Železnice - infrastruktura

[johnny_s]

Infra je apsolutno kriva jer nije održavala. Ako je životni vek zaista 50 godina, sajle su trebale da budu zamenjene. Mislim da je preterivanje priča o tome kako je to komplikovano rešenje, nije, već zahteva održavanje kao i bukvalno sve ostalo, ali to održavanje se obavlja jednom u 50 godina, dok dosta stvari mora mnogo češće da se održava. Tako da, jeste sigurno i njihova krivica jer bi sajle verovatno izdržale dodatno opterećenje od stakla i pločica.

Sa druge strane, krivac je i projektant koji je projektovao bez uvida u trenutno stanje objekta. Ne radi se samo o kozmetičkim izmenama i to je trebalo da znaju, a time što su pristali da projektuju su saučesnici.

Takođe, kriv je izvođač koji je pristao da radi. Ako su zaista i poremetili nemarom konstrukciju, krivi su još više, ali sama činjenica da su pristali ovo da rade je kao da su došli u zgradu i neko im rekao "hoću da srušim noseći zid". Izvođač ima inženjere koji su trebali da kažu ne.

Kriv je nadzor jer je trebalo da primeti manjkavosti projekta i eventualno izvođenja. Nadzor je stručan, to nije neko ko ima znanje nas sa foruma, već inženjer, a sajle nisu bile ni na koji način skrivene.

Kriv je i onaj ko je dozvolio upotrebu objekta u bilo kom obliku. Ako objekat nije smeo da bude u upotrebi, inspekcija je nereagovanjem saučesnik. Ovo nije šupa u nekoj vukoje*******ini, pa da nisu znali ili da je trebalo neko da im javi, ovo su razglasili na sva zvona. Ako je pak objekat neko odobrio za upotrebu, taj je saučesnik.

Dakle postoji pet različitih entiteta koji su saučesnici u ubistvu, svi dobro međusobno povezani i svi povezani sa vrhom države. To su desetine ljudi.

 

[tripliks]

Ovako je po meni razlog pada nadstrešnice.

x.com

x.com

Prianjanje između preostalog dela zatege i betona je bilo tačno koliko i opterećenje od nadstrešnice, inače bi popustilo kad su odsekli prvu kotvu. Pala bi jedna konzola, ali sledeća zatega bi zadržala nadstrešnicu, bez žrtava. Marfijev zakon.

Aj moze to i bolje... Recimo: kriv je projektant jer je lose projektovao i/ili kriv je Tito...

 

[tripliks]

Meni je po opštu bezbednost veći problem ako stvarno ništa nije rađeno oko kotvi i da nije bio neki bahati previd. To onda znači da smo u mnogo velikom problemu, da objekti kojima smo se dičili i nisu baš tako dobro izvedeni. Realno ko od nas prilikom estetike rekonstrukcije, zameni prozora, izradi spušteni plafona ili sl. Proverava stanje konstrukcije, angažuje statičara, vadi arhivske projekte, ne, pretpostavka je da je konstrukcija ok ako je vizuelno ok, nije se nakrivila ispucala, a to je izgleda veliki zaje*******. To apsolutno ne skida odgovornost u ovom slučaju ali postavlja velika pitanja kako to prevazići

Kod mene u zgradi svi pretvorili trpezariju u sobu u sve 4 vertikale probijajuci nosece zidove izmedju kuhinje i dnevne sobe. To su objekti kojim se ne dicimo vec u njima zivimo a pitanje je dokle cemo...

 

[tripliks]

Infra je apsolutno kriva jer nije održavala. Ako je životni vek zaista 50 godina, sajle su trebale da budu zamenjene. Mislim da je preterivanje priča o tome kako je to komplikovano rešenje, nije, već zahteva održavanje kao i bukvalno sve ostalo, ali to održavanje se obavlja jednom u 50 godina, dok dosta stvari mora mnogo češće da se održava. Tako da, jeste sigurno i njihova krivica jer bi sajle verovatno izdržale dodatno opterećenje od stakla i pločica.

