Šta je novo?

Železnice - infrastruktura

Sta ce biti s ovom stanicom
S obzirom na znacaj te nadstresnice i na stanje krova, kako moze da se spreci urusavanje?
Ili mora da se gradi nova?
 
Otvoriće je makar na silu na datum kada su obećali otvaranje pruge do Subotice. Odgovornost i moral cele ekipe na vlasti se najbolje može uporediti sa onim likom što se sinoć smeje na mestu nesreće dok još traže ljude.
 
Itekako ima, vece rupe = privremeno nosile vecu tezinu tj. kasnije pukle.
Pogledajte prilog 218285Pogledajte prilog 218286
Nisam građevinac, ali mi je jako sumnjivo sve to sa ankerima na krovu. Zasto su pali
svi držači u istom trenutku? Zamisli da je jedan anker popustio, a ostali da su nastavili da drže, onda bi se konstrukcija zaljuljala, i ne bi pala sinhronizovano. Prvo bi pao osteceni deo pa ostali. Ovde su svi pali na isti nacin, u istom trenutku. Da su lose projektovani, ne bi drzali 60 godina. Svi držači izgledaju isto posle pada. Zato mi deluje da su u rekonstrukciji ankeri modifikovani (uklonjeni???) svi na isti način.
 
Бетонске конструкције овдје нису толики проблем, анализа пројектанта је да је у статичком систему ово изванредно грађен објекат, то је један скелетни армирано бетонски систем, врло стабилан, на њему нису уочени никакви недостаци, значи у саму конструкцију се неће дирати. Ово је та једна љуска која је исто примјењена тад, за наше прилике врло револуционарно уједно и тај естетски изглед фасада и доприњела је њиме. Сами ти радови су везани за кровове. Значи проблем је био дугогодишње неодржавање, процуривање тих кровова.

Интересантно гдје смо налазили да је рецимо подлога била, очито се журило, јако се журило, гдје је подлога за лепљење тих плоча по фасади у изузетно лошем стању, али сад се то покушава тако да се уклања та подлога, да се обезбједи здрава подлога да би се могао тај камен поново љепити. Али настојаћемо задржати максимално све оно како доживљавамо нашу железничку станицу... Почевши од овог фантастичноиг вестибила који је јединствен, конструкција коју имамо кровна, то је једна љуска тестераста фантастична, без потпорних стубова, која ће добити свој нови изглед. И ту ће доћи до формирања једне галерије која ће омогућити да у овим ситуацијама се обезбјеђује пуно тих садржаја за путнике који су неопходни, а које ова станица пројектована 60 -их година једноставно не може да задовољи.

Архитекта Слободанка Бабић, конзерватор саветник, Завод за заштиту споменика Града Новог Сада

 
Poslednja izmena:
Nisam građevinac, ali mi je jako sumnjivo sve to sa ankerima na krovu. Zasto su pali
svi držači u istom trenutku? Zamisli da je jedan anker popustio, a ostali da su nastavili da drže, onda bi se konstrukcija zaljuljala, i ne bi pala sinhronizovano. Prvo bi pao osteceni deo pa ostali. Ovde su svi pali na isti nacin, u istom trenutku. Da su lose projektovani, ne bi drzali 60 godina. Svi držači izgledaju isto posle pada. Zato mi deluje da su u rekonstrukciji ankeri modifikovani (uklonjeni???) svi na isti način.
Najprostije - jedan par da pukne sledeci najblizi preuzima duplu tezinu, puca bukvalno za sekund, svi ostali odmah nakon toga. Nema ljuljanja, bar primetnog. A ni zvuka, pricao sam sa nekim koji su preziveli rusenje nakon zemljotresa i bombardovanja kazu malo zasusti beton, kao mini odron peska/sljunka i tras. I to ako si blizu zida (u kuci/zgradi) da cujes, ovako nista.
 
