначе у 90% случајева социјална, непрофитабилна категорија виталне јавне инфраструктуре) то што није исплатива?!

Најјаче ми те приче када до коске корумпирана и опљачкана држава продаје приче народу о неисплативости неке јавне услуге.

Али ево, пролази и у 21.веку.
 
Пруга није само колосек који се једном изгради и траје вечно.
Пруге је неопходно одржавати а одржавање самог колосека је још и најмања ставка.
На пругама се налазе и станице које је такође неопходно одржавати, у њима станични колосеци и скретнице које је неопходно мењати као и запослени у станицама.
Ми нажалост имамо ситуацију у којој је добар део станица на пругама које су опстале непоседнут.

NS arhitekt je napisao(la):
Takođe, kada analiziramo mrežu pruga u Vojvodini treba imati u vidu da je ona bila deo sistema neke druge države i da su granice iz 1918. presekle i obesmislile dosta pravaca.
Kliknite za proširenje...

Тачно, и ово је био један од разлога зашто неке пруге више не постоје.
Рецимо, пруга Нови Сад - Баја.
У Мађарској јужно од Баје пруга је угашена и демонтирана а код нас делом угашена а делом искоришћена за данашњу пругу Нови Сад - Богојево.
Везе су након првог и другог светског рата прекинуте и у северном Банату.
Након 1918. улагано је у правце који су препознати као приоритетни и у везу исток-запад јер је у новој држави то био приоритетни правац док је истовремено већина наслеђених пруга била оријентације север-југ.
Тако је, рецимо, ојачавана пруга од Кикинде до Суботице, рађени капирални ремонти пруге Богојево - Нови Сад педесетих и осамдесетих година као и пруге Панчево - Вршац.
Ту је и магистрална пруга Београд - Шид која прво постаје двоколосечна а затим и пруга која је међу првима електрификована и за то време пруга великих брзина.
 
Poslednja izmena:
Morate se prijaviti ili registrovati da odgovorite ovde.
Vrh