Železnice - infrastruktura

[RioBL]

Ne ljutim se ja mvbg sto je ovo "moj najveci biser do sada" (imam ja njih još mnogo :wink: )

Ja se ljutim što ova tzv stanica već 45 godina nema wc. Što nema natkrivene perone.Što putnici ne koriste željeznicu i što se ljudi koji upravljaju tom
željeznicom prema njoj ponašaju maćehinski.

A najviše se ljutim što ljudi to prihvataju "zdravo za gotovo". Svi. I što uopšte nije izgledno da se bilo šta promjeni u dogledno vrijeme. Pa ni to da stanica dobije najobičniji mobilni wc.

Brate, ako ne možeš održavati imovinu kojom raspolažeš onda je prodaj ili iznajmi. To je normalno ekonomisanje. Čekanje da nešto padne s neba ili da država digne neki kredit vodi upravo tu gdje smo sada. U propadanje željeznice.

Naravno, ne mora se prodavati ni zemljište in objekti. Može se i iznajmiti. Na određen rok. Mogu se izvući one trule kompozicije iz Topčidera, uz ugovor s nekim preurediti, pretvoriti u restorane, prodavnice, hotele šta god. Parkirati na nekoliko perona i iznajmljivati. Valjda bi od tog novca mogli nabaviti wc za stanicu.

U teoriji, rješenja ima mnogo ali u stvarnoj srpskoj željeznici nema. U stvarnosti, država loše gospodari imovinom koja pripada željeznici i to uz pomoć ljudi koje imenuje i plaća da sjede na čelu željeznice i da čekaju. Da čekaju i ne rade ništa. Ko treba da postavi wc na stanici? Direktor stanice? Direktor Željeznice? Predsjednik Vlade? Ko? Sistem je takav da svi okreću glavu. Svi. Od običnog građanina do Predsjednika Vlade.

Ja znam da "moj biser" nema nikakvu šansu za realizaciju ali isto tako znam da najveću šansu ima to da se ništa neće promjeniti u narednih 10 godina.

negde sam procitao da stanica Zemun treba da ima toliki broj koloseka jer je pocetna stanica svih vozova koji izlaze iz TPD Zemuna.

Zar se ne može ranžiranje i priprema vozova vršiti u TPS-u?
Ja mislim da stanica ima toliko kolosjeka jer je u SFRJ 70-tih vladao optimizam u pogledu budućnosti željeznice. Ni od SFRJ ni od željeznice naravno nije ostalo (gotovo) ništa.

 

[Дошљак]

Нешто ми се чини да у ЗПС Земун нема баш пуно простора.Tу има неких 15ак колосека ако сам управу, а тренутно имамо 21 ФЛИРТ и око 38 РВР. Мени се то овако лаички чини тесно.

 

[spatiotecte]

Prosle godine je raspisan tender za projektovanje zavrsetka TPS Zemun, tender je tako napravljen da je samo mogao CIP da se prijavi, tako da je i CIP dobio posao.
Mislim da je projekat zavrsetka TPS zavrsen, sada preostaje samo da se nadju finansije.

 

[milos.tro]

Pogledajte prilog 1

 

[spatiotecte]

Isti tip vagona na obe slike.
Razlika u standardu dve zemlje je ocigledna.

 

[Дошљак]

Није ни стандард у питању колико однос према хигијенској и техничкој култури.

 

[spatiotecte]

Pa higijena je deo standarda. Kod nas se nema para ni za redovno pranje vozila.

 

[Дошљак]

Има се пара за све и свашта, само нема воље за то. Није хигијена толико скупа, макар она основна - вода, метле, крпе.

 

[tragac]

spatiotecte » 04 Mar 2016 10:58 pm[/url]":1ltxg255]Isti tip vagona na obe slike.
Razlika u standardu dve zemlje je ocigledna.

Razlika u svesti i moralu, standard je samo posledica.

 

[Karlo del Ponte]

RioBL » 02 Mar 2016 01:06 pm[/url]":3efc4e7h]Pogledao sam sad ovaj prilog o stanici Zemun pa se pitam da li se sta moze uciniti da se popravi stanje na samoj stanici. :roll:


p.s.
naravno, ne vjerujem ni sam da je tako nesto moguce :?

