Šta je novo?

Železnice - infrastruktura

U saobraćaj primljeno do sada 18 garnitura. S'tim da je 003/004 van funkcije još neko vreme dok se ne zameni oštećeno automatsko kvačilo. Preostale tri garniture( 013/014,039/040 i 041/042) se očekuju u saobraćaju u skorije vreme.
 
Staklena_Wool_nica":1sm6i7rh je napisao(la):
2. Jasno mi je da je ICS Stadler. Ali rekli ste mi da ICS staje na samo par stanica. Pa kako to pravi smisao kad ovi ostali imaju 3 puta vise stanica, a vreme putovanja sa ICS i 2123 skoro isto tj. malo vise od 4 sata?
Питање је потпуно на месту и улази у суштину проблема. Сама услуга "ICS" изгледа као виц, са обзиром да се за скупљу карту путује незнатно брже. То је последица стања пруга. Док су се на самом почетку "ICS" возови разликовали од локалних путничких по чистоћи, резервацији седишта и постојању бифе-вагона, касније су у општем крпежу наши најбољи вагони завршавали и на локалним возовима. Дешавале су се и црнохумористичне ситуације, у којима се у локалне возове убацују кушет кола.

За "ICS" за Пријепоље и Ниш сматрам да би требало да врате обичне вагоне, јер су знатно удобнији за путовања дужа од 2 сата, само да се врати онај стандард какав је био при почетку увођења услуге "ICS".

Велики проблем је што, уместо да се са новим возовима прошире капацитети, они су у ствари остали малтене непромењени, јер се готово потпуно престаје са оправкама вагона! У 2016. се планира оправак само 30 вагона, и то пре свега због међународног саобраћаја. То је супротна политика у односу на Мађарску, Чешку, Словачку, Хрватску, које су поред набавке нових возова реконструисале и модернизовале на стотине вагона. У великој мери су то управо Гошини вагони, производ који је за разлику од друмских возила из Србије, добио мноштво признања од корисника производа у иностранству! :violina:
 
E moj Karlo...kakvi Gosini vagoni.

Ne mogu da tvrdim 100% ali praksa velikih svjetskih kreditora je da dodjeljuju kredite za razvoj malim drzavama ali ih uslovljavaju kupovinom odredjene opreme.

Drugim rijecima. "Dacemo vam kredit ali ce te ugasiti svoju proizvodnju i biti zavisni o nama."
I naravno, male i slabe drzave koje "ne mogu" bez kredita, pristaju na takve uslove.
 
@RioBL

Jesi li ti uopste procitao ceo Karlov post, pre repliciranja?
 
Remont deonice Mala Krsna-Velika Plana napreduje zaista za nase prilike zaprepascujucom brzinom,gradjevinari rade u tri smene.Za sada,meni kao laiku,sav do sada uradjeni deo remonta izgleda za nase uslove vise nego korektno.
 
laki72":2utwgmk8 je napisao(la):
@RioBL

Jesi li ti uopste procitao ceo Karlov post, pre repliciranja?

Sta sam sad pogrijesio :D

Pa Karlo kaze kako se vagoni mogu remontovati i kako bi to mogla Gosa uraditi a ja sugerisem da od te zelje nema nista jer ti prvo odrede sta ces i kako raditi pa ti onda dadnu kredit.
 
Pozdrav forumaši, pratim već duže vreme temu, ali nisam se oglašavao.

Iz NS sam, načuo sam neke planove opštine Beočin i razočarao sam se.



U Petrovaradinu (Koridor 10) odvaja se kolosek za Beočin. Pruga je dugačka malo više od 17km i završava se u krugu Beočinske cementare. Sagrađena je 1908., a ne koristi se od 2007. godine zbog dotrajalosti. Postojalo je nekoliko najava njene rekonstrukcije, uglavnom predizbornih, a poslednja najava nove opštinske vlasti je da prugu pretvori u stazu za bicikle.
Uputili su ili će tek uputiti zahtev Železnicama i od njih sve zavisi.

Nadam se da će odgovor Železnica biti negativan jer je ovo pravac koji ima potencijal. Ne samo što pruga ulazi u krug cementare koja je zainteresovana za njenu rekonstrukciju, već što se oko cementare grade industrijske zone, a u blizini je i Luka koja izlazi na Dunav.

