Šta je novo?

Železnice - infrastruktura

Овако подвожњак стоји тачно годину дана након што је завршен и од када редовно возови иду преко њега, наравно никог па и више од годину дана није брига да подвожњак пусте, већ и ова блатњава импровизација је од стране грађана који су растурили гомиле земље да би могли да пролазе.
Такође се нашла разна олош да га уништи најбеднијим жврљотинама, барем да су уложили мало већи труд.

друга.png
прва.png

Изгледа да су кренули радови и на главном подвожњаку у граду,
Untitled.jpg
 
Ja sad već ustaljeno uzimam od Bataje do NS 486 rsd povratna, kupljena online... Naravno da bi uticalo i proredilo moje odlaske (koji su prevashodno zabave radi) do NS da moram da plaćam te neke duplo skuplje iznose koje pominjete...

Nema svako isti motiv dolaska, pa mu nije ni poređenje samo koliko košta autobus, nego hoću li uopšte krenuti na put.

@Boki123

Spiminjao si da tokom aprila treba da zatvore onaj glavni hol, zbog rekonstrukcije ali kako juče stoje stvari, nisu još završili onaj drugi deo gde se ulazi u pothodnik, tako da se i dalje na stanici sve odvija kao i do sada... Mada su radovi u pothodniku pri kraju...
 
Evo stanje u pothodniku u NS, ostalo je još da se postave kamere i one rampe za invalide...

Impresivno izgleda, nisam upamtio kako je ranije bilo, pa ne mogu da uporedim šta je tačno dodato, ali liftovi su novi, a verovatno i ovaj mermer okolo njih, dok je mermer po zidovima od ranije... Izgleda jako, jako impozantno...

20230418_220446.jpg

20230418_220505.jpg

20230418_220514.jpg

20230418_220520.jpg
20230418_220531.jpg
20230418_220602.jpg
20230418_220635.jpg
InShot_20230419_153014681.jpg
20230418_220707.jpg
20230418_220724.jpg
20230418_220743.jpg
20230418_220934.jpg
20230418_220805.jpg
 
^Na ovoj pretposlednjoj slici, tu će verovanto biti prodaja karata kad se premeste u taj deo, a ova iznad je verovatno novi mermer oko liftova...

I još jedan post sam odvojio, jer je tematski različit, a to je sama stanična zgrada u NS koju polako takođe privode kraju, a deo je već u funkciji.

Ja nemam baš drugare u železnici kao Jelancha da me vode tamo, vamo, ali se snalazim ☺️

InShot_20230418_224105703.jpg


Malo na kvarno, ulazim bez pitanja... ☺️

20230418_221626.jpg
20230418_221635.jpg
20230418_221645.jpg
20230418_221655.jpg
20230418_221703.jpg
20230418_221718.jpg
20230418_221737.jpg
20230418_221751.jpg
20230418_221912.jpg
20230418_221938.jpg

20230418_222027.jpg


Biće to sasvim pristojni uslovi rada jednom kad je završe i kad se sve službe ponovo usele...
 
Kako se masinovodje blagovremeno obavestavaju da je pruga dalje neprohodna? Evo taj primer, onaj od pre dva dana u Jablanici na Zlatiboru, ili pre nekog vremena kada je zbog vetra pala ograda sa nadvoznjaka na pruzi za Novi Sad. Da li neko ide prugom i proverava stanje ili kako?
Ophodari, više o njima u snimku gore.
Na pruzi BGD-NS ugradjen je ETCS lvl2 koji radi pomoću radio signala i signala pored pruge koji služe kao pomoćni sistem u slučaju pada ETCS. U Italiji ETCS lvl2 nema pomoćni sistem u slučaju kvara ETCS tako da vozovi u slučaju kvara smanjuju brzinu dosta.
Mislim da kod nas bez ETCS bilo kakvog nivoa maksimalna dozvoljena brzina je 120km/h, ali mislim da grešim. Nek me neko ispravi ako grešim.
E sad ETCS služi da bi mašinovodja znao šta se desava na sledećem signalu (ETCS lvl1), ETCS lvl 2 daje mašinovodji sve signale na displeju u narednih desetak kilometara(zavisi od Vmax, ako se voz kreće 200 kmh, ETCS obično prikazuje od 4 do 5 kilometara ispred voza. Ako se voz kreće brže ETCS prikazuje signale na sve većoj udaljenosti). U prilogu izgled ETCS Ekrana u upravljačnici.
Kada je ograda pala na prugu ona je pala na naponsku mrežu koja je automatski prekinula napon na tom delu i dispečerski centar je bio obavešten, pošto dispečerski centar kontroliše saobraćaj na otvorenoj pruzi, da se ovaj dogadjaj desio u stanici otpravnik vozova bio dobio obaveštenje kvar na mreži u tom i tom delu na tom i tom koloseku.
 

