Železnice - infrastruktura

[medjutim]

Maire, a kakve veze ima što je cena izgradnje koloseka ista (a nije tamo gde treba ispravljati krivine) ako je ukupna cena svakako bitno veća?

Pa nećemo valjda da pravimo prugu za 200 km/h koju ćemo da denivelišemo kad bude para, a kontaktnu mrežu da menjamo ne znamo ni mi kad?

Daj da pravimo ono što možemo da održavamo i što neće tražiti ogromne subvencije da bi moglo da funkcioniše..

 

[tragac]

direktor » 26 Dec 2015 09:15 am[/url]":3hjck6et]Platio si 3 dolara jer je kina ima ekonomiju obima i milijardu i kusur stanovnika i sto je KPK rekla da ce to biti cjena karte jer in se moze

Upravo tako. U Nemačkoj, putovanje ICE vozom je tek za nijansu jeftinije nego avionom na istoj relaciji. A u Kini centralni plan štedi mnogo novca, ko zna koliko je njima mali trošak bio za gradnju kako pruga tako i vozova, i po kojoj ceni oni nabavljaju struju.

Srbiji bi u nekoj lepoj budućnosti trebala mreža brzih pruga, jer je zemlja premala za gust avionski saobraćaj a opet dovoljno velika da putovanje iz Zaječara, Niša, Vranja i Subotice u Beograd potraje. No treba stvoriti prvo klasu ljuti platežno sposobnih da daju 20-25 evra za 100 km putovanja vozom koji ide iznad 200 kmh. Dok se to ne desi treba makar imati glavne pružne pravce na 120kmh bez laganih vožnji.

 

[ink]

tragac » 26 Dec 2015 01:42 pm[/url]":y2b2q2ae]No treba stvoriti prvo klasu ljuti platežno sposobnih da daju 20-25 evra za 100 km putovanja vozom koji ide iznad 200 kmh. Dok se to ne desi treba makar imati glavne pružne pravce na 120kmh bez laganih vožnji.

Ta klasa ljudi vec postoji samo sto im je lakse da sipaju tih 25 evra u dzip i voze 200+ niz autoput.

 

[Igor]

Ta klasa postoji ali nije presudna i njen udeo je dosta manji od nekog obicnog sveta koji raspolaze sa manje para.

Cilj je da vozovi i pruge pre svega postanu konkurentne autobusima tj da budu brze i udobnije voznje za manje para sto je vec slucaj. Mislim da se to moze postici prugama od 120kmh a da ne govorim 160-180kmh na pojedinim pravcima. Imamo Stedlere kao finu osnovu za udobnu voznju fale nam vagoni da bi stvar bila kako tako kompletna naravno racunajuci da se pruge srede makar glavni pravci.

 

[Kokos]

Štedler je sve samo ne osnova za udobnu vožnju. Voz kao voz je odličan, tih je, ne primećuje se kada ubrzava, ne trese se kada vozi preko 80. Ali fali prostora za noge, bolji raspored i udobnija sedišta.

 

[tragac]

Ta klasa treba da bude većinska, a ne kao sad 5% sa nivoom obrazovanja ispod proseka nacije, i naravno daleko ispod proseka prihoda. A ni autoput ne dopire svuda gde bi trealo. U Španiji, Južnoj Koreji i još nekim zemljama koje su razvile mrežu vozova velikih brzina, oni ne samo da počinju da zamenjuju avionski prevoz, već smanjuju i broj putničkih vozila na autoputevima. Ljudi koriste kola samo do stanice brzog voza, ali tamo taj sloj čine inženjeri, lekari, uspešnije zanatlije, administracija i činovnici, ljudi koji su naučili da železnica nije znak slabog socijalnog statusa, a ne kao ovde krimosi i skorojevići, po koji keramičar, i ljudi koji su nepotizmom došli do visokih položaja.

