Šta je novo?

Železnice - infrastruktura

Ako pricamo za region Zajecar/Negotin/Kursumlija i slicno: ulaganja u dvo-kolosecnu prugu promasili bi trosak/doprinos-balans. A da imamo veci takt nego na 1-2h na jednokolosecnoj pruzi, gde ima i cargo-transport, zahteva dosta (cekanja suprotnog voza, sta preuzrokuje velik rizik kasnjenja...). Bolje na dva sata veci voz (nek bude 200-300 mesta), al zato brzi i vremenski tacniji. A sto se tice Beograda i aglomeracije, zar ova sva stajalista nisu dovoljno?
Pogledajte prilog 167355
ja nebi na silu ubacivao vise.
Pa već si ubacivao na silu gde ne treba/neopravdano, a preskočio gde treba.
1) Aerodrom, uspeo si da pogodiš pistu (skup komplikovan objekat tunel ispod piste), a da promašiš naselja. Ako za dodatne koloseke istočno od NBG već treba da se kopa tunel kroz lesnu zaravan, neka zdrava logika je ispod Nikole Dobrovića sa podzemnom stanicom Bežanija nadzemnom Kvantaš i po severnom obodu Surčina sa krakom prema aerodromu.. Napredna varijanta Zemun-Aerodrom sa severnim obilaskom piste je jeftinija, ali pokriva samo aerodrom i tu je dovoljan jedan kolosek (zbog velikog obilaženja nepraktična za drugo).
2) Usko grlo Novi Beograd - Rakovica. Jeftinije je napraviti novi most preko Save nego porušiti postojeći za novi četvorokolosečni. Na to treba dodati i troškove višegodišnjeg prekida saobraćaja. Za to vreme prazan železnički koridor od Starog železničkog mosta preko Sajma i Topčidera zvrji prazan, pri čemu je Sajam jedna od najjačih presedačkih tačaka u gradu, a dok bi stajalište na mostu iznad Sajma gušilo propusnu moć pruge.
3) Obrenovac vezuješ preko Rakovice sa prugama 80-100km/h dok prazna makiška dolina vrišti "pusta sam, a najkraći pravac, napravi prugu preko mene za 160km/h." Tu se vezuju Ada Ciganlija i Sajam, gde i dalje imamo dobre mogućnosti da u umerenom roku sa umerenim troškovima dovedemo železnicu. Ka Obrenovcu je potreban skup ali strateški objekat obaloutvrda. Južno imamo Kolubarsku dolinu kuda je lako dalje do Valjeva trasirati za 160km/h do Valjeva umesto barajevskih brda. Ali 40 minuta do Valjeva je vezani projekat pruga kroz Makiš, Železnička stanica Sajam, obaloutvrda, veća brzina sve do Valjeva, veći kapacitet za lazarevačke prigradske železnice.
4) Gročanski pravac je ekstremno brdovit za klasičnu železnicu. Obim transportne tražnje na tom pravcu ne pravda tunelske objekte ni podzemne stanice. Najpraktičnija moguća stvar za njih je laka železnica/ubrzani tramvaj, sa širenjem bulevara.
5) Na karti vidim proređene stanice na prugama. U opštinama Lazarevac, Barajevo, Sopot i Grocka mnoga mesta sa po 1000-3000 stanovnika imaju železničku stanicu i stajalište, sa očajnim javnim prevozom: ili retko, ili sa presedanjima, ili okolo naokolo po serpentinama. Red vožnje čak i proređen (recimo svakih dva sata) njima jako pomaže i menja način života tamo.
6) Daljom i daljom luksuznom divljom gradnjom pod nazivom "Beograd na vodi" sve je teže, komplikovanije i skuplje vratiti železnicu u centar grada. Ali tih 3,5km od Gazele do Pančevačkog mosta su takva zona atrakcije, da bi se Nemac pre ubio nego dozvolio da na takvom mestu nema S-Bahn sa podzemnom stanicom Trg republike.
 
Ima li kakvih novih informacija o Stadlerima koji su naručeni? Bila je priča da od avgusta treba da počnu dolaziti.
Da li je depo u Zemunu spreman za njih?
 