Prilozi

  • 15fa0692394528_ihnegkpoqfljm.jpeg
    15fa0692394528_ihnegkpoqfljm.jpeg
    108,7 KB · Pregleda: 154
@Boki123

Spiminjao si da tokom aprila treba da zatvore onaj glavni hol, zbog rekonstrukcije ali kako juče stoje stvari, nisu još završili onaj drugi deo gde se ulazi u pothodnik, tako da se i dalje na stanici sve odvija kao i do sada... Mada su radovi u pothodniku pri kraju...
U novinama su preneli izjavu šefa stanice koji je tako rekao. Vrv se odužilo sa pothodnikom
 
Ophodari, više o njima u snimku gore.
Na pruzi BGD-NS ugradjen je ETCS lvl2 koji radi pomoću radio signala i signala pored pruge koji služe kao pomoćni sistem u slučaju pada ETCS. U Italiji ETCS lvl2 nema pomoćni sistem u slučaju kvara ETCS tako da vozovi u slučaju kvara smanjuju brzinu dosta.
Mislim da kod nas bez ETCS bilo kakvog nivoa maksimalna dozvoljena brzina je 120km/h, ali mislim da grešim. Nek me neko ispravi ako grešim.
E sad ETCS služi da bi mašinovodja znao šta se desava na sledećem signalu (ETCS lvl1), ETCS lvl 2 daje mašinovodji sve signale na displeju u narednih desetak kilometara(zavisi od Vmax, ako se voz kreće 200 kmh, ETCS obično prikazuje od 4 do 5 kilometara ispred voza. Ako se voz kreće brže ETCS prikazuje signale na sve većoj udaljenosti). U prilogu izgled ETCS Ekrana u upravljačnici.
Kada je ograda pala na prugu ona je pala na naponsku mrežu koja je automatski prekinula napon na tom delu i dispečerski centar je bio obavešten, pošto dispečerski centar kontroliše saobraćaj na otvorenoj pruzi, da se ovaj dogadjaj desio u stanici otpravnik vozova bio dobio obaveštenje kvar na mreži u tom i tom delu na tom i tom koloseku.
Odavno postoje sistemi koji prate integritet koloseka u realnom vremenu. Emituju modulisani elektro signal.
I kod nas postoji neki Simens već 50 godina. Kako to radi u praksi, kako je vezano za APB, gde je sve montirano i da li uopšte radi, nemam pojma.
 
Odavno postoje sistemi koji prate integritet koloseka u realnom vremenu. Emituju modulisani elektro signal.
I kod nas postoji neki Simens već 50 godina. Kako to radi u praksi, kako je vezano za APB, gde je sve montirano i da li uopšte radi, nemam pojma.
Zavisi koji sistem osiguranja se koristi. Na prugama na kojima se koriste šinska kola, šine služe kao provodnici za signal od 83 1/3 Hz na osnovu kog znaš da li je blok zauzet ili je jedna od šina polomljena.

Međutim, to nije jedini način da se radi osiguranje. Imaš i brojače osovina, koji broje koliko osovina je ušlo u blok, i pokažu da je blok prazan ako na drugom kraju prođe isti broj osovina. Znači sa njima ne možeš da znaš da li postoji lom šine.

Ali svakako šinska kola za osiguranje nisu namenjena za monitoring stanja šina, već se radi ultrazvučno snimanje sa ispitnih kola i detaljno ispitivanje ručnim instrumentima na sumnjivim mestima.
 
@Jelancha
Kod Paraćina je jedini železnički tunel na pruzi ka Popovcu.
Ovo je verovatno Đunis.
Sve u svemu, rešeno, idu vozovi.


Ali svakako šinska kola za osiguranje...
Hvala, da, da, tako se kaže, nikako da se setim.
Kako beše, ona su vezana na APB i ako nije vraćen signal zatvaraju blok?
 
Poslednja izmena:
Zavisi koji sistem osiguranja se koristi. Na prugama na kojima se koriste šinska kola, šine služe kao provodnici za signal od 83 1/3 Hz na osnovu kog znaš da li je blok zauzet ili je jedna od šina polomljena.

Međutim, to nije jedini način da se radi osiguranje. Imaš i brojače osovina, koji broje koliko osovina je ušlo u blok, i pokažu da je blok prazan ako na drugom kraju prođe isti broj osovina. Znači sa njima ne možeš da znaš da li postoji lom šine.

Ali svakako šinska kola za osiguranje nisu namenjena za monitoring stanja šina, već se radi ultrazvučno snimanje sa ispitnih kola i detaljno ispitivanje ručnim instrumentima na sumnjivim mestima.
Znači da ovakav sistem ne može identifikovati ni recimo odron.
 
Znači da ovakav sistem ne može identifikovati ni recimo odron.
Ne ako ne pokida bar jednu šinu.
Princip je da šina provodi tu slabu struju, odnosno taj signal.
Stvarno sam zaboravio tačan princip, ali valjda točkovi vagona zatvaraju eletrično kolo. Tako se vidi da li su cele šine i da li je zauzet blok.
Patent je još od pre 90 godina.
 
@Jelancha
Kod Paraćina je jedini železnički tunel na pruzi ka Popovcu.
Ovo je verovatno Đunis.
Sve u svemu, rešeno, idu vozovi.