 

[Igor]

Pa ako se skrati vreme voznje misilm da moze postati konkurentan autobusu na mnogim linijama

 

[Mair]

@medjutim

Ako remontuješ ili gradiš novu prugu, a nisi eliminsao pružne prelaze i nelogična ukrštanja koloseka to se onda zove skupa železnica. Kojoj će voz da kasni iz raznoraznih razloga i situacija na takvim prugama, taman da se kreće maksimalno 120km/h, ali najvažnija je prosečna brzina kretanja. Da bi bila prosečna brzina 80km/h ili 120km/h pruga i sve ostalo treba da bude za maksimalno 160km/h ili 200km/h. Na primer to se najbolje da primetiti na dužim razdaljinama, a pogotovu za vozove u tranzitu.

 

[kingmanowar]

@laki sine
koliko ti imas godina? Ako si mlad sve ti je oprosteno.

Ako ti mama i tata nisu pricali mozes lepo da nadjes na google i da se sam uveris. SFRJ je od nerazvijene zemlje dospela do srednje razvijene zemlje pre raspada. Cak i po tim merilima ovde se moglo normalno ziveti. Svi su imali posao, povoljne kredite za stan, moglo se ici na zimovanje i letovanje, mogao se kupiti novi stojadin svake 2 godine, i nisi bio prijavljen na minimalac a resto primao na ruke. Imao si drzavu koja funkcionise. I to samo zato sto se nije toliko kralo!!!

Sine, moji roditelji su krajem osamdesetih podigli kredit da dozidaju sprat na kuci, isto leto kupili novog keca i cela porodica je otisla na more!! A znas sta su radili? Bili su bankarski sluzbenici, tj. sefovi ekspozitura i to srednjom strucnom spremom. Vidis sine, nekada se cenilo sta znas da radis!!! I ceo kredit su otplatili do rata. Tako da nemoj da mi pricas kako smo siromasni bla bla bla and shit.

Sto se tice prirodnih bogatstava Srbije, pa ima ih mnogo. Imas jednu Vojvodinu, imas zelezaru u smederevu, imas basen Bor, rudnike.......da ne nabrajam sad, i sve gubitasi po nasoj vlasti. Ok, sada to jesu, a jel znas zasto? Zato sto ti je tehnologija zastarela, zato sto pare namenjene za osavremenjivanje zavrse u dzepovima politicara i mafije. Pa normalno da ne mogu da budu konkurentni sa tom tehnologijom. Meni i danas nije jasno kad zemljoradnici kukaju, bila susa, bile provale oblaka.....pa majku mu jel 2015-a ili 1800-a? Imas tehnologiju danas da mozes da utices na te stvari.

E sad, kazes dosta ti je brzina 80-90km/h za zeleznicu. Mozda se ne secas ali kad se gradila Gazela i cela petlja, mnogi su se pobunili sta ce nam most sa 3 trake, to je uzaludno trosenje para...... i sta imas danas? Da ni te 3 trake nisu dovoljne, i ne samo to, nego da i jos jedan most nije dovoljan da resi guzve. Tako da, treba biti racionalan i reci, ok 300km/h je mnogo za Srbiju nepotrebno, ali brzine 160-200km/h za koridor 10, i brzine 120km/h za manje opterecene pravce su skroz realne.

@mair

U Italiji intercity se ukrsta sa lokalnim putevima a opet ide 160km/h. Frecciarossa se recimo nigde ne ukrsta sa putevima.

 

[panonski]

RioBL » Sub Dec 26, 2015 8:38 am[/url]":3ou77k90] Iz tog razloga se brze pruge i grade za povezivanje vecih i udaljenijih centara kao sto je pruga Beograd - Budimpesta. I vjerovatno iz tog istog razloga nece se nikad graditi brza pruga Beograd - Valjevo, Beograd - Kragujevac pa ni Beograd - Novi Sad jer takva ulaganja vjerovatno nebi bila opravdana.

Beograd - Novi Sad je deo trase Beograd - Budimpesta.

 

[RioBL]

Naravno. Kao dio trase Beograd - Budimpesta, vjerovatno se isplati napraviti dionicu do Novog Sada (kao sto se isplati i do Indjije ili bilo koje druge tacke na toj trasi) ali praviti zasebno trasu brze pruge Beograd - Novi Sad, vjerovatno se ne bi nikad isplatilo. Previse je kratka i previse mali broj putnika generise.