Ima li kakvih novih informacija o Stadlerima koji su naručeni? Bila je priča da od avgusta treba da počnu dolaziti.
Da li je depo u Zemunu spreman za njih?
Prva garnitura je skoro faktički završena, isporuka prve garniture je po rokovima 17.8.2023, ali je moguće da će doći u septembru jer se tad završavaju radovi na TPS Zemun
 
"ELP" je povukao Stadler Eurodual lokomotivu nazad za Nemačku.
Lokomotiva je pod osobljem "Kombinovanog Prevoz-a" odradila probu na relaciji Šid-Golubinci i nakon toga je odlučeno da se vrati kući, zašto pojma nemam.
Po svemu sudeći za sada lok neće videti Crnu Goru niti jug Srbije, ostaje da vidimo da neće možda to kasnije obaviti.
Neko moje mišljenje jeste da oni i nisu zainteresovani previše za tržište Istočno i Južno od Hrvatske, što je u neku ruku logično, ova lok bi se kod nas dobro pokazala za Brasku prugu.

Da ne bude da nema slika, Slovenci i Hrvati su je fotkali.

Foto: IGOR 2110
IMG_20230619_150931.jpg.51413312ec98350a9b55d3278e936513.jpg

IMG_20230619_154713.jpg.3581b60937e2d029fe863f43e7d766c7.jpg


Foto: Primož Florijancic

350312481_975842613607244_5809333986875058774_n.jpg.b03bb2ef9584544c907a10988db0dd11.jpg

350330445_775038374352550_1039895279758486254_n.jpg.1d10fbd32ceba0cd99fa3dcecb65a082.jpg

350494751_569746218638392_7123002752472198818_n.jpg.7930e63e3b50fb934e3bda834625d612.jpg


I u Šidu nazad ka kući.

Foto: Fran Šetka
360109385_9507536812654758_8579736279769686714_n.jpg
 
Po svemu sudeći za sada lok neće videti Crnu Goru niti jug Srbije, ostaje da vidimo da neće možda to kasnije obaviti.
Neko moje mišljenje jeste da oni i nisu zainteresovani previše za tržište Istočno i Južno od Hrvatske, što je u neku ruku logično, ova lok bi se kod nas dobro pokazala za Brasku prugu.
Rekao bih da postoje dva problema. Glavni problem je katastrofalna infrastruktura u Srbiji i nezainteresovanost kargo-prevoznikov za ovu lokomotivu. Cena zakupa je do 2.000 evra po danu, ali u Srbiji voze lokomotive koje vrede 40.000 evra. Crna Gora još nije otvorila tržište, a Monte Kargo očigledno nije zainteresovan za ovu lokomotivu.
 
Rekao bih da postoje dva problema. Glavni problem je katastrofalna infrastruktura u Srbiji i nezainteresovanost kargo-prevoznikov za ovu lokomotivu. Cena zakupa je do 2.000 evra po danu, ali u Srbiji voze lokomotive koje vrede 40.000 evra. Crna Gora još nije otvorila tržište, a Monte Kargo očigledno nije zainteresovan za ovu lokomotivu.
Koja to lokomotiva za vuču vozova u Srbiji vredi 20K evra a da je u saobraćaju?
 
Ľubomír Dlábik koji je Sales Account Manager u European Loc Pool AG je u intervjuu objavljenom na European Loc Pool rekao da ce nakon testova u Srbiji i Crnoj Gori lokomotiva ici nazad za Braunschweig u Nemackoj ("returning to the customer"), doduse on tu kaze krajem jula. U tom istom intervjuu je rekao da je najveci izazov stanje infrastrukture ali i da vec imaju potencijalne kupce. Ali jesu objavili da je gotovo sa testiranjem:

1689355827563.png


1689356002628.png


A evo i linka ka LinkedIn postu na kome je video test voznje (vrv u Sloveniji)

