Šta je novo?

Železnice - infrastruktura

Pocetkom godine rekose. A da sada je pocetak godine :p
 
Danas sam cuo da spominju pocetak Februara. Samo nisu napomenuli kog Februara. :lool:
A sto se tice brojnog stanja,ono ce se povecati za jos dva voza do kraja meseca. Samo ne znam gde ce da ih parkiraju u TPS-u.
Inace sutra su planirane probne voznje do Golubinaca i onda ce za Novi Sad. U povratku ce biti zaustavljanje u svakoj stanici radi simulacije rada voza u sluzbi.
 
"Модернизација пруге до краја 2015.
БЕОГРАД

Студија изводљивости о модернизацији пруге Београд-Будимпешта за брзине од 200 километара на сат биће завршена до краја јуна, а радови ће почети до краја 2015. и трајаће две године, најављено је данас у Влади Србије.

То предвиђа трилатерални план сарадње који су данас у Влади Србије потписали представници Србије, Мађарске и Кине и он предвиђа да радови на модернизацији трају две године.

Михајловић је на конференцији за новинаре казала да је данас потписаним документом утврђено да до краја јуна ове године буде завршена коначна студија изводљивости пројекта пруге Београд -Будимпешта и да ће се тада знати тачан начин финансирања.

Према њеним речима, студију изводљивости за Србију ће радити Саобраћајни институт ЦИП и да су све државе потпуно самосталне у избору модела финансирања.

Михајловићева је додала да је данас договорено и да изградња пруге Београд-Будимпешта почне крајем године, а да цео пројекат буде завршен за две године.

Реализацијом овог пројекта, Србија ће коначно имати модерну пругу која ће ићи 200 километар на сат, казала је она.

Министар спољних послова и спољне трговине Мађарске Петер Сијарто казао је да је у Београду данас потписан битан документ који значи корак напред по питању модернизације пруге Београд-Будимпешта.

"Влада Мађарске придаје велики значај сарадњи Кине и средње Европе јер је она у интересу целе Европе и веома смо поносни што заједно са Србијом можемо да будемо део једне инвестиције која сада представља главну инвестицију и пројекат Кине и средне Европе", казао је Сијарто.

Према његовим речима, Србија и Мађарска су веома важне земље у транспорту робе из Кине за Европу и модернизацијом пруге Београд - Будимпешта, кинеска роба ће најбржим путем стизати у Европу, потсетивши да роба из Кине стиже у Европу преко грчке луке Пиреј.

Амбасадор Кине у Србији Ли Манчанг казао је да пруга Београд-Будимпешта није једини пројекат који Србија ради у сарадњи са Кином, не прецизирајући о којим другим пројектима је реч, али је нагласио да постоје потенцијали за сарадњу на изградњи обилазнице, аутопута и термоелектрана."

http://www.rtv.rs/sr_ci/politika/modern ... 57517.html
 
Разговарао сам са једним искусним грађевинцем, везано за предуслове за велике брзине, поред свега 160км/с, и рекао је следеће: Када имамо најједноставнију ситуацију, равница, градња пруге за брзине 80 и 120 км/с, није нека велика разлика у цени, око 10% (800.000-900.000 евра по километру једног колосека). Међутим, 160км/с је двоструко скупље од 120км/с за изградњу, а даље се убрзано повећавају.

Сада да сагледамо неке основне чињенице о Србији:
- Просечна пројектована брзина пруга у Србији за целу мрежу 92км/с.
- Просечна техничка брзина са обзиром на стање колосека 61км/с.
- Просечна брзина путничких возова 43км/с. (у статистици СФРЈ се одвојено рачунало за брзе и локалне возове, што је и једино правилно. Брзи су били мало преко 60, локални око 45).
- Просечна брзина теретних возова 26км/с (у СФРЈ било 30-34).
- Просечна старост колосека око 40 година (век до капиталног ремонта је 40 година, код уредно одржаваних железница требао би бити око 20 година).
- Укидање путничког саобраћаја, или свођење истог на апсурд је резултовало свуда у Србији демографским пропадањем мањих насеља.
- Највећи део индустрије и рудника се налази на споредним пругама.
- За убедљиву већину становништва је свакодневна вожња аутомобила луксуз, а под условом да се поштују неки минимални стандарди већина становника ће бирати јефтинији превоз.
- Кадровска политика је очајна. До краја ове деценије, трећина садашњих железничара ће отићи у пензију. У школовању ускопрофилисаних железничких инжењера и техничара је пракса практично забрањена. Већина оних који су и завршили те школе, ради безвезне послове или одлази у иностранство.
- Само за кадровску реконструкцију би било потребно преко 5 година, и представља тежи изазов од нових локомотива и пруга.
- Најбрже путовање између Софије и Будимпеште је и даље 3 сата брже преко Србије.
- Са свим овим, железнички транзит оставља више девиза у Србији од друмског транзита.
- Домаћа грађевинска оператива има референце само за 120км/с.