Поштовани Рио,

Твој став је исправан, али замисао идејног решења погрешна. Такође, за разлику од оних који те дежурно групно попљувавају, ја разумем да не располажеш са довољно основних информација. Редом:

1) Железничка станица Земун Нови град (станица која заслужује назив Земун је укинута пре 47 година) реконструисана је за доста колосека како би била пријемно-отпремни парк Техничко-путничке станице Земун. Из тих разлога имамо један крајње необичан случај, да су колосеци у правац 2. и 8. и да се, на пример из Батајнице може примити воз само на 7. 8. и 10. колосек. На тој станици би се утоварали и истоварали поштанска кола и ауто-возови у правцу југа и североистока, што захтева доста дуго стајање на колосеку, а и неке друге композиције би и по пар сати пре поласка чекале на колосеку.

2) Станица има прилично корисника БГ:ВОЗ-а, и до 70 људи по композицији уђе ка Панчевцу. Има и путника ка Руми и Новом Саду, а почетком године су редовни путници из Инђије, Пазове и Бешке направили петицију да се "РЕ" возови заустављају у Земуну, јер доста људи ради у тој зони и неким другим деловима Земуна.

У оквиру Удружења љубитеља железнице смо дефинисали смернице унапређења ове железничке станице:
• Уредити осветљење, потходника, перона и прилаза станици
• Преуредити везу линијом 612 или неком другом линијом, тако да веже садржаје на Горњем граду и Батајничком друму у Земуну са Железничком станицом. Предлаже се да линија иде Банатском и Гетеовом, уколико се планира спајање тих улица Бачком кроз Бачку, уколико не кроз Раде Кончара. Да не иде ређе од сваких 15 минута.
• Перони требају бити покривени у дужини макар 50 метара.
• Потребни су уређени паркинзи за кола и бицикле. Са јужне стране постоји практично неограничен простор за то, са северне стране би био могућ једино паркинг за бицикле.
• Приступ перонима мора бити омогућен за бицикле и особе са инвалидитетом, што у случају ове станице није компликовано. Постојећи прилази са рампом се могу спојити са улицама ради приласка возила на точковима, а треба рампа на месту степеништа ка улицама. Ово је јако важно и због комуникације супротних страна станице.
• Потребан је уређен станични тоалет.
• Потребно је да постоји нека продавница, киоск, угоститељски објекат у непосредној блзини станице. У једном развијенијем пословном моделу, могао би се направити и тржни центар, за који би се продајом и изнајмљивањем локала финасирала унапређења. Близина железничке станице која треба да опслужује популацију 200.000 становника чини локацију атрактивном за пословање. Поготову што је за интеграцију ове локације са околином потребно уложити много мање него у Прокоп.
• Побољшати разглас
• На овај начин станица сече овај део Земуна на два дела, а тревала би бити центар. Из тих разлога нам је потребан надвожњак или подвожњак. За сада смо сугерисали надвожњак изнад портала Бежанијског тунела, спајање Херцеговачке и Јоже Шћурле са џадом минималне ширине 7 метара ради градског превоза. Тада се могу линије 76 и 77 продужити до пред саму станицу, а могуће су и разноразне друге комбинације спајања или развоја нових линија на коридору Бежанија - Земун. Можда и нека линија, на пример 97, Овча/Борча-Горњи град-Ж.Ст.Земун Нови град-КБЦ Бежанија-Бежанијска коса-Ледине.
• Чак и најближе аутобуско стајалиште аутобуса 45 и 612 је око 200 метара од улаза у подходник. Цвијићева је право испред станице, има минималну ширину 6 метара за ГСП, и сугеришемо да се регулише паркирање, уреде тротоари у тој улици, и стајалиште направи непосредно код самог улаза на перон. Туда преусмерити 45, а уз њега и 78, ако не и 15.

Све то можете видети и чути у најновијој емисији "Београд на прузи".

 

[RioBL]

Karlo, hvala na pojašnjenjima.

Ipak, imam par pitanja:

1. Postoji li mogućnost da se prijemno-otpravni poslovi obavljaju unutar prostora TPS Zemun, izdvojeno od gore prikazane putničke stanice?
2. Koliko često se obavlja prijem poštanskih i auto-vozova, odnosno, ako posmatramo čisto teorijski, da li postoji mogućnost da se te dve funkcije žrtvuju (uklone) zarad racionalizacije, smanjenja troškova i unapredjenja putničke funkcije na stanici?
3. Slažem se sa svim pomenutim tačkama za koje se Udruženje zalaže, ali na koji način to realizovati? Da li kao dio nekog kreditiranog šireg posla modernizacije i revitalizacije željeznice ili je moguće finansirati obnovu stanice izdvojeno od drugih objekata u sistemu?

