Železnice - infrastruktura

[nik23]

Mi prvo moramo da kupimo vozove za velike udaljenosti i dosta kapaciteta npr. Stadler Smile zbog unifikacije flote. 11 vagona dosta prostora za putnike i Vmax 250 sasvim dosta. Potom treba da se uvedu linije po uzoru na Švajcarsku Istok-Zapad( Dimitrovgrad-Užice ) i Sever-Jug ( Subotica-Niš(Preševo kada se završi pruga)) ovako jedna garnitura pokriva većinu države a ne sve da centralizujemo u Beograd. Naravno ovde mislim kada se sve rekonstrukcije završe pošto ništa od ovoga nema smisla ako vozu treba 12 sati po smeru. KISS i dalje može da pokriva pravac Beograd-Subotica i Beograd-Niš, ali ako želimo da se povežemo bez novih garnitura i linija koje idu Istok-Zapad i Sever-Jug bus prevoz će i dalje ostajati kao pogodniji ako treba da se preseda 3-4 puta i čekati po sat vremena na vezu da bi se došlo do destinacije.

 

[WLABmz]

Mi prvo moramo da kupimo vozove za velike udaljenosti i dosta kapaciteta npr. Stadler Smile zbog unifikacije flote. 11 vagona dosta prostora za putnike i Vmax 250 sasvim dosta. Potom treba da se uvedu linije po uzoru na Švajcarsku Istok-Zapad( Dimitrovgrad-Užice ) i Sever-Jug ( Subotica-Niš(Preševo kada se završi pruga)) ovako jedna garnitura pokriva većinu države a ne sve da centralizujemo u Beograd. Naravno ovde mislim kada se sve rekonstrukcije završe pošto ništa od ovoga nema smisla ako vozu treba 12 sati po smeru. KISS i dalje može da pokriva pravac Beograd-Subotica i Beograd-Niš, ali ako želimo da se povežemo bez novih garnitura i linija koje idu Istok-Zapad i Sever-Jug bus prevoz će i dalje ostajati kao pogodniji ako treba da se preseda 3-4 puta i čekati po sat vremena na vezu da bi se došlo do destinacije.

11 вагона за наше потребе је претеривање и бацање пара. Као што рекох, најефикасније је куповати локомотиве и вагоне и састављати дужину возова по потреби. Уосталом, у тој истој Швајцарској коју помињеш је највећи број даљинских возова у овом саставу.

Друго, куповина воза за 250 км/ч док су нам пруге за 200 км/ч је још веће бацање пара. Апсолутно непотребно.

Треће, темпо реконструкција је такав да када се заврши последња реконструкција, она прва пруга која је реконструисана ће бити у стању распада. Могао бих да потпишем да у следећих 20 година неће бити цео тзв. железнички Коридор 10 реконструисан у Србији, а под тим мислим оспособљен за брзине 160 до 200 км/ч на отвореној прузи. Да не причам да је одржавање код нас криминално. У тој Швајцарској коју помињеш тако нешто не постоји. Пруге се одржавају у савршеномс стању и веће реконструкције се одвијају под саобраћајем уз ситније измене тако да путника то минимално дотиче. Код нас затворе пругу 3-5 година и ником ништа. Иди на аутобус, ко те шљиви.

Четврто, на овом форуму изгледа постоји неки фетиш за транзитне путнике кроз Београд до те мере да испада као да нико не путује у Београд него сви транзитирају кроз њега, што наравно нема везе са реалношћу. Да, постоје одређени транзитни путници, али њих је занемарљиво у односу рецимо на Београд - Сомбор, Београд - Крагујевац, Београд - Крушевац, Београд - Шабац, а на свим тим релацијама и многим другим релацијама не постоје директни возови. Да, слажем се да треба да постоје и транзитни возови кроз Београд, али у овој ситуацији, када има много више приоритета које треба решити то је на самом дну лествице. Уосталом, погледајте нпр. Мађарску која тренутно има око 20 пута развијенији путнички железнички саобраћај него Србија. Код њих је број транзитних возова кроз Будимпешту занемарљив у односу на укупан број возова.

