Železnice - infrastruktura

[milos.tro]

Nekoliko putnika 3,4

 

[Luka Vuckovic]

Gužva u stanici Kraljevo.
Na prcom koloseku PT za Kosovsku Mitrovicu
Na drugom koloseku PT za Pozegu
Na trećem koloseku PT za Paraćin
Na četvrtom koloseku PT za Lapovo

image upload free

 

[direktor]

Valjda ce uskor sve biti rusi a svedj da ode u rezervu

 

[Гага]

16. фебруар, Флиртићћћ снимљен из Булевара Милутина Миланковића баш кад "прелази" изнад улице Омладинских бригада.

 

[Luka Vuckovic]

Teretni voz broj 56817, iz Kraljeva za Brvenik na čelu sa lokomotivom 661-121

screen capture freeware

 

[virko]

pozdrav, ne pišem puno ali zato vas čitam već dugi niz godina. Elem, predizborne priča ili nešto što bi i moglo da se dogodi?

Суботица – Компаније које раде у Слободној зони „Суботица“ годинама указују да би за њихово пословање било значајно када би добиле железнички колосек. Користи од њега готово да није потребно набрајати – јефтинији, бржи и еколошки оправданији транспорт, посебно контејнерима, погодовао би како компанијама, тако и упосленицима. Саобраћајно загушење у Слободној зони и околини све је веће, што због шлепера који носе робу, што због 4.000 радника који за сада немају алтернативу друмском саобраћају.

Железнице Србије можда и нису похитале да искористе ову могућност, али у градској управи нису хтели да чекају скрштених руку. Именована је радна група која треба да унапреди железничку инфраструктуру на територији града, која је прошле седмице одржала и свој први састанак са представницима државне железнице. Градска администрација на акцију је мотивисана и елаборатима које је у име Кластера за транспорт и логистику Војводине израдио његов председник мр Милан Вучинић, такође члан овог радног тела.

– Општи оквир је чињеница да је Србија одлучила да ревитализује пругу Београд–Будимпешта. Последњих година Скупштина Војводине је изузетно ангажована око ревитализације пруге Сегедин–Суботица– Баја, са партнерима из Мађарске, али ка овим магистралним железничким правцима треба да гравитирају и железничке „притоке“, пружни правци који ће „прикупити“ робу и становништво – каже у разговору за „Политику“ Вучинић, истичући да транспортни систем не може да почива само на једној главној артерији.

Као човек који је цео животни век провео на прузи, Вучинић је у елаборату предложио да се превасходно изађе у сусрет инвеститорима у Слободној зони. За то је потребно да се обнови и делом изгради пруга која је ишла до Црвенке.

– Постоји део пруге до болнице. Иза болнице пруга је демонтирана, али постоји траса коју би било потребно обновити у дужини од око 1,5 километара, а затим направити ново одвајање за Слободну зону од још око 700 метара. Уколико знамо да километар такве нове пруге кошта између 250.000 и 300.000 евра, јасно је да је то улагање које би се већ за годину дана исплатило – објашњава Вучинић.

Саговорник „Политике“ додаје да је за изградњу ове трасе потребно око годину дана, од чега најдуже траје израда пројектно-техничке документације – и до осам месеци. Осим пруге до Слободне зоне, која би погодовала пре свега превозу терета, Вучинић обрађује и повезивање града и приградских насеља где би железница понудила алтернативни превоз становништва. Он предлаже три железничке линије: једна би ишла од некадашње фабрике „Зорка“ до насеља Ором, друга би продужавала о насеља Бачки Виногради, а трећа би повезивала би насеља Бајмок и Ором.

Предлог је да у „шпицевима“ возови саобраћају на сваких 20 до 30 минута, а да карта важи и за преседање у градске аутобусе. У посебном елаборату обрађена је могућа изградња мултимодалног транспортног терминала у селу Наумовић, надомак Суботице. Овај терминал обухваћен је и пројектима пруге Београд–Будимпешта.

izvor:
http://www.politika.rs/scc/clanak/34939 ... bodnu-zonu

 

[direktor]

Samo da negdje nezapne odlican plan

 

[Пантограф]

virko » 17 Feb 2016 11:22 pm[/url]":iw3847ho]pozdrav, ne pišem puno ali zato vas čitam već dugi niz godina. Elem, predizborne priča ili nešto što bi i moglo da se dogodi?