Из свега овога се долази да је реални циљни стандард вратити на критичним деловима мреже пројектоване брзине 70-120 км/с, при чему уграђивати савремену опрему, и повећавати осовински притисак и слободни профил колосека (ширина и висина слободног простора кроз који се крећу шинска возила). Пругу за 160км/с урадити на само 20-30 километара пруге, и то на месту где би таква пруга имала и тунел и мостовске конструкције, и галерију, и прелаз преко клизишта, и мочварно тло. То нам је потребно због стицања искуства и референци домаће грађевинске оперативе, и како би се могле тестирати домаће скретнице, прагови и префабриковани бетонски елементи, као и путнички и теретни вагони за брзине 160км/с. Тамо где градимо двоколосечне пруге, исправљати трасу за веће брзине, при чему остављати на почетку 120км/с. Када ни на једној магистралној и регионалној прузи у Србији просечнатехничка брзина не буде мања од 70км/с, и када се наша грађевинска и индустријска оператива припреми, можемо кренути ка већем обиму градње пруга за брзине преко 120км/с.

Када је у питању посао са Кинезима типа све од једном, и даље се не зна да ли ће наша предузећа уопште учествовати у градњи (сем за сировине, и неке јефтиније пратеће елементе, или као подизвођачи), да ли ће се користити наши вагони, и да ли ће на тој прузи уопште важити монопол Железница Србије, слободно тржиште закупа траса, или нека форма регулисаног тржиштам или ће монопол на транспорт имати Кинези?
 
Када де погледају приоритети Србије, ова пруга иако корисна сигурно није приоритет Србије али је битна Кини за продор у источну Европу а тиме и Европу. Рећи Кинезима не било би глупо.

Још један битан фактор у претходној рачуници су и надвожњаци које је потребно изградити за те брзине а због дивље градње за неке и нема места што опет није нерешив преоблем али зна се како те ствари иду килаво
 
Да, постоје и друге важне чињенице:
- На граници ће роба чекати врло дуго иако имаш све чисто, ако не подмажеш царинике. Пошто је цариницима дозвољено да те задрже колико год хоће, то је плодно тле за корупцију, због које на крају многи одустају од транзита кроз Србију, па и од извоза и увоза.
- Неодговарајући возни парк теретних кола, нарочито мањак специјалних затворених кола Хабис и кола за превоз контејнера.
- Већина шпедитера избегава Железнице Србије због њихове непословности, и пристаје на склапање уговора са истима само ако су у питању огромне уштеде и рокови испоруке који нису превише строги. Због непоштовања корисника, највише се превози роба са најнижом тарифом.
- На путно-пружним прелазима имамо огромне губитке (погинули, повређени, кашњења због судара, кашњења због заустављања воза на неисправном прелазу, смањење пропусне моћи пруге, повећање потрошње енергије на поновна покретања воза, смањење продуктивности особља и средстава производње, повећање трошења кочница на заустављање на неисправним прелазима или како би се избегао удес, заравњене површине точка услед наглих кочења, са свим последицама истих). Ту део Руског кредита можемо усмерити на њихову опрему.

20060711131044.jpg

stupid-russians-ram-expensive-bmw-into-railway-crossing-barrier-video-66588-7.jpg

[YouTube]QlsnxmnMyEQ#t=17[/YouTube]
 
Karlo del Ponte":1cc40jxq je napisao(la):
- Домаћа грађевинска оператива има референце само за 120км/с.

