Da završimo sa temom Vectrona, s obzirom na potpisane ugovore i zvanične pravilnike samo ovlašćeni servisi i remoteri mogu da izvode radove koji su bili navedeni u tenderskoj dokumentaciji.
Ne radi se samo o zaštiti intelektualnog dobra već i samih radova, loše izvedeni radovi od remontera koji ne poseduje licence i sertifikate može da nanese veliku javnu štetu Siemens-u.
To što je SKG hteo da namesti tender našem remonteru i da ga praktično odradimo "na crno" je naš problem i Siemens nas je i na neki način spasio u ovom slučaju.
Sa druge strane, Siemens prilikom Revizija vrši "update" na svojim lokomotivama, najviše mislim na softver.
Na ovogodišnjem sajmu u Minhenu Siemens je predstavio napredniji softver za sprečavanje proklizavanja na mokrim šinama, taj problem je bio veliki hendikep za ove lokomotive, naprednija funkcija će se "update-ovati" prilikom revizija u postojećim jedinicama.
Za međunarodni saobraćaj, verovatno da će u početku ići samo direktni vozovi za Budimpeštu, kao što sam napisao, to će politika ispeglati.
Za nas je najbitnije da u Budimpešti imamo dobre konekcija za nadalje u toj početnoj fazi, posle nekog vremena verovatno će krenuti i neki direktni voz za Beč u organizaciji SV-a i po dogovoru i sa ostalim železničkim upravama.
U periodu od 6 godina od puštanja pruge, krenuće da se otvara tržište i za ostale ideje ili kocepte, da li će to baš biti i "Railjet"? Verovatno da neće ni tada.
Industrija javnog prevoza nikada nije stabilna i često je podložna trendovima i politikama te se i ne tako daleki period ne može znati tačan ishod frekventnosti i broja destinacija.
To da su Mađari ili Austrijanci strogi ne čini ih ništa drugačije u odnosu na druge, svi su strogi i teški za saradnju.
Za sve železničke uprave nove međunarodne linije su samo veliki problemi, kako tehničke prirode tako i finansijske.
Čak i za pogranične vozove mnoge "naprednije" uprave ne mogu da se dogovore pa se tu uključuju političari i dodaju se novci i prave razne kombinacije kako da se oprvada investicija.
Sada kada je tako za pogranične vozove možete da mislite koja je peripetija za jedan međunarodni voz, olakšavajuća okolnost može biti Zelena stranka u Austriji koja drži poluge vlasti i potencijalna Zelena levica koja može osvojiti vlast u Srbiji, uz neka "nadrealna" finansiranja i ekološkom zakletvom možemo nekako dovesti i to čudo u Srbiji.
Poenta je, kada uđu političari na scenu onda same železničke firme i njihovi pregovarači postaju "pijuni" i osim tehničke prirode za slabo se išta više pitaju i sve zavisi od rezultata pregovora "visokih ljudi".
Upravo tu leži ključ našeg probijanja, mi ne trebamo ništa preko železničkih uprava, već direktan politički pritisak.
Ako povedemo takav stav, mediji i javnost će vrlo brzo pritisnuti u Austriji Zelenu vlast da se povežu sa Balkanom ("Austrijska zelena vlast ne želi da poveže Austriju sa Balkanom sa najzelenijim sredstvom za prevoz ljudi, velika sramota kakva je to politika?!") i onda ćemo ubaciti kontra težu na njihovu stranu, što je "de facto" pola posla.
A ovo da li bi se naši vozili sa "Railjet-om", ja garantujem da bi.
Mislim na gastejbajtersku strukturu, živim u kraju gde je to izuzetno prisutno i jako dobro znam kako tu stvari funkcionišu, prva osoba koja uđe u taj "Railjet" će se pohvaliti i u roku od nekoliko dana cela "đela Kobišnica" će sa "Railjet-om" u inostranstvo.
Ako se održi dobra usluga, ako ih ne kinje na granici puno, biće to pun voz gastebajtera kojima uopšte nije bitno oko presedanja u Beogradu, a meni će ispirati mozak kako su došli brzim vozom u Srbijicu.
Upravo unutrašnji saobraćaj mene brine, ne zbog presedanja sa međunarodnih vozova već uopšteno.
Nakon puštanja pruge za Novi Sad nismo imali dovoljno voznih sredstava niti ih sada imamo, vrlo brzo ćemo "pojesti" i ovih novih 18 flirta, a opet nećemo moći da napravimo dobru putničku mrežu u celoj Srbiji.
Mislim da je prioritet da prvo sredimo svoje dvorište, pa da onda maštamo nadalje, "step by step".