Sa druge strane, krivac je i projektant koji je projektovao bez uvida u trenutno stanje objekta. Ne radi se samo o kozmetičkim izmenama i to je trebalo da znaju, a time što su pristali da projektuju su saučesnici.

Takođe, kriv je izvođač koji je pristao da radi. Ako su zaista i poremetili nemarom konstrukciju, krivi su još više, ali sama činjenica da su pristali ovo da rade je kao da su došli u zgradu i neko im rekao "hoću da srušim noseći zid". Izvođač ima inženjere koji su trebali da kažu ne.

Kriv je nadzor jer je trebalo da primeti manjkavosti projekta i eventualno izvođenja. Nadzor je stručan, to nije neko ko ima znanje nas sa foruma, već inženjer, a sajle nisu bile ni na koji način skrivene.

Kriv je i onaj ko je dozvolio upotrebu objekta u bilo kom obliku. Ako objekat nije smeo da bude u upotrebi, inspekcija je nereagovanjem saučesnik. Ovo nije šupa u nekoj vukoje*******ini, pa da nisu znali ili da je trebalo neko da im javi, ovo su razglasili na sva zvona. Ako je pak objekat neko odobrio za upotrebu, taj je saučesnik.

Dakle postoji pet različitih entiteta koji su saučesnici u ubistvu, svi dobro međusobno povezani i svi povezani sa vrhom države. To su desetine ljudi.

Za ovo sto se desilo u Novom Sadu je krivo dovoljno ljudi da ce im zatvorska kazna biti da grade zatvor za sebe!

 

[Cotra]

Zašto komplikovan?

Komplikovani su dakle i viseći mostovi, zar ne?

ja sam laik, meni to izgleda jako slozeno, te kotve. I kako uspevaju samu sajlu da pricvrste za kotvu.
Meni je to kaoo neka magija, jer sajla se sastoji od mnogo sitnih zica. Kako ih sve pricvrste?
I kad pomislim da je to bilo jos 1964. da su nasiinzenjeri sve to znali.

A sto se tice sajli, one nisu cak ni korodirale.

 

[Cotra]

Aj moze to i bolje... Recimo: kriv je projektant jer je lose projektovao i/ili kriv je Tito...

kazu neki penzioneri da je Tito kriv.
Vicu u posti.
I odneo je sve pare u Vatikan.

 

[Cotra]

Tipično potiranje civilizacije.

Tako je.

 

[Вожд]

 

[Austin Milbarge]

U ovoj našoj močvari od zemlje je 1964. njih 100 bilo svesno problema sajli, 1974. ih je bilo 73, 1984. već 56, 1994. su slučajno bacili originalnu dokumentaciju gde je štošta pisalo (tipa, da proizvođač, Železara Jesenice ili GHH Oberhauzen garantuje za sajle do 2014.), 2004. je poslednji inženjer upućen u stvar otišao u penziju, 2014. je umro ne prenevši znanje, naslednike bolelo uvce da priupitaju ko zna ako oni ne znaju i - pojela maca.

Tipično potiranje civilizacije.

Tačno u tom periodu 90ih godina je krenula značajna institucionalna revizija istorije, konkretno u Novom Sadu je Bulevar 23. oktobra preimenovan u Bulevar oslobođenja, iz gradske skupštine je izbačena povelja Grada heroja itd, i u tom sveopštem trudu da se ukloni što više, često je stradala i poslovna i tehnička dokumentacija raznih važnih objekata i infrastrukture, koju je vlasnik/držalac objekta naravno bio dužan da čuva.

 

[Dejan011]

Na kraju ispada da je dizajn te nadstrešnice bio suviše napredan za naš mentalitet. Ipak smo mi zemlja zapušenih slivnika i javnih klozeta

 

[shadestudio]

Pa i da nije odrzavano, ne bi smelo da padne u normalnim uslovima. Mislim da je ovde glavni problem sto je anker u krovnoj ploci/gredi. Krov je propustao i anker je bio izlozen vodi vise nego da je na nekom drugom mestu.
Ali opet je nejasno kako se sajla izvukla. Ako se izvukla, mozda je samo pukla od korozije na sajli.

