Kako se masinovodje blagovremeno obavestavaju da je pruga dalje neprohodna? Evo taj primer, onaj od pre dva dana u Jablanici na Zlatiboru, ili pre nekog vremena kada je zbog vetra pala ograda sa nadvoznjaka na pruzi za Novi Sad. Da li neko ide prugom i proverava stanje ili kako?Problemi na pruzi Beograd-Niš, pukla šina kod Kovačevca..
Foto: Veljko Pantelić
Pogledajte prilog 159444
Pogledajte prilog 159445
Kako se masinovodje blagovremeno obavestavaju da je pruga dalje neprohodna? Evo taj primer, onaj od pre dva dana u Jablanici na Zlatiboru, ili pre nekog vremena kada je zbog vetra pala ograda sa nadvoznjaka na pruzi za Novi Sad. Da li neko ide prugom i proverava stanje ili kako?
U novinama su preneli izjavu šefa stanice koji je tako rekao. Vrv se odužilo sa pothodnikom@Boki123
Spiminjao si da tokom aprila treba da zatvore onaj glavni hol, zbog rekonstrukcije ali kako juče stoje stvari, nisu još završili onaj drugi deo gde se ulazi u pothodnik, tako da se i dalje na stanici sve odvija kao i do sada... Mada su radovi u pothodniku pri kraju...
Odavno postoje sistemi koji prate integritet koloseka u realnom vremenu. Emituju modulisani elektro signal.Ophodari, više o njima u snimku gore.
Na pruzi BGD-NS ugradjen je ETCS lvl2 koji radi pomoću radio signala i signala pored pruge koji služe kao pomoćni sistem u slučaju pada ETCS. U Italiji ETCS lvl2 nema pomoćni sistem u slučaju kvara ETCS tako da vozovi u slučaju kvara smanjuju brzinu dosta.
Mislim da kod nas bez ETCS bilo kakvog nivoa maksimalna dozvoljena brzina je 120km/h, ali mislim da grešim. Nek me neko ispravi ako grešim.
E sad ETCS služi da bi mašinovodja znao šta se desava na sledećem signalu (ETCS lvl1), ETCS lvl 2 daje mašinovodji sve signale na displeju u narednih desetak kilometara(zavisi od Vmax, ako se voz kreće 200 kmh, ETCS obično prikazuje od 4 do 5 kilometara ispred voza. Ako se voz kreće brže ETCS prikazuje signale na sve većoj udaljenosti). U prilogu izgled ETCS Ekrana u upravljačnici.
Kada je ograda pala na prugu ona je pala na naponsku mrežu koja je automatski prekinula napon na tom delu i dispečerski centar je bio obavešten, pošto dispečerski centar kontroliše saobraćaj na otvorenoj pruzi, da se ovaj dogadjaj desio u stanici otpravnik vozova bio dobio obaveštenje kvar na mreži u tom i tom delu na tom i tom koloseku.
Zavisi koji sistem osiguranja se koristi. Na prugama na kojima se koriste šinska kola, šine služe kao provodnici za signal od 83 1/3 Hz na osnovu kog znaš da li je blok zauzet ili je jedna od šina polomljena.Odavno postoje sistemi koji prate integritet koloseka u realnom vremenu. Emituju modulisani elektro signal.
I kod nas postoji neki Simens već 50 godina. Kako to radi u praksi, kako je vezano za APB, gde je sve montirano i da li uopšte radi, nemam pojma.Track circuit - Wikipedia
en.m.wikipedia.org
Hvala, da, da, tako se kaže, nikako da se setim.Ali svakako šinska kola za osiguranje...
Znači da ovakav sistem ne može identifikovati ni recimo odron.Zavisi koji sistem osiguranja se koristi. Na prugama na kojima se koriste šinska kola, šine služe kao provodnici za signal od 83 1/3 Hz na osnovu kog znaš da li je blok zauzet ili je jedna od šina polomljena.
Međutim, to nije jedini način da se radi osiguranje. Imaš i brojače osovina, koji broje koliko osovina je ušlo u blok, i pokažu da je blok prazan ako na drugom kraju prođe isti broj osovina. Znači sa njima ne možeš da znaš da li postoji lom šine.
Ali svakako šinska kola za osiguranje nisu namenjena za monitoring stanja šina, već se radi ultrazvučno snimanje sa ispitnih kola i detaljno ispitivanje ručnim instrumentima na sumnjivim mestima.
Ne ako ne pokida bar jednu šinu.Znači da ovakav sistem ne može identifikovati ni recimo odron.
Uz prugu imaš prigušnice koje mogu biti napojne ili relejne. Napojne ubrizgavaju napon 83 1/3 Hz, a relejne napajaju sigurnosni relej. Generalno je njihova poenta da omoguće da povratna struja elektro vuče, koja je na 50 Hz, prođe kroz njih preko izolovanog spoja u šini, a da u isto vreme puste napon 83 1/3 Hz po šinama.@Jelancha
Kod Paraćina je jedini železnički tunel na pruzi ka Popovcu.
Ovo je verovatno Đunis.
Sve u svemu, rešeno, idu vozovi.
Hvala, da, da, tako se kaže, nikako da se setim.
Kako beše, ona su vezana na APB i ako nije vraćen signal zatvaraju blok?
Hvala ti puno na ovom objašnjenju. Ja znam za neku priču da je sistem upravo ovako projektovan da bi vršio i proveru šina u realnom vremenu.Ako bi u potpunosti pukla šina, relej bi takođe izgubio napajanje, tako da je moguće da detektuješ lom šine iako sistem nije za to zamišljen.
APB dobija informaciju sa tog releja i stavlja znak "Stoj" na signalu ispred zauzetog odseka, i znak "Oprezno, očekuj stoj" na prvom prethodnom signalu.
Tako je, kada se završi R&D za ETCS lvl3 više neće postojati blokovi kao sada.Hvala ti puno na ovom objašnjenju. Ja znam za neku priču da je sistem upravo ovako projektovan da bi vršio i proveru šina u realnom vremenu.
Ovo je još jedan inženjerski fantastičan sistem, koji je zapravo vrlo prost kao i čitav APB sistem. Treba imati u vidu da je ovaj čitav koncept star skoro 90 godina. Razvili su ga Simens, Westinghouse i još neki
Kolega @nik23 piše o ETCS lvl2. Taj sistem generalno je samo nadgradnja ETCS lvl1 koji nije ništa dugo nego malo unapređen APB koji kod nas postoji već 50 godina.
Koga interesuje, mogu se na internetu naći električne šeme sistema koji čine APB, način vezivanja signala. I to sve bez ikakvih kompjutera, a sve radi samo.
"sam" signal javlja prethodnom stanje.
Postoji i sistemi koji detektuju da li je upaljeno crveno svetlo u režimu "Stoj", pa ako nije prenose na prethodni signal.
Ili je nepismenost u porastu, ili su svi dosli do neta pa se vidi koliko smo nepismen narod... poDhodnik?? Gospode Boze