Ove sledeće padaju.

cokonjar-1236.jpg

tamnic-0613.jpg

bor-0870.jpg
 
Nisam građevinac, ali mi je jako sumnjivo sve to sa ankerima na krovu. Zasto su pali
svi držači u istom trenutku? Zamisli da je jedan anker popustio, a ostali da su nastavili da drže, onda bi se konstrukcija zaljuljala, i ne bi pala sinhronizovano. Prvo bi pao osteceni deo pa ostali. Ovde su svi pali na isti nacin, u istom trenutku. Da su lose projektovani, ne bi drzali 60 godina. Svi držači izgledaju isto posle pada. Zato mi deluje da su u rekonstrukciji ankeri modifikovani (uklonjeni???) svi na isti način.
Moguće je sa su prilikom sanacije krova, odnosno krovnog pokrivača “čačkali” ankere čeličnih zatega. Pretpostavljam da su one na neki način sa gornje strane krova usidrene?! Bilo bi zgodno videti detalj. Uz to, isekli su dva polja betonske nadstresnice, koja je konzolno bila usidrena za fasadu i na to mesto stavili staklo. Dakle moguće je da je time sama konzola oslabljena, a uz stakleni krov dodatno opterećena. Svi ti faktori zajednicki mogli su dovesti do ove tragedije.
 
Najprostije - jedan par da pukne sledeci najblizi preuzima duplu tezinu, puca bukvalno za sekund, svi ostali odmah nakon toga. Nema ljuljanja, bar primetnog. A ni zvuka, pricao sam sa nekim koji su preziveli rusenje nakon zemljotresa i bombardovanja kazu malo zasusti beton, kao mini odron peska/sljunka i tras. I to ako si blizu zida (u kuci/zgradi) da cujes, ovako nista.
Ako pucanje jednog nosaca unistava celu konstrukciju, taj projekat ne bi bio odobren nikada. Mora da postoji koeficijent sigurnosti, jer element moze da strada iz razloga koji nisu poznati projektantu. Npr. greška u izradi.
 
Увек ме снс говна оставе без речи, увек се изненадим изнова какав талог скупља та окупаторска мафијашка организација. Гле чуда све ове неморалне, огавне, задригле и ћелаве, примитивне, босанско-косоварско-црногорске њушке су у снсу.
 
Do sad sam viđao zatege na mostovima, isti je pricip, ali ove mi ne izgledaju kao takve, baš bi voleo pogledati orginalnu dokumentaciju iz nje bi se videla uloga svakog elementa u celokupnoj konstrukciji. Sama sidra su obično masivnije konstrukcije koje se ne mogu sakriti u betonsku kockicu 0,5x0,5 metara. Ja bi rekao da su ona u konstrukciji čeonog zida krova.
Ako bi uzeo u obzir da ovo nije most, da ne se ne očekuje značajan dodatan teret (osim snega, ali nema saboraćaja i sličnog) i da postoji i konzolna komponenta koja drži deo opterećenja, da li misliš da bi sidra mogla biti znatno manja?

Ja se bojim sledećeg: da su sidra stvarno bila u tim kocakama, a da je neko zaključio da je to gore služilo da drži reklame i nije potrebno, a smetalno pri hidroizolaciji...
 
Ako pucanje jednog nosaca unistava celu konstrukciju, taj projekat ne bi bio odobren nikada. Mora da postoji koeficijent sigurnosti, jer element moze da strada iz razloga koji nisu poznati projektantu. Npr. greška u izradi.
Ne znam, ali sigurno nije projektovano da izdrzi pucanje pola nosaca, kao ni jace zemljotrese. A ni da traje 60 godina bez kontrole i zamene.
 
Zavodi za zaštitu spomenika kulture su svakako trn u oku investitorskom urbanizmu AKA kriminalcima koji su u 90% slučajeva građevinski preduzimači u Srbiji. Mesecima i godinama se dotični "muče" da sa raznih objekata poskidaju zaštitu, kako bi iste mogli da poruše, izgrade nove i multipliciraju svoj profit i peru novac. Moćni SNS igrači kao Galens u Novom Sadu to uspevaju lagano. Ovo im dođe kao win win ako optuže jedan takav zavod, i upozorenje svim nadležnim u takvim zavodima za ubuduće. Zlikovci će bukvalno svaki svoj zločin maksimalno iskoristiti da sebi ostvare neku novu direktnu ili indirektnu korist.
 
Ne zaboravimo da je ovo i cena tzv. pacifikacije raznih banditskih i kriminalnih grupa poput državnih navijačkih bandi, tako što su dobili resurse i mogućnost da postanu vodeći građevinski preduzetnici, kojima se aktivno nameštaju državni i javni radovi, te da je građevina i dalje oblast najzahvalnija za ogromne finansijske mahinacije. Sve dok se gradi samo za profit, posebno kada je javni interes u pitanju, brojaćemo mrtve.
 
Vrh