 

[Kokos]

Ne znam ja da li se tom brzom vozom za Budimpeštu isplati da se zaustavlja u Novom Sadu, on kad se zaleti 200-300 km/h, da li uopšte može da stane?

 

[laki72]

Zivele neznalice i bahati tatini sinovi.

Sa 'sine' se obracaj nekome koga gajis, vaspitavas i izdrzavas.

Taj ulicarski mentalitet odlicno prolazi na medijskim portalima u komentarima, ali ovde na ovom forumu srecom ne.

To sto su ti roditelji kao 'bankarski sluzbenici' otplatili kredit za par godina je posledica niskih kamatnih stopa i inflacije koja je 1989 iznosila koliko?!

Evo par interesantnih citata o nasem bogatstvu:



Ekonomska kriza je otkrila svu bijedu i poraz sustava i politike razvitka gospodarstva. Indikator vrlo niske izvozne snage privede jest podatak da je krajem 1970-ih, tocnije 1978, izvoz po glavi stanovnika bio svega 259 USD, dok je u Grckoj bio 362, u Spanjolskoj 358, ...

 Inflacija u Jugoslaviji rasla je ovim tempom: 1980. - 30%, 1981. - 46%, 1984. - 53%.


31.7.1989 - Kurs dinara: 22.500 za američki dolar (prema 2.700 u avgustu '88).

1.9.1989. Četvorocifrena inflacija u SFRJ: 1181 %.

1.11.1989. - Izdata novčanica od 1.000.000 dinara (lik djevojke sa maramom); inflacija u Jugoslaviji 1470% na godišnjem nivou.

 
A evo i ovako, pa ti izracunaj kumulativnu inflaciju za odredjen period, cenim da znas matematiku:

Oces sad i podatke o deficitu koji takodje rastao iz godine u godinu, ili ti je jasnije da smo ziveli a istini za volju i dalje zivimo bolje nego sto nam realne mogucnosti dozvoljavaju (ma kako nam to neverovatno izgledalo)???

 

[Karlo del Ponte]

kingmanowar » 26 Dec 2015 05:58 pm[/url]":20x4u671]@laki sine
koliko ti imas godina? Ako si mlad sve ti je oprosteno.
итд.

Ја ћу овде цитирати самог себе са друге теме:

На жалост, у нашем друштву се не износе подаци о економској добити инфраструктурних пројеката (банке их добијају проформе, у широј и стручној јавности их нема), тако да се све своди на тапшање једном руком. Било који предузетник који не разматра добитке, просто улазећи само у инвестиције, осуђен је на банкрот јер "тапше једном руком". Кредиторима није битна добит од инфраструктурног пројекта, већ само гаранција државе која ће плаћати кредит, и одређени грађевинско-индустријски лобији, који су у спрези са страном кредитора. Политичарима је важно сликање, и укључивање спонзора својих партија у послове. Са таквим моделом пословања, држава економски тоне, и себе доводи у ситуацију да буде уцењена. Сам економски раст изостаје због низа фактора, али један од најважнијих је погрешно усмеравање инвестиционих средстава.

Са друге стране је сразмерно дохотку троструко задуженији Јапан, али који уредно сервисира дугове, зато што ни у један пројекат не улази са нереалним очекивањима (економским, и свим другим).

Овде се у дискусији са брзинама гађа као са трулим парадајзима на врхунцу сезоне... :?

О брзинама се говори као о ствари престижа, а не у односу на економске и функционалне параметре. Као позитиван пример можемо навести управо Мађарску, која само од Будимпеште ка Бечу има 160км/с (и то не целом дужином), али на свим осталим главним пругама има 80-120км/с и у принципу возове на сваких сат времена (по негде сваких пола сата). Набавља нове возове, али истовремено одржава 1300 вагона, које модернизује (док Србија нема баш никакав план за вагоне, а има бољу кадровску базу за исте, најскупљи ресурс). У њиховој земљи нова бржа веза ка Сегедину је корак у фазном развоју, као економски здравој стратегији.

