Železnice - infrastruktura

[Дошљак]

Нажалост да. Штедлери уместо да се користе за краће, регионалне линије, су заменили некадашње композиције неколико вагона са локомотивом. Уместо појачања капацитета, добили смо неадекватну замену, слично као са заменом ГЖС Прокопом и Топчидером.

 

[hiavata]

Slazem se donekle. Stadler (FLIRT) jeste mozda neudobniji u smislu da nije zamisljen za tu vrstu upotrebe ali zato voznja u tihom cistom klimatizovanom vozu mnogim ljudima u Srbiji predstavlja ozbiljan korak u napred. Npr, ja sam ubedio drugu polovinu porodice da porodicno do NS-a odemo vozom pre par godina i secam se njihovog odusevljenja voznjom Flirtom. Osim nas (zeleznicke entuzijaste, recimo tako) voznja u onim starim vagonama u Srbiji (mislim da ih klase zovu zeleznicari) ljude asocira na smrad WC-a, strokavi kupe i 300 stepeni leti.

 

[JohnnyLee]

Дошљак » 22 Јул 2019, 11:07[/url]":ofx2lvy9]Нажалост да. Штедлери уместо да се користе за краће, регионалне линије, су заменили некадашње композиције неколико вагона са локомотивом. Уместо појачања капацитета, добили смо неадекватну замену, слично као са заменом ГЖС Прокопом и Топчидером.

мислим да није исто. проблем је само што су у Штедлере ставили неадкеватна седишта (кривац је ЖС који је поручивао возове). иначе, мислим да је Штедлер сасвим адекватан воз за готово комплетан унутрашњи саобраћај. ипак тај воз има укупан капацитет око 500 путника

 

[Express]

Šta dobijamo realizacijom projekta podizanja brzine na delu koridora X od Beograda do Subotice?

1. Eliminisanje pružnih prelaza u nivou na posmatranom delu mreže čime se postiže viši nivo bezbednosti i pouzdanosti

2. Odvajanje dela putničkog saobraćaja od teretnog čime se omogućava pružanje bolje transportne usluge - kako putničke tako i teretne uz povećanje propusne moći pruge, te lakšeg održavanja tačnog reda vožnje (niži takt i veća pouzdanost, kod teretnog saobraćaja ovo bi značilo veći broj vozova u tranzitu koji bi izbegavali kruuženje kroz Rumuniju i Bugarsku)

3. Mogućnost istovremenog saobraćanja sistema različite namene brzina do 80 (teretni), 120 (lokalni putnički i lakoteretni), 160 (regionalni) i 200km/h (brzi) u koracima uvećanja po 40km/h na istom koridoru

4. Mogućnost eksploatacije potpuno nove klase kompozicija velikih brzina uz blagovremeno otvaranje međunarodnih linija koje bi koristile postojeću i buduću infrastrukturu pruga velikih brzina drugih zemalja, a koje bi povećale broj turista kako iz naše zemlje koji bi putovali u inostranstvo tako i stranih turista, te brži prevoz tranzitnih putnika

5. Pogodnost uvođenja novih domaćih brzih linija koje bi podigle putnički saobraćaj na sasvim novi nivo i time obezbedile konstantan rast broja preveženih putnika železnicom

6. Uvođenje aerodromskih ekspresa od važnijih populacionih centara u zemlji do aerodroma Beograd.

7. Stvaranje tehničkih preduslova za dodatno podizanje eksploatacione brzine (ETCS2, blagi radijusi, kako horizontalni tako i vertikalni, trasa takoreći "futureproof")

Koje mane ostaju?

Generalno mane se odnose uglavnom na beogradski železnički čvor, povezanost sa gradom i aerodromom.