 

[nik23]

11 вагона за наше потребе је претеривање и бацање пара. Као што рекох, најефикасније је куповати локомотиве и вагоне и састављати дужину возова по потреби. Уосталом, у тој истој Швајцарској коју помињеш је највећи број даљинских возова у овом саставу. Друго, куповина воза за 250 км/ч док су нам пруге за 200 км/ч је још веће бацање пара. Апсолутно непотребно. Треће, темпо реконструкција је такав да када се заврши последња реконструкција, она прва пруга која је реконструисана ће бити у стању распада. Могао бих да потпишем да у следећих 20 година неће бити цео тзв. железнички Коридор 10 реконструисан у Србији, а под тим мислим оспособљен за брзине 160 до 200 км/ч на отвореној прузи. Да не причам да је одржавање код нас криминално. У тој Швајцарској коју помињеш тако нешто не постоји. Пруге се одржавају у савршеномс стању и веће реконструкције се одвијају под саобраћајем уз ситније измене тако да путника то минимално дотиче. Код нас затворе пругу 3-5 година и ником ништа. Иди на аутобус, ко те шљиви.

U tih 11 vagona stane 405 ljudi u konfiguraciji koju ima SBB koja glasi ovako (1st class 117 / 2nd class 288) dok naravno nama ne treba 117 sedišta u prvom razredu. Ako misliš da je to preterivanje samo pogledaj voz koji ide iz Novog Sada za Beograd i obrnuto kada nakače dva flirta i ljudi i dalje ne mogu da uđu, drugar je morao da pusti tri voza da bi mogao da uđe u neki drugi za prvi maj.
Takođe kod Stadlera može da se traži pri kupovini da svaki vagon između upravljačnica može da se otkači što znači da u satima kada je špic on ima 11 vagona a kada nema ima npr. 7.
250 km/h sam pomenuo zato što vozovi traju decenijama i ako jednom kupiš garnituru od 250, ti u budućnosti kada izgradiš novu infrastrukturu ti mozeš da koristiš istu a ne da kupuješ
u potpunosti novu garnituru, takođe ovakvi vozovi mogu da obavljaju i međunarodni saobraćaj npr. Beč.
Što se tiče koridora to će biti završeno u narednih 10 godina sigurno, Srbija će biti tranzitna zemlja što se tiče transporta robe iz Soluna u Evropu. I završetak koridora je prioritet ako želimo bilo kakvu šansu da spasimo Srbija Cargo (ne želim da mešam politiku ovde).
Što se tiče održavanja jedna je stvar kada ti moraš da zameniš samo gornji stroj, a druga kada moraš da zameniš i donji i gornji.
Kada se radi gornji samo se podiže stara pruga, nasipa nov tucanik i postavlja nova, kada se radi donji uklanja se stara pruga, pravi se nasip na kom će nova pruga stajati u skladu sa brzinom koja će biti na toj pruzi, nasipa kamen,pesak i sta već zavisi od terena. Tek posle toga se postavlja tucanik pa nova pruga ugrađuje ETCS što sve traje dosta dugo.
U Švajcarskoj postoje dve deonice pruge gde vozovi saobraćaju 200 km/h Zurich - Bern i u tunelu Gotard, većina njihovih pruga je 120km/h sto automatski znači lakše održavanje i duži vek trajanja i u skoro svim slučajevima radi se rekonstrukcija gornjeg stroja, u slučaju da se radi rekonstrukcija i donjeg, te rekonstrukcije se rade u avgustu kada se radi u tri smene sa ogromnom količinom radnika i autobusima koji menjaju voz.
U Švajcarskoj takođe dosta deonica je zapravo privatna svojina, neki operater koji prevozi putnike je takođe i vlasnik infrastrukture npr. The Rhatische Bahn.
Naravno Ja bih najviše voleo da sednem u voz i da se prevezem od neke tačke A do tačke B, ali dokle god je jedini operater u Srbiji Srbija Voz čisto sumnjam da ćemo mi imati regionalne pruge na nivou Švajcarske.

 

[WLABmz]

Što se tiče koridora to će biti završeno u narednih 10 godina sigurno, Srbija će biti tranzitna zemlja što se tiče transporta robe iz Soluna u Evropu.

Слушам ову причу већ 23 године. Погледај темпо радова на коридорској прузи Ниш - Брестовац и све ће ти бити јасно. Притом то је најобичнији ремонт једноколосечне пруге за 120 км/ч.

 

[nik23]

Слушам ову причу већ 23 године. Погледај темпо радова на коридорској прузи Ниш - Брестовац и све ће ти бити јасно. Притом то је најобичнији ремонт једноколосечне пруге за 120 км/ч.