To zapravo nisu sajle, to su glatke zice armature postavljene u krug. One se uvlace u konusnu cev koja je ubetonirana u gredu, potom se te zice rasporedjuju po obodima tog konusa i umece se trodelni klin odozgo. Taj klin ima zubice i useca se u te zice i tako ih drzi, dok zice stalno teze da ga nabiju dublje u konus tezinom koju nose. Na kraju se zice koje ostanu viska poviju u stranu ka spolja i sve se to zalije betonom kao sloj za zastitu od korozije.

Tako da ili je taj klin naprsao, ili je konus naprsao i prosirio se (ali kako kad je on u betonu, a i nigde konus nije ispao i odvalio beton), u tom slucaju zice su se izvukle. Ako ne, onda je sama sajla pukla.
To je verovatno sistem SPB koji je unapredjen kasnije. Kod ovog sve zice su uklestene sa jednim klinom, dok kod kasnijih verzija svaka ima svoj klin, tako da i ako jedan klin popusti, ostali ostaju.

Sve je to verovatno od korozije, nema drugog razloga.
Ali zasto je bas sada palo, kad taj teret dodatni nije mnogo veci nego sto je regularno bio kad padne sneg?
I dalje verujem da su vibracije tokom rekonstrukcije postepeno tu koroziju razdrmale i sajle su postepeno klizile iz konusne ploce.

 

[wk_]

Ko zna sta su radili kad su sređivali hidroizolaciiu. Padaju mi na pamet razni scenariji. Npr. da su skinuli gornji sloj betona jer je propao, da su time ogolili deo kotve, da su klinovi odjednom postali izlozeni vodi; da su stvari koje su se raspale ali ih je beton drzao zajedno sad odjednom ostale bez te podrske...

 

[Lionking]

A da ja pitam pogotovo iskusnije gradjevince ovde i postavim jednu teoriju. Mi se uporno bavimo predpostavkom da da su sajle “otkacene” ili pukle gore od ostecena i korozije ili se izvukle. Mene zanima da li neko ovako iz glave zna koliki odnos tezine su nosile sajle, koliko veza sa gredom i stubovima od same zgrade ?

Sem te hidroizolacije i demontaze kocki od reklame nije radjeno nista na krovu, sa druge strane na ovim stubovima i gredama je okacena spolja i ubusena staklena konstrukcija i dodatno opterecenje tu i jos vaznije iznutra busena i okacena cela ona nesretna galerija. Pogotovo sto od otvaranja zadnjeg krov nije pipnut, dok su radovi na galeriji unutra aktivno trajali u mesecima pre nesrece (ja licno isao 10tak dana pre i bila je zatvorena galerija i postavljene skele)
Sta ako je nadatresnica zeznuta i otkacena na tom spoju i onda sva tezina prebacena na utege koje su popucale i popustile od tog opterecenja plus sve dodato od gore ? Sigurno je u projektu uzeto u obzir da nose deo tereta, deo stubovi u zgradi

Ovo je samo teorija. Ali po nekoj logici stvari ako znamo da je busena i opterecivana greda i stubovi u zgradi u zadnje vreme i tad padne ovo sve spolja mislim da smo to jako lako prevideli i ispustili iz price

 

[Cotra]

Mene zanima kako te glatke zice ne iskliznu iz kotve. Da li je svaka zica zavarena za kotvu ili nema nikakvog vara?

U NS ne izgleda da je ista puklo nego kao da kotvi nije ni bilo.

 

[tripliks]

Mene zanima kako te glatke zice ne iskliznu iz kotve. Da li je svaka zica zavarena za kotvu ili nema nikakvog vara?

U NS ne izgleda da je ista puklo nego kao da kotvi nije ni bilo.