Čini mi se, da željeznica, u uslovima opšte besparice i ekonomske krize, ipak ima nešto što bi se moglo nazvati "mrtvi kapital" (objekti, zemljište, itd...) i da bi uz dobar menadžment taj svoj kapital mogla transformisati u "živi kapital" koji bi bar djelimično pokrivao troškove održavanja željeznice. Naravno, za tako nešto je potrebno prethodno stvoriti zakonske okvire a da bi se to postiglo, čini mi se da je potrebna politička volja koje nema a za koju opet ne znam kako ju potaknuti.

 

[bobcha78]

Дошљак » Pet Mar 04, 2016 11:32 pm[/url]":2k4ulif0]Има се пара за све и свашта, само нема воље за то. Није хигијена толико скупа, макар она основна - вода, метле, крпе.

Lenštine su to moj brajko. Više vole da sede i da bulje u zid, i da primaju platu. Dobro došli u Srbiju

 

[Karlo del Ponte]

@RIOBL
1. Рецимо да и немамо пуно превозних средстава, опет би то био промашај у технологији рада, јер би се кретања вршила са по две маневарске полувожње уместо маневарским вожњама. Таквим системом рада осим губитка времена гарнитуре на маневри, захтева се и другачија конструкција скретничког грла, са више скретница и већим оптерећењем истих.
2. Поштански центар је био планиран много ближе техничко-путничкој станици, а још давно су укинути поштански вагони од стручњака ала Кркобабић. Како смо све до сада предлагали за остављање простора за оптимистичан сценарио, и максимално коришћење железнице (макар ми љубитељи железнице, и поједини добронамерни стручњаци у планирању, не креатори вукојебинизације путничких терминала брзог, поузданог, масовног, јефтиног транспорта). Са те стране, у некој будућности треба планирати и више аутовозова.
3. Не може се доћи до неке исплативије приче без озбиљног укључивања бизнис сектора. Овде има простора за много једноставније укључивање бизнис сектора у односу на прокоп, чак су и постојећи саобраћајни прилази и далеко бољи и далеко једноставније доградиви него на Прокопу, укључујући и боље предуслове за интеграцију јавног превоза него на Прокопу.

Уопште ми није јасна твоја констатација да би смањивање саобраћајних и прилазних постројења утицало на већу употребљивост станице за путнички саобраћај и пословне садржаје. То је потпуно погрешан концепт када овде постоје велике слободне површине у близини за развој пословних садржаја. То је потпуно погрешан концепт чак и када није тако, јер се у даљем развоју садржаја насталих захваљујући железничкој станици гради изнад и испод перона, док је уклањање дела перона и колосека пословно самоубиство. То је велики промашај и самог Прокопа, да је прва фаза постала оно што је по економској логици последња фаза, а то је наставак пословне доградње најскупљом техником, градња над перонима!

 

[RioBL]

Svakako da je bolji koncept izgradnje na slobodnim površinama uz samu stanicu ako takva površina postoji i ako postoji interes investitora da gradi na takvoj površini. Ali šta ako takva površina ne postoji ili nije od interesa za investitora? I dodatno, šta ako željeznica raspolaže prostorom koji joj za odvijanje saobraćaja nije neophodan a zauzet je nekim od infrastrukturnih objekata koji više ne služe svrsi? I to je moguće.

Ako bi postojala takva situacija i uz uslov da je zakonski moguće i da postoji volja, ja bih bio spreman ustupiti i takav prostor investitoru ako bi se zauzvrat na taj način moglo finansirati održavanje ili renoviranje upotrebnog dijela neke stanice. To bi bila neka racionalizacija kakvoj se inače pribjegava u mnogim slučajevima kad je finansiranje problematično. A dokaz da je finansiranje problematično, vidljiv je na svakom koraku i na svakom objektu željeznice.

Negativna posljedica ustupanja infrastrukture i njenog ograničenja je otežana mogućnost kasnijeg širenja. Toga sam svjestan. Ali nije li i ovako onemogućen razvoj željeznice nedostatkom osnovnih sredstava za održavanje postojećeg? Šta će nam Prokop ako u Zemunu ne možemo održavati perone? Nećemo moći ni na Prokopu jednog dana.