1. Metro ne obuhvata stanicu Beograd Centar (loša veza sa većim delom najvećeg grada u zemlji)

2. Većina poslovnih kvadrata A klase izgrađenih na teritoriji opštine Novi Beograd na pešačkoj udaljenosti ne postoji oko stanice Novi Beograd (umesto pakovanja u oblakodere raštrkano po krmačama, dakle zahteva last mile presedanje koje odvraća biznismene od železnice - vraća ih u automobile)

3. Umesto međunarodnog aerodroma izgrađenog na koridoru X imamo vojnu vazduhoplovnu bazu dok je međunarodni aerodrom u njivama surčinskog atara. Zar ne treba obrnuto? U Amsterdamu pruga prolazi kroz aerodrom. Zbog toga potrebno je otvarati nove linije ka aerodromu uz povećanje broja potrebnih kompozicija, pređenog broja kilometara uz isti broj preveženih putnika.

Bilo kako bilo ignorišući nedostatke šta mislite, da li će biti pametnije nabaviti nove garniture za brzine do 200km/h poput Stadler FLIRT 200 ili odmah preći na brze vozove poput Alstom AGV, Talgo 350, prilagođen Shinkansen ili CRH našem gabaritu i sl. kako bi se izbegla fragmentacija voznog parka u slučaju povaćanja brzine u budunosti?

Višesistemski EMV bi osim domaćih mogao da obavlja međunarodne polaske za Pariz, Milano, Frankfurt uz korušćenje brzih pruga u drugim zemljama. Pitam se da li bi brži voz privukao više putnika na domaćim linijama čak i da je ograničen na 200km/h, noravno pod uslovom da je prevoz tarifiran po nekoj razumnoj ceni. Štadler, čak i onaj za 200km/h ipak je regionalni voz - ne voz velike brzine koji se u poslednje vreme u zoni velikih urbanih aglomeracija sve češće koristi kao "intercity commuter shuttle" odnosno "državni metro/superbrzi regionalni metro".

Treba imati u vidu mala međustanična rastojanja.

 

[Пантограф]

E, samo fali da nabavimo vozove za 350 km/h...

Kakav crni voz velike brzine za Pariz, karta bi koštala skuplje od avionske, za 15 sati puta.

 

[Pendolino]

1. Eliminisanje pružnih prelaza u nivou na posmatranom delu mreže čime se postiže viši nivo bezbednosti i pouzdanosti
+ PP i jesu velika rana naših železnica. Presudno je važno i sređivanje putničkih perona, kako više niko ne bi prelazio prugu.

2. Odvajanje dela putničkog saobraćaja od teretnog čime se omogućava pružanje bolje transportne usluge - kako putničke tako i teretne uz povećanje propusne moći pruge, te lakšeg održavanja tačnog reda vožnje (niži takt i veća pouzdanost, kod teretnog saobraćaja ovo bi značilo veći broj vozova u tranzitu koji bi izbegavali kruuženje kroz Rumuniju i Bugarsku)
3. Mogućnost istovremenog saobraćanja sistema različite namene brzina do 80 (teretni), 120 (lokalni putnički i lakoteretni), 160 (regionalni) i 200km/h (brzi) u koracima uvećanja po 40km/h na istom koridoru
?Odvajanje se izvodi samo između dve stanice, uz već (uslovno) odvojeni režim od Batajnice do Resnika.
Kruženje je više vezano za pravni i organizacioni okvir.

4. Mogućnost eksploatacije potpuno nove klase kompozicija velikih brzina uz blagovremeno otvaranje međunarodnih linija koje bi koristile postojeću i buduću infrastrukturu pruga velikih brzina drugih zemalja, a koje bi povećale broj turista kako iz naše zemlje koji bi putovali u inostranstvo tako i stranih turista, te brži prevoz tranzitnih putnika
-Nema ništa od toga, osim možda za Budimpeštu i preko nje za Beč.

5. Pogodnost uvođenja novih domaćih brzih linija koje bi podigle putnički saobraćaj na sasvim novi nivo i time obezbedile konstantan rast broja preveženih putnika železnicom
+Da.

6. Uvođenje aerodromskih ekspresa od važnijih populacionih centara u zemlji do aerodroma Beograd.
?A zašto ne i do Niškog aerodroma koje je pored pruge?

 

[Express]

Пантограф » 22 Jul 2019 08:14 pm[/url]":ihxix8om]E, samo fali da nabavimo vozove za 350 km/h...