Из свега овога се долази да је реални циљни стандард вратити на критичним деловима мреже пројектоване брзине 70-120 км/с, при чему уграђивати савремену опрему, и повећавати осовински притисак и слободни профил колосека (ширина и висина слободног простора кроз који се крећу шинска возила). Пругу за 160км/с урадити на само 20-30 километара пруге, и то на месту где би таква пруга имала и тунел и мостовске конструкције, и галерију, и прелаз преко клизишта, и мочварно тло. То нам је потребно због стицања искуства и референци домаће грађевинске оперативе, и како би се могле тестирати домаће скретнице, прагови и префабриковани бетонски елементи, као и путнички и теретни вагони за брзине 160км/с. Тамо где градимо двоколосечне пруге, исправљати трасу за веће брзине, при чему остављати на почетку 120км/с. Када ни на једној магистралној и регионалној прузи у Србији просечнатехничка брзина не буде мања од 70км/с, и када се наша грађевинска и индустријска оператива припреми, можемо кренути ка већем обиму градње пруга за брзине преко 120км/с.

Mogu samo da ti aplaudiram na racionalnosti. Nema šta da se doda.

Када је у питању посао са Кинезима типа све од једном, и даље се не зна да ли ће наша предузећа уопште учествовати у градњи (сем за сировине, и неке јефтиније пратеће елементе, или као подизвођачи), да ли ће се користити наши вагони, и да ли ће на тој прузи уопште важити монопол Железница Србије, слободно тржиште закупа траса, или нека форма регулисаног тржиштам или ће монопол на транспорт имати Кинези?

Nama odgovara samo koncesija u ovom trenutku. Kako stvari sad izgledaju mi ćemo kupiti prugu od Kineza, tako da će država praktično biti vlasnik. Ne vidim zašto tu ne bi važio monopol, da ni to nema ovo bio se pretvorilo u totalni fijasko. Ali ovo je Srbija verovatno ćemo je prodati za 100 miliona 2020. jer je u gubicima. :lol:
 
A koliki će udar na budžet Železnice i države biti Eurofima krediti nakon eksplozije kursa CHF?
 
Isao sam da slikam most preko kanala danas (17.1.) pa imam i par slika radova na pruzi:

img20150117123542.jpg


img20150117123544.jpg


img20150117123605.jpg


img20150117123613.jpg


img20150117124026.jpg


img20150117124039.jpg


img20150117124045.jpg


img20150117124456.jpg


img20150117124509.jpg


img20150117124515.jpg
 
Železnička stanica Novi Beograd
Za sve forumaše, a posebno za saobraćanu sekciju. Sve fotografije i tekst je preuzet sa sajta Stare slike Novog Beograda :

Izgradnja železničke stanice Novi Beograd, slikano 1970. gdoine.
Zahvaljujemo Nemanji Rankoviću, koji nam je poslao ovu fotografiju.


01.jpg


Toma Devald, direktor Direkcije za izgradnju Novog Beograda, na svečanom otvaranju železničke stanice "Novi Beograd" 26. maja 1970. godine.
Zahvaljujemo Nemanji Rankoviću koji nam je poslao ovu fotografiju.

02.jpg


Svečano otvaranje železničke stanice "Novi Beograd" i nove pruge, 26. maja 1970. godine.
Zahvaljujemo Nemanji Rankoviću koji nam je poslao ovu fotografiju

03.jpg


Prvi svečani voz na železničkoj stanici "Novi Beograd" na dan otvaranja 26. maja 1970. godine

04.jpg


od cira 1 sa fpz
http://politikin-zabavnik.rs/pz/content/beograd-koga-vise-nema?page=4965
 
Најновије саопштење Удружења љубитеља железнице, 20.1.2014.
Искористомо руски кредит за путно пружне прелазе

RUSKI_PRELAZ.jpg


Скорашње несреће на прелазима код Параћина и Јагодине због неисправности опреме. Решење постоји.

Више од две деценије је држава користила железницу да одржава социјални мир, за бесплатан транспорт за градњу аутопутева, или за неплаћени транспорт робе неуспешним државним фирмама. Користила се чињеница да пруге и возила могу трајати и више од четири деценије, и избегавала улагања у железнице све до данас, када су пруге и опрема у изузетно лошем стању. Влада Србије је најавила програм реиндустријализације, али такав програм је неостварив уколико се не уложе озбиљна финасијска средства у пруге и опрему пруга, укључујући и путно-пружне прелазе. Путно-пружни прелази су посебно важни зато што њихова неисправност, осим повећања трошкова и опадања квалитета услуге, узрокује и угрожавање људских живота.