Суботица – Компаније које раде у Слободној зони „Суботица“ годинама указују да би за њихово пословање било значајно када би добиле железнички колосек. Користи од њега готово да није потребно набрајати – јефтинији, бржи и еколошки оправданији транспорт, посебно контејнерима, погодовао би како компанијама, тако и упосленицима. Саобраћајно загушење у Слободној зони и околини све је веће, што због шлепера који носе робу, што због 4.000 радника који за сада немају алтернативу друмском саобраћају.

Железнице Србије можда и нису похитале да искористе ову могућност, али у градској управи нису хтели да чекају скрштених руку. Именована је радна група која треба да унапреди железничку инфраструктуру на територији града, која је прошле седмице одржала и свој први састанак са представницима државне железнице. Градска администрација на акцију је мотивисана и елаборатима које је у име Кластера за транспорт и логистику Војводине израдио његов председник мр Милан Вучинић, такође члан овог радног тела.

– Општи оквир је чињеница да је Србија одлучила да ревитализује пругу Београд–Будимпешта. Последњих година Скупштина Војводине је изузетно ангажована око ревитализације пруге Сегедин–Суботица– Баја, са партнерима из Мађарске, али ка овим магистралним железничким правцима треба да гравитирају и железничке „притоке“, пружни правци који ће „прикупити“ робу и становништво – каже у разговору за „Политику“ Вучинић, истичући да транспортни систем не може да почива само на једној главној артерији.

Као човек који је цео животни век провео на прузи, Вучинић је у елаборату предложио да се превасходно изађе у сусрет инвеститорима у Слободној зони. За то је потребно да се обнови и делом изгради пруга која је ишла до Црвенке.

– Постоји део пруге до болнице. Иза болнице пруга је демонтирана, али постоји траса коју би било потребно обновити у дужини од око 1,5 километара, а затим направити ново одвајање за Слободну зону од још око 700 метара. Уколико знамо да километар такве нове пруге кошта између 250.000 и 300.000 евра, јасно је да је то улагање које би се већ за годину дана исплатило – објашњава Вучинић.

Саговорник „Политике“ додаје да је за изградњу ове трасе потребно око годину дана, од чега најдуже траје израда пројектно-техничке документације – и до осам месеци. Осим пруге до Слободне зоне, која би погодовала пре свега превозу терета, Вучинић обрађује и повезивање града и приградских насеља где би железница понудила алтернативни превоз становништва. Он предлаже три железничке линије: једна би ишла од некадашње фабрике „Зорка“ до насеља Ором, друга би продужавала о насеља Бачки Виногради, а трећа би повезивала би насеља Бајмок и Ором.

Предлог је да у „шпицевима“ возови саобраћају на сваких 20 до 30 минута, а да карта важи и за преседање у градске аутобусе. У посебном елаборату обрађена је могућа изградња мултимодалног транспортног терминала у селу Наумовић, надомак Суботице. Овај терминал обухваћен је и пројектима пруге Београд–Будимпешта.

izvor:
http://www.politika.rs/scc/clanak/34939 ... bodnu-zonu

Поздрав и теби!

Констатација новинара да "Железнице Србије можда и нису похитале да искористе ову могућност" све говори о антипословном и самоубилачком раду наших бесрамних партијских монополиста, конкретно Железница, уз ГСП Београд вероватно најгорег предузећа на свету (још ја то водим као једну фирму, џаба "Србијавоз", "Карго" итд.).

Елем, још гори пример је пруга Нови Сад - Беочин, која се већ више година не користи, услед чега се целокупна производња цементаре превози - друмом. И зато је цементара хтела да плати обнову. Ал` железница не пушта...

 

[milos.tro]

Stanica Krnjača:
Pogledajte prilog 2
Stajalište Sebeš:
Pogledajte prilog 1
Stajalište Krnjača most:

izvor:Gagijeva železnica

 

[milos.tro]

U GAZPROM NEFT NIS stiže nova lokomotiva 723.702 iz CZ Loco. U toku su testiranja, a uskoro bi trebala da se pojavi u Novom Sadu.

http://lokomotivy.net/zobraz2.php?rada= ... islo&err=1

 

[spatiotecte]

^^Ozbiljna masina!