Hvala, da, da, tako se kaže, nikako da se setim.
Kako beše, ona su vezana na APB i ako nije vraćen signal zatvaraju blok?
Uz prugu imaš prigušnice koje mogu biti napojne ili relejne. Napojne ubrizgavaju napon 83 1/3 Hz, a relejne napajaju sigurnosni relej. Generalno je njihova poenta da omoguće da povratna struja elektro vuče, koja je na 50 Hz, prođe kroz njih preko izolovanog spoja u šini, a da u isto vreme puste napon 83 1/3 Hz po šinama.

Kada je relej napojen, on pokazuje da je odsek slobodan. Međutim, kada na odsek uđe pružno vozilo, kolo se zatvara kroz točkove i osovinu (monoblok) i relej gubi napajanje. Ako bi u potpunosti pukla šina, relej bi takođe izgubio napajanje, tako da je moguće da detektuješ lom šine iako sistem nije za to zamišljen.

APB dobija informaciju sa tog releja i stavlja znak "Stoj" na signalu ispred zauzetog odseka, i znak "Oprezno, očekuj stoj" na prvom prethodnom signalu.
 
Ako bi u potpunosti pukla šina, relej bi takođe izgubio napajanje, tako da je moguće da detektuješ lom šine iako sistem nije za to zamišljen.

APB dobija informaciju sa tog releja i stavlja znak "Stoj" na signalu ispred zauzetog odseka, i znak "Oprezno, očekuj stoj" na prvom prethodnom signalu.
Hvala ti puno na ovom objašnjenju. Ja znam za neku priču da je sistem upravo ovako projektovan da bi vršio i proveru šina u realnom vremenu.

Ovo je još jedan inženjerski fantastičan sistem, koji je zapravo vrlo prost kao i čitav APB sistem. Treba imati u vidu da je ovaj čitav koncept star skoro 90 godina. Razvili su ga Simens, Westinghouse i još neki
Kolega @nik23 piše o ETCS lvl2. Taj sistem generalno je samo nadgradnja ETCS lvl1 koji nije ništa dugo nego malo unapređen APB koji kod nas postoji već 50 godina.
Koga interesuje, mogu se na internetu naći električne šeme sistema koji čine APB, način vezivanja signala. I to sve bez ikakvih kompjutera, a sve radi samo.
"sam" signal javlja prethodnom stanje.
Postoji i sistemi koji detektuju da li je upaljeno crveno svetlo u režimu "Stoj", pa ako nije prenose na prethodni signal.
 
Hvala ti puno na ovom objašnjenju. Ja znam za neku priču da je sistem upravo ovako projektovan da bi vršio i proveru šina u realnom vremenu.

Ovo je još jedan inženjerski fantastičan sistem, koji je zapravo vrlo prost kao i čitav APB sistem. Treba imati u vidu da je ovaj čitav koncept star skoro 90 godina. Razvili su ga Simens, Westinghouse i još neki
Kolega @nik23 piše o ETCS lvl2. Taj sistem generalno je samo nadgradnja ETCS lvl1 koji nije ništa dugo nego malo unapređen APB koji kod nas postoji već 50 godina.
Koga interesuje, mogu se na internetu naći električne šeme sistema koji čine APB, način vezivanja signala. I to sve bez ikakvih kompjutera, a sve radi samo.
"sam" signal javlja prethodnom stanje.
Postoji i sistemi koji detektuju da li je upaljeno crveno svetlo u režimu "Stoj", pa ako nije prenose na prethodni signal.
Tako je, kada se završi R&D za ETCS lvl3 više neće postojati blokovi kao sada.
Blokovi postaju virtuelni, znači sistem će sam kalkulisati koliko vozu iza treba da se zaustavi i postavljaće Vmax za voz koji se kreće iza ovog prvog.
Dva glavna problema koja lvl3 treba da reši su 100% osiguranje od otkačinjanja vagona u toku vožnje. Nigde nisam našao kako će se ovo postići, ali neki moj zaključak je da će voz biti celina podeljena na segmente i ako se neki vagon otkači prednji deo će automatski krenuti da koči što do sada nije bilo moguće (znati kada se neki vagon otkačio iste sekunde da se tako izrazim). Takođe signal iza voza se automatski prebacuje na crveno u par sekundi posle incidenta.
E sada ostaje glavni problem koji prati sve nivoe ETCS do sad, a to je prekid radio komunikacije (GSM-R) koja je ključna za Lvl3 pošto je cela poenta lvl3 sistema da u potpunosti eliminiše potrebu za signalima pokraj pruge. Dok ovaj problem ne bude rešen lvl3 neće biti pušten u funkciju.
Da ne davim više, ko želi da sazna više o budućnosti železnice vezane za signale i takve stvari, ispod je par linkova koji daju dosta dobru sliku o tome u kom pravcu ide železnica makar za sada. Ubacio sam i jedno istraživanje sa ETH Zurich koje je na nemačkom, razvoj železnice do 2050. spominje se dosta stvari od robota do vozova bez mašinovođa itd.
 
Vrh