Опрема на већини прелаза је стара и подложна кваровима. У случају квара, или рампа на прелазу буде предуго спуштена, што провоцира возаче да крше прописе, или је рампа стално подигнута, а возови морају да коче и поново крећу. Заустављање возова на неисправним прелазима може знатно повећати кашњења и трошкове транспорта робе и путника, а управо железница треба да учини исплативом привреду, нарочито у мањим градовима и селима. Осим мањих трошкова и веће безбедности, савременија опрема на прелазима утиче последично и на повећање тражње за превозом. Самим тим расте продуктивност, односно повећава се транспорт по запосленом железничару, што је и захтев међународних финасијских институција.

Руске железнице имају хидрауличне рампе на прелазима које се уздижу из коловоза, и тако физички спречавају прилаз возачима који су се оглушили о светлосни сигнал и спуштене бранике на прелазима. (приложено на сликама). Сваке године се на око 250 прелаза поломи око 2.000 браника, што је само додатни доказ зашто треба улагати баш у овакву опрему. То не значи да је оваква опрема решење на свим прелазима. Тамо где је врло велики обим саобраћаја неопходни су надвожњаци, а где су мала брзина и промет и возова и друмских возила, потребно је само обновити знакове СТОП и Андрејин крст, као и уклонити растиње које смањује прегледност таквих прелаза.

Руско искуство и решење сматрамо примереним нашим условима саобраћаја, јер је возачка (не)култура у обе земље на сличном нивоу.

Пример пруге од Београда за Вршац и Темишвар

Најбољи пример пруге где се са унапређењем сигнализације и опреме прелаза постижу велики ефекти је пруга Панчево – Вршац. Колосек је у добром стању, могуће је возити 120км/с, али је због старог типа сигнализације само 100км/с. Тренутно се ради дупли колосек Београд – Панчево. Уколико би се даље према Вршцу заменили још сигнали, скретнице и прелази савременијом опремом, брзи воз би релацију Београд – Вршац прелазио за непун сат!
Повећао би се и капацитет пруге, тако да би железница увећала приходе и од путничког и теретног саобраћаја. Уз то створили би се услови за бољу привредну сарадњу Србије и Румуније. За Темишварце је Београд најближи велеград, и има много становника са обе стране границе који говоре и српски и румунски језик. Са растом стандарда, Румуни могу приуштити себи већу потрошњу на туризам, што је потенцијал који са бољом железницом можемо знатно боље искористити.
 
Danas sam posle duzeg vremena vozio ka Pancevu pa evo i par fotki radova na izgradnji pruge.
Radovi na jednom od nosecih stubova buduceg mosta polako "izlaze" iz zemlje.
dsc0635.jpg


Postavljanje koloseka je stiglo do ulaznog signala stanice Ovca iz Pravca Krnjace.
dsc0642.jpg


Stanica Ovca i radovi u njoj napreduju bas dobro.
dsc0641.jpg


Ugradjene nove ulazne skretnice iz pravca Panceva.
dsc0640.jpg
 
Idemo polako Krnjaca - Ovca, od 20.1.2015.

Pogled ka Pancevackom mostu
8vp85z.jpg


I u suprotnom pravcu
nzk8qs.jpg


U sredini je izgleda jos odavno planiran peron stajalista Krnjaca petlja. Meni nije jasno kako je osmisljena komunikacija sa autobuskim prevozom i samim naseljem?
2vklqic.jpg


Izlaz sa perona i podhodnik sa druge strane
6squlj.jpg


Dolazi voz iz Vrsca za Beograd
5nw40j.jpg
 
Nacin da se ne prekida sinski saobracaj, resenje koje bi ako nismo rasipnici morali primenjivati pri izgradnji metro sistema za tramvajski saobracaj, kao i pri gradni podvoznjaka i glavnih komunalnih instalacija ispod zeleznickih i tramvajskih pruga.
6hnxw5.jpg