Kakav crni voz velike brzine za Pariz, karta bi koštala skuplje od avionske, za 15 sati puta.

Da li nam treba voz za 350km/h na pruzi do 200km/h? Ne, mada nam još manje treba onaj za 200km/h na pruzi projektovanoj do 300km/h. Tehnički parametri projekta koji je trenutno u fazi gradnje su takvi da omogućavaju unapređenja, ustalom da to nije slučaj projekat ovog cenovnog ranga bio bi potpuni promašaj. AVE S102 (Talgo 350) su po puštanju trase Madrid-Zaragoza-Lleida vozili brzinom 200km/h sa ETCS/ERTMS1 uz postepeno povećavanje do 300km/h Maja 2007. Tek nakon uvođenja ETCS2 Oktobra 2011. prešlo se na 330km/h.

Dakle imaćemo:

1. ETCS2 +

2. peglanje krivina +

3. smanjene nagiba +

4. odvajanje koloseka +

5. ukidanje pružnih prelaza/denivelacija +

6. gradnja ograda +

7. skretnice Vmax=200km/h x

8. donji stroj Vmax=200km/h x

9. labava kontaktna mreža x

10. bukobrani ?

Znači da je ono najskuplje i najkomplikovanije, a što je nemoguće relativno lako zameniti (sama trasa) bez opsežnih građevinskih radova (koji se upravo sada rade da posle ne bi bilo kuku lele) već predviđeno što znatno olakšava i smanjuje cenu procesa unapređenja.

#7, 9 10 je moguće uraditi fazno noću bez većih negativnih uticaja na dnevni red vožnje, jedino #8 predstavlja opsežnije i skupe radove, no i u tom komplikovanijem slučaju moguće je radove izvoditi fazno. Takođe moguće je obustaviti sobraćaj na određenim deonicama brze pruge uz prenošenje svog saobraćaja na alternativne klasične trase. Zato je dupliranje koloseka na najopterećenijem delumreže toliko važno. Svako zatvaranje stvara domino efekat na čitavoj mreži tj. parališe ceo sistem.

Ima tu sigurno još stvari, ako neko ima neka doda, mada ovako dođe najsažetije opisati ljudima koliko se koraka već sada u ovoj fazi gradnje preduzima. Sve je to deo jednog opširnijeg procesa racionalizacije mreže. Neizbežne posledice toga biće sve obimniji brži saobraćaj na koridoru X (koji će ujedno biti bezbedniji i pouzdaniji) dok će nerentabilne periferne neelektrifikovane krake masovno ukidati.

Ukoliko bi ostali na statusu quo od 200km/h naprosto bi se ponovo zaglavili u prošlosti i to u momentu kada svi oko nas napreduju. Ovako bi sa bržim kompozicijama imali opravdanje za unapređenje tj. ne e bi dozvolili nadležnima "da se uspavaju".

Što se cene usluge tiče, glupo je reći to za jednu gusto naseljenu Evropu kada ljudi žele da spoje istu sa Kinom upravo zbog preskupih aviona.

A i razlika uzmeđu voza i aviona je "prava sitnica" - bez gnjavaže po aerodromima, putovanjima do/od istih (često opet dobrim starim, još češće daleko manje udobnim i sporijim vozom) uz pružanje brže prevozne usluge u odnosu na bilo koje drugo kopneno prevozno sredstvo.

Dobro, ako će te nevaljale evropske pijačarske low cost aviokompanije uskoro da me "vuku za rukav" reklamama o najjeftinijim i najsavremenijim "sedišta za stajanje" (oksimoron) pritom ne računajući prethodno dranje ovim ili onim taksama za svaku moguću i nemoguću sitnicu onda ću u inat njima odvojiti novac za skuplji daleko udobniji voz sa više prostora za noge.


@Pendolino

Odvajanje se izvodi samo između dve stanice, uz već (uslovno) odvojeni režim od Batajnice do Resnika.
Kruženje je više vezano za pravni i organizacioni okvir.

Koliko mi je poznato prostornim planom bilo je planirano dupliranje koloseka od Novog Beograda do Stare Pazove, dok bi od Inđije do Karlovaca postojale dve alternativne trase - spora (postojeća) i brza (nova).