Ono što je još interesantnije, gradnjom železničkog mosta i spajanjem pruge u Beočinu i Futogu dobili bi železnički prsten*** namenjen putničkom saobraćaju. Pravac bi sigurno bio rentabilan jer prolazi kroz gusto naseljena mesta, a jedini konkurent je gradski prevoznik iz NS koji papreno naplaćuje svoje usluge. Relacija NS-Beočin je 160 dinara, NS-Futog 135 dinara, a Futog je udaljen od Novog Sada 6km.

***Novi Sad - Petrovaradin - Sremska Kamenica - Beočin - Futog - Novi Sad
 
Prugu je vec htjela da obnovi cementara o svom trosku a nidu mogli da se nagode sa stokom u gumenjari .
Plan je bio da zs otplati radove kroz voznju cementa iz cementare
Ovo za putnicki prsten je odlicna ideja jel taj most koji je planiran da se uradi kad se rastavi privremeni zezelj
 
Panonski, dobro dosao na forum.

iznenadilo me je sto si napisao jer nisam uopste znao za ovu prugu a posebno me je iznenadilo kad sam vidio o kakvoj pruzi je rijec.

Po onom sto sam vidio na netu za kratko vrijeme, radi se o pruzi koja je velikim dijelom denivelisana, na nasipu ili u kanalu. Doduse, jedan kolosjek ali sa mnogo izgradjenih objekata duz tih 17km (nadvoznjaka, tunela). Mislim da bi svakako bila ogromna steta da se tako nesto trajno upropasti pretvaranjem u biciklisticku stazu.

Ako vec ne postoji mogucnost brzog organizovanja nekog vida zeljeznickog saobracaja onda bi zeljeznice morale u najmanju ruku da ne izgube vlasnistvo nad trasom i objektima na njoj, tako da iako dodje do uklanjanja sina i postavljanja biciklisticke staze, jednog dana Novi Sad moze na toj trasi izgraditi metro liniju.

Mozda je ovo malo off topic jer ne pripada Beogradu ali korsno za pogledati jer oslikava ospti odnos prema zeljeznici i saobracaju.

Evo par slika, a fina reportaza sa ove pruge se nalazi na sajtu "tece sa dunava"...

https://ssl.panoramio.com/photo_exp...hoto_id=35561965&order=date_desc&user=3513175

35556507.jpg


35559069.jpg


35560648.jpg


35561168.jpg


35561230.jpg


35561437.jpg
 
JohnnyLee":24lkv5y4 je napisao(la):
1. да
2. ИЦС Златибор до Ужица стаје на 7 станица (Раковица, Лазаревац, Лајковац, Ваљево, Косјерић, Пожега и Ужице), путнички на 37. и разлика путовања је пола сата, тј. управо у тих 30 стајалишта где додатно стаје путнички. и не може мање, јер и један и други возе истом просечном брзином (око 50 км/х)
3. Ужице теретна је у Крчагову, Ужице је у граду, одмах поред аутобуске станице
4. без одговора, јер не знам ни ја, а нисам ни сигуран да су сви стигли

Somi303":24lkv5y4 je napisao(la):
Јел иде као IC или као онај други? На сајту има два поласка означена један као IC, а други Б.

иде као 540/541 (ИЦ) и, мислим, као 2400/2401 (ПТ). 340/341 и 342/343 су за Будимпешту (Б), а 344/345 је за Беч (ИЦ)

Zvala puno na kristalnim odgovorima JohnnyeL!
Sto se tice odgovora br. 2, pise u redu voznje da je razlika samo 11min. izmedju 2123 i 513. Stvarno su lose to organizovali, da je 513 tako spor, a retko gde staje.
 
Западе ми овај из Беча са мађарским вагонима. Осећам се као да се возим спејс шатлом у поређењу са нашим вагонима.
 
Ако некога интересује, подела локомотива...