Losa vest u Krnjaci, ugradjuju se skretnice iskljucivo za 50 na sat u skretanje. Kako ce se izgleda samo I i IV kolosek koristiti za putnicki saobracaj sa voznjama iskljucivo u skretanje, to odnosi po 1.5 minut vise putnickim vozovima u odnosu na ukupno 120.000 evra vise za skretnice za 80km/h u skretanje za 4 najkori[scenije od 12 skretnica.
2akl4ar.jpg


Inace, ovakav raspored koloseka nije pogodan za krajnju stanicu neke linije gradske zeleznice. Interesantno je da postoji spustanje rampa za sve one koji su na tockovima. Inace, peron je preuzak sto smatram da je lose po bezbednost putnika. Jedino sto je dobro je da ima uslova da se eventualno prosiri.
14jqfs1.jpg


Interesantan je ovaj nas polustmdard za sve one koji su na tockovima. Sa jedne strane osoba sa invaliditetom moze da se lagano spusti na tlo, a onda u podzemnom prolazu ima nekoliko stepenika na dole! A mesta je tu i vise nego dovoljno da se to uradi propisno! Sledece, smatram da je na delu gde je kosina nasipa trebalo napraviti prostor za bar jedan lokal, pekaru, kiosk, prcvarnicu, jer na taj nacin podzemni prolazi postaju bezbedniji i manje zastrasujuci. Takodje, vandalizam se stavlja pod kontrolu! To se desava kada su u nasem sistemu zabranjene prave javne diskusije.
2pt5a2a.jpg


Jos malo fali da se dovrse skretnicke veze od Krnjace prema Pancevu. U daljini se vidi deo saobracajnice, koja ce spajati Pancevacki i Zrenjaninski put, naravno i novi Kineski most.
2zydj78.jpg
 
Malo blizi pogled na novi nadvoznjak. Ono sto se postavlja kao logicno, jeste iskoristiti pravac pruge da se napravi novi drumski i biciklisticki koridor ovim pravcem od Krnjace ka Ovci, a koji bi se nadovezao na Save Kovacevica u Krnjaci. Naravno, tuda provuci komunalne instalacije, naplaviti Plan regulacije i razvijati planska predgradja usmerena na zeleznicki prevoz.
kd0krm.jpg


Ode Beovoz za Pancevo.
nzow82.jpg


Sebes, peron je samo 120 metara. U tom slucaju ostaje glupo pitanje, zasto je u Krnjaci onda 250 metara? Premda je to manje sporno, ako nekom greskom dodjemo do toga da nam zatrebaju vozovi od preko 100 metara, tu uopste nije tesko dograditi.
2q0ir2t.jpg


Idem dalje napred. Do Ovce me je vec uhvatio mrak. U daljini se vide svetla velegrada, koji ce uskoro imati 7 koloseka...
169i7va.jpg
 
Jel se zna šta je sa Flirt-ovima ni traga ni glasa o njima. Oće li skoro da počnu da saobraćaju?
 
Полако, тренутно је у Железницама "сеча кнезова", дошао је уместо Симоновића СПС-ов директор и тренутно се бави далеко најбитнијим стварима за путнике на иначе врло успешној српској железници - дељењем отказа свима који нису СПС кадар и довођење новог старог СПС шљама.
 
Kako je to opet pripalo sps blago nama sace to da raskantaju do kraja
 
Значи ето нама опет брзих пруга Србије. :o
 
stf":3ewn8wni je napisao(la):
Полако, тренутно је у Железницама "сеча кнезова", дошао је уместо Симоновића СПС-ов директор и тренутно се бави далеко најбитнијим стварима за путнике на иначе врло успешној српској железници - дељењем отказа свима који нису СПС кадар и довођење новог старог СПС шљама.

stf,samo da pojasnim. Direktor koji je postavljen na celo firme je u ovom trenutku najbolje resenje. Ne zelim da sad ispadne da ga branim ali covek je prosao sve stepenice pocevsi karijeru kao otpravnik vozova I napredovao je postepeno dok nije stigao tu gde je. Za razliku od Sime tartufa on je kud I kamo kompetetniji da radi posao generalnog. E sad da li je ili nije stranacki kadar u to necu da ulazim vec samo napominjem da je covek od struke I da odavno nismo imali "naseg" coveka na celu firme.
 
Upravo to!

Ako je covek iz struke, to je VEEEEELIKI plus ma iz kakve on stranke bio.
 
Vrh