Šta je novo?

Železnice - infrastruktura

Neko moje misljenje za regionalne pruge jeste da se odrade na principu kao Subotica - Horgoš, donji stroj za 160 km/h i gornji za 120 km/h ako ima potrebe kasnije lakše se nadogradi na 160 km/h nego da se opet podiže pruga i zatvara zbog donjeg stroja.

A realnost je da se regioanlni pravci obnavljaju sa polovnim šinama, novim pragovim, novom zastornom prizmom i to je to, a o kvalitetu radova bolje da ne pričamo.
Polovne skretnice se ugrađuju, kada te "remonte" izvodi IŽS redovno preskaču da rade zavarivanje sastava iako je to nepravilno na betonskim pragovima, Nešto bolje izgledaju radovi kada izvodi ZGOP, al je opet bedak.

Da bi se odradila ova teška modernizacija koju predlažeš pravac mora da nađe bitnost koja je obično od međunarodnog značaja.
Za to se pravi radna grupa, osim što to iz vlasti najavljaju to se i ne dešava često, prugu od Horgoša je opalio šamar sreće, jer je alternativni pravac, a i postoji interes Mađara.
Tako nešto je nerealno za ostale pravce, možda postoji samo realna šansa za pravac ka Kosovu i to je to.

Uostalom, Zoranin plan za zatvaranje regionalnih pruga se ostvaruje, samo na još većem podmuklom nivou od prvobitnog, ka Merdaru više nema pruge, u Vojvodini otpisano dosta toga, ka Kostolcu otpisano, samo je Požarevac-Majdanpek preživeo i to zbog Kineza (opet šamar sreće).

Većina regionalnih pruga je već pogašeno, ono što će preživeti biće za teretni saobraćaj, putnički će biti samo na Koridoru i eventualno par magistrala, to je realnost.
Za neku promenu je bitno ne samo da vlast padne, već i da se promeni mentalitet razmišljanja, a to je jako teško kod nas (daj bože da grešim)..
 
Prokop večeras, posle desetak minuta je došao Barac na kolosek do, kada je krenuo da koči ceo Savski Venac je čuo koliko je škripalo, krivo mi je što nisam snimio, ali ne znam kako da opišem toliku buku. Antifoni ne bi pomogli koliko je škripalo.
IMG_6350.jpeg
 
Mislim da će biti sasvim normalno doći u BG iz Zagreba recimo, sačekati sat-dva i ući u drugi voz za Istanbul
Број таквих путника остаће на нивоу статистичке грешке. Свет се неће вратити у 1960, какве год агенде да се гурају. Не треба уопште да размишљамо "широко", него о својим потребама.
 
Реконструкција ових деоница пруге подразумева демонтажу постојећег колосека, и полагање половних колосека са половним шинама и бетонским праговима, кaо и уређење коловозне конструкције на путним прелазима.

Polovne šine? odakle skinute a da su ostale u dobrom stanju za ponovnu ugrandnju?


Da li je ZGOP sada potpuno nezavisna firma ili ima veze sa Infrom kao nekada sa JŽ?
 
Реконструкција ових деоница пруге подразумева демонтажу постојећег колосека, и полагање половних колосека са половним шинама и бетонским праговима, кaо и уређење коловозне конструкције на путним прелазима.

Polovne šine? odakle skinute a da su ostale u dobrom stanju za ponovnu ugrandnju?


Da li je ZGOP sada potpuno nezavisna firma ili ima veze sa Infrom kao nekada sa JŽ?

Skidaju ih često iz krivina sa Koridora, ne uzimaju se za regionalne pruge nove šine..

ZGOP je nezavisna firma sada.
 
Број таквих путника остаће на нивоу статистичке грешке. Свет се неће вратити у 1960, какве год агенде да се гурају. Не треба уопште да размишљамо "широко", него о својим потребама.
Mišljenja sam da će do određenog porasta ipak doći, ljudi već sad na zapadu putuju vozom preko velikih relacija iako je dosta lakše avionom (većinom zbog ekologije i komfora). Naravno neće biti putnika za direktne prolazne vozove, ali za presedanja će ih biti. Možda u jednom trenutku bude voz Istanbul-Beč ili tako neki fazon, ali do tad presedanje u Beogradu će biti najbolja opcija. To nama svakako odgovara jer će podstaći lokalni turizam i našu povezanost (kao AirSerbia što sad radi)
 