 

[tragac]

Luka Vuckovic » 16 Feb 2016 10:06 pm[/url]":1g89pfk6]Gužva u stanici Kraljevo.
Na prcom koloseku PT za Kosovsku Mitrovicu
Na drugom koloseku PT za Pozegu
Na trećem koloseku PT za Paraćin
Na četvrtom koloseku PT za Lapovo

image upload free

Bilo bi lepo da je tu i jedan Flirt za BG preko VA da ga feeduju

 

[Пантограф]

Било би лепо и да Флирт вози за Пожегу а не Рускиња, с обзиром да је пруга електрификована.

 

[tragac]

Misliš samo tu deonicu? Prekratka je to relacija a on prevelik, Rus je tu idealan, ili uzeti neki dvodelni EMV (to bi bilo najbolje, kao i za neke sporedne linije npr Lapovo-Smederevo, ako to još postoji, Kraljevo-Prijepolje, Niš-Vranje, NS-Mitrovica).

PS Radonja je dobar teniser ali onaj debeli ima strašan forhend i ne promašuje linije

I da, ovo me je uvek zanimalo. Šta bi u pogledu infrastrukture trebalo uraditi na BB pruzi da bi se omogućili nagibni vozovi? Pendolino je savršen voz za nju.

 

[direktor]

Za bb prugu pare i samo pare

 

[tragac]

Neko širenje tunela ili sl. intervencije za prolaz nagibnih?

 

[direktor]

 

[direktor]

parne vs elektro

 

[Feanor]

U subotu kod sajma Flirt prolazi sa 7-8 putnika ukupno (izlazi iz stanice, mislim da je pisalo Nis)...

 

[Пантограф]

tragac » 21 Feb 2016 09:44 pm[/url]":27zj8x77]Neko širenje tunela ili sl. intervencije za prolaz nagibnih?

Мислим да не треба - само да се обнови пруга и да се одржава. Ако ме сећање не вара, крајем осамдесетих су и тестирали Пендолино на барској прузи и резултати су наводно било веома добри.

 

[Karlo del Ponte]

tragac » 21 Feb 2016 09:44 pm[/url]":1os06rer]Neko širenje tunela ili sl. intervencije za prolaz nagibnih?

Хајмо редом:
1-Капитални ремонт
2-Ефикасна служба одржавања, за шта је потребан квалитетатан пословни план и унапређење техничке оперативе.
3-Нове скретничке лире у већини станица. Бојим се да ће се при будућем ремонту ослањају на пројектовано стање. Потребно је да ни једна једина скретница на главном пролазном колосеку не буде мање од Р-300, односно 120 у правац и 50 у скретање. Један део главних пролазних колосека би морао имати минимум Р-500, а како се не би изазвао потпуни хаос у саобраћају ради возова високог ранга, потребно је на свим станицама и укрсницама имати колосеке у бочној заштити (Ћира имао у свакој станици, сајенс фикшн за ЦИП).
4-Померање улазних сигнала због дужег зауставног пута бржих возова.
5-Уградња прелаза са рампама на целој прузи. Померање укључних тачки на постојећим прелазима. Ради проточности друмског саобраћаја, увести опрему чије је ефекте и примењивост истражио садашњи директор Железница Србије још пре 20 година, како би се време почетка затварања рампи подешавало у односу на брзину возова. Заменити партократију технократијом, и знатно повећати овлашћења садашњем директору. Чини се да обичан камионџија има већу могућност одлучивања него директор Железница Србије.
6-Опште унапређење менаџмента у путничком саобраћају.
7-Развој те врсте услуга на већем делу мреже, како би се могао формирати већо контигент за набавку оваквих возних средстава.

Наравно, потребна је целовита студија оправданости, колико корисника може да плати ову скупљу унапређену услугу? Да би се исплатиле интервенције требало би 4000-6000 путника дневно у оваквим возовима на једној линији.

 

[bobcha78]

Karlo del Ponte » Pon Feb 22, 2016 4:51 pm[/url]":1jbcltk2]

tragac » 21 Feb 2016 09:44 pm[/url]":1jbcltk2]Neko širenje tunela ili sl. intervencije za prolaz nagibnih?