Kao što sam gore već naveo ne želim da mešam politiku u ovu diskusiju.

 

[Прле]

То није могуће обзиром да политика гради пругепо Србији

 

[Jelancha]

Kao što sam gore već naveo ne želim da mešam politiku u ovu diskusiju.

Ako ne mešaš politiku u diskusiju onda nema ništa od svega.
Danas sve polazi od politike, jer ljudi na vodećim pozicijama odlučuju o sudbini svih železničkih projekata i uopšteno same železnice...

------------------------------------------------------------

"Srbija Voz" je mrdnuo sa mrtve tačke na pruzi Zaječar-Prahovo, ali poprilično "skandalozno".
Da vas obavestim pre svega da je remont Zaječar-Trnavac krenuo, pošto nije kompletan zatvor pojedini vozovi će moći i dalje da prolaze..

E sada doktori iz SV-a su ovog dana ovako organizovali saobraćaj (što ne znači da će i sutra ovako biti):

1) Prvi par vozova su totalno otkazali
2) Drugi par saobraća samo Trnavac-Negotin-Trnavac, bez organizovanog prevoza Trnavac-Zaječar.
3) Treći par saobraća gotovo normalno, ali izostaje Prahovo Pristanište-Negotin.

Da ne bih ispao 100%centni pljuvač, SV-u nudim potpuno "free" moj zasebnu infrastrukturni kapacitet mozga u rešenju ove zavrzlame.

Umesto svega, neka sva 3 para voza rade relaciju Trnavac-(Negotin)-Prahovo.
Zamenski autobusi neka saobraćaju za sva 3 voza između Zaječara i Trnavca.
Nakon dolaska putničkog voza iz Prahova 2775, neka produži direktno do Zaječara (kada je pruga van zatvora) i tamo nek se namiri/očisti, nakon toga neka se na zasebnoj trasi vrati do Trnavca i tu sačeka jutarnji polazak.

Ako za ovo ili pak nešto slično nisu sposobni, jednostavno Srbija Voz treba najuriti iz Istočne Srbije.
Raspisati za Istočnu Srbiju tender za zasebnu koncesiju koju će finansirati država i opštine, postaviti niz pravila i odredba, pa molim lepo, neka se radi ljudski.
Toliko od mene

 

[WLABmz]

Kao što sam gore već naveo ne želim da mešam politiku u ovu diskusiju.

Није политика већ чињенично стање. Не постоји политичка опција не у Србији, него у целој Европи која би могла да изгради целокупни железнички Коридор Х за 160-200 км/ч кроз Србију за 10 година. Милион разлога постоји, од процедура, финансирања, начина извођења радова, броја расположивих радника итд. Једноставно живимо у таквом добу.

 

[SunnyBoy]

U Švajcarskoj postoje dve deonice pruge gde vozovi saobraćaju 200 km/h Zurich - Bern i u tunelu Gotard, većina njihovih pruga je 120km/h sto automatski znači lakše održavanje i duži vek trajanja i u skoro svim slučajevima radi se rekonstrukcija gornjeg stroja, u slučaju da se radi rekonstrukcija i donjeg, te rekonstrukcije se rade u avgustu kada se radi u tri smene sa ogromnom količinom radnika i autobusima koji menjaju voz.

Ovo mogu da potvrdim - vozovi se ne otkazuju, vec se organizuje autobuski prevoz na delu gde je prevoz u prekidu. Ne samo kad se rade rekonstrukcije, vec i kad postoje neki kvarovi na pruzi. Ne cekaju putnici satima u vozu, vec autobusi skoro momentalno dolaze (pola sata cca, koliko treba da se lokanom prevozniku javi da posalje autobuse i da autobusi stignu), i odrzavaju redovan prevoz dok se kvar ne otkloni.

 

[Jelancha]

Večeras je na Investicionu Opravku upućena iz Zaječara 661-112.

Neka joj je sa srećom..

 

[mvbg1]

Večeras je na Investicionu Opravku upućena iz Zaječara 661-112.

Neka joj je sa srećom..

Gde?

 

[stex_pb]

Ima li nekih planova za 461 ili će Barac zaovek vući dve lokomotive ?

 

[WLABmz]

Ima li nekih planova za 461 ili će Barac zaovek vući dve lokomotive ?

Барац вуку две локомотиве због учесталих дефеката, те како би у случају дефекта једне, друга наставила вучу. Нема везе са 461. Дешавало се да иду 461+441 на Барцу. Довољно говори о расулу у Србија возу...