 

[rvr]

Znao sam da me je ova nadstrešnica podsećala na nešto i tek sad se setih na šta. Tzv. Novi kotlujevački most u Zaječaru. Kablovi tj. valjda te kotve koji drže raspon mosta sa zadnje strane stubova na nekim slikama vire a posle su ih samo zabetonirali.

 

[direktor]

„Sajle nisu kontrolisane, objekat nije održavan, a na krovu je stalno nešto rađeno“: Operativac sa Železničke stanice o padu nadstrešnice

Sajle koje su držale nadstrešnicu na novosadskoj Železničkoj stanici nisu održavane decenijama, tvrdi sagovornik Danasa.

www.danas.rs

 

[edgeman]

Žeželj i čuveni Betonski Cvet. Da je kako treba mogli su onu izložbenu lokomotivu da stave na nestrešnicu i ne bi pala. Njegovim rešenjima ni NATO nije mogao bombama ništa i to baš u Novom Sadu.

 

[Austin Milbarge]

Oni su prokišnjavanje krova više puta rešavali nekim zalivanjem betonom gore, kako, zašto, po kojim rutinama i pravilima su to radili, niko ne zna. To je takođe rađeno u više navrata, pored postavljanja hidroizolacije.

 

[razbibriga]

Ovo je izvanredna emisija

 

[Teta brada]

Znao sam da me je ova nadstrešnica podsećala na nešto i tek sad se setih na šta. Tzv. Novi kotlujevački most u Zaječaru. Kablovi tj. valjda te kotve koji drže raspon mosta sa zadnje strane stubova na nekim slikama vire a posle su ih samo zabetonirali.

Pogledajte prilog 219305Pogledajte prilog 219307Pogledajte prilog 219310

Lepo ubetonirano, sad je sigurno lakše da se proveri stanje kotvi i kablova...

 

[spatiotecte]

Ovaj most je nekako nezgrapan, fali tu elegancije.

 

[Jelancha]

"Grbavi most", noćna mora svakog Zaječarskog vozača zbog preglednosti.

 

[spatiotecte]

Mostova te duzine preko reke/kanala ima na stotine u Srbiji, kapiram da je inzenjer hteo da uradi nesto drugacije od proste grede, medjutim osecaj za estetikom i proporcijama nedostaje.

 

[hromoplast]

U ovoj našoj močvari od zemlje je 1964. njih 100 bilo svesno problema sajli, 1974. ih je bilo 73, 1984. već 56, 1994. su slučajno bacili originalnu dokumentaciju gde je štošta pisalo (tipa, da proizvođač, Železara Jesenice ili GHH Oberhauzen garantuje za sajle do 2014.), 2004. je poslednji inženjer upućen u stvar otišao u penziju, 2014. je umro ne prenevši znanje, naslednike bolelo uvce da priupitaju ko zna ako oni ne znaju i - pojela maca.

Tipično potiranje civilizacije.

Inženjeri u javnom sektoru su ranije bili mnogo stručniji i ozbiljniji. Ti ljudi su vremenom otišli u penziju ili napustili javni sektor usled sve lošijih uslova rada. U jednom periodu se nije ni planiralo održavanje jer nije bilo dovoljno sredstava, pa je cela generacija inženjera i tehničara radila po principu štapa i kanapa. U takvim uslovima se gubi stručni kadar i dobra praksa.
Da ne pričamo o programima rešavanja viškova zaposlenih, u kojima je dobrovoljno otišao najstručniji kadar, koji je mogao da nađe posao u privatnom sektoru.
Pored toga, plate i dalje nisu konkurentne, pogotovo ako pričamo o razvijenim krajevima države. Jednostavno ne možeš očekivati ni preteranu stručnost ni predanost od firme u kojoj se tehničari zapošljavaju za 430e, inženjeri za 590e; gde direktori sektora imaju 1000, a generalni direktor 1700 evra.

Da se razumemo, iako su ovo sistemski problemi na nivou cele države, ništa od ovoga ne opravdava loše upravljanje.
Ali bi trebalo da bude alarm da stvari moraju pod hitno da se menjaju.