Šta je novo?

Železnice - infrastruktura

То би била та нека, шимановачка.

Ал` ја то видим као 1 колосек, 120 км/х, а сад контам да је политика имати што мање пруга, а да буду за 200.
 
Slazem se, sa istocne strane bi napravio potpuno novu Prugu Beograd-Smederevo i onda bismo imali inter regio vozove Sabac-Smederevo, 2 grada koji nisu dobro bili povezani u zeleznickom smislu sa Beogradom
 
Najbolje bi bilo izgraditi potpuno novi ulazno/izlazni pravac iz Beograda ka Šapcu/Rumi. Predlog moj je: Novi Beograd-Tošin Bunar-Aerodrom-Dobanovci-Šimanovci-Buđanovci (trijangla). Od Buđanovaca jedan pravac ka Šapcu i Loznici, a drugi ka Rumi. S obziorom na gustinu naseljenosti glavni pravac prema Šidu bi trebao da ide preko Pazove, ali ne bih isklučio mogućnost da neki vozovi (putnički i teretni) bi mogli da idu novom prugom.
Za početak 120 km/h, elektrifikovana, ERTMS, jednokolosečna. Planirati dodavanje drugog koloseka u budućnosti.
Ovaj pravac nadovezati na potpuno modernizovanu prugu Ruma-Šabac-Zvornik za 120 km/h i elektrifikacijom.
Nova pruga bi zapravo bila glavna za Mačvu i BiH
 
Slazem se, sa istocne strane bi napravio potpuno novu Prugu Beograd-Smederevo i onda bismo imali inter regio vozove Sabac-Smederevo, 2 grada koji nisu dobro bili povezani u zeleznickom smislu sa Beogradom
Smederevo bih ja povezao preko Pančeva. Nova pruga Smederevo-Kovin-Pančevo (gde bi išao sav teret + putnički za Smederevo)
 
Нека додатна пруга кроз Срем могла би да се одваја од Сурчина.

Мада, јесте да и ја живим у Срему, али, две пруге за 200 км на сат, неколико аутопутева... лепо је имати један регион који је развијенији од просека ЕУ, али кад немаш неке који су у просеку земаља Магреба, а можда и мало испод.

Оно... пруга за Зрењанин неће бити за 200 км/х; ни не треба, али Рума је за Зрењанин - Махачкала.
Pa Ruma je geografsko centralno mesto Srema, njeno agrarno cvoriste, drumski i zeleznicki cvor Srema, najblizi grad fruskogorskih manastira. Tako da ne stoji da je nebitno. Ima cak svojih dvorova, npr. Eremski dvor (graditelj Hermann Bollé iz Kelna - arhitekt Zagrebacke katedrale), kulturno je srediste nemackih kolonizatora Srema, i mesto istorijskih dogadaja te vojvodanske manjine (centralni skup Nemaca Panonije - Treffen der Karpatendeutschen se 1913 odrzalo u Rumi). Da se i razjasni, Rumska stanica je 1928, kada je zavrsen dvokolosecni slavnoski koridor, postala "Revisionsbahnhof" na kome su morale svi "Schnellzüge" (brzi vozovi) i "Fernzüge" (internacionalni vozovi) da stanu (npr Orientexpress). Imala je jedan kuset kola CIWL (Compagnie Internationale des Wagons-Lits) na relaciji Ruma-Zagreb. Rumska stanica danas ima 16 koloseka i najveca je u Sremu. Predvideno je da ce da zadrzi 14 koloseka posle remonta brze pruge. Mislim da mesto, koje je mnogo osteceno tranzicijom, moze da krene u bolje sa novonastalom putnom infrastrukturom i povoljnim prirodnim resursama. Zrenjanin je naravno pravi grad, koji je mnogo vise oronuo, pogotovo ekonomski. Danas je na zalost potpuna periferiji ekonomske aktivnosti i tezi oporavak od mesta velicine Rume ga ceka. Dole slika ikonostase Grcke crkve u Rumi - autor ikona i likovnog uredenja unutrasnosti Uros Predic. Nikad ne treba podcenjivati neko mesto od kojeg se malo zna. Treba napomenuti da je Ruma vise cvetala dok je bila po tudom upravom (Madjarskom) zbog velikog udela Nemaca i Hrvata koji su ga smatrali svojem ekonomskom cvoristem u Sremu - cisto srpsko naseljena mesta u Sremu do 1918 nisu imali tu ekonomsku aktivnost (pivare, ciglane, preradivacka industrija itd.).
Uros_Predic_ikonostasa_Rumska_crkva.jpg
 
Poslednja izmena:
Неизводљиво без озбиљног рушења.
Денивелисано одвајање из станице Врбас према Сомбору и индустријским колосецима за силос и шећерану, подвожњаци и пеглање кривине би мање-више сравнили читало насеље.
Вијадукт јесте скупо решење али он уједно премошћује и Велики бачки канал и државни пут 1Б реда и укуда пружни прелаз у улици Раде Марјанца.
Између изградње новог моста, два подвожњака, рушења више десетина објеката и изградње вијадукта и нове станице нема велике разлике у цени а посматрано из географског центра Врбаса нова станица налази се ближе од старе.