U savskom amfiteatru, naprimjer, ustupljen je ogroman prostor investitoru na kom je željeznička infrastruktura, ali bez ikakve naknade za željeznicu. Željeznica je na tom mjestu doživjela sudbinu stotina drugih ljudi koji su živjeli u savskom amfiteatru i kojima je u zamjenu za imovinu dodijeljen zamjenski smještaj. Tako se i za željeznicu sprema zamjenski smještaj. U reurbanizaciji savskog amfiteatra, željeznica nije partner (a trebala bi biti) već žrtva kojoj se u zamjenu za prostor određuje zamjenska imovina.

Da je kojim slučajem, urađeno kako je bilo logično, da je željeznica partner Alabaru i da je ustupila arapinu 90% svojih postorjenja a zauzvrat dobila renoviranu ali smanjenu stanicu na savskom trgu, onda bi s moje tačke gledanja stvar bila uredna.

Ovako, željeznica je najveći gubitnik u državi sa najvećim opterećenjem za državu i u stalnom iščekivanju da joj država udijeli milostonju. Osim prodaje karata i upravljanja vozovima izgleda kao da za ništa drugo nije sposobna. Ili joj se ne dozvoljava da samostalno upravlja svojom imovinom.
Bar je takav moj utisak.

 

[RioBL]

Evo jedan, meni zanimljiv primjer postojanja željezničke stanice...

Stanica Zurich Altstetten, 8 kolosjeka (kao Zemun) na magistralnoj pruzi 4km od glavne Ciriške stanice...

Pogledajte prilog 2

dugačka zgrada u donjem dijelu, kad se pogleda sa nivoa ulice, vidi se da je to obična stambena zgrada od 8 spratova...

Pogledajte prilog 1

Zapravo, skoro da je obična, jer kad se prođe kroz prolaz u zgradi, odjednom se nađete na peronu!



Radi se o tome da je 1967 ovde izgrađena kombinovana zgrada u kojoj su na 8 spratova stanovi a u prizemlju poslovni objekti od kojih nekoliko pripada švajcarskoj željeznici i služe im kao prostor za podaju karata. Da li su švajcarci pogriješili što nisu napravili "normalnu" staničnu zgradu nego se zadovoljili poslovnim prostorom u prizemlju stambene zgrade? Ne vjerujem.

 

[Дошљак]

Да се оставе два колосека у Савском амфитеатру до Главне и да се овако ограде зградама и пуна капа.

 

[Mair]

Ne bih rekao da je ovo stambena zgrada, pre će biti nužni smeštaj u Švajcarskoj. Švajcarski "karton" siti.

 

[laki72]

@RioBL
Jedno je imati kombinovanu zhradu u kojoj ce biti i stanica i stambenoposlovni prostor, a sasvim drugo predlagati da se na mestu perona i koloseka gradi zgrada tako sto ce se to zemljiste prodati.

To je filozofija kojom se vode mozgovi koji 'smislise' BnV.

Vec sam pisao da moj rodjak u Vankuveru dobija od investitora ponudu 3-4 puta vecu od trzisne, jer mu se kuca nalazi uz zel. stanicu, a trenutni hit je gradnja poslovnostambenih objekata uz stanice, jer ljudima omogucava brzu vezu sa centrom.

Zasto to kad nas nije tako?
Zato sto stratege na nivo zeleznica i 'gradske oce' zabole za prigradski prevoz putnika.
Pa posto je tako, obican narod zeleznicu i zelwznicke stanice ne dozivljava kao privilegiju, vec kao breme.


P.S.
I posto si svo ovo 'pisanije' poceo kao komentar na nedostatak wc-a u zemunu...
To nema veze sa zeleznicama.
To je (nazalost) Srbija.
Pozeska ulica na B.Brdu ima nekoliko desetina manjih i vecih trznih centara.
WC ne postoji.
Takvih primera ima koliko hoces.

U podsvesti nam je jos uvek da je klozet (WC) negde u dnu dvorista...

Stanje onih koji postoje, potvrdjuje takav odnos...


Sent from my LG-D320 using Tapatalk

 

[Дошљак]

Да видите само Тои Тои код железничке станице Нови Београд, оно треба спалити као извор заразе.

 

[RioBL]

laki72 » Sun Mar 06, 2016 2:19 pm[/url]":19we3vst]@RioBL
Jedno je imati kombinovanu zhradu u kojoj ce biti i stanica i stambenoposlovni prostor, a sasvim drugo predlagati da se na mestu perona i koloseka gradi zgrada tako sto ce se to zemljiste prodati.