Nema ništa od toga, osim možda za Budimpeštu i preko nje za Beč.

Pa onda nije trebalo ni graditi brzu prugu, samo rekonstruisati postojeću uz unapređenje sa 120km/h na 160km/h i mirna Bačka.

A zašto ne i do Niškog aerodroma koje je pored pruge?

Pruga prolazi bukvalno pored Aerodroma "Konstantin Veliki" tako da ukoliko bi se ona iskoristila za koridor brze pruge dobar deo vozova koji bi saobraćali do Niša mogao bi opslužiti i hipotetičku novu stanicu. Naravno to će biti u opticaju tek nakon gradnje brzih delova koridora X Resnik-Lapovo, odnosno Lapovo-Niš. Kad sam spomenuo aerodrom (Beograd) mislio sam isključivo na ovu prvu trasu Beograd-Novi Sad-Subotica, odnosno uvođenje vozova od Novog Sada/Subotice.

 

[Express]

Da ispravim prethodni post. Tačka #2 zapravo zavisi od radijusa dve krivine između Inđije i Beške, a koji su koliko vidim 2km, dakle tačno dovoljni za 200km/h. Dakle u sklopu nekog budućeg unapređenja potrebno je povećati radijuse sa 2 na minimum 4km. Takođe skretnice su projektovane za 220km/h, logično da ima "lufta".

Sve u svemu pozitivno u celoj priči jeste svakako to da su već u ovom ranom stadijumu relalizacije na najproblematičnijem delu mreže preduzete mere izmene geometrije trase pruge (tunel i vijadukt) plus na deonici između Novog sada i Subotice planirano je izbegavanje krivina u Vrbasu. Trasiranje kroz najveće gradove - Beograd i Novi Sad ostaje isto što sa sobom nosi i malu brzinu, a što se svakako ogleda u tome da je u ovim najgušće naseljenim zonama predviđeno zaustavljanje svih vozova (koji voz pa preskače BG i NS).

Naravno da na trasi kroz Beograd neće svi vozovi pristajati na sve stanice, mada za početak pre dupliranja koloseka moći će samo da prolaze kroz naseljene zone brzinom do 120km/h.

Kad se ave sabere i 200km/h predstavljaće značajno unapređenje u odnosu na postojeće pri čemu je gruba osnova za neki budući plan unapređenja svakako već u ovoj ranoj fazi već formirana.

Sent from my SM-J600FN using Tapatalk

 

[Пантограф]

Ekspres,
Donji stroj, skretnice i kontaktna mreža za 300 km/h, ako ikad budu ugrađivani, biće za najmanje 25-30 godina, jer je reč o prepravci od više stotina miliona evra, što sigurno nećemo raditi nekoliko godina po otvaranju potpuno nove pruge... Mislim, vode nas id***, ali valjda nisu baš toliki. Valjda.

"U inat loukosterima" ili ne, trenutno ne izgleda da je železnica ozbiljna opcija za putovanja od 1.500 km po Evropi. Direktne linije za Pariz, sa onim što sada znamo, neće biti nikad. Za Beč - da, eventualno za Minhen, i to je to. A od Beča se ka Minhenu već dograđuje pruga za 250 km/h. Tako da bi taj voz za 350 mogao da pustiš... po probnoj stazi, ukrug.

Spajanje sa Kinom zbog "preskupih aviona" (koji, inače, ni nisu preskupi) putničkom železnicom ne bih komentarisao.

Manje glavu međ` oblake, na Atlantski okean i na istočne stepe, nego da vidimo kako da novu prugu iskoristimo da, osim do Novog Sada i Subotice, što bolje i brže dođemo i do Sombora, Bečeja, Kikinde... Segedina. Za to nam 300 na sat ne treba, ali nam treba obnova i dogradnja bočnih pruga - premda ti misliš da "okolnim neelektrifikovanim prugama" sledi ukidanje kao "nerentabilnim", sve je suprotno: centralna (pre)ambiciozna pruga na koridoru tek će njihovim razvojem dobiti na inače veoma maloj i spornoj rentabilnosti.