Шта је у Србији здрава стратегија:

под 0 "кадровска реконструкција", забрана већини запослених у Немањиној 6 у Београду прилазак железници на најмање километар (копнена зона безбедности). Реформа спроведена под надзором тима немачких, јапанских или шведских стручњака за људске ресурсе, за које не треба штедети новац. Укидање забране озбиљне стручне праксе за железничке инжењере и техничаре. Циљно запошљавање одређених кадрова.
под 1 уколико није извесна национализација комплетног аутобуског и камионског превоза, давање једног дела траса возова на слободно тржиште превозника, са условом да је извршно особље прошло школовање у Србији (заштита домаћих радних места).
под 2 средњи и капитални ремонт свих делова Коридора 10 са брзинама испод 80км/с.
под 3 поништавање приватизације пратеће железничке индустрије, намештање већих железничких послова домаћој оперативи до стицања пословног капацитета за послове за иностранство.
под 4 средњи и капитални ремонт Београд - Врбница (Бар) и главних регионалних пруга.
под 5 брзине преко 120км/с и остало.

 

[TranspoWarrior]

Mair » Sat Dec 26, 2015 1:14 pm[/url]":u8cp2i66]Samo ovo oko brzine pruge, jer vidim da su se mnogi nalupali, pa da to nepreraste u zarazu. Danas 2015 godina kada se pravi pruga cena izgradnje samog koloseka za 200km/h je ista kao i za 120km/h, a razlika je u kontaktnoj mreži i u ukrštanju pruge sa lokalnim putevima u nivou rampe. Na primer nova pruga za Pančevo može 160km/h, ali zbog kontaktne mreže je 120km/h.

Nije.

Stari propisi (pravilnik 314) poznaje konvencionalne pruge za brzine do 160km/h i pruge za velike brzine preko 160km/h. Novi propisi nam ništa novo nisu doneli, pa ova podela još stoji. Brze pruge (odnosno pruge za velike brzine, pošto pruga nigde ne žuri), su sve one za brzine preko 160km/h, a tačna konačna brzina zavisi od toga kako se dogovorimo šta nam se isplati. Čujem da kancelar voli 200, pa smo se dogovorili da nam se isplati 200. Ali cena nikako nije ista, razlike postoje. Da ne idem u priču o radijusima (1000m vs 3000m) i broju mostova i tunela, pada mi na pamet par stvari koje povećavaju cenu samog koloseka:

- Za brzine do 160km/h je prema propisima još uvek moguće primeniti šinu slabijeg kvaliteta 49, za ove preko isključivo UIC60, koja je skuplja.
- Za brzine preko 160km/h, šine se obavezno vare u dugi trak, koji zahteva više kolosečnog pribora, što povećava cenu.
- Na osnovu brzine, računa se vertikalno i podužno statičko i dinamičko opterećenje koje diktira broj i vrstu pričvrsnog kolosečnog pribora, pa i broj samih pragova. Veća brzina => više pribora => veća cena.
- Nadvišenje spoljne šine je veće za veće brzine, što povećava veličinu trupa (donjeg stroja), i količinu dopunskog pribora.
- Za 200km/h slobodni profil je širi za 1.5m, a zaštitna zona za 2m, što širi tunele, mostove, rastojanje između koloseka i povećava cenu objekata i eksproprijacije.
-...

 

[panonski]

RioBL » Sub Dec 26, 2015 10:29 pm[/url]":1k257kmz]Naravno. Kao dio trase Beograd - Budimpesta, vjerovatno se isplati napraviti dionicu do Novog Sada (kao sto se isplati i do Indjije ili bilo koje druge tacke na toj trasi) ali praviti zasebno trasu brze pruge Beograd - Novi Sad, vjerovatno se ne bi nikad isplatilo. Previse je kratka i previse mali broj putnika generise.

