Па ипак није исти ниво развијености Србије и Мађарске, ни железница нити укупне економије.
Него, у вези са раније поменутим евентуалним увођењем железница великих брзина у Србији (250+ км/ч), да дам неколико својих запажања:
1) Да смо неспремни, и кадровски и технички за тако нешто, тачно је, о да, међутим, правилним улагањем у те две категорије то се може превазићи у неком разумном временском року. Нису били ни Кинези спремни, па ено их, саградише тога за кратко време као цео свет и пет пута више.
2) Тренутно је, сматрам, у току експеримент у реалним условима који може да пружи одговор на питање имају ли смисла овакве пруге у Србији: у Шпанији већ раде једноколосечне пруге великих брзина, које су остале без другог колосека управо из разлога (не)исплативости.
Треба замолити РЕНФЕ за прецизне податке о саобраћају (броју и цени продатих карата и путничких километара) и направити рачуницу: има ли смисла у Србији или не.
3) Као тему за размишљање предлажем једноколосечну пругу великих брзина (250 км/сат, то је довољно за Србију, јер дистанце нису велике) Мали Пожаревац (одвајање од трасе будуће планиране двоколосечне пруге за 160 км/ч) - Младеновац - Топола - Крагујевац - Крушевац - Ниш.
Њоме се готово сви највећи и најважнији градови Србије стављају на једну осовину.
Према шпанским параметрима, рачунам да би цена изградње била реда величине 1,5 до 2 милијарде евра.
Делује премного? Па, управо улазимо у градњу пруге Нови Сад - Суботица за готово милијарду евра (добро, она је и за теретни саобраћај).
4) Такав неки хипотетички озбиљан ИЦ-воз Врање - Лесковац - Ниш - Крушевац - Крагујевац - Београд - АЕРОДРОМ НТ - Нови Сад - Суботица, сматрам, имао би повелики број путника, и могло би се, верујем, говорити о исплативости оваквог подухвата. Да поменемо да би, услед рачвања пруга, било и возова за Краљево и Рашку, затим за Пирот, а можда и још понеких у будућности који би користили нову пругу.