 

[Прле]

У списак градова би свакако ставио и Крагујевац, Краљево, Ужице, Ниш, Зајечар, Лесковац, Врање, Пирот, Приштину, Скопље, Бања Луку, Сарајево, Подгорицу/Бар.

 

[Пантограф]

Да, нормално. Ја сам имао у виду само пругу ка Мађарској, која се сада гради.

 

[mvbg1]

Ljudi jednom zauvek zaboravite staru trasu od Indjije do Novog Sada kao neki rezervni koridor preko Čortanovaca. Taj kolosek ide u istoriju i neće se više nikada koristiti. Stari tunel ostaje kao spomenik nekog prošlog vremena i to je to. Ne znam odakle ideja da će biti nekakve brze i spore trase. Niti je to iko spominjao niti je to i bilo u nekakvom planu.

 

[Пантограф]

А откуд сад идеја да ће та траса да остане?

 

[Express]

Jedna zanimljivost sa sajta Ministarstva Zemlje, Infrastrukture, Saobraćaja i Turzima Japana na strani 121.

U Japanu je za 17 godina (2000-2016) ukinut 771km pruga pri čemu je izgrađeno 633,7km (Kyushu: Kagoshima Chuo-Hakata, Hokuriku: Nagano-Kanazawa i Hokkaido Shinkansen), dakle za svaki novoizgrađeni kilometar Shinkansena ukine se oko 1,2km nerentabilnih pruga širom zemlje.

I to je jedan Japan, o čemu mi pričamo.

Dakle ta neka kičma Srbije koja predstavlja isti koridor kroz koji je prošla i prva pruga u našoj zemlji ujedno iz istog grazloga danas u 21. veku opravdava i njeno unapređenje. Smešno je očekivati da će trasa koja sama po sebi ujedno pokriva najgušće naseljen deo zemlje zavisiti od nekog značajnog doprinosa patronaži od strane nerentabilnih patrljaka mreže kada taj centralni koridor sam od sebe generiše najveći broj putovanja ne sada već i od izgradnja prve pruge na našem tlu.

@mvbg1

Zar nije bilo predviđeno da ostane trasa za ne daj bože? Pa čemu to 4 koloseka napola do Pazove? Ne misle valjda da poukidaju sve stanice i lokalne vozove između Inđije i NS? Koliko vidim predviđen je nadvožnjak i u Beški. Ne zna se šta je gore. Dal da se ukida alternativa ili da mešovita pruga ide do 200km/h. A gde će teretni zaboga?

 

[Пантограф]

Teretni će glavnom prugom. Stvarno premalo paziš na času, a previše maštaš o srpskom šinkansenu...

 

[mvbg1]

Express » 23 Jul 2019 05:13 pm[/url]":jqfl1ssz]
@mvbg1

Zar nije bilo predviđeno da ostane trasa za ne daj bože? Pa čemu to 4 koloseka napola do Pazove? Ne misle valjda da poukidaju sve stanice i lokalne vozove između Inđije i NS? Koliko vidim predviđen je nadvožnjak i u Beški. Ne zna se šta je gore. Dal da se ukida alternativa ili da mešovita pruga ide do 200km/h. A gde će teretni zaboga?

1.
Pošto se u Staroj Pazovi odvajaju dve dvokolosečne pruge jedna ka NS a druga ka Šidu i ima logike da od Batajnice budu četiri koloseka. Čak je trasa tih koloseka i koncipirana da dva spoljna budu u pravac ka Golubincima i dalje ka Šidu, a dva unutrašnja ka Novom Sadu.
2.
Ne vidim što bi po tebi ukidali sve stanice od Indjije do NS-a. Odakle ideja za to?
3.
Nadvožnjak u Beškoj se gradi paralelno sa postojećim pružnim nasipom gde je prolazila stara trasa. Ne znam plan u detalje i da li će jedan kolosek buduće dvokolosečne pruge ići starim nasipom a drugi preko novog nadvožnjaka ili se sve prebacuje na novoizgradjenu konstrukciju.
4.
Pojasni mi ovo za alternativu.
5.
Teretni saobraćaj će ići gde i putnički. Zato se pruga i zove prugom za mešoviti saobraćaj.

