Šta je novo?
Od:
Filteri

Železnice - infrastruktura

Da li ima neko dokument u kom se nalaze pravila za davanje brojeva vozovima?
 
WLABmz je napisao(la):
Одрживо у Турској са 250 км/ч. Са све снајперистима који чувају даноноћно пругу.
Kliknite za proširenje...
Prednosti koje ima turska za ovu vrstu investicija u odnosu na Srbiju su:
- Zemlja je veća, distance su veće pa je brzinski efekat veći.
- Tamo gde grade pruge za velike brzine, manji od velikih gradova koje spajaju ima bar milion stanovnika.
- Veliki gradovi koje spajaju imaju bar nekakav masovni šinski prevoz (bar LRT sa kuplovanim tramvajima).
- Između gradova je polupustinja i pruga se oslanja na kamenitu podlogu. To je jako pogodno za gradnju.
- Veće serije nabavke vozova i delimična lokalizacija proizvodnje.
Posledično, ekonomska amortizacija (ukupna investicija podeljena na količinu prodatih proizvoda u periodu eksploatacije) je znatno niža, a amortizacija je 50%-75% svih troškova na železnici. U tim uslovima čak i skuplja tehnologija velikih brzina može da ponudi putnički kilometar jeftiniji od autobuskog.

Ali čak i u tim uslovima, smatram da Turska nije odabrala dobru strategiju. Do početka ulaganja u vozove velikih brzina imala je jako nerazvijenu mrežu pruga, gde je čak i Ankara-Istanbul bila delimično jednokolosečna. Tada je autobus to rastojanje prelazio za 5,5 sati, a voz sa 6,5 sati povukao 17% putnika. Tu je bilo malo više vozova, dok je na drugim prugama imala 1-2 para putničkih vozova dnevno. Preko Bosfora i preko jezera Van (jedina pruga za ogromni Iran) trajekti za po 5 vagona. Milionski gradovi Bursa i Antalija potpuno nepovezani na železničku mrežu. Neki logičan pravac je tada bio razvijati nacionalnu mrežu pruga sa brzinama 80-160km/h, tipa 120-160km/h za nove pruge, sa tek po nekim ulaganjem u velike brzine i to fazno. Ovako nakon dve decenije ulaganja nemamo ni "ćiru" za Bursu i Antaliju, niti pristojniju transtursku liniju Iran - Evropa. Pruge za brzine veće od 160km/h se generalno izbegavaju za prevoz robe, a često su nepodesne i za regionalne železnice.

Sa druge strane imamo Češku, Švajcarsku koje su vrlo ozbiljne ekonomije, a uopšte se ne utrkuju da grade za velike brzine, a koje bi više trebalo da nam budu primer.
 
Мењаш тему. Ја сам причао о цени карте, а ти причаш о стратегији развоја железнице. Нема везе са оним о чему смо писали .Свакако да је оно што си написао у последњој реченици тачно, али то нема никакве везе са чињеницом да ће цена карата за воз у Србији остати ниже или једнаке аутобуским.
 
I to će biti na silu, i na opet malom delu mreže. Za Beograd-Novi Sad se krenulo još sa Tadićem/Dinkićem da bi tek 2022 krenuo prvi voz. Za Suboticu će istorijski skoro, a sve ostalo za sada nema nikakvu garanciju početka rada.
 
Видећемо то за цене. И у бившој Југославији, кад је криза притисла, умела су лети спаваћа кола за море да буду скупља и од авиона. Кад не буду могле паре више да се сипају из буџета где треба - а то увек буде, пре или касније - и кад се буде очекивало од фирми попут Србија воза да - зараде, не бих рачунао на јефтин воз који иде 200 км на сат.

Добро је ово стављање наше железнице у контекст Турске, јер ми таман тако и радимо; штавише, поприлично верујем да је одлука о повећању брзине на 200 на сат донета по угледу на Уједињене Арапске Емирате и нову пругу Дубаи-Абу Даби.
 
Boki123 je napisao(la):
Da li ima neko dokument u kom se nalaze pravila za davanje brojeva vozovima?
Kliknite za proširenje...
Означавање возова за превоз путника из међународног саобраћаја

Возови за превоз путника из међународног саобраћаја означавају се бројевима од 000 до 13499, и то:
1) од 000 до 199 – дневни EuroCity (EC) возови;
2) од 200 до 299 – ноћни EuroNight (EN) и експресни возови;
3) од 300 до 499 – експресни и брзи возови;
4) од 500 до 999 – InterCity (IC) возови;
5) од 1000 до 1299 – сезонски експресни и брзи возови;
6) од 1300 до 1499 – аутовозови;
7) од 13000 до 13299 – агенцијски возови;
8) од 13300 до 13499 – прикључци агенцијских возова.
-----------------------------------------------------------------
Возови за превоз путника из унутрашњег саобраћаја означавају се бројевима од 500 до 9999 и то:
1) од 500 до 599 – InterCity (IC) возови;
2) од 600 до 999 – Inter Regio (IR) возови;
3) од 700 до 799 – Regio Express (REx) возови;
4) од 2000 до 6999 – Regio возови;
5) од 7000 до 9999 – градско-приградски возови.
 