Ja ovo vidim kao jedno drvo gde je stablo (SU-NS-BG-NIS) za 200 koje ima grane (Krusevac, Sombor, Vranje, Dimitrovgrad) za 100-120-160.
I tako (na primer) neki voz krene iz Sombora obicnom prugom za 120, prikljuci se u Vrbasu na brzu prugu i vozi 200 do Nisa, i onda nastavlja obicnom prugom do Leskovca brzinom od 120 ili 160 koliko je vec predvidjeno.
I Nemačka i Francuska su u trenutku kada su krenule sa velikim brzinama imale dosta pruga za 140-160km/h. Mi smo u priču o velikim brzinama ušli sa srednjom tehničkom brzinom 60km/h za celu mrežu, srednju projektovanu brzinu 93km/h (čitaj srednja maksimalna brzina ako bi cela mreža pruga bila idealno održavana). Brzine 100-120km/h su bile samo na pojedinim deonicama, ne kao standard za neku celu prugu. A vezano za grananja, evo makar Valjevo-Novi Sad, makar dva para polazaka dnevno je moglo biti pušteno odmah. Takođe i Pančevo - Novi Sad, a očekivalo bi se i Požarevac - Novi Sad na sveže remontovanoj pruzi.
Apsolutno tacno u takvom sistemu ne moze vise da se vozna sredstva popravljaju po raznim supama (citaj depoima) tako sto neki majstor pred penziju sece usi i krpi dupe uz pomoc stapa i kanapa da bi odrzavao u zivotu lokomotivu ili garnituru.
Jednostavno ce se preci na odrzavanje iz 21og veka pa makar to radile strane firme, u nasem slucaju nazalost u TPS Zemun odrzavanje novih stadlera ce raditi madjari... jer nemamo dovoljno kvalifikovane radne snage za to.
Odnosno za sofisticiranu uslugu koja traži obučeno osoblje, mi uopšte nismo ulagali u ljude, kao i u mnogim drugim sektorima. To nije čak ni neki inovacioni kadar već reprodukcioni kadar, posao koji sa kvalitetnom obukom mogu da rade ljudi osrednje inteligencije. Ako osim progona inovaciono-stvaralačkog kadra, blokiramo razvoj čak i reproduktivnog kadra, a nismo ni šeici da prodajemo naftu, a plaćamo tuđinsku radnu snagu, koliko je to održiv sistem?
Број таквих путника остаће на нивоу статистичке грешке. Свет се неће вратити у 1960, какве год агенде да се гурају. Не треба уопште да размишљамо "широко", него о својим потребама.
Osim dnevnih vožnji vozom do maksimum 7 sati, veći broj putnika mogu povući i noćni vozovi na jednu noć do 14 sati maksimum. Recimo voz iz Beča u 18 za Istanbul u 10 ujutru bi trebalo da ima srednju brzinu 115km/h, ali teško da ćemo tako nešto videti bar 2 decenije. Dobar kroz Prokop prolazni noćni voz bi bio Beč-Sofija ili Beč-Skoplje, ali i od toga smo prilično daleko.
 
Koliko se u trenutnom stanju preseda u BGu, dosad uopste nisam cuo ikakva iskustva?
Realno bi vec sad moglo da se poradi na uspostavljanju nekakvog sistema gde se u aplikaciji ili na aparatima moze kupiti jedna karta za pravac npr Novi Sad-Uzice gde pokazuje koje su najbrze konekcije, najmanje cekanja itd. Pretpostavljam da trenutni red voznje ima nedostatke, a i ne znam ni koliko je prilagodjen presedanju.
Svakako mogu se putnici bar delimicno poceti uciti i navikavati na mogucnost presedanja vozom i u sadasnjem stanju zeleznice, a ne da cekamo da se osposobi brza pruga i napravi nadam se bolja mreza za koju godinu, da se tek tad krene sa razmisljanjem u tom pravcu.
 
Koliko se u trenutnom stanju preseda u BGu, dosad uopste nisam cuo ikakva iskustva?
Realno bi vec sad moglo da se poradi na uspostavljanju nekakvog sistema gde se u aplikaciji ili na aparatima moze kupiti jedna karta za pravac npr Novi Sad-Uzice gde pokazuje koje su najbrze konekcije, najmanje cekanja itd. Pretpostavljam da trenutni red voznje ima nedostatke, a i ne znam ni koliko je prilagodjen presedanju.
Svakako mogu se putnici bar delimicno poceti uciti i navikavati na mogucnost presedanja vozom i u sadasnjem stanju zeleznice, a ne da cekamo da se osposobi brza pruga i napravi nadam se bolja mreza za koju godinu, da se tek tad krene sa razmisljanjem u tom pravcu.
Red vožnje je izrađen tako da se nije razmišljalo o presedanjima. Međutim i pored toga ova funkcija mora da postoji.
 
Mislim da brzina od 200 se odnosi na naš deo kod njih će biti verovatno 160
Ništa neće biti od toga. Zidani Most - Dobova će biti samo 160, i to samo možda polovina cele trase. U Zasavju (Zidani Most - Ljubljana) nema prostora. Možda 120. Ni SŽ i HŽ nemaju para za takve vozove (Soko, Fuxin...). SŽ još treba da nađe nešto za Pendoline vozove. Imaju već 25 godina. Možda samo vagoni, a vagoni su međutim postali veoma skupi. U EU država ne sme da kupuje vozove. Ne znam šta razmišlja srpska politika, bez obaveza sa drugim državama? Mnogi drugi projekti u Sloveniji i Hrvatski imaju prednost. A to su projekti za luke Kopar i Rijeka. U Evropi se ne radi na isti način kao u Srbiji. Lokalni vozovi takođe moraju da saobraćaju, a ne samo 200 na sat.
 