Deonica Beograd - Novi Sad je jedna od retkih linija kod nas koja ima putnika i koja donosi profit. Ocigledno ne koristis taj pravac. Ne samo sto se vozim na toj relaciji, vec imam i pogled na prugu. Cesto idu Stadleri u sinhronu (puni putnika), a neko je pominjao da ce ici i po tri voza odjednom, sto je po meni voz, mada ne znam koliko je to izvodljivo.

Uz cene do 500 dinara i uz brzine 160km/h (pa navise), autobuski prevoz na ovoj relaciji potpuno gubi konkurentnost.


Na stranu sve ovo, ne vidim razlog zasto bi iko pravio zasebno brzu prugu NS-BG, kada pruga vec postoji. Svasta.

 

[RioBL]

TranspoWarrior » Sun Dec 27, 2015 2:14 am[/url]":1jix9g2c]
Brze pruge (odnosno pruge za velike brzine, pošto pruga nigde ne žuri), ...

:kk:

A u vezi brze pruge BG - NS, evo jedne ilustracije...



Ovaj dijagram pokazuje kretanje kineskog voza na relaciji Tianjin - Peking koja je otprilike kao i BG - NS.

Moze se vidjeti, da putovanje koje traje 39 minuta i ima maksimalnu brzinu preko 300km/h u stvari ima prosjecnu brzinu oko 150 km/h i da veliki dio puta otpada na brzine ispod 100 km/h.

Ako sad vozovi izmedju BG i NS putuju 80 minuta, postavlja se pitanje koliko bi bila opravdana investicija koja bi to putovanje skratila za 10 minuta (pruga za 200km/h). (da ne govorim o investiciji "300" kao u Kini, koja bi putovanje skratila na 39 minuta)!?

 

[loyola]

@panonski karta nema sanse da toliko ostane, bar dupli skuplja ima da bude... I sad je pitanje koliko im se isplati sa tom cenom da voze


Sent from my iPhone using Tapatalk

 

[Gedeon]

TranspoWarrior » Sun Dec 27, 2015 2:14 am[/url]":32hzhe4p]
Nije.

Stari propisi (pravilnik 314) poznaje konvencionalne pruge za brzine do 160km/h i pruge za velike brzine preko 160km/h. Novi propisi nam ništa novo nisu doneli, pa ova podela još stoji. Brze pruge (odnosno pruge za velike brzine, pošto pruga nigde ne žuri), su sve one za brzine preko 160km/h, a tačna konačna brzina zavisi od toga kako se dogovorimo šta nam se isplati. Čujem da kancelar voli 200, pa smo se dogovorili da nam se isplati 200. Ali cena nikako nije ista, razlike postoje. Da ne idem u priču o radijusima (1000m vs 3000m) i broju mostova i tunela, pada mi na pamet par stvari koje povećavaju cenu samog koloseka:

- Za brzine do 160km/h je prema propisima još uvek moguće primeniti šinu slabijeg kvaliteta 49, za ove preko isključivo UIC60, koja je skuplja.
- Za brzine preko 160km/h, šine se obavezno vare u dugi trak, koji zahteva više kolosečnog pribora, što povećava cenu.
- Na osnovu brzine, računa se vertikalno i podužno statičko i dinamičko opterećenje koje diktira broj i vrstu pričvrsnog kolosečnog pribora, pa i broj samih pragova. Veća brzina => više pribora => veća cena.
- Nadvišenje spoljne šine je veće za veće brzine, što povećava veličinu trupa (donjeg stroja), i količinu dopunskog pribora.
- Za 200km/h slobodni profil je širi za 1.5m, a zaštitna zona za 2m, što širi tunele, mostove, rastojanje između koloseka i povećava cenu objekata i eksproprijacije.
-...

Prve četiri točke ne stoje. To jest, stoje, ali... nitko danas (osim ako je lud) ne bi išao raditi magistralnu prugu koja: a) nema UIC60 šine, b) koje nisu varene u dugi trak, c) koje nisu za prag vezane elastičnim kolosiječnim priborom, d) nema pragove na razmaku 60 cm.