 

[Student]

Rebublička komisija usvojila je zahtev za zaštitu prava i delimično poništila tender za remont 3 DMV serije 711 koji je dodeljen smederevskom Želvozu. Detaljnije informacije od gore napisanih nažalost ne znam.

 

[nik23]

Budućnost cargo transporta na železnici.
Preuzeto sa Railcolor instagram profila.

 

[tragac]

Rebublička komisija usvojila je zahtev za zaštitu prava i delimično poništila tender za remont 3 DMV serije 711 koji je dodeljen smederevskom Želvozu. Detaljnije informacije od gore napisanih nažalost ne znam.

da li se išta unapredjuje, npr snaga?

 

[Jelancha]

Rebublička komisija usvojila je zahtev za zaštitu prava i delimično poništila tender za remont 3 DMV serije 711 koji je dodeljen smederevskom Želvozu. Detaljnije informacije od gore napisanih nažalost ne znam.

Zato što je postalo previše očigledno, Želvoz dobija svaki remont kod državnih preduzeća, a da pritom ni nema kapacitete za tako nešto, nadam se da će posao da ode u "prave ruke".

da li se išta unapredjuje, npr snaga?

U prvobitnom tenderu zahtevano je par modifikacija.
Ispraviće reflektor, koji je katastrofa odrađen na ovom motornom vozu, takođe i sistem za hlađenje koji je proizvođač loše rešio i koji pri redovnoj eksploataciji izaziva dosta muka..
Nisam siguran, ali ako me sećanje dobro služi ništa oko motora se ne radi.

Gde?

Mađarski remonter je dobio posao, pa bi logično trebala ići tamo, jedino ako nisu iznajmili halu u Srbiji pošto u poslednje vreme zna da bude slučaj to..

 

[stex_pb]

Барац вуку две локомотиве због учесталих дефеката, те како би у случају дефекта једне, друга наставила вучу. Нема везе са 461. Дешавало се да иду 461+441 на Барцу. Довољно говори о расулу у Србија возу...

Zar nismo pričali ovde da su kvarovi učestali većinom zbog toga što 441 radi na velikoj struji zbog veličine kompozicije i same starosti mašine i da zato pregreva otpornike ?

 

[WLABmz]

Могуће, али и кад иде 461, опет иду две локомотиве, јер је таква наредба. Уосталом, Србија воз има неке 461 које изнајмљује приватницима, тако није да их недостаје...

 

[WLABmz]

Budućnost cargo transporta na železnici.
Preuzeto sa Railcolor instagram profila.

Питање је колико ће се ово имплементирати, тј. вероватно ће осим неких локалних примена пропасти, као и сваки покушај модернизације квачила у европским земљама са нормалним колосеком. Квачила у земљама нормалног колосека у Европи су и даље ручна, тј. технологија 19. века, јер је сваки покушај увођења новог типа квачила пропао. Ваљда због такве масовне распрострањености ручних квачила, замена на нов систем би била јако скупа и захтевна. За разлику од тога, у бившим СССР земљама и делимично у Турској се користе полуаутоматска СА3 квачила, која су много једноставнија за употребу (аутоматско закачињање, полуаутоматско откачињање) и имају много већу носивост од ручних квачила, што дозвољава много веће масе тј. дужине теретних возова него другим европским земљама.

 

[Karlo del Ponte]

У Европи. У Србији је воз 160-200 км/ч јефтинији или једнак цени аутобуске карте (БГ-НС) и мислим да ће тако и остати.

Rezultat preko decenije naprednih reformi je manje robe na železnici, znatno manje putnika, znatno manje železničkih inženjera i tehničara, znatno manji raspoloživi vozni park, ogromna imobilizacija novog dela voznog parka, antirekordi vezano za duge prekide saobraćaja kada su aktuelni vandredni događaji ili radovi. Iz svega toga štrči patrljak od oko 80 kilometara mreže sa 120-200km/h, koji se održava kao pokazni čak i na račun sakaćenja na već sakatim uslugama i uslovima na drugim prugama. 200km/h se održava sa na silu kupljenim posledično najskupljim vozovima te kategorije u Evropi. I u tim uslovima da cena karte za 200km/h da bude jeftinija od autobusa da bude dugoročno održivo? I to za dosta veću mrežu tipa celi koridor 10? Malo prekjuče.