 

[Dalmatinac]

Da se javim samo, pruga Subotica - Senta izgleda dobro napreduje. Prosto je neverovatno da polovna pruga izgleda bolje od glavnog koridora kroz drzavu. Mozda cete reci da nije Bog zna sta ali je stara pruga bila uronjena u blato, bez tucanika, bez varenih spojeva, sa razmacima i razlicitim visinama na spojevima itd. Biciklom se moglo brze nego vozom, a ovo sto sad vidim obecava... Mozda se nasip pruge trebao podici na dosta mesta ali sta je tu je i ovo je za nas odlicno.

 

[Пантограф]

Kineski CRBC priprema procenu troškova izgradnje nove pruge od Resnika do Velike Plane

Sa kineskom kompanijom China Road and Bridge Corporatiton (CRBC) potpisan je Memorandum kojim je predviđeno unapređenje kapaciteta na deonicama pruge Beograd-Niš-Preševo-državna granica Severna Makedonija. CRBC trenutno priprema procenu troškova izgradnje nove dvokolosečne pruge Resnik-Klenje-Mali Požarevac-Mala Krsna-Velika Plana, rekli su za eKapiju u Ministarstvu građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture.

Prva faza projekta podrazumeva rekonstrukciju i izgradnju dvokolosečne pruge Resnik-Klenje-Mali Požarevac, dužine 26 km. Druga faza projekta obuhvata rekonstrukciju i izgradnju dvokolosečne pruge Mali Požarevac-Velika Plana, dužine 58 km...

Izvor: eKapija
Link: https://www.ekapija.com/news/2582306/ki ... -do-velike

 

[JohnnyLee]

чек' мало, па ваљда сада раде пругу до Мале Крсне, зар не? па шта сада, реконструисаћемо постојећу, да би је после размонтирали због иградње нове?

 

[spatiotecte]

Donji stroj brze pruge BG-NS koji se trenutno gradi je za brzine 250+, a skretnice 220.

Ako jednog dana budemo imali brzine preko 200 nece kostati skupo da se podigne na taj nivo, najskuplja stavka ce biti nabavka vozova za te brzine, tipa pendolino, ICE ili TGV a ne pruga.
Jer pruga kao pruga zadovoljava skoro sve standarde za Vmax 250+

 

[Пантограф]

Spasiotekt, računaj da je samo od BG do NS razlika između pruge za 200 i one za 250 km/h - stotinak miliona evra. Tako kažu građevinski inženjeri. Svašta tu mora da bude mnogo bolje i skuplje. Za 300 km/h - još toliko. Pa sve to isto od NS do SU.

JohnnyLee » 24 Jul 2019 03:25 pm[/url]":2sgf89yw]чек' мало, па ваљда сада раде пругу до Мале Крсне, зар не? па шта сада, реконструисаћемо постојећу, да би је после размонтирали због иградње нове?

Ma, ne verujem da će da ukidaju postojeće pruge - Mladenovačku svakako ne, a ni ovu preko Male Krsne. Ako ni za šta, poslužiće za BG:voz do Ikee i Umčara

 

[Express]

@Pantograf

Nabavka odgovarajućeg voznog parka predstavlja neizostavan deo jednog ovakvog projekta, ma koliko taj vozni park koštao. Doduše neke varijante su skuplje od drugih, ali to je već posebna priča.

Cena unapređenja pruge sa 200km/h na neku veću brzinu nije nedostižna. Zapravo prilično je niža od cene projekta koji se trenutno nalazi u fazi izgradnje. Nije to neki bauk. Osim teranja da nastave sa unapređenjem ovde je mnogo veći problem održati i projektovanu brzinu znajući kako višedecenijski nemar može dovesti do laganih vožnji.