To je filozofija kojom se vode mozgovi koji 'smislise' BnV.

Filozofija mozgova koji stoje iza BNV je najobičnija otimačina.
Oni od željeznice oduzimaju zemljište koje je opremljeno za željeznički saobraćaj (kolosjeci, peroni, zgrade, itd...) a za "potrebe željeznice" će dići poseban kredit koji će građani otplaćivati i tim kreditom graditi Prokop te će tako željeznica dobiti (dijelom) zamjenski smještaj.

Sasvim druga stvar bi bila da su željeznice samostalno dogovorile sa nekim investitorom prodaju zemljišta i na svoj račun dobile milijardu dve u narednih 30 godina. Ili ušle u partnerstvo pa gradile zajedno sa Alabarom BNV i profitirale od prodaje stanova i hotela.
Možemo samo sanjati šta bi sve željeznice mogle s tim novcem. Mogli bi u narednih 30 godina renovirati sve stanice na području Beograda uključujući i glavnu ž.s. Postali bi i kreditno sposobni, pa bi mogli uzimati kredite za izvođenje infrastrukturnih radova - tunela, mostova, itd. I sve to potpuno samostalno bez opterećenja po državni budžet i građane. Ali, ne.

Željeznice su ko Perica iz filma Davitelj protiv davitelja. Veliki debil kojim upravlja stara bespomoćna majka i koji nije sposoban nizašta osim da prodaje karanfile, sve do trenutka kad počne daviti ljude oko sebe.

 

[Rile]

U stanici Zemun postoji jedan problem imovinsko - pravnog karaktera za koji nisam baš siguran kako će se okončati. Pre izvesnog vremena vlasnici već poodavno privatizovane fabrike Zmaj i celog onog kompleksa tamo, poslali su svoje advokate u st Zemun mašući papirima kojima dokazuju da je zemljište na kome se nalazi 4. peron kao i 10. kolosek stanice Zemun, zapravo njphovo vlasništvo. Upućeni su tada u Nemanjinu i koliko ja znam to je sada na sudu.
A prema kazivanju pojedinih bivših rukovodilaca zemunske stanice, sdašnjih penzionera, priča je otprilike sledeća:
Krajem 60-tih godina tadašnji JŽ izgradio je, u krugu tadašnje fabrike, koloseke Zmaj I, Zmaj II i Zmaj III, kao i utovarno istovarne rampe na tim kolosecima i zauzvrat od Zmaja dobio zemljište na kojem se danas nalaze 10. kolosek i 4. peron. Izgleda da to nikada nije regulisano u katastru i eto sada problema.

 

[direktor]

Sigurno negdje postoji o tome trag da se to lako rijesiti bitno da je st*** unistila sve fabrike sad im i netrebaju kolisjeci

 

[Karlo del Ponte]

Eво "Београд на прузи 3"
[youtube]https://www.youtube.com/watch?v=Zh0DHTnbnAU[/youtube]
Нисмо професионални снимаоци документарних програма, и тек вежбамо овај начин представљања рада Удружења љубитеља железнице.

Сама Железничка станица Земун има велики простор за развој усмерен на јавни саобраћај, а за то не треба дирати ни један садашњи колосек. Све треба радити као да ће једног лепог дана пруга Нови Београд-Батајница имати 4 колосека, да ће бити пруга за аеродром, и да ће опстати веза ка Београду на води. Већина простора би требала да се развија као "transit oriented redevelopment", или преуређење целе зоне преусмерено на јавни превоз. У железничкој колонији је много смисленије рушити уџерице ради солитера, него на Врачару. Логичан урбанистички план би подразумевао највишу спратност до железничке станице, и опадање броја спратова од железничке станице ка периферији.

Сам Рио је добро уочио онај концепт карактеристичан за шире подручје града, пословни простори на прве две етаже, стамбени садржаји изнад, са тим да није запазио и ниже чисто пословне просторе са паркинзима несразмерним продајним површинама чак и за наш ниво аутомобилизације.

Важна ствар за Земун, за шта за сада немам добар предлог решења, је везивање историјског и саобраћајног центра трамвајем.

 

[spatiotecte]

Karlo lepo si sve objasnio, samo izbacite ovaj tehno iz 90ih jer on nema nikakvog dodira sa tvojim strucnim i ozbiljnim nastupom.

 

[Гага]

Поглед кроз крошње дрвећа на Флиртићћћ из блока 38

Pogledajte prilog 1