 
Pa već si ubacivao na silu gde ne treba/neopravdano, a preskočio gde treba.
1) Aerodrom, uspeo si da pogodiš pistu (skup komplikovan objekat tunel ispod piste), a da promašiš naselja. Ako za dodatne koloseke istočno od NBG već treba da se kopa tunel kroz lesnu zaravan, neka zdrava logika je ispod Nikole Dobrovića sa podzemnom stanicom Bežanija nadzemnom Kvantaš i po severnom obodu Surčina sa krakom prema aerodromu.. Napredna varijanta Zemun-Aerodrom sa severnim obilaskom piste je jeftinija, ali pokriva samo aerodrom i tu je dovoljan jedan kolosek (zbog velikog obilaženja nepraktična za drugo).
2) Usko grlo Novi Beograd - Rakovica. Jeftinije je napraviti novi most preko Save nego porušiti postojeći za novi četvorokolosečni. Na to treba dodati i troškove višegodišnjeg prekida saobraćaja. Za to vreme prazan železnički koridor od Starog železničkog mosta preko Sajma i Topčidera zvrji prazan, pri čemu je Sajam jedna od najjačih presedačkih tačaka u gradu, a dok bi stajalište na mostu iznad Sajma gušilo propusnu moć pruge.
3) Obrenovac vezuješ preko Rakovice sa prugama 80-100km/h dok prazna makiška dolina vrišti "pusta sam, a najkraći pravac, napravi prugu preko mene za 160km/h." Tu se vezuju Ada Ciganlija i Sajam, gde i dalje imamo dobre mogućnosti da u umerenom roku sa umerenim troškovima dovedemo železnicu. Ka Obrenovcu je potreban skup ali strateški objekat obaloutvrda. Južno imamo Kolubarsku dolinu kuda je lako dalje do Valjeva trasirati za 160km/h do Valjeva umesto barajevskih brda. Ali 40 minuta do Valjeva je vezani projekat pruga kroz Makiš, Železnička stanica Sajam, obaloutvrda, veća brzina sve do Valjeva, veći kapacitet za lazarevačke prigradske železnice.
4) Gročanski pravac je ekstremno brdovit za klasičnu železnicu. Obim transportne tražnje na tom pravcu ne pravda tunelske objekte ni podzemne stanice. Najpraktičnija moguća stvar za njih je laka železnica/ubrzani tramvaj, sa širenjem bulevara.
5) Na karti vidim proređene stanice na prugama. U opštinama Lazarevac, Barajevo, Sopot i Grocka mnoga mesta sa po 1000-3000 stanovnika imaju železničku stanicu i stajalište, sa očajnim javnim prevozom: ili retko, ili sa presedanjima, ili okolo naokolo po serpentinama. Red vožnje čak i proređen (recimo svakih dva sata) njima jako pomaže i menja način života tamo.
6) Daljom i daljom luksuznom divljom gradnjom pod nazivom "Beograd na vodi" sve je teže, komplikovanije i skuplje vratiti železnicu u centar grada. Ali tih 3,5km od Gazele do Pančevačkog mosta su takva zona atrakcije, da bi se Nemac pre ubio nego dozvolio da na takvom mestu nema S-Bahn sa podzemnom stanicom Trg republike.

@Karlo del Ponte

hvala na komentarima, evo i replika:
1. Nova "inserted-runway" na Aerodromu je dobrih 100-200m juznije od stare i buduce piste. To omogucava plitak/kratak (150m) iskop ispod buduce (stare) piste, kao ovde u Bazelu (https://goo.gl/maps/yLgid2yNE35sEfGHA), bez prekida vazdusnog saobracaja. Uz to su neuporedivo manji troskovi za taj mini-iskop od pravog tunela kod Bezanije. Ja bi tu liniju, kao sto se vidi na mapi, povuko kroz ravnicu do Dobanovca (bez spajanja sa cargo-obilaznicom, i zato i bez mosta preko auto-puta). Dobanovci imaju izlaz sa auto-puta, koji bi odlicno sluzio kao park-and-ride. Sa velikog parkinga Dobanovci bi se vozom stizalo za minut na aerodrom a za 15min na Vukov Spomenik.
2. Slazem se da kad tad ce trebati jos dva koloseka preko Save. I naravno da je pametnije napraviti jos jedan, po mogucnosti isti, most odma pored postojaceg. Isto tako ce trabati jos jedan tunel ka Rakovici. Stari most kod sajma moze posluziti za sam sajam (neke velike izlozbe, kao EXPO ili slicno, kojima je mesto u centru grada), gde bi se pustio privremeno (tokom izlozbe) u upotrebu, spajajuci Rakovicu-Sajam-NoviBG-Aerodrom. Van tih izlozba svidja mi se ideja, da pod mosta bude pokriven plocama, da bi se pokrile sine i otvorio za pesake i bicikliste, a metalna konstrukcija sa strane popuniti biljkama, napraviti zeleni most. Negde sam video tu ideju za zeleni most i bas je cool, bila bi cak nova atrakcija grada i sajma.
3. Pa jednostavno vidi sta postoji. Do Ostruznice ima vec pruga! A sad kod sajma kaciti prugu na prokop, neznam, previse je to.
4. Tu si u pravu, Ovo je skup poduhvat. Nije strasno i ako se nikad ne realizuje. Ali bar do Karaburme mora, cisto iz razloga kapaciteta u Centru (ne provlaciti svaki voz preko Pancevca). Ali lepo bi bilo, da i taj deo grada bude spojen zeleznicom.
5. Nisam bas za svaku stanicu/stajaliste detaljno razmisljao. U svakom slucaju treba kalkulirati isplatljivost svake stanice. Ali ne samo sa strane zeleznice, nego i sa strane vec u vozu sedeceg putnika. Znaci mozda sama zeleznica zaradi neki dinar vise, ako stane da pokupi dva putnika, ali zato 50 putnika u vozu, izgube svako po 2-3minuta. Sa strane drustvenih prihoda, to je veci gubitak.
 
