Železnice - infrastruktura

[Boki123]

Шта их је спречило да ураде стубове између колосека, ван перона, као што је раније и било?

Može da bude zilion razloga, možda im je trebao prostor, možda je nešto drugo. Ne možeš zasigurno da tvrdiš da su mogli.

 

[mvbg1]

3) изолатори близу пластичног крова (распитај се шта се дешава у Димитровграду кад је влажно време),

Šta se to dešava u Dimitrovgradu?

 

[Прле]

Не знам конкретно у Димитровграду али по факту набија се статички електрицитет и може да болно бије приликом додира са металним површинама.

 

[Jelancha]

Мора се потпуно нови пројекат правити. Можда колосеци нису довољно размакнути да стуб не упада у слободни профил. У том случају иде скидање и поновно постављање колосека и перона. И без тога се мора уклањати контактна мрежа у целој станици, као и мењати настрешнице, пошто ове са рупом за стуб постају бесмислене. Наравно, нико то неће радити. Изградило се наопако, прошао воз...

Pogledajte prilog 209373

Razmak između 2 koloseka je isti kao u Rakovici, ne bi stub ulazio u profil zasigurno.
Trebalo bi pitati projktanta zašto se zalagao za ovakvo rešenje, možda postoji neki razlog za koji ne znamo. (čisto sumnjam)
U pitanju je i ekonomska strana, sa jedinstvenim stubom na sredini štedi se na stubovima uopšteno.

 

[mihajloboric87]

Jedino su stubovi širi od starih, da su postavljali stubove starog tipa, mogli bi da ih stave u sredinu.

 

[Nem]

Mene više ovo smeta, najružnije izgledaju one postavljene kod otpravnikove kancelarije. Takođe i ona trafika ispred ulaza u stanični hol. Što je najgore već imaju dve od iste kompanije i dve od neke druge i kao da je nisu mogli ubaciti u stanicu.

 

[Прле]

Razmak između 2 koloseka je isti kao u Rakovici, ne bi stub ulazio u profil zasigurno.
Trebalo bi pitati projktanta zašto se zalagao za ovakvo rešenje, možda postoji neki razlog za koji ne znamo. (čisto sumnjam)
U pitanju je i ekonomska strana, sa jedinstvenim stubom na sredini štedi se na stubovima uopšteno.

Ево моје претпоставке:

Пројкетнт уопште не пројектује стубове контактне мреже, то ради нека ангаживана организација, а они, у своју руку користе готова решња. Ставили су како им одговара, а ови више стојећу су просто налепили код себе. Не постоји независна експертиза, јер је свима јасно да ако се решење врати, рокови се увеличавају. Овако, унутрашња контрола пропушта и ћао.

 

[Анон015]

Стубови су на колосецима и на Новом Београду. Па нико никад паничио није.

 

[spatiotecte]

Istina projektanti se ne bave kontaknom mrezom i stubovima. Ali meni ovo uopste nije strasno.
Kako god ovo je unapredjenje 300% u odnosu na predhodno stanje.

 

[Прле]

Није страшно када иза стуба имаш неколико метара слободног простора. А о ако када је тесно па практично на путу стоји, тачније, смета стуб мислим да је сазрело да се мало помуче сви и да направе пројекат такав да буде удобан путницима за коришћење. Зашто све радимо само да за ршимо у есто да радимо за људе. За те исте наше комшије и родбину па и за нас самих. Зашто толико не воли о сами себе?

 

[Jelancha]

Стубови су на колосецима и на Новом Београду. Па нико никад паничио није.

Bezbednosno nije toliko strašno, ali utiče na protočnost ljudi u špicevima npr. ljudi moraju da zaobilaze stub i usporavaju kolonu koja silazi ili ulazi u voz.
Zamisli da se vrata voza postave tačno ispred stuba, pa to je ozbiljno povećanje vremena manipulacije putnika.

Ako su se u npr. Inđiji trudili da stubovi ne zauzimaju peron, ne vidim razlog zašto i ovde nisu pokušali isto.

 

[dveipola]

Ludi Nemci, prave fatalne greške
1. slika stanica Stuttgart Rohr
2. slika Berlin HBF

Pravite dramu bez razloga, a ima xy drugih stvari
Nije niko ugrožen životno jer je tako postavljeno i ne treba niko da ide u zatvor zato što se tebi više sviđa drugo rešenje a ne ovo. Projektant je odradio kako je propisima dozvoljeno, a ti bi da ga šalješ u zatvor. Evo predloži nadležnima da se promeni propis ako te to toliko nervira.
Pogledajte prilog 209379Pogledajte prilog 209380

To što postoji takvo loše rešenje još negde ne opravdava njegovu primenu. A i koliko vidim, ovde su samo na krajevima perona, a takođe ne prouzrokuju zasečenu nastrešnicu.