 
Takođe i Pančevo - Novi Sad

ако малоумници спусте пероне на Вуку, Панчево - Нови Сад може да иде комотно на сат времена, са обавезним стајањем на Вуку. штавише, у неком лудом сценарију, и Ваљево - Нови Сад би могао да на сат времена, па би поласци између Београда и Новог Сада били на пола сата
 
Па, ако ћемо да маштамо, али ипак у смеру понуде добре услуге у складу са капацитетом пруга и транспортном тражњом, то би било:

Регио Панчево Војловица - Нови Сад на сат времена,
Регио Панчево Војловица - Ваљево на два сата,
Регио Панчево Војловица - Велика Плана на два сата

Интерсити Суботица - Нови Сад - Београд - Ниш на два сата.
Интерсити Сомбор - Нови Сад - Београд - Ваљево - Ужице на два сата.

Интервал Београд-Панчево и Београд - Нови Сад пола сата.
Интервал Београд-Ваљево и Београд-Велика Плана сат времена.

То је у стилу "Спаја три краја" услуга која не искључује неке додатне друге возове, а да буду доступна директно сва три крака свима директно. Рецимо, да смо одмах разматрали овај коцепт услуге, то би био додатан аргумент за брзину 160 као циљни стандард, како би имали већу серију возова за ту брзину, рачунајући да неће доста скпљи воз за 200 чак 80% времена проводити на пругама за брзине 80-120км/с, по негде 160.
 
Па, ако ћемо да маштамо, али ипак у смеру понуде добре услуге у складу са капацитетом пруга и транспортном тражњом, то би било:

треба да маштамо у домету реалних могућности. а са изузетком Сомбор - Ужице, све остало су реалне могућности када стигну додатне гарнитуре. за Сомбор - Ужице немамо ни довољно вагона, а ни дизел локомотива
 
Прво треба уградити АПБ на већини једноколосечних пруга. Без тога тешко да има било каквог поузданог извршења реда вожње са нивоом саобраћаја који предлажете. А на жалост, из последњих реконструкција и барске пруге и једноколосечних деоница на бившем Коридору 10 је очигледно да се то не ради и неће се радити. Дакле остаје нам супер-дупер пруга за 200 км/ч, а све остало мање више 19. век и после реконструкција.
 
Прво треба уградити АПБ на већини једноколосечних пруга. Без тога тешко да има било каквог поузданог извршења реда вожње са нивоом саобраћаја који предлажете. А на жалост, из последњих реконструкција и барске пруге и једноколосечних деоница на бившем Коридору 10 је очигледно да се то не ради и неће се радити. Дакле остаје нам супер-дупер пруга за 200 км/ч, а све остало мање више 19. век и после реконструкција.
Šta se ne radi?
 
Чему служи АПБ? И шта ће нам то дати?

Аутоматски пружни блок. Возови између две станице могу ићи одређеним безбедним размаком један иза другог, те се повећава пропусна моћ пруге. Код нас је на већини пруга међустанични размак (ако не и на свим у овом тренутку), што захтева да између две станице у једном тренутку може бити само један воз, те тек када тај један воз прође следећу станицу, онај иза њега се може пустити на тај међустанични одсек.
 
Прво треба уградити АПБ на већини једноколосечних пруга. Без тога тешко да има било каквог поузданог извршења реда вожње са нивоом саобраћаја који предлажете. А на жалост, из последњих реконструкција и барске пруге и једноколосечних деоница на бившем Коридору 10 је очигледно да се то не ради и неће се радити. Дакле остаје нам супер-дупер пруга за 200 км/ч, а све остало мање више 19. век и после реконструкција.

Pisao sam baš o tome, za većinu jednokolosečnih pruga, a pogotovu regionalnih nema nikakve modernizacije, već samo ojačavnje gornjeg stroja.
Na mnogim tim deonicama posle rekonstrukcija (pod uslovom da ih napredni nisu zatvorili) ostaje brzina od 65 km/h što nije i ne može biti konkurentno u putničkom saobraćaju, sve se svrsihrdno radi za teretni čisto da se kreće.

Pitanje je da li će Srbija imati putnički lokalni regionalni saobraćaj, preživeće Koridor i par magistrala i to je praktično to, putnički saobraćaj će na ostalim deonicama zamreti kada se ugase sela koja najviše koriste voz u ruralnim područjima, a pošto voz ne može brže da poveže veća mesta od drumskog saobraćaja jednostavno će morati da se ugasi...
Ako mi ne verujete, pogledajte šta se dešava sa već sada deonicama sa ojačanjim gornjim strojem, negde putnički više ne saobraća, negde saobraća 2put dnevno, to jednostavno nije ozbiljno....
 
Докле год власт буде касапула имовину и играла се либералне економије нема ништа од јачања железничког саобраћаја. Американизација значи јачање друмског саобраћаја и пуњење буџета од акциза. Железнички транспорт значи управо обрнуто улагање у сопствене производне капацитете и стимулација превоза из буџета.
 
Vrh