Нова станица Врбас није могла бити на глупљој локацији у сред њива, и није тачно да је нова станица ближа из центра града у односу на стару. Ови твоји скриншотови не знам шта су требали да покажу сем да не знаш где је центар града. И можда најбитнија ставка да се до старе станице из центра могло доћи пешке за неких 15 минута а сада на нову се пешке неће моћи никако. Градски превоз у Врбасу не постоји, дакле унапред ће свако ко буде користио железницу морати да користи и такси што одмах повећава цену комплетне услуге. Такође пружни прелаз у улици Рада Марјанца није укинут јер туда пролазе 3 колосека, за Сомбор, Житар силосе и Шећерану као и колосек за Витал.

А могли су пругу подићи на вијадукт близу старе станице и старом трасом изнад постојећих колосека уз пругу за Витал наставити старим правцем, и то уз много мање рушења него што је сад било. А да не причам да би у том случају имали 99% мање експропријација у Врбасу а то сигурно нису безначајни трошкови.
 
1698698114525.png

Ne znam odakle ova informacija ili slike ovom korisniku na Twitteru koji je čak relativno velik sa preko 100k pratilaca, ali evo da podelim, doduše apsolutno sam skeptičan i mislim da je izvukao neke random slike po random polu informacijama za vest.
 
Уговор о набавци возова са Кинезима још увек није потписан, возови нису ни почели да се производе, тако да слика тих возова не може да постоји.
 
A ove ugovor nešto sprečava da prave svoje dilove?

Ja i dalje nisam video ugovor za 100 egipatskih Škoda Superb za policiju pa eto ..već se uveliko voze po gradu.
 
Нова станица Врбас није могла бити на глупљој локацији у сред њива, и није тачно да је нова станица ближа из центра града у односу на стару. Ови твоји скриншотови не знам шта су требали да покажу сем да не знаш где је центар града. И можда најбитнија ставка да се до старе станице из центра могло доћи пешке за неких 15 минута а сада на нову се пешке неће моћи никако. Градски превоз у Врбасу не постоји, дакле унапред ће свако ко буде користио железницу морати да користи и такси што одмах повећава цену комплетне услуге. Такође пружни прелаз у улици Рада Марјанца није укинут јер туда пролазе 3 колосека, за Сомбор, Житар силосе и Шећерану као и колосек за Витал.

А могли су пругу подићи на вијадукт близу старе станице и старом трасом изнад постојећих колосека уз пругу за Витал наставити старим правцем, и то уз много мање рушења него што је сад било. А да не причам да би у том случају имали 99% мање експропријација у Врбасу а то сигурно нису безначајни трошкови.
Локацију нове станице одредила је нова траса.
Не пише центра него географског центра,
наравно да знам где је центар Врбаса.
Ко је живео у самом центру Врбаса и користио железницу и до сада је углавном користио такси или долазио колима или бициклом јер ни стара станица није близу центра.
1800 метара колико има од зграде општине, парка и поште није за пешачење за свакога.
О источним деловима Врбаса да и не говоримо.
Иако је стара станица била на ободу места имала је много бољи приступ, што у случају нове за сада није случај, то је тачно, али ни изградња 1000 метара пешачко-бициклистичке стазе није атомска физика.
Пружни прелаз се односио на брзу пругу.
Нема довољно места да се пруга мањим вијадуктом који би почињао од старог моста и прелазио магистралу од магистрале до станице спусти до коте старе станице.
400-450 метара није довољно за савладавање разлике од 5 метара.
На ову варијанту вијадукта ишло се из још два разлога.
Први је то што се овако добија много већи радијус кривине а други што је планирано и да се испод вијадукта провуче и саобраћајница која би повезала западну и источну индустријску зону и изместила транзит из Данила Бојовића и атарски путеви.
Када се све сабере и одузме вијадукт јесте скупо решење али је и решење које одједном решава више проблема.
 
Poslednja izmena:
A ove ugovor nešto sprečava da prave svoje dilove?

Ja i dalje nisam video ugovor za 100 egipatskih Škoda Superb za policiju pa eto ..već se uveliko voze po gradu.

Мешаш бабе и жабе.

