Видим овде се захуктала прича о 150 километара на сат Београд - Бар, Пендолино, дупли колосек до Ваљева... Стара добра мегаломанска логика, требало би, зато што пруга без два колосека није пруга, јавни превоз ако није подземни метро није поуздан, брзина на прузи мања од 150 није брзина, прелаз без браника је необезбеђен...
Треба нам буџет Емирата да покријемо све то.
Али, хајде да предподставимо да смо смакли издајнике са чела државе, и (још теже оствариво), направили неки шири концензус будућег развоја са одрживим економским растом од 5-10% годишње. И у оквиру тог плана определимо средства за обнову пруге Београд-Бар. Даље, веће усмеравање путника на железницу стане државном политиком због система индиректних интереса државе (регионални развој, безбеност друмова, смањење употребе фосилних горива итд.). То значи да би држава обезбедила систем дубоке интеграције локалног аутобуског и железничког превоза укључујући осим синхроног реда вожње и обједињени тарифни систем, са праведном расподелом прихода. Чак и тада би се на прузи Београд-Бар довели у питање Пендолино, амбициознија улагања у ретрасирање за веће брзине и други колосек до Ваљева.
У чему је ствар? Токови робе и путника. Уколико би се сутра излечила Корона психоза, а неким чудом имали пругу Београд - Бар у пројектованом стању и довољно возних средстава, нама би било сасвим довољно 3 пара возова Београд - Бар ван сезоне (два дневна један ноћни), и још 3-4 пара ванредних за време сезоне и празника.
Редовни возови Београд - Бар: 7:00, 15:00, 23:00. Време путовања 7 сати, ноћни 8.
Следеће место прелома тока путника је Пријепоље, докле би ишла још 2 пара.
Редовни возови Београд - Пријепоље: 7:00, 11:00, 15:00, 19:00, 23:00. Време путовања 3,5 сата.
Следеће место прелома токова путника је Ужице, где би додали још 4 пара возова.
Редовни возови Београд - Ужице: 7:00, 9:00, 11:00, 13:00, 15:00, 17:00, 19:00, 21:00, 23:00. Време путовања 2,25 сати.
Следеће место прелома токова путника је Ваљево. Предлог је да скоро сви возови који не завршавају у Ваљеву између Ваљева и Раковице немају стајање како би се постигао брзински ефекат. За приградска кретања из Ваљева ка Лазаревцу и Лајковцу и због претпоставке да ће већина возова јужно од Ваљева долазити пуно, потребно је 5-6 пари регионалних возова Београд-Ваљево. Међутим, боље је направити двочасовни систем, иако ће пола возова бити слабо попуњено између Ваљева и Лазаревца. Чињеница је да само до Лазаревца пун воз можемо имати само у неколико вршних сати.
Редовни возови Београд - Ваљево 18 полазака на сваких 40-80 минута.
Следеће место прелома токова путника је Лазаревац. Али, важно је напоменути да преко 80% тока путника чине само три станице и стајалишта: Барајево центар, неизграђено стајалиште Велики Црљени и Лазаревац. Остала стајалишта су везана за мању потражњу за кретањима и за насеља са аграрним карактером. За таква насеља се не обезбеђује заустављање великог броја возова уколико се нема идеја и план развоја сателитског насеља или плански уређеног предграђа. Без тога, разматра се заустављање у таквим предграђима тек 6-7 пари полазака возова дневно. Јефтиније је организовати минибус који довози 5 путника у Лесковац Колубарски него зауставити воз, али хајде да се заустави неколико возова да то насеље не би потпуно запоставили. Опет, хоћемо некако силом тај такт на сваких сат времена до Лазаревца, и то је још 8 пари возова.
Значи 26 пари путничких возова Београд - Лазаревац.
Томе би додали 3-4 сезонска воза. На крају, а што сам ја обрађивао у свом дипломском раду, само између Београда и Лазаревца имамо у неком развојном плану потенцијално преоптерећење, и то узимајући у обзир теретни саобраћај између Вреоца и Ресника из година највећег оптерећења (друга половина 1980-тих). Уз добар систем диспечерског управљања, и уградњу скретница у бочној заштити ради једновремених улазака возова у станице и укрснице, путнички саобраћај не би много испаштао. Но теретни саобраћај би испаштао чак и у тим условима. Због релативно равномерне расподеле путничких возова на једноколосечној прузи са густим саобраћајем, аутоматски пружни блок не би помогао без двоколосечних деоница.
Уз сав тај оптимистичан план, двоколосечне деонице би биле Дивци - Ваљево, и Вреоци-Степојевац-Велики Борак и то је то. Наравно уз АПБ до Ваљева, а даље ништа не фали.
Везано за Пендолино, за већу брзину није довољно само нагнути се у кривини. Треба померити све улазне сигнале станица на веће растојање, све укључне тачке прелаза, све прелазе обезбедити браницима, повећати учесталост циклуса одржавања (већи број радних сати људи и опреме), заменити скоро све скретнице на главним пролазним колосецима, опремити депо и обучити људе за такву опрему, а све у условима у којима је релативно мало путника са платежном моћи за такву скупљу услугу.