Poslednja izmena:
@Karlo del Ponte evo komentar na tvoju tacku 6:
6) Daljom i daljom luksuznom divljom gradnjom pod nazivom "Beograd na vodi" sve je teže, komplikovanije i skuplje vratiti železnicu u centar grada. Ali tih 3,5km od Gazele do Pančevačkog mosta su takva zona atrakcije, da bi se Nemac pre ubio nego dozvolio da na takvom mestu nema S-Bahn sa podzemnom stanicom Trg republike.

=> Otiso je taj voz, cak i za Nemca. Od Gazele, preko Savskog Trga, dalje preko kruznog Parka, pa do Pancevca, preostaje opcija za tramvaj. Isto je moguc i tramvajski tunel od ekonomskog fakulteta, ispod Trga Republike do raskrsnice DespoteStefana/Dzordza Vasingtona. Mislim da bi ovaj tunel, od oko 1,2km duzine i dve podzemne stanice, vise znacio nego sadasnji metro-projekt (kad/ako bi se realizovao). Mada za nase uslove je i ovo vec granicni projekt, sto se tice kompleksnosti i finansiranja.
 
Eurodual je sjajna lokomotiva za naše uslove. Mi imamo velike uspone na skoro svim prugama južno od Save i Dunava, što za nju ne predstavlja problem. Uz Ralju se već penju vozovi od 2000t sa modernim tranzistorskim lokomotivama bez potiskivanja (po suvom vremenu).

Pruge ka lokacijama od industrijskog interesa kao što su Prahovo i Kragujevac, i prekogranične pruge ka Bosni, Bugarskoj i Rumuniji nam nisu elektrificirane, što joj takođe ne predstavlja problem. Za razliku od nekih lokomotiva sa 4 osovine koje imaju mali dizel agregat koji im omogućava da ulaze na industrijske koloseke, Eurodual može da trči po neelektrificiranim prugama sa nešto slabijim karakteristikama nego pri napajanju sa kontaktne mreže.

Jedini problemi za operatere na Balkanu jesu cena i uslovi održavanja, a remontni centar Štedlera u Zagrebu će definitivno zasladiti ponudu.
 
  • Sviđa mi se
Reagovanja: NSB
.Pruge ka lokacijama od industrijskog interesa kao što su Prahovo

U potpunosti se slažem.
Većina vozova iz Prahova i Bora prolazi često rutama koje uključuju nepektrificirane i elektrificirane pravce.
Iz Bora vozovi sa rudom saobraćaju nelektrificiranim pravcem do Požarevca, pa elektrificiranim pravcem do Lapova, pa od Lapova opet neelektrificiranom prugom do Kraljeva pa opet na elektrificiranu do Crnogorske granice.
Vozovi iz Prahova koji idu do Šapca idu neelektrificirano do Požarevca pa do Rume elektroficirano pa opet neelektrificirano.
Nabavkom ove lokomotive transport bi se ozbiljno ubrzao, nažalost teško da će to učiniti državni Kargo operater, nadam se da će privatni operateri uvideti ovo.
 
Na stanicama novi dizajn displeja, sad mnogo čitljiviji. Takođe je promenjen glas najave koji je mnogo prirodniji i prijatniji nego pre.

20230715_205414.jpg
20230715_204805.jpg

Dodatak, dnevni voz za Bar sa oko sat vremena kašnjenja
20230715_205850.jpg

Ovaj REx voza za NS je super popunjen, oko 95% mesta je zauzetno otprilike
 
Vidim da piše B 750, a i na razglasu već neko vreme čujem brzi umesto intersiti voz. Mogli bi sokolu da daju rang brzog, a tarifu nek usklade. Mnogo više smisla ima brzi nego intersiti. Ionako sada rang brzog voza imaju samo barski vozovi.
 