Imamo isti problem i sa stajalištima kao što je Tošin Bunar:
https://maps.app.goo.gl/CQ39GAfQMSTaFYMF9

Mađari su takav problem rešili jednostavno tako što su stubove postavili šire, izvan perona:
https://maps.app.goo.gl/tKAgHx71Hg1TdsqM9

Po meni je najelegantnije rešenje kada su u velikim stanicama stubovi nastrešnice ujedno i stubovi kontaktne mreže:
https://maps.app.goo.gl/yTLmZ6DqcRj6TfKh8

A ima i rešenje sa "visećom nastrešnicom" gde stubova na peronu nema uopšte. Stubovi KM između koloseka su ujedno i noseći stubovi nastrešnice:
https://maps.app.goo.gl/CVKPV8QZpCFEy2649

Dakle, rešenja ima milion. Najgore je zabiti glavu u pesak i sve odobravati jer je "300 puta bolje nego što je bilo".

 

[dveipola]

Не знам конкретно у Димитровграду али по факту набија се статички електрицитет и може да болно бије приликом додира са металним површинама.

Tako je.

 

[Babići]

160 km/h od Stare Pazove do Golubinaca, ostalo je dobro

Po mojim proračunima voz bez zaustavljanja od STP do granice će putovati 29 minuta, ukoliki bi ova brzina bila 160 km/h putovao bi 34 minuta.
Sa zaustavljanjem u Rumi, Mitrovici i Šidu bi ova razlika bila za nijansu manja, a voz bi putovao okvirno 40ak minuta (procena) sa 200.
Po ovom planu se ukidaju stajališta Kraljevci, Laćarak, Kuzkin, Bačinci i Gibarac zbog tih 200 km/h

Kasno sam video post izvinjavam se. Redovno sam se vozio prugom od Golubinaca do Sremske Mitrovice. Stanice koje ste naveli nisu ni postojale sem Kraljevacangde eventualno uđe troje putnika koji su došli kolima iz obližnih većih naseljenih mesta. Pre dve godine voz je bio gotovo u potpunosti prazan, sada je daleko veća popunjenost uprkos tome što ide sporo. No voz je gotovo uvek u minut tačan tako da se može osloniti na taj vid transporta.

Laćarak je dobro povezan gradskim prevozom sa Sremskom Mitrovicom, linije saobraćaju redovno i staju upravo ispred železničke stanice koja je pre par godina rekonstruisana kao i plago ispred nje pa izgleda reprezentativno.

Mitrovica je administrativni centar regiona Srema, a ima jako.lošu povezanost sa istočnim delom Srema. Postoji samo jedna autobuska linija od Stare Pazove do Sremske Mitrovice koja kreće u 6:15 i bus se vraća u 12h.

Pored same pruge nalazi se dosta silosa u kojima se skladišti pšenica, a Sremska mitrovica ima i teretnu prugu do silosa kukuruca Corn i luke Lagator koja je takođe povezana i sa carinskim terminalom. Tako da mislim da je možda i važnija za kargo saobraćaj i oživljavanje ekonomije.

Takođe Šid ima problema sa nezaposlenošću, a Ruma, Inđija i pazova sa manjom radne snage pa bi benefiti bili prilično značajni jer bi podstakli mobilnost građana bez sumnje, zbog prilika za zapošljavanje i rad. Pa je ekonomska isplativost i tih 200km/h prilićno izvesna. Jeftin, pouzdan i efikasan transport do radnog mesta čini značajan faktor za postizanje mobilnosti građana koja utiče na efikasnost poslovanja pružaoca usluga transporta.

Pored toga mislim da se Srbija upušta u ovaj posao za 200km/h kako bi prkosila Hrvatskoj, a takođe za ovaj projekat imaju podršku EU jer je predstavljen kao ekološki projekat, koliko znam imaće dosta ekodukta. Mislim da bez podrške EU ne bi radili prugu za 200km/h.

 

[mihajloboric87]

Kasno sam video post izvinjavam se. Redovno sam se vozio prugom od Golubinaca do Sremske Mitrovice. Stanice koje ste naveli nisu ni postojale sem Kraljevacangde eventualno uđe troje putnika koji su došli kolima iz obližnih većih naseljenih mesta. Pre dve godine voz je bio gotovo u potpunosti prazan, sada je daleko veća popunjenost uprkos tome što ide sporo. No voz je gotovo uvek u minut tačan tako da se može osloniti na taj vid transporta.