Što se obnove niške pruge tiče tu oba pravca imaju mnogo oštrijih krivina zbog konfiguracije terena što iziskuje promenu geometrije do te mere da bi pola stajališta bilo ukinuto (postojeća pruga mendrira uz stajališta bliža putu koji koristi i Lasta, kao i ka obližnjim kućama). Zbog velikog broja i veličine pojedinih sela šumadijskog razbijenog tipa najopterećenija lokalna putnička deonica koridora X južno od Beograda Mladenovac-Kusadak-Palanka-Velika Plana ne bi smela biti ukinuta ili pomerena.

Bliže Beogradu će biti isto problema zbog većeg broja tunela što bi uzrokovalo izostavljanje nekih stajališta, mada ukoliko se odluče za potpuno novu trasu brze pruge stara trasa od Resnika do Mladenovca može biti konvertovana u BG:Voz. U tom slučaju možda bi najpametnije bilo da celu trasu do Velike Plane preuzme BG:Voz. Linija može biti isečena na dve - Beograd-Mladenovac i Mladenovac-Velika Plana s obzirom na to da bi jugoistočni segment bio lokalnog i fider karaktera (severozapadni deo bio bi orijentisan ka beogradu u funkciji prigradske železnice).

@mvbg1

Nismo se razumeli.

Ja o brzoj, ti o bržoj pruzi. Dva različita pojma sa jednim slovom razlike.

Za "polubrzu" da tako kažem mešoviti saobraćaj jeste ok, međutim da bi bruga zaista bila brza onako kako se predstavlja široj javnosti već decenijama onda bi trebalo da ima malo drugačije karakteristike. Zato i spomenuh sve navedeno.

Inače kad smo već kod bržih pruga kineski CRH vozovi koriste i njih - do 200km/h u mešovitom saobraćaju sa teretnim mada nisam u pućen na raznovrsnost istog. Takve pruge su sporedne, manje opterećene pa je i logično da se na takav način unapređuju. Za relativno niska ulaganja dostupnost mreže brzih vozova znatno se povećava.

Pitam se da li istu prugu sa brzim vozovima dele isključivo brži lakoteretni sa ISO kontejnerima ili i teški mešoviti vozovi, kao i "jednoteretni/unit train" za prevoz recimo teškog rastresitog tereta pri maksimalnim osovinskim opterećenjem?

 

[spatiotecte]

Mora neko da objasni gde su ti silni troskovi da se predje sa 200 na 250 pa i kasnije 300.
Pantograf je spomenuo 100 miliona evra za BG-NS za 250km/h i jos 100 miliona za 300.

Ako pricamo o samoj pruzi (znaci bez voznih sredstava ja zaista ne vidim zasto je potrebno toliko novca.)
Dakle za tu brzinu (250+) imamo vec skoro sve:
- denivelisane pruzne prelaze
- geometriju koloseka za te brzine
- donji stroj
- kabinsku signalizaciju EMTCS 2

Dakle za 189 km brzih pruga do granice mi smo se zaduzili 2 milijardi evra (to i jeste cena prave brze pruge, one za 300)

Jedino sto nam fali oko infrastrukture:
- zameniti skretnice koje su za 220
- zategnuti kontaktnu mrezu za vecu brzinu.

Te 2 stavke NE MOGU da kostaju preko 100 miliona evra.

I naravno nabaviti vozove za te brzine, na primer Pendolino e onda bi zaista trebalo dodati 200 miliona evra za vozna sredstva imajuci u vidu da jedan TGV kosta negde oko 25-30 miliona evra, i tu Pantografova procena pije vodu ako se uzme u obzir i cena voznog parka.

 

[Прле]

Талго упорно сви занемарују?

 

[Pendolino]

Za to vreme:
[youtube]https://www.youtube.com/watch?v=MFr4WJsDnDI[/youtube]

Vanredni vozovi na relaciji Beograd Centar – Jagodina – Beograd Centar
U dane 20. i 27. jul 2019. godine uvodi se u saobracaj vanredni polazak voza na relaciji Beograd Centar – Jagodina – Beograd Centar. Polazak voza iz stanice Beograd Centar je u 08.25h a dolazak u Jagodinu oko 10.50h. Iz Jagodine voz polazi u 18.35h a dolazak u stanicu Beograd Centar je oko 21.20h;