Pančevo Glavna je i nakon otvaranja pruge za Velike brzine ka Novom Sadu ostala frekventna, u ovoj stanici dosta privtanih operatera servisira lokomotive ili pak ih "parkira" do nekog narednog posla.
"Trnasagent", "SinhronRail" & "SrbijaKargo" imaju svoje vozove iz rafinerije, petrohemije i luke, kad na to dodamo i vozove sa Vršačke pruge dobijamo veliku količinu vozova, operateri poput "PIMK-a" i dalje redovno koriste prugu preko Orlovata te su prisutni ovde.
Sve je ufotkano za manje više 2h.:)

Vršački voz sa DMV 029/030 u stanici Pančevo Glavna.
711 029-030 (7).jpg


Pre toga na Pančevcu.
711 029-030 (4).jpg


Mašine 062-1548 & 040-1021 GFR-a/ERL-a odmaraju u stanici.
062 1548 (1).jpg

040-1021 (7).jpg

040-1021 (4).jpg

040-1021 (2).jpg


Vagoni autovoza sa Ford automobilima, ovo kroz Srbiju & Hrvatsku vuče "Kombinovani prevoz".
20230626_122459.jpg


SKG 644-017 odlazi u rafineriju po voz.
644-017 (5).jpg

644-017 (8).jpg


Pa eto ga opet...
644-017 (10).jpg

644-017 (14).jpg


Mala premijera, nove NIS-ove cisterne.
20230626_121739.jpg


PIMK tog dana sa tri mašine, ova 1141-378 sa vozom "Mars Logistics" (jedan ode lepših za fotkanje.)
1141-378 (2).jpg

1141-378 (4).jpg

1141-378 (8).jpg


Drugde dve na sporednom koloseku, to su 1141-379 & 1141-387.
1141-379 (4).jpg


PIMK ima i bivše lok od "Skinest Rail", razlikuju se od onih koje su već bile u floti po beloj štrafti na čelu kao i svetlijoj plavoj boji u gornjem delu, to možete videti ovde.
1141-387 (1).jpg


"Transagent" operator takođe u akciji, sa Mađaricom 641-218 koja je u vlasništvu "Šinvoz-a", baš su i oni tog dana bili oko nje nešto radili.
Tu je bio i "Goveče" 182-001
182-501 (1).jpg

182-501 (2).jpg


U tom trenutku su radili manevarske aktivnosti, Mađarica ostavlja 182 na drugom koloseku i odlazi za luku po voz.
641-218 (4).jpg

641-218 (6).jpg

641-218 (9).jpg


Ostade sam. :D
182-501 (5).jpg
 
Mala premijera, nove NIS-ove cisterne.
Pogledajte prilog 167625

Hvala na trudu!
Odlicne fotografije.

Raduje sto je stanica ziva.
Sigurno je da dobar deo saobracaja sada dolazi iz smera Subotica - Senta - Zrenjanin - Orlovat - Pancevo.
Odnosno iz smera Novi Sad - Orlovat - Pancevo.

Banatskoj pruzi je izradnja brze pruge Bg - NS - Su, osigurala buducnost.
Ovo je sada u punom smislu paralelni pravac severne deonice koridora 10. I pravac na koji ce se teretni saobracaj iz pravca Madjarske dominantno prebaciti cak i sa zavrsetkom izgradnje brze pruge.
Razlozi za preusmeravanje tereta su:
- znatno niza ,,naknada za koriscenje infrastrukture" (po osnovu ranga pruge i po osnovu elektrifikacije).
- podignute brzine za teret na 60 km/h sto je verovatno najekonomicnija brzina za postojece dizel lokomotive sa teretnom vucom.
- manji konflikti sa putnickim saobracajem na brzoj pruzi, iako je dvokolosecna pruga, zbog velike razlike u brzini vozova bi zahtevalo ucestalo zadrzavanje teretnih vozova u stanicama radi postizanja mimoilazenja putnickih vozova.
- prethodno ce dovesti do toga da ce vreme tranzita teretnih vozova biti priblizno isto.
- banatska pruga je potpuno ravna, sto omogucava maksimano iskoriscenje vucne snage lokomotive jer se izbegava problematican uspon do Cortanovaca.
- restrikcije i penali koje vaze sada, a neke ce sigurno i u buducnosti na brzoj pruzi.

Pitanje ako je poznat odgovor:
Ko je proizveo vagon cisternu za NIS?

Da li nesto od domace vagonogradnje (novogradnje) sada nesto radi i proizvodi vagone?

Bilo je nekog pominjanja Gose?
 