Laćarak je dobro povezan gradskim prevozom sa Sremskom Mitrovicom, linije saobraćaju redovno i staju upravo ispred železničke stanice koja je pre par godina rekonstruisana kao i plago ispred nje pa izgleda reprezentativno.

Mitrovica je administrativni centar regiona Srema, a ima jako.lošu povezanost sa istočnim delom Srema. Postoji samo jedna autobuska linija od Stare Pazove do Sremske Mitrovice koja kreće u 6:15 i bus se vraća u 12h.

Pored same pruge nalazi se dosta silosa u kojima se skladišti pšenica, a Sremska mitrovica ima i teretnu prugu do silosa kukuruca Corn i luke Lagator koja je takođe povezana i sa carinskim terminalom. Tako da mislim da je možda i važnija za kargo saobraćaj i oživljavanje ekonomije.

Takođe Šid ima problema sa nezaposlenošću, a Ruma, Inđija i pazova sa manjom radne snage pa bi benefiti bili prilično značajni jer bi podstakli mobilnost građana bez sumnje, zbog prilika za zapošljavanje i rad. Pa je ekonomska isplativost i tih 200km/h prilićno izvesna. Jeftin, pouzdan i efikasan transport do radnog mesta čini značajan faktor za postizanje mobilnosti građana koja utiče na efikasnost poslovanja pružaoca usluga transporta.

Pored toga mislim da se Srbija upušta u ovaj posao za 200km/h kako bi prkosila Hrvatskoj, a takođe za ovaj projekat imaju podršku EU jer je predstavljen kao ekološki projekat, koliko znam imaće dosta ekodukta. Mislim da bez podrške EU ne bi radili prugu za 200km/h.

Dogovorili bi se sa Kinezima ako ne sa EU...

 

[Duleban97]

Lepo je renovirana stanica
Malo mi 2 stvari bodu oči na zgradi
Krov je kombinacija lima i crepa
Drugo taj prilaz nadstresnica deluje pre masivno nekako tesko nepotrebno
I jarboli zaklanjaju zgradu
I 2 mala kandelabra nisu u nivou sa trotarom
Dok je nadsresnica do perona super slična sa staklenim delovima bila je i u bg

Nadstrešnica je na početku bila mnogo tanja i vitkija i bolje se uklapala u sam ambijent stanice, podsećala je malo na kovano gvožđe i slične nadstrešnice kakve su se mogle videti na stanicama krajem 19. veka kada je i ova građena,a zatim kako je vreme prolazilo posmatrao sam, oni su te stubove tj. nosače dodatno zatvorili, podebljali i na to nabacili limene ili kakve god panele i napravili je ovako masivnom i potpuno nepotrebnom.

Svojim oblikom, masivnošću i materijalom sada potpuno štrči od ostatka zgrade, tim pre što je zgrada zaštićeni spomenik kulture i baš me zanima koje je ovo rešenje potpisao i odobrio.

Na početku je podsećalo na nešto ovako, u smislu debljine i izgleda samih stubova:

Primer metro stanice u Budimpešti takođe iz tog perioda i primer stubova....

 

[spatiotecte]

Novi prizori železničke infrastrukture srpskih brzih pruga.
Fenomenalne slike Dušana Vulovića koji je obišao celu prugu biciklom.

 

[futureast]

Novi prizori železničke infrastrukture srpskih brzih pruga.
Fenomenalne slike Dušana Vulovića koji je obišao celu prugu biciklom.

Pogledajte prilog 209739Pogledajte prilog 209745

Dizajn mosta na slici gore, i dizajn stubova na zadnjoj slici su

 

[Igor]

Moguće da je projekat radio Kovrlija koji je projektovao vijadukt kod Čortanovaca i zanimljive stubove petlje Batajnica.

 

[spatiotecte]

Može malo više o tom Kovrlji?
Uvek sam se pitao ko je radio dizajn tih stubova na brzoj pruzi.

 

[Igor]

Radio je u MBA Miljković mislim da je kasnije otvorio svoj projektni biro.

K Bridge Design – Agencija za inženjering i konsalting

 

[spatiotecte]

Nije na forumu?

 

[Igor]

Ne bih znao.

 

[spatiotecte]

Nema referenca za brzu prugu na njegovom sajtu

 

[Igor]

Deluje da sajt nije ažuran.