Уосталом, неупоредиво је. Аутобус је у Европи настао као low cost алтернатива возу, али и даље није ни приближно масован као железнички превоз. Чак су се појавили и low cost возови. Код нас се аутобуски саобраћај развио развијањем путне мреже и пропадањем железнице и увек је био скупљи од воза.

Maltene svaka država Evrope ima neku svoju priču, i neke svoje državne železnice koje su država u državi. Prvo su mnoge države zakonom ograničile dugolinijski drumski prevoz, pa i to malo privatnih železničkih kompanija se teško probija kroz monopolizovanu birokratiju. Ti monopoli nisu doveli do dominacije železnice (osim nekih izuzetaka tipa prigradske železnice na nekim pravcima), već otišle na ruku automobilskoj industriji i avioprevoznicima. Železnica je tek oko 10% prevoza putnika u EU (prosek).

Mi smo potpuno pogrešno postavili ciljne standarde, iz pomodarstva prema maksimilističkoj usluzi (autoput, "brza pruga", metro), što je vrlo važan razlog zašto nam je suštinski deo sistema raspad.

 

[outsider]

Mi smo potpuno pogrešno postavili ciljne standarde, iz pomodarstva prema maksimilističkoj usluzi (autoput, "brza pruga", metro), što je vrlo važan razlog zašto nam je suštinski deo sistema raspad.

Ali sve drugo ima nikakav PR.

 

[nik23]

Питање је колико ће се ово имплементирати, тј. вероватно ће осим неких локалних примена пропасти, као и сваки покушај модернизације квачила у европским земљама са нормалним колосеком. Квачила у земљама нормалног колосека у Европи су и даље ручна, тј. технологија 19. века, јер је сваки покушај увођења новог типа квачила пропао. Ваљда због такве масовне распрострањености ручних квачила, замена на нов систем би била јако скупа и захтевна. За разлику од тога, у бившим СССР земљама и делимично у Турској се користе полуаутоматска СА3 квачила, која су много једноставнија за употребу (аутоматско закачињање, полуаутоматско откачињање) и имају много већу носивост од ручних квачила, што дозвољава много веће масе тј. дужине теретних возова него другим европским земљама.

DAC je deo puta ka automatizaciji železnice kao i sastavni deo ETCS lvl3.
2030. je krajnji rok za opremanje svih vozova DAC lvl 4 sistemom.
DAC projekat finansiraju najveći cargo prevoznici u Evropi (DB AG, Rail Cargo Group, DB Cargo, SBB Cargo) i EU.

Ispod je par članaka vezanih za DAC i koliko će koštati, kada je krajnji rok za uvođenje i pojašnjenje šta je DAC i njegovih nivoa (članak 2).
Sve ovo što sam napisao iznad su neke osnovne informacije iz ovih članaka.

https://rail-research.europa.eu/wp-content/uploads/2021/04/DAC-Factsheet_EN.pdf

Part I: What is Digital Automatic Coupling and what are its levels?

The Digital Automatic Coupler is a milestone in making rail freight in Europe more competitive: it makes coupling not only easier and safer, but also more efficient.We have answered the most important questions about the DAC in the first part of our series.

blog.railcargo.com

Digital Automatic Coupling (DAC) - Railway vehicles and components :: Trackopedia

www.trackopedia.com

Revolution in freight transport: We are part of the DAC4EU consortium to test out Digital Automatic Coupling (DAC)

A pioneering innovation is in the pipeline with Digital Automatic Coupling (DAC). This new technology lays the foundation for the automation and digitalisation of rail freight transport in Europe and represents a significant step towards increasing its attractiveness and productivity. The...

blog.railcargo.com

 

[WLABmz]

2030. je krajnji rok za opremanje svih vozova DAC lvl 4 sistemom.

Аjд' да видимо и то чудо. Свих возова тешко - можда буде свих возова који саобраћају на пругама са ЕТCS lvl3. Ово би свакако била највећа револуција у транспорту терета железницом у тзв. западној Европи од 19. века. Већ сам написао зашто - милион пута покушавано у разним добима 20. и 21. века, никад остварено.

 

[WLABmz]

I u tim uslovima da cena karte za 200km/h da bude jeftinija od autobusa da bude dugoročno održivo? I to za dosta veću mrežu tipa celi koridor 10? Malo prekjuče.

Одрживо у Турској са 250 км/ч. Са све снајперистима који чувају даноноћно пругу.