1216-001 je napisao:
Pravi se nova podela lokomotiva između Srbijavoza i Srbijakarga
Lokomotive Srbijavoza su sledeće:
-621-103,104,106,301,302
-661-112,152 i 154 umesto 3 lok serije 666.
-441-316,321,513,601,602,603,604,702,704,706,707,708,709,710,746,748,749,751,752,753
-461-011,013,034 (prevashodno za 432/433,dok će ostale vozove na barskoj pruzi vući serija 441).
 
Karlo del Ponte":7gdn2e00 je napisao(la):
Питање је потпуно на месту и улази у суштину проблема. Сама услуга "ICS" изгледа као виц, са обзиром да се за скупљу карту путује незнатно брже. То је последица стања пруга. Док су се на самом почетку "ICS" возови разликовали од локалних путничких по чистоћи, резервацији седишта и постојању бифе-вагона, касније су у општем крпежу наши најбољи вагони завршавали и на локалним возовима. Дешавале су се и црнохумористичне ситуације, у којима се у локалне возове убацују кушет кола.

За "ICS" за Пријепоље и Ниш сматрам да би требало да врате обичне вагоне, јер су знатно удобнији за путовања дужа од 2 сата, само да се врати онај стандард какав је био при почетку увођења услуге "ICS".

Велики проблем је што, уместо да се са новим возовима прошире капацитети, они су у ствари остали малтене непромењени, јер се готово потпуно престаје са оправкама вагона! У 2016. се планира оправак само 30 вагона, и то пре свега због међународног саобраћаја. То је супротна политика у односу на Мађарску, Чешку, Словачку, Хрватску, које су поред набавке нових возова реконструисале и модернизовале на стотине вагона. У великој мери су то управо Гошини вагони, производ који је за разлику од друмских возила из Србије, добио мноштво признања од корисника производа у иностранству! :violina:

Karlo, da li se zna ukupan broj vagona koji se trenutno koriste? I koliko bi trebalo opraviti?
 
Дошљак":wcx9pxwa je napisao(la):
Ако некога интересује, подела локомотива...

1216-001 je napisao:
Pravi se nova podela lokomotiva između Srbijavoza i Srbijakarga
Lokomotive Srbijavoza su sledeće:
-621-103,104,106,301,302
-661-112,152 i 154 umesto 3 lok serije 666.
-441-316,321,513,601,602,603,604,702,704,706,707,708,709,710,746,748,749,751,752,753
-461-011,013,034 (prevashodno za 432/433,dok će ostale vozove na barskoj pruzi vući serija 441).

боље да дају 666 уместо 661, баш би лепо ишле уз путничке вагоне. и требали су неки 444
 
JohnnyLee":1v28b11h je napisao(la):
боље да дају 666 уместо 661, баш би лепо ишле уз путничке вагоне. и требали су неки 444
Sve lokomotive serije 666 su pripale Srbija voz-u.
Trenutno je 666-003 u saobraćaju ali se i dalje koristi za prevlačenje tereta na prugama oko Požarevca. Dve lokomotive iste serije se trenutno nalaze u Kraljevu na remontu i one će uskoro u saobraćaj.
Lokomotive serije 444 su sve pripale kargu jer su im reduktori za brzinu do 120km/h. Naravno sada će te primetiti da mi i nemamo pruge za veće brzine ali tako je kako je. Ovaj spisak koji je prikazan je trenutno samo na papiru jer se i dalje lokomotive koriste naizmenično u oba preduzeća. Do kada videćemo.
 
Значи још се вага шта ће коме да припадне. Некако ми се чини да ће фалити маневарки у оба предузећа, и дизелки генерално. Беше 666 није баш најпогоднија за путничке возове због грејања?
 
@Panonski
Да ли си ти спреман да одвојиш своје време да се нешто предузме? Ако јеси, Удружење љубитеља железнице је отворено за чланство, и немамо довољно људи у НС и околини. Треба бити спреман да уложиш велику енергију, са резултатима који би произашли након низа година. У активностима, прва станица би морала бити бициклистичка организација, за коју знам да је јака и сложна. Потребне су превентивне мере и добра припрема да се челници града не извлаче причама о подељеном мишљењу.

