[url=http://beobuild.rs/forum/viewtopic.php?p=366672#p366672:1nvnifc0 je napisao(la):
Staklena_Wool_nica » 13 Jan 2016 06:19 pm[/url]":1nvnifc0]
[url=http://beobuild.rs/forum/viewtopic.php?p=366666#p366666:1nvnifc0 je napisao(la):
Karlo del Ponte » 13 Jan 2016 11:00 pm[/url]":1nvnifc0]@Staklena_Wool_nica
Да се вратимо мало на тему железнице. Са ентузијазмом смо покренули
Удружење љубитеља железнице и уопште није једноставно организовати неко грађанско деловање. Велики проблем су управо људи, рецимо, покренемо причу о трамвају за Кумодраж, сами грађани врло радо потписују петицију, по неки сакупе доста комшија да нам олакшају, часте нас чајем кафом, ракијицом, али нисмо успели да нађемо ни једног који би се баш доста цимао око тога.
Нама из Београда (тренутно 60% чланова) да бисмо деловали у Ужицу, треба нам и пара и времена да би се добро организовали. Постоји сигурно и заинтересованост бизнис сектора (није само Кустурица), али суштина је имати најмање 5-10 контролисано дрчних, упорних појединаца који нису материјално угрожени, а нису ни преоптерећени до краја пословним и породичним обавезама. То је много тежи проблем, него финансијска подршка, коју нудиш. Ако бисмо успели имати добру локалну групу у том крају, и ако желиш да допринесеш, опет мислим да је боље уместо у станичну зграду да уложиш у промоцију туристичке понуде свог краја, и све то оријентисати у односу на железницу. У наредних пар година ће се ремонтовати Београд - Бар и опет ће бити могуће имати Београд-Ужице за 2 сата 15 минута. Са наставком кампање, могуће је отворити и унапредити доста радних места у туризму, те да туристички лоби притисне надлежне или финасира реконструкцију железничке станице, па чак се заложи и за многа друга унапређења...укључивати и остале привредне гране...али за све то су пре свега потребни људи, који су упорни, и који прихватају да уложе велику животну енергију у нешто из чега доста дуго неће видети резултате.
Hvala na glasu razuma Karlo. Ajde da se okrenemo onima koji zaista imaju zelju da pomognu. Ajde da otvorimo neki fond i da se ode sa parama u Uzice i kaze, evo imamo dovoljno za to i to, omogucite nam da to popravimo. Ne verujem da je lift skup da se popravi. Malo je zacaran krug da se krene od promocije turizma. Tu vec ima turizma. Cak imaju izlozbu Picasa u Uzicu! Ali stanica strava i uzas.
Најбољи начин да станица (или неки други објекат) буде исплатив и добро одржаван, јесте да буде коришћен. Ако је нешто добро коришћено, или ће само транспортно предузеће одржавати терминал из својих прихода, или ће се терминал издржавати од пратећих услуга (изнајмљивање локала и рекламног простора), или ће постојати кротична маса у јавности, пред којом је обнова станице из јавних фондова велики предизборни поен.
Ред цене периодичног генералног оправка само лифта је око 20.000 евра, а када урачунамо и све остало, долазимо до вероватно преко 100.000 евра за реконструкцију целе станице. Мислим да је последњи начин да се тако нешто среди прикупљање добровољних прилога, иако сама имаш велику добру вољу за исто. Сакупљање прилога би се у нашој јавности доживело на следећи начин: "Поправљају лифт у станици коју нико не користи, а у болницама, само што жабе не искачу из веце шоља колико је све распало, наше насеље нема вртић, па жена ни не може да се запосли итд."
Многе железничке станице на прузи Београд - Бар су ремек дела тадашње архитектуре, али су замишљане на нереалним економским основама, односно без доброг система сарадње са привредним системима. Зато од њихове изградње нису имале озбиљне интервенције на одржавању објеката.
Постоји један модел улагања, јавно приватно партнерство, при којем би инвеститор имао обавезу реконструкције и одржавања станице, а за узврат имао приходе од издавања пословног простора. Довољно је да буде омањи супермаркет, пошта, банка, мењачница, киоск, ресторан, пекара, кафе-посластичарница, продавница сувенира, више него довољно да се цела станица издржава. Поред тога, станични холови многих станица су погодни за галерије, изложбе, покретне музеје, солистичке концерте, као простор за јавни увид у развојне пројекте итд. На Железницама Србије не постоји пословни менаџмент, и нису свесни колико стварно вреди њихова имовина, самим тим, ни за шта "нема пара".
Ако би се скупило доста нас да организујемо Д.О.О да затражимо да уђемо у јавно приватно партнерство по предложеном моделу, наилазили би на препреку за препреком. Безброј "не може" које у ствари има значење "може ако ме поткупиш". Партократски систем је замишљен тако да има гордијев чвор бирократских деспота, који гуше било какав конструктиван предлог. Из тог разлога сам и сугерисао улагање у популарисање железнице кроз популарисање туризма, и самим тим стварања критичне масе корисника, што можемо радити потпуно обилазивши конзервативни спутавајући бирократски систем. Изузев Мокре горе и Златибора, туризам у том крају има неки минимум, животарење, практично не постоји за целокупно потенцијално тржиште. Ако погледате билборде и рекламе по трамвајима у Београду, највећа бања у Србији је Терме Чатеж у Словенији. Разумеш сада?