Poslednja izmena:
Vidim da piše B 750, a i na razglasu već neko vreme čujem brzi umesto intersiti voz. Mogli bi sokolu da daju rang brzog, a tarifu nek usklade. Mnogo više smisla ima brzi nego intersiti. Ionako sada rang brzog voza imaju samo barski vozovi.
Ne slažem se sa ovim jer je IC potpuno druga usluga od REx i B. Ovo na slici je REx voz ali je označen kao B (isti tarifni rang).
Takođe, ukoliko se IC prebaci u B to bi značilo da bi cena karte bila dosta manja što je totalno nerealno s obzirom da su i sadašnje cene izuzetno niske i ispod tržišnih. Srbija voz bi mogao da digne cene karte na BG-NS za 30% i imali bi isti broj putnika.
 
Koja to lokomotiva za vuču vozova u Srbiji vredi 20K evra a da je u saobraćaju?

40 k€! Svaka lošija 441 od SKG. Znamo kako se servisira in tako ide cena prema 0. A ostale slabije romunske realno ne vrede pet puta više, osim 461, gde cenu podižu dve dodatne osovine i veća opterećenja.
Tržišna vrednost lokomotive se utvrđuje prema:
Starost
Vizuelni izgled
Tehničko stanje
Pogon (dioda, tiristor, elektronika i koji mikroprocesor)
Oprema (sigurnosni uređaji, što ih je više, to više vrede)
U kojim zemljama može da vozi
Amortizacija
itd...
Realno, višesistemski Taurus 2005 godine, bez ETCS-a je procenjen na 2 miliona evra. U Austriji su lokomotive u kvaru stare oko 25 godina prodate za 80.000 evra. Ako hoće prevoznik 250.000 evra za lokomotivu, neka bude. Ni automobili se ne prodaju po realnim cenama.
 
Pitanje ako je poznat odgovor:
Ko je proizveo vagon cisternu za NIS?

Da li nesto od domace vagonogradnje (novogradnje) sada nesto radi i proizvodi vagone?

Bilo je nekog pominjanja Gose?

Hvala na lepim rečima.

NIS je nabavio 121 ovakvih cisterni, one su proizvedene od strane "Tatravagonke", ali u pogonu u Poprad-u, Slovačkoj.

"Tatravagonka" ima svoj pogon i ovde u Srbiji, bili su kupili fabriku "Bratstvo " u Subotici, za sada dobro rade.
Takođe od skora su i vlasnici Hrvatskog "Gredelja", prilično su se raširili.

Što se tiče ostale šinske industrije stanje je jako tanko i loše,, pogotovo u vagonogradnji.
"Fabrika Vagona Kraljevo" više ne postoji, a hale je zakupio "NELT", "Goša" čiji je vlasnik "Želvoz 026" ima svoje planove za plato kola, ali za sada slabo šta se dešava.
Imaju problema sa brojem radnika, zaostalom tehnologijom i ne mogu da se probiju na tržište, remontuju putničke vagone za sada najviše.
Skora je sa revizije izašla tura ŽPCG vagona, a pre toga i nešto za SV, koprcaju se da ne zamru opet.

Da ne bude prazna poruka, izgled i specifikacija novih vagona serije Sgnss-z iz Goše.
294276683_7645188318889158_2073546567636208643_n (1).jpg

294176013_7645189895555667_4212172090225078310_n.jpg

294123402_7645188592222464_1288547764669194125_n.jpg
 
Pa kada će biti tender za tih pet novih vozova za 200km/h? Ja se nadam će biti opet KISS. I šta bi sa mašinama za održavanje pruga, zar nije bio tender?
 
Pa kada će biti tender za tih pet novih vozova za 200km/h? Ja se nadam će biti opet KISS. I šta bi sa mašinama za održavanje pruga, zar nije bio tender?
Po svemu sudeći neće biti tender već će se nabavljati 5 garnitura iz Kine
 
"Tatravagonka" ima svoj pogon i ovde u Srbiji, bili su kupili fabriku "Bratstvo " u Subotici, za sada dobro rade.

мене чуди да су НИС-ови произведени у Словачкој, када се у Суботици раде Zans и Zacns цистерне. једино ако Суботица није имала капацитете, јер су већ распоређени за друге кориснике. иначе, у Суботици се праве и кола за превоз аутомобила, тако да би СВ могао да крене у процес набавке нових

I šta bi sa mašinama za održavanje pruga, zar nije bio tender?

то је питање за директора ИЖС

Po svemu sudeći neće biti tender već će se nabavljati 5 garnitura iz Kine

неће. директор СВ је најавио још Цмокића
 
Vrh