Karlo del Ponte
Advanced
Pa već si ubacivao na silu gde ne treba/neopravdano, a preskočio gde treba.
1) Aerodrom, uspeo si da pogodiš pistu (skup komplikovan objekat tunel ispod piste), a da promašiš naselja. Ako za dodatne koloseke istočno od NBG već treba da se kopa tunel kroz lesnu zaravan, neka zdrava logika je ispod Nikole Dobrovića sa podzemnom stanicom Bežanija nadzemnom Kvantaš i po severnom obodu Surčina sa krakom prema aerodromu.. Napredna varijanta Zemun-Aerodrom sa severnim obilaskom piste je jeftinija, ali pokriva samo aerodrom i tu je dovoljan jedan kolosek (zbog velikog obilaženja nepraktična za drugo).
2) Usko grlo Novi Beograd - Rakovica. Jeftinije je napraviti novi most preko Save nego porušiti postojeći za novi četvorokolosečni. Na to treba dodati i troškove višegodišnjeg prekida saobraćaja. Za to vreme prazan železnički koridor od Starog železničkog mosta preko Sajma i Topčidera zvrji prazan, pri čemu je Sajam jedna od najjačih presedačkih tačaka u gradu, a dok bi stajalište na mostu iznad Sajma gušilo propusnu moć pruge.
3) Obrenovac vezuješ preko Rakovice sa prugama 80-100km/h dok prazna makiška dolina vrišti "pusta sam, a najkraći pravac, napravi prugu preko mene za 160km/h." Tu se vezuju Ada Ciganlija i Sajam, gde i dalje imamo dobre mogućnosti da u umerenom roku sa umerenim troškovima dovedemo železnicu. Ka Obrenovcu je potreban skup ali strateški objekat obaloutvrda. Južno imamo Kolubarsku dolinu kuda je lako dalje do Valjeva trasirati za 160km/h do Valjeva umesto barajevskih brda. Ali 40 minuta do Valjeva je vezani projekat pruga kroz Makiš, Železnička stanica Sajam, obaloutvrda, veća brzina sve do Valjeva, veći kapacitet za lazarevačke prigradske železnice.
4) Gročanski pravac je ekstremno brdovit za klasičnu železnicu. Obim transportne tražnje na tom pravcu ne pravda tunelske objekte ni podzemne stanice. Najpraktičnija moguća stvar za njih je laka železnica/ubrzani tramvaj, sa širenjem bulevara.
5) Na karti vidim proređene stanice na prugama. U opštinama Lazarevac, Barajevo, Sopot i Grocka mnoga mesta sa po 1000-3000 stanovnika imaju železničku stanicu i stajalište, sa očajnim javnim prevozom: ili retko, ili sa presedanjima, ili okolo naokolo po serpentinama. Red vožnje čak i proređen (recimo svakih dva sata) njima jako pomaže i menja način života tamo.
6) Daljom i daljom luksuznom divljom gradnjom pod nazivom "Beograd na vodi" sve je teže, komplikovanije i skuplje vratiti železnicu u centar grada. Ali tih 3,5km od Gazele do Pančevačkog mosta su takva zona atrakcije, da bi se Nemac pre ubio nego dozvolio da na takvom mestu nema S-Bahn sa podzemnom stanicom Trg republike.
