Moram da podelim priču u vezi ove boldovane rečenice. Februar prošle godine, drugar i ja sa različitih fakulteta položili ispite istog dana, kraj roka i kao ajde da poslepodne odemo negde. I odlučimo mi da odemo kolima do Požarevca i da se provozamo sa sveže remontovanim 710 ka Zaječaru, pošto smo par dana ranije videli na nekoj od stranica vozoljubitelja da tu saobraćaju. Prvo smo mislili da u Majdanpeku, gde su ukrštaju, pređemo u voz za suprotan smer, ali bi onda konstantno bili oko četiri sata u vozu što bi ipak bilo dosadno i odlučimo mi da izađemo ranije, da možemo malo da se prošetamo. Usput i dve drugarice nagovorili da pođu sa nama. Od ponuđenih stanica najzanimljivije je zvučalo "Neresnica stajalište" i nismo pogrešili. Staje nama tu voz da izađemo, kad ono od stajališta (osim obaveznog "S") postoje samo naslagani drveni pragovi koji služe da, ako ih mašinovođa "pogodi", može lakše da se uđe/izađe iz voza. I mašinovođa stade baš kako treba. E, u povratku, staje nama voz tu, ali mašinovođa promašuje pragove, mislim da je nas četvoro ulazilo jedno pet minuta. Ajd nas dvojica i nekako, ali drugarice metar i žilet, kratke noge, znači gore ih vuče kondukter, od dole ih guramo nas dvojica, ne mogu jadne da dohvate stepenice od voza. Da ne kažem koliko je bilo jezivo po mraku čekati voz tu, ono nema ništa, čuju se samo neki kerovi u daljini.