За разлику од аутомобила којих можеш имати стотине на лагеру и могу да ти их испоруче у року од одмах, возови се производе искључиво по наруџбини. Што је и логично, једна Шкода Суперб кошта 20 хиљада евра, док један Штадлер Кисс кошта 20 милиона евра.
 
Pa nisu babe i žabe...sve je to javna nabavka za nekoliko miliona koja treba da proðe neku proceduru. Ova nabavka je konkretno bila preko 5mil €... a svi znamo preko koga je išla.
 
Pa nisu babe i žabe...sve je to javna nabavka za nekoliko miliona koja treba da proðe neku proceduru. Ova nabavka je konkretno bila preko 5mil €... a svi znamo preko koga je išla.

Ова је преко 50 милиона евра. Како год, из поузданих извора ти кажем да још ниједан од 5 возова који су планирани, а за које још увек није потписан уговор, није почео да се производи.
 
Pogledajte prilog 178700
Ne znam odakle ova informacija ili slike ovom korisniku na Twitteru koji je čak relativno velik sa preko 100k pratilaca, ali evo da podelim, doduše apsolutno sam skeptičan i mislim da je izvukao neke random slike po random polu informacijama za vest.

Ovo na slici je Fuxing bullet train - 350km/h. Verovatno je uz text izabrao sliku koja mu se najvise svidela.
 
Моје неко виђење је да ако желе да праве нову пругу за Шид, боље да виде да одвајање крене још од Батајнице и да пруга прође између Војке и Крњешеваца, па између Попинаца и Голубинаца, и између Путинаца и Доњих Петроваца до Руме, да се заобиђу Пазове, а да се добију три нова стајачишта за побројана села. Стара пруга да остане за правац ка НС.
Nisu projektovali novu prugu, nego su peglali postojeću za veće brzine.
I uradili su odličan posao do sada. Tačno se vidi razlika u projektima koji se finansiraju iz pristupnih fondova i onih iz kredita autokratskih država. Jedno ide brzo, ali ne sagledava celokupnu sliku, drugo ide sporo i u detalje.
 
Ne bih rekao da projekti iz kredita prijateljskih drzava idu sporo. Imamo snimke ovde svako malo koji dokazuju suprotno i vozove koji su vec prevezli par miliona putnika.
 
Моје неко виђење је да ако желе да праве нову пругу за Шид, боље да виде да одвајање крене још од Батајнице и да пруга прође између Војке и Крњешеваца, па између Попинаца и Голубинаца, и између Путинаца и Доњих Петроваца до Руме, да се заобиђу Пазове, а да се добију три нова стајачишта за побројана села. Стара пруга да остане за правац ка НС.

Заборавио си да на прузи за 200 км/ч нема стајалишта.
 
Штета је нешто друго на железници у Србији. То што ви пишете је фантазирање.

Иначе, Вучић синоћ рече да радови на прузи Ниш - Димитровград крећу у наредних 7 дана. Међутим, неко му је изгледа погрешно рекао да је и то брза пруга, а не модернизација и електрификација постојеће пруге, пошто је кренуо да прича да ће се до Истанбула стизати за 7-8 сати и да је то део будуће брзе пруге Будимпешта - Београд - Софија - Истанбул.
 
Pogledajte prilog 178700
Ne znam odakle ova informacija ili slike ovom korisniku na Twitteru koji je čak relativno velik sa preko 100k pratilaca, ali evo da podelim, doduše apsolutno sam skeptičan i mislim da je izvukao neke random slike po random polu informacijama za vest.

Fotografija je samo ilustracija.
Ovaj Fuxing je proizveden i dizajniran u čast Azijskih igara koje su se odigrale u jednoj od pokrajina.
 
Najbolje bi bilo izgraditi potpuno novi ulazno/izlazni pravac iz Beograda ka Šapcu/Rumi. Predlog moj je: Novi Beograd-Tošin Bunar-Aerodrom-Dobanovci-Šimanovci-Buđanovci (trijangla). Od Buđanovaca jedan pravac ka Šapcu i Loznici, a drugi ka Rumi. S obziorom na gustinu naseljenosti glavni pravac prema Šidu bi trebao da ide preko Pazove, ali ne bih isklučio mogućnost da neki vozovi (putnički i teretni) bi mogli da idu novom prugom.
Za početak 120 km/h, elektrifikovana, ERTMS, jednokolosečna. Planirati dodavanje drugog koloseka u budućnosti.
Ovaj pravac nadovezati na potpuno modernizovanu prugu Ruma-Šabac-Zvornik za 120 km/h i elektrifikacijom.
Nova pruga bi zapravo bila glavna za Mačvu i BiH
Као Шапчанин велим да нама ни не треба директан, само добра веза у Руми јер дизелке после Руме иду преспоро. Такође овај "брзи" воз је апсолутно сулуд.
 
Vrh