Šta je novo?
Od:
Filteri

Železnice - infrastruktura

praguc":2g5mmffe je napisao(la):
Velikodusne bacuske ce sve za nas da urade, dokle god oni profitiraju. Al u svakom slucaju nadam se da ce taj aranzman biti okej sa MMFom, da se malo sredi zeleznica. A jelte, sta je tacno od tog kredita predvidjeno da se radi? Posto malo jeste prokop, malo nije pa ne znam ni sam.
Kliknite za proširenje...

Ko će to znati? Mislim da to više niko ne zna no prema poslednjoj objavi u planu je pruga Valjevo - Loznica, drugi kolosek do Pančeva, rekonstrukcija Beograd - Bar, nekoliko deonica na Koridoru X kao i nabavka novih DMV.
Prokop se pominjao sa kreditom iz Kuvajta i to da se završi samo saobraćajni deo u prvoj fazi, bez komercijalnog prostora. Taj kredit se čeka da ga odobri Kuvajt.
Inače, isporučeno nam je ukupno 9 garnitura novih DMV-a iz Rusije.
 
http://www.b92.net/biz/vesti/srbija.php?yyyy=2012&mm=08&dd=09&nav_id=633454

Beograd -- Železnica Srbije raspisala je tender za kupovinu materijala za obnovu pruge na "Evropskom koridoru 10".

Radovi bi trebalo da se finansiraju iz kredita Evropske banke za obnovu i razvoj (EBRD), navodi se na sajtu www.ebrd.com.

Tenderom se traže ponude za isporuku 11.500 tona šina, četrdesetak skretnica, 136.000 betonskih pragova, više od 50.000 bukovih pragova, 600 hrastovih pragova, 250.000 kubnih metara kamena i drugog materijala.

Rok za dostavljanje ponuda je 8. oktobar, a javno otvaranje ponuda biće tog dana u 12.00 sati u Beogradu.

Po podacima EBRD, ukupna vrednost projekta obnove 112 kilomatera pruge na "Evropskom koridoru 10", uz kupovinu mašina za održavanje pruga i 15 višesistemskih električnih lokomtiva, procenjena je na 100 miliona evra. Projekat bi se finansirao iz kredita EBRD.
Kliknite za proširenje...

Cisto pitanje za ljude iz zeleznicke struke, da li je toliko tesko da se ugrade samo betonski pragovi?
Po nekom mom shvatanju oni bi trebalo da su vec odavno standar za bilo kakvu rekonstrukciju i da traju nemerljivo duze.
 
Nisi ti decko skapirao kako to ide sa tenderima.

Prvo se nadje dobavljac, ugovori se posao, razdeli se lova pa tek onda raspisuju tender. U ovom slucaju, direktorov rodjak valja bukove i hrastove pragove.
 
U tom slucaju da pisemo peticiju Dojce Banu, da pobacau sve betonske pragove.
 
misHic":2ca8wg2n je napisao(la):
http://www.b92.net/biz/vesti/srbija.php?yyyy=2012&mm=08&dd=09&nav_id=633454

Beograd -- Železnica Srbije raspisala je tender za kupovinu materijala za obnovu pruge na "Evropskom koridoru 10".

Radovi bi trebalo da se finansiraju iz kredita Evropske banke za obnovu i razvoj (EBRD), navodi se na sajtu www.ebrd.com.

Tenderom se traže ponude za isporuku 11.500 tona šina, četrdesetak skretnica, 136.000 betonskih pragova, više od 50.000 bukovih pragova, 600 hrastovih pragova, 250.000 kubnih metara kamena i drugog materijala.
Kliknite za proširenje...

Cisto pitanje za ljude iz zeleznicke struke, da li je toliko tesko da se ugrade samo betonski pragovi?
Po nekom mom shvatanju oni bi trebalo da su vec odavno standar za bilo kakvu rekonstrukciju i da traju nemerljivo duze.
Kliknite za proširenje...
Већина прагова су бетонски, а тек неких 30% дрвени. Ових 600 храстових прагова ће сигурно бити уграђено на челичним мостовима, пошто су ту захтеви за еластичношћу прагова највећи, а операција евентуалне замене прага најтеже изводива. Дрвени прогови се такође уграћују на спојевима између блокова у систему АПБ (по два комада сваких 1000-1500 метара). На нетабилном, меканом земљишту, бетонски праг директним ударимо најпре набије туцаник у тло испод себе, а затим ударима почне да се исисава влага из нижих слојева земљишта. Решење је или знатно дебљи слој туцаника са бетонским праговима, или еластичнији дрвени праг. Не знам каква је конкретно ситуација на терену, али знам да се око једна трећина Србије налази на нестабилним тлима.
 
Znaci postoji sansa da negde dobijemo 100 km kvalitetne pruge? :p
 
On je dodao da će iz Kragujevca put luke Bar ići 12 vozova sedmično kada se u Fabrici bude proizvodilo 200.000 automibila godišnje i da je u planu modernizacija i elektrifikacija pruge od Lapova do Kraljeva.
Kliknite za proširenje...

http://www.blic.rs/Vesti/Drustvo/337654/Pogledajte-Krenuo-izvoz-fijata-500-L-iz-Kragujevca

Kad počnu da im izumiru lokomotive od ovoliko saobraćaja... :D

Raduje me nekako, Železnice opet u službi industrije. Da li znate, da li još neko industrijsko postrojenje koristi sopstvene koloseke i usluge Železnica?
 