@mvbg1

Баш сам кренуо да пишем. Ово мора да је неки новији правилник? Мада има неких одступања. Рецимо, локални погранични возови планирани у РВ 22/23 (иако је опстао само један пар ка Бугарској) сви имају број 7ххх и нису у овој листи.

Такође бих додао:

- код возова у унутрашњем саобраћају друга цифра означава број пруге;
- последња цифра означава генерални смер, непаран број југ или исток, паран број север или запад.
 
WLABmz je napisao(la):
@mvbg1

Баш сам кренуо да пишем. Ово мора да је неки новији правилник? Мада има неких одступања. Рецимо, локални погранични возови планирани у РВ 22/23 (иако је опстао само један пар ка Бугарској) сви имају број 7ххх и нису у овој листи.

Такође бих додао:

- код возова у унутрашњем саобраћају друга цифра означава број пруге;
- последња цифра означава генерални смер, непаран број југ или исток, паран број север или запад.
Kliknite za proširenje...
I to znam, ali šta kad dođe do preplitanja jednog polaska na više linija? Koje je tu pravilo? Recimo neka hipotetska linija Niš-Subotica
 
Boki123 je napisao(la):
I to znam, ali šta kad dođe do preplitanja jednog polaska na više linija? Koje je tu pravilo? Recimo neka hipotetska linija Niš-Subotica
Kliknite za proširenje...
U Poljskoj ide IC, REx, Regio pa Cargo u slucaju da je gužva na pruzi. Pretpostavljam da je tako i kod nas.
 
Boki123 je napisao(la):
To su prioriteti na osnovu ranga, pitam koji bi broj nosio voz Niš-Subotica (recimo nek je IC), 590 ili 540 npr
Kliknite za proširenje...

Један од та два. Мада има примера из Италије да се у тој ситуацији мења број, али код нас то није пракса. До душе, возови БГ-НС су већ дошли до 562/563, иако су 5 и 6 (друга цифра) бројеви неких других пруга. Зато се у неким другим земљама у тим ситуацијама прелази на 64х или на 154х (бројеви од 1500 до 1999 нису резервисани).
 
Није баш нека битна вест, али пошто је ово сваштара о железници поделићу информацију овде. Реновира се зграда железничке станице у Шапцу у изворном облику, срушене су две приземне дозидане просторије и замењена је столарија за сада.
 
Било је. А којим темпом ће их испоручивати није било.
 
WLABmz je napisao(la):
Један од та два. Мада има примера из Италије да се у тој ситуацији мења број, али код нас то није пракса. До душе, возови БГ-НС су већ дошли до 562/563, иако су 5 и 6 (друга цифра) бројеви неких других пруга. Зато се у неким другим земљама у тим ситуацијама прелази на 64х или на 154х (бројеви од 1500 до 1999 нису резервисани).
Kliknite za proširenje...
Sad sam gledao kako je u Švajcarskoj, njima jedna linija (recimo IC1) ima rezervisano 50 brojeva (npr 500-550 itd)
 
A šta je druga tema nego vozovi sa ovom stanicom. Za šta nam je onda? Za ukras? Naravno da smo imali ovde sistem razmatranja konstruktivnih predloga, ali do sada nismo dobili ništa pametno da su poslušali, čak i neke čisto organizacione prmene bez većih ulaganja. Recimo, određene promene u autobuskoj mreži i spajanje regionalnih vozova za prolazne kroz Prokop.

U stilu "Naduvani lik u liftu" "ovo nije moj sprat, ovo nije moja zgrada". Rekao bih da ovi koji odlučuju o Prokopu koriste malo teže droge.
 
Kad vec pricamo o prugama za 200, dodao bi da je u strategiji zeleznickog prevoza republike Srbije pravac Stara Pazova-Sid predvidjen i ucrtan da se uradi po uzoru na BG-NS kao brza pruga za 200 sa denivelisanim pruznim prelazima.
Izgradnjom NS-SU i BG-Nis, plus izgradnjom ovog treceg kraka ka hrvatskoj bismo imali ukupno 500 km potpuno denivelisanih brzih pruga u Srbiji i vecina koridora X bi bila znatno modernizovana.
 
Morate se prijaviti ili registrovati da odgovorite ovde.
Vrh