Tako ste napravili remont Golubinci-Ruma, i taj kolosijek može ići za do 200 km/h bez problema.

Puno veći troškovi pruge za 200 km/h su:
-pojačano održavanje kolosijeka (manja tolerancija odstupanja)
-potreba denivelacije svih prijelaza
-in-cab signalizacija
-veći radijusi zavoja (pogotovo ako je namijenjena za mješoviti promet) i pojačano trošenje zbog velike razlike u brzini teretnih i putničkih vlakova pa u zavojima postoji suficit, odnosno deficit nadvišenja
-objekti sposobni preuzeti veća dinamička opterećenja

Na HŽ-u rekonstrukcije postojećih magistralnih pruga rade se za 160 km/h, ali s ispravljanjem krivina na radijuse koji će u budućnosti omogućiti do 200 km/h. Također, svi objekti koji se rekonstruiraju rade se za statičko opterećenje 25 t/os i dinamičko od 200 km/h.

 

[panonski]

RioBL » Ned Dec 27, 2015 9:14 am[/url]":3pzs1agc]

TranspoWarrior » Sun Dec 27, 2015 2:14 am[/url]":3pzs1agc]

Ako sad vozovi izmedju BG i NS putuju 80 minuta, postavlja se pitanje koliko bi bila opravdana investicija koja bi to putovanje skratila za 10 minuta (pruga za 200km/h). (da ne govorim o investiciji "300" kao u Kini, koja bi putovanje skratila na 39 minuta)!?

Izmedju BG i NS voz putuje oko 100 minuta (ranije se desavalo i da voz stane u Sremskim Karlovcima kako bi propustio drugi koji dolazi, pa se dodatno oduzi putovanje), sto je za tako malu udaljenost (oko 75km) mnogo


@loyola

U tom slucaju bi mogle da padnu neke subvencije od republike, pokrajine, Beograda, Novog Sada...

Ipak su u pitanju dva najveca grada kod nas, sa najvecom koncentracijom ljudi.

 

[Mair]

@TranspoWarrior

Dobro, razumem šta hoćeš da kažeš i lepo si objasnio. Ne kažem da je maksimalna 160km/h mala brzina za Srbiju, ali ravničarski deo ipak može 200km/h i za naše ekonomske uslove. Evo @Gedeon je to isto napisao što i ti, samo je naznačio ono što sam ja pokušao da uprostim, pa je ispalo da ja mislim da je 200km/h jednako 120km/h.

 

[TranspoWarrior]

Gedeon » Sun Dec 27, 2015 12:58 pm[/url]":7blhadw5]

Prve četiri točke ne stoje. To jest, stoje, ali... nitko danas (osim ako je lud) ne bi išao raditi magistralnu prugu koja: a) nema UIC60 šine, b) koje nisu varene u dugi trak, c) koje nisu za prag vezane elastičnim kolosiječnim priborom, d) nema pragove na razmaku 60 cm.

Tako ste napravili remont Golubinci-Ruma, i taj kolosijek može ići za do 200 km/h bez problema.

Priznajem da nesam školovao da procenim ko je lud. Ali znam da se ovi elementi ne određuju prema "nisam lud da ne stavim" i da se ništa ne uzima zdravo za gotovo.

CIPov glavni projekat za izgradnju drugog koloseka Pančevo - Vršac predviđa šine 49E1, pošto propisi ih dozvoljavaju. Kod pribora ne govorim samo o stezaljkama, odnosno pričvršćenjima, nego i spravama protiv putovanja šina i bočnog i podužnog pomeranje pragova, čiji broj zavisi od brzine. Izdizanje šine i veličina trupa je legitiman komentar, jedino za DŠT moram da se složim da se svuda radi, bez obzira na propise.

Kolega Mair je konkretno prokomentarisao za kolosek, pa sam se na kolosek i fokusirao. Ostali troškovi koje si naveo stoje, al nisu bili predmet priče.

