Да, локали Шабац Рума немају везу за БГ. Да ли су правили ред вожње бацањем грашки или нечим другим - не знам.
Napravljen je red vožnje za lokalne potrebe (škola itd). Probaj da ukopiš u to i vozove za Beograd i shvatićeš da je nemoguće sa jednom garniturom (probao sam prošle godine)
| ubrzani | brzi | | ubrzani | brzi |
| Zvornik | 5:00 lokalni | 17:30 | Prokop | 13:35 brzi | 21:10 |
| Loznica | 5:30 lokalni | 17:55 | Ruma | 14:20 brzi | 21:55 |
| Šabac | 6:40 lokalni | 18:45 | Ruma | 14:35 brzi | 22:10 |
| Šabac | 6:55 brzi | 19:00 | Šabac | 15:05 brzi | 22:40 |
| Ruma | 7:25 brzi | 19:30 | Šabac | 15:20 lokalni | 22:55 |
| Ruma | 7:45 brzi | 19:50 | Loznica | 16:30 lokalni | 23:45 |
| Prokop | 8:30 brzi | 20:35 | Zvornik | 17:00 lokalni | 00:10 |
Evo vam red vožnje koji po minimumu zadovoljava lokalne potrebe, radnika u Šapcu. a da se uklopi u jednu garnituru. Ne treba bi neka nauka specijalna, samo glavu malo očistiti od naprednog smeća u njoj. Naravno da sa dve i više garnitura možeš i nešto mnogo bolje, ali da sa jednom ne možeš ništa pametno, za to napredan moraš biti.
Не мора потпуно нова траса, сигурно да би неколико нових делова, мостова и тунела морало да се изгради али у неким деловима где је траса права и нема превеликог успона сигурно може уз реконструкцију 160 попут оних траса у Швајцарској које имају сличне разлике у надморској висини.
Trenutno je ekonomija Srbije balon koji ne znamo gde, kako ni kada će da pukne. Jako puno se gradi isključivo najskuplja drumska i železnička infrstruktura uz uglavnom zapostavljanje distributivne lokalne mreže. I to se gradi bez studija ekonomske opravdanosti, bazirano na zaduživanju ili ustupanju nacionalnih resursa sa minimalnim učešćem domaće građevinske i mašinske operative.
Do dolaska naprednog armagedona, postojao je relativno razuman plan da se preko ruskog kredita naprave dva koloseka do Pančeva, dva koloseka Stara Pazova - Novi Sad za brzinu 160km/h, obnovi cela Barska pruga kroz Srbiju, i nekoliko problematičnih deonica Koridora 10. Dakle, rekonstrukcija sa povećanje brzine samo na najopterećenijem delu mreže u trenutnku kada je 160km/h bio sledeći logičan tehnološki korak. Taj kredit se razvlačio i na kraju nije urađeno ni sve što je planirano, konkretno, pruga Beograd-Bar južno od Valjeva.
Konkretno vezano za Barsku prugu, još od 2014 sam bio u grupi koja je agitovala da se obaloutvrda Umka-Barič predviđena za autoput Beograd - Požega iskoristi za brzu trasu pruge Beograd - Obrenovac sa ravničarskim produžetkom do Valjeva za brzinu 160km/h od Čukaričke padine u Beogradu pa sve do Valjeva. Jedino tom trasom bi bilo moguće da se od Beograd (centar Beograda, Savamala, ne Prokop), do Valjeva stigne za 40 minuta sa ekspres, a 15 minuta do Obrenovca sa regio-ekspres. Sve ostale varijante su bile sporije. I tu se dolazi do sukoba oko upotrebe zemljišta sa Surčinskim lobijem. A koja čini da transportni pravci budu skuplji i sporiji i pored velikih ulaganja. Severno od Valjeva u toj varijanti jedini skuplji objekat donjeg stroja višenamenska obaloutvrda dužine 4km kojom se rešavaju tri vida saobraćaja: drumski, železnički i vodni. Ali južno od Valjeva bi bilo potrebno mnogo jednonamenski skupih objekata u zoni gde je gustina stanovanja i transportna tražnja niska da bi se pravdala veća ulaganja od kapitalnog remonta. Tako, samo tim delom Barske pruge do Valjeva, i kapitalnim remontom svega ostalog, postiže se skraćenje vremena putovanja Beograd - Valjevo sa 1h10min na 40min, Beograd-Užice sa 2h15min na 1h45min, Beograd-Bar sa 7h na 6h30min. Južnije od Valjeva bi eventualno moglo da se razmotri ubrzanje sa vozovima sa samonaginjućim sandukom, i da se tako posle rekonstrukcije Beograd Valjevo preko Umke i Obrenovca, i kapitalnog reonta svega ostalog postigne 5h Beograd-Bar. Ali sve je to na dalekom štapu za razumno društvo, i neracionalno ići sadašnjim naprednim zaletanjima.
Sada bi mogli biti presrećni ako uspemo da zaposlimo po minimum 500 železničara pripravnika godišnje da se nadoknadi katastrofalan kadrovski deficit, da se sva vozna sredstva osposobe, prevoz tereta i putnika vrate pod jednu firmu, vratimo i rekonstruišemo za početak Rakovica - Topčider - Sajam - Novi Beograd, da se obezbedi održivo održavanje infrastrukture u tehničko-finasijskom smislu, deinstuticionalizacija železnice sa oformljenjem održiva strategija u saradnji sa privredom, građanima i svim institucijama uključujući i zdravstvo i školstvo, koji bez odgovarajuće železničke baze daleko lošije funkcionišu.