Хајмо редом:
1-Капитални ремонт
2-Ефикасна служба одржавања, за шта је потребан квалитетатан пословни план и унапређење техничке оперативе.
3-Нове скретничке лире у већини станица. Бојим се да ће се при будућем ремонту ослањају на пројектовано стање. Потребно је да ни једна једина скретница на главном пролазном колосеку не буде мање од Р-300, односно 120 у правац и 50 у скретање. Један део главних пролазних колосека би морао имати минимум Р-500, а како се не би изазвао потпуни хаос у саобраћају ради возова високог ранга, потребно је на свим станицама и укрсницама имати колосеке у бочној заштити (Ћира имао у свакој станици, сајенс фикшн за ЦИП).
4-Померање улазних сигнала због дужег зауставног пута бржих возова.
5-Уградња прелаза са рампама на целој прузи. Померање укључних тачки на постојећим прелазима. Ради проточности друмског саобраћаја, увести опрему чије је ефекте и примењивост истражио садашњи директор Железница Србије још пре 20 година, како би се време почетка затварања рампи подешавало у односу на брзину возова. Заменити партократију технократијом, и знатно повећати овлашћења садашњем директору. Чини се да обичан камионџија има већу могућност одлучивања него директор Железница Србије.
6-Опште унапређење менаџмента у путничком саобраћају.
7-Развој те врсте услуга на већем делу мреже, како би се могао формирати већо контигент за набавку оваквих возних средстава.

Наравно, потребна је целовита студија оправданости, колико корисника може да плати ову скупљу унапређену услугу? Да би се исплатиле интервенције требало би 4000-6000 путника дневно у оваквим возовима на једној линији.

Sve je to lepo, ali kosta Boga oca, s obzirom da nista nije radjeno godinama

 

[Somi303]

413/417 - 010/011 by Milos Jovic, on Flickr

 

[tragac]

Karlo del Ponte » 22 Feb 2016 04:51 pm[/url]":1t42ix4j]

tragac » 21 Feb 2016 09:44 pm[/url]":1t42ix4j]Neko širenje tunela ili sl. intervencije za prolaz nagibnih?

Хајмо редом:
1-Капитални ремонт
2-Ефикасна служба одржавања, за шта је потребан квалитетатан пословни план и унапређење техничке оперативе.
3-Нове скретничке лире у већини станица. Бојим се да ће се при будућем ремонту ослањају на пројектовано стање. Потребно је да ни једна једина скретница на главном пролазном колосеку не буде мање од Р-300, односно 120 у правац и 50 у скретање. Један део главних пролазних колосека би морао имати минимум Р-500, а како се не би изазвао потпуни хаос у саобраћају ради возова високог ранга, потребно је на свим станицама и укрсницама имати колосеке у бочној заштити (Ћира имао у свакој станици, сајенс фикшн за ЦИП).
4-Померање улазних сигнала због дужег зауставног пута бржих возова.
5-Уградња прелаза са рампама на целој прузи. Померање укључних тачки на постојећим прелазима. Ради проточности друмског саобраћаја, увести опрему чије је ефекте и примењивост истражио садашњи директор Железница Србије још пре 20 година, како би се време почетка затварања рампи подешавало у односу на брзину возова. Заменити партократију технократијом, и знатно повећати овлашћења садашњем директору. Чини се да обичан камионџија има већу могућност одлучивања него директор Железница Србије.
6-Опште унапређење менаџмента у путничком саобраћају.
7-Развој те врсте услуга на већем делу мреже, како би се могао формирати већо контигент за набавку оваквих возних средстава.

Наравно, потребна је целовита студија оправданости, колико корисника може да плати ову скупљу унапређену услугу? Да би се исплатиле интервенције требало би 4000-6000 путника дневно у оваквим возовима на једној линији.

Svaka čast i veliko hvala, upravo sam i tražio inženjersko objašnjenje.

Većina stvari koje si naveo gore je neophodna za bilo kakav brži saobraćaj. Posebno što to nije neka spejs šatl tehnologija, već odavno postoji na prugama u Evropi. Dodao bih da bi ovakvu prugu bilo zgodno i ograditi celom dužinom u nizijskim predelima.

Ovo poslednje me ipak baguje, odakle Slovencima npr. tolika protočnost?

 

[Kokos]

Feanor » 22 Feb 2016, 14:42[/url]":iot8bqii]U subotu kod sajma Flirt prolazi sa 7-8 putnika ukupno (izlazi iz stanice, mislim da je pisalo Nis)...

To je posledica glupog reda vožnje u 15:27 vozi putnički, a u 15:15 RE voz, koji je sto dinara skuplji, verujem da većina čeka taj drugi. Ja sam se doduše još krajem prošle godine vozio tim u 15:27 i isto je vozio Flirt, i bio je vrlo dobro popunjen.