Na HŽ-u rekonstrukcije postojećih magistralnih pruga rade se za 160 km/h, ali s ispravljanjem krivina na radijuse koji će u budućnosti omogućiti do 200 km/h. Također, svi objekti koji se rekonstruiraju rade se za statičko opterećenje 25 t/os i dinamičko od 200 km/h.

Pametno. Poz

 

[TranspoWarrior]

Ovaj dijagram pokazuje kretanje kineskog voza na relaciji Tianjin - Peking koja je otprilike kao i BG - NS.

Moze se vidjeti, da putovanje koje traje 39 minuta i ima maksimalnu brzinu preko 300km/h u stvari ima prosjecnu brzinu oko 150 km/h i da veliki dio puta otpada na brzine ispod 100 km/h.

Ako sad vozovi izmedju BG i NS putuju 80 minuta, postavlja se pitanje koliko bi bila opravdana investicija koja bi to putovanje skratila za 10 minuta (pruga za 200km/h). (da ne govorim o investiciji "300" kao u Kini, koja bi putovanje skratila na 39 minuta)!?

Budi oprezan kad donosiš zaključke na osnovu brzine, često zavara. Prepravio sam grafik da ose pokazuju brzinu i pređeni put. Preko 300km/h ide na 80% trase. 10 km na početku i kraju (što oduzima najviše vremena) je ulazak i izlazak iz grada. Da se pravi samo BG-NS, ne bi bilo isplativo. Ali pošto se radi BG-BU, moglo bi i da funkcioniše-

 

[kingmanowar]

@laki

E nasmeja me sine.

pozz

 

[Gedeon]

TranspoWarrior » Sun Dec 27, 2015 3:38 pm[/url]":36eer26d]

Gedeon » Sun Dec 27, 2015 12:58 pm[/url]":36eer26d]

Prve četiri točke ne stoje. To jest, stoje, ali... nitko danas (osim ako je lud) ne bi išao raditi magistralnu prugu koja: a) nema UIC60 šine, b) koje nisu varene u dugi trak, c) koje nisu za prag vezane elastičnim kolosiječnim priborom, d) nema pragove na razmaku 60 cm.

Tako ste napravili remont Golubinci-Ruma, i taj kolosijek može ići za do 200 km/h bez problema.

Priznajem da nesam školovao da procenim ko je lud. Ali znam da se ovi elementi ne određuju prema "nisam lud da ne stavim" i da se ništa ne uzima zdravo za gotovo.

CIPov glavni projekat za izgradnju drugog koloseka Pančevo - Vršac predviđa šine 49E1, pošto propisi ih dozvoljavaju. Kod pribora ne govorim samo o stezaljkama, odnosno pričvršćenjima, nego i spravama protiv putovanja šina i bočnog i podužnog pomeranje pragova, čiji broj zavisi od brzine. Izdizanje šine i veličina trupa je legitiman komentar, jedino za DŠT moram da se složim da se svuda radi, bez obzira na propise.

Kolega Mair je konkretno prokomentarisao za kolosek, pa sam se na kolosek i fokusirao. Ostali troškovi koje si naveo stoje, al nisu bili predmet priče.

Govorio sam o magistralnim (koridorskim) prugama. UIC60 se ugrađuje prije svega zbog duljeg vijeka kolosijeka gdje postoji teški teretni promet. Naravno da na pruzi koja je primarno za putnički promet ima opravdanja za ugradnju S49.

Što se sprava za pomicanje kolosijeka tiče, to je tako marginalan trošak kad se gleda ukupna cijena da je ušteda na tako nečemu minimalna. Kao i većina ostalih faktora koje navodiš.

Naravno, osim ako je željeznica u tolikoj financijskoj gabuli pa štedi tamo gdje nebi trebala. A znaš kako se kaže, nisam bogat da kupujem jeftino. Takve uštede često kasnije ujedu u guzicu, po onoj "drži vodu dok majstori ne odu".

I kod nas se pokušalo štedjeti stavljanjem vapnenačkog umjesto eruptivnog tucanika ispod betonaca, izbjegavanje sređivanja posteljice i stavljanja geotekstila i geomreža... brzo smo naučili da se ne isplati.