TENT ima svoj da kazemo zeleznicki cvor,i svoje otpravnike.

Inace,bas je zalosno sto na glavnom pravcu ka Novom Sadu imamo samo jedan kolosek.Mislim da bi to trebao biti prioritet,da pruga NS-Beograd bude dvokolosecna
 
jlaki":wj2yixnr je napisao(la):
Raduje me nekako, Železnice opet u službi industrije. Da li znate, da li još neko industrijsko postrojenje koristi sopstvene koloseke i usluge Železnica?
Kliknite za proširenje...
Да набрајамо: Фабрика стакла Панчево, Азотара Панчево, производња сумпорне киселине у Бору, Сирћетни комплекс у Кикинди, Цементара Косјерић, (и Беочин има пругу, коју треба обновити, и Лафарж је заинтересован за обнову, али има проблема са политичарима)... Сартид односно бруто за Ју Ес Стил је чинило 40% свог брута на железници, и железнице су сад у великом финансијском проблему зато што се Ју Ес Стил повукао. Угаљ чини скоро 20% транспорта, а превози се и старо гвожђе, те неке руде и сл. Делови машина, мостовских конструкција, трансформатори и слично се превозе као "нарочите пошиљке", пошиљке које по висини и габариту превазилазе величину. У Војводини се превози шећерна репа, а за извоз и увоз жито се превози или железничким или водним транспортом. Многи силоси имају директне индустријске колосеке. Док је индустрија Ниша готово у потпуности повезана на индустријске колосеке, у Београду имају индустријске зоне Раковица, Кумодрашка, Батајнички друм, и мноштво великих фабрика и складишта потпуно без индустријских колосека. Зато сам и инсистирао да се Индустријска зона Раковица измести, што је супротно важећем ГУП-у. Чак и за време СФРЈ само 8% снабдевања Београда ишло је железницом! У СФРЈ пре распада око 30% све робе је ишло железницом, а у остваривању тонских километара око 50% је припадало железници. Данас се око 13% робе превози железницом, и око 8% путника јавног превоза користи железницу. У садашњој ситуацији, партијско руководство и занемаривање железнице од стране државе саботирају привреду Србије. Као и у путничком, много је корисника који су се "опекли" о транспорт робе железницом. Такође ни ту немамо основну политику квалитета. Ил нема вагона, или нема локомотива, ил оператива нешто зезне па нечије бруто лута исток-запад-север-југ...
 
Nekad je industrijska zona u Kovinu imala svoju prugu, doduše uskog koloseka. Kao mali sam se vozio Ćirom tu :)
Pruga je išla od železnikče stanice Kovin, pored puta Kovin - Smederevo, pa do ind. zone koja se naslanja na Dunav.

Offtopic:
A tadašnja industrijska zona je imala preko 2000 zaposlenih (verovatno i više) u firmama koje su 90-ih propale:
Šećerana Kovin, Alpis (fabrika alkohola), Beko (Beogradska konfekcija, pogon Kovin), Utva (sada jedina firma u tom kompleksu koja pristojno posluje, ali jedan od većih kupaca robe iz komšijske Železare...).
 
Nekad je Navip koristio kompozicije sa cisternama za transport pica. Secam se kako sam bio odusevljen, kao mali, kad voz prodje ulicom. Prugu su sklonili, a verovatno ce i Navip uskoro :(
 
Е, да, почупаше тај дивни колосек :) Можеш ли, отприлике, да одредиш када је кроз Марије Бурсаћ прошао последњи воз?
 
Пантограф":1jwf4vtd je napisao(la):
Е, да, почупаше тај дивни колосек :) Можеш ли, отприлике, да одредиш када је кроз Марије Бурсаћ прошао последњи воз?
Kliknite za proširenje...

Poslednji koji sam ja video prošao je između 2002. i 2004. kasno uveče.
 
Zadnja vest.do kraja godine ce potpisati ugovor u ugovoru za rekonstrukciju i izgradnju pruge do panceva.Takodje pominjase formiranje uprave za pregovaranje oko tih ugovora.

Ovo je vise prevasilo montipajtonovce.
 
У круг краљевачког Магнохрома колосеци улазе на једну, а излазе на другу страну.
 
moja keva je tih godina radila u saveznoj vladi.

na jdenom od sastanaka vezanih za brze pruge jedan čovek na sastanku znajući stanje u železnici i generalno državi ustade i viknu nama ne trebaju brze pruge nego dobre prugge.

na žalost tome niko nije pridavao značaja.
 
Fabricki naziv je Metrovagonmaš RA -2, model 750 DP - S. Kod nas nosi oznaku serije 711, podserije 000 i 100 a nadimak mu je Rus.
 
Morate se prijaviti ili registrovati da odgovorite ovde.
Vrh