@RIOBL
gilipter":i07fi0cj je napisao(la):
Karlo, da li se zna ukupan broj vagona koji se trenutno koriste? I koliko bi trebalo opraviti?
Инвентарски парк је око 700 вагона, од чега су 26 релативно нови, а за око 100 вагона би се исплатио велики оправак реда цене 300.000 по вагону, са уградњом дисплеја, аутоматских врата, утичница у купеима, климе, вакуум тоалета, у делу вагона места за бицикле и особе са инвалидитетом. Такви вагони могу саобраћати наредних 20 година без проблема. Цена за све 30.000.000 евра, или око 6 нових Стедлера. Поређења ради, 126 вагона је 42 стедлера.

@RIOBL
Ако је Београд дао 10.000.000 евра без кредита за оспособљавање БГ:ВОЗ-а, шта је то да се оспособи 100 вагона, ако неком грешком држава има неки план? Може да се подухвати распореди на три године.
 
Karlo, mozda me nisi razumio.
Nije problem naci novac za remont vagona. Problem je MOZDA znatno veci.

Naime, medjunarodni kreditori poput EBR, MMF i slicno rade na nacin da odobravaju kredite tako sto drzava koja aplicira za kredit, najprije dostavlja osnovni plan razvoja. Takav plan kreditor mora da odobri da bi se dobio kredit. A da bi ga odobrili, plan u sebi mora sadrzavati elemente koje kreditor smatra za potrebnim.

Primjer:
skoro je bio slucaj sa cijenom elektricne energije u Srbiji koju je odredio MMF i koji je jedan od uslova nametnutih Srbiji. I to je procurilo u javnost. Kako je doslo do toga da MMF odredjuje cijenu el. energije? Tako sto je MMF mocna kreditorska organizacija koja preko davanja kredita vrsi manipulaciju ekonomijama drzava. Odredjuju kad i kakve ekonomske mjere jedna zemlja treba da poduzme.

I tako, kao sto je odredjena energetska politika u Srbiji odlukama MMF-a, lako je moguce da je odredjena i strategija razvoja zeljeznickog saobracaja. Kazem, "moguce je" jer ne mogu biti 100% siguran. Takvi detalji se kriju od javnosti. Ali znam primjer jedne drzave kojoj su obnovu i razvoj elektorenergetskog sistema uslovili UKIDANJEM DOMACE PROIZVODNJE I ODRZAVANJA. Ugovorom je odredjen SIEMENS kao jedini dobavljac. Na taj nacin uposljavaju firme iz zemalja (Njemacka) koje su i najveci donatori u MMF a zemlje korisnike cine ekonomski ovisnim.

Zato se cesto cudimo kako nesto sami ne proizvodimo (ili remontujemo) a imamo resurse.
 
@RioBL

Hvala za dobrodoslicu.

Nadam se da zeleznice nece izgubiti vlasnisto, a i da ce njihov odgovor biti negativan.
Ta pruga bi se i danas koristila, postoji potreba za njom, ali jednostavno je dotrajala i nema uslova za normalno odvijanje saobracaja.


@Karlo del Ponte

Spreman sam koliko mi obaveze dozvoljavaju. Nisam siguran sta bi mogao da bude moj sledeci korak, mada i moja ranija objava jeste jedan mali korak. Pisem u nadi da neko iz Zeleznica prati ovaj forum.
Nisam siguran da li na teritoriji opstine Beocin postoji biciklisticka organizacija, a sumnjam da bi nadlezni bili raspolozeni za neki razgovor.
Razumem ja njih, realno, opstina nema sredstva da tu prugu dovede u normalno stanje i lakse im je da konkurisu za EU sredstva, da sagrade tu stazu i da kazu da su nesto uradili.
Volim ja i vozim bajs, mesece provedem na njemu, ali biciklisticka staza od Futoga do Novog Sada vec postoji. Predje se skelom Dunav i na stazi ste. Pruga donosi mnogo vise koristi. Smanjio bi se broj kamiona (koji su unistili novi put koji je finansirala cementara jer prevoze mnogo veci teret od dozvoljenog), samim tim i nivo zagadjenja, u slucaju putnickog saobracaja razbio bi se monopol gsp-a, zeleznice bi ostvarivale prihod i povratile ulozeno itd.
 
Vrh