Šta je novo?

Železnice - infrastruktura

Postoje za sada tri nivoa ETCS sistema Level 1, Level 2 i Level 3(Istraživanje je još uvek u toku).
Delovi Level 1 su: Eurobaliza koja se nalazi u sredini koloseka, Eurocab i signali pored pruge u Srbiji PZB koji se koristi na pruzi Beograd - Novi Sad i Subotica - Horgoš(odnosi se na ETCS Level 1).
Delovi Level 2 su: Eurobaliza, GSM-R antena i Eurocab.
Delovi Level 3 su: Eurobaliza ,Eurocab i Centralna Komanda(RBC).

Kako funkcioniše Level 1?
Za funkcionisanje ovog nivoa ETCS-a potrebni su signali pored pruge i Eurobalize, Eurobaliza u upravljačnici prikazuje stanje signala kada voz pređe preko nje, u slučaju da je na signalu crveno i mašinovođa ne krene da koči, sistem automatski aktivira sve kočnice na vozu. Eurobaliza takođe dostavlja poziciju voza u bloku dispečerskom centru. Svi podaci se razmenjuju putem Eurobalize koja je povezana optičkim kablovima radi što bržeg prenosa podataka.

Kako funkcioniše Level 2?
U odnosu na Level 1, Level 2 ne mora da ima Signale pored pruge, ali je moguće imati ih u slučaju pada ETCS Level 2 sistema. Na primer Italija nema pomoćne signale na svojim prugama za velike brzine radi uštede prilikom izgradnje. Level 2 je digitalni-radio sistem. Level 2 omogućava u slučaju nekog incidenta na pruzi ispred voza obaveštavanje mašinovođe na taj incident i očekujući reakciju mašinovođe na primer zaustavljanje, korigovanje brzine i tako dalje, u slučaju da mašinovođa ne postupi u vremenu koje sistem odredi, na primer vozu treba 1000m da se zaustavi sistem će sam aktivirati kočnice i zaustaviti voz pre dolaska do mesta incidenta. Voz sam prati svoju poziciju na pruzi između Eurobaliza, putem više senzora (Akcelometara, radara, odometra i tako dalje). GSM-R služi za komunikaciju sa mašinovođom, dostavljanje dozvole za kretanje u bloku(zeleni signal) i dostavljanje tačne pozicije i smera kretanja RBC-u(Radio Block Centre). Eurobalize služe kao pasivna kontrola pozicije da bi se korigovale eventualne greške i odstupanja sistema za praćenje voza.

Kako funkcioniše Level 3?
Level 3 još uvek nije dobio sve sertifikacije pa je malo informacija dostupno za ovaj nivo. Level 3 je sistem skroz zasnovan na radiu bez ikakvih signala pored pruge, brojača osovina i bez Eurobaliza(može se upotrebiti kao backup).
RBC dobija informacije o poziciji voza putem GSM-R-a u realnom vremenu i računa koja je najmanja moguća distanca između vozova u svakom trenutku. Blokovi više nisu fiksni, nego postaju "pokretni", da bi Level 3 uspeo potrebno je da voz garantuje svoj integritet(ako se vagon otkači, da odmah sistem prepozna da se vagon otkačio) pošto nemamo brojače osovina da odrade taj posao. Da bi se ovo ostvarilo razvija se DAC sistem(Digital Automatic Coupling Level 4 i Level 5). DAC sistem treba da postane rasprostranjen do 2030 kada je Evropska Unija dala rok.


Ispod se nalaze slike komponenata koje su pomenute gore, takođe ispod slika se nalaze linkovi sa svim ovim informacijama i mnogo više.

Eurobaliza:
1685041458632.png


GSM-R:
1685041510689.png

RBC:
1685041553318.png



Eurocab:
1685041571036.png


Transmisioni modul na vozu:
1685041578592.png


DAC:
1685041709504.png


 

Izmena saobraćaјa vozova na relaciјi Zvornik -Beograd centar

08:35 „Srbiјa Voz” a.d obaveštava korisnike usluga da dana 25.06. 2023 godine, voz koјi јe pošao iz Zvornika za Beograd centar u 06:52 časova, privremeno staјao u stanici Grošnica zbog naleta teretnog voza, krenuo iz iste sa kašnjenjem od 43 minuta.
Zahvaljuјemo se putnicima na razumevanju.


Stanica Grošnica se inače nalazi na pruzi između Kragujevca i Kraljeva, nema veze sa linijom Zvornik-Beograd Centar. Valjda je pisac hteo napisati "Lešnica" ?

Takođe, ne razumem zašto se stanica u Malom Zvorniku uopšte zove "Zvornik", a ne nosi ime grada u kojem se nalazi? Polovina putnika koji otvore sajt Srbija Voza je u zabuni, jer misle da se radi o Zvorniku u Republici Srpskoj. Pre Malog Zvornika postoji železnički most na Drini koji vodi do nekadašnje zvorničke stanice u naselju Karakaj, ali tu vozovi ne idu već davno-davno. Isto tako su i stanicu u Novom Bečeju mogli nazvati "Bečej", iako odmah preko Tise postoji susedni grad koji se tako zove i do pre nekoliko decenija je takođe imao železnički saobraćaj. Stanica u Smederevskoj Palanci se službeno zove samo "Palanka", a u Srbiji postoji nekoliko Palanki, doduše ne tako blizu jedna drugoj.
 
Poslednja izmena:
Takođe, ne razumem zašto se stanica u Malom Zvorniku uopšte zove "Zvornik", a ne nosi ime grada u kojem se nalazi?
Не видим проблем. Станица Зворник у Републици Србији се налази дупло ближе граду Зворник у Републици Српској него станица Зворник Нови у насељу Каракај у Републици Српској.

Polovina putnika koji otvore sajt Srbija Voza je u zabuni, jer misle da se radi o Zvorniku u Republici Srpskoj.
Где нађе да је баш половина? :ROFLMAO:


Pre Malog Zvornika postoji železnički most na Drini koji vodi do nekadašnje zvorničke stanice u naselju Karakaj, ali tu vozovi ne idu već davno-davno.
Не. Возови за превоз путника ту нису ишли никад, а теретни саобраћај је поприлично добар за наше услове. Пруга Живинице - Зворник је изграђена и пуштена у саобраћај у јануару 1992, те због рата у БиХ путнички саобраћај никад није ни кренуо. Планирана је била и њена електрификација као продужетак планиране електрифициране пруге Ваљево - Лозница која никад није изграђена.
 
U starom telefonu nađoh par fotki iz 2015. ZOVS pomoćni voz stigao je u Priboj u sklopu kompozicije redovnog putničkog voza iz BG. Malo je manevrisano i voz je ostavljen na drugom koloseku a ostatak kompozicije je nastavio ka Vrbnici uz malo kašnjenje zbog obavljanja manevre. Ekipa je potom skinula obrtno postolje na teretnim kolima na prvom koloseku koja su ostala u kvaru.
11174628_10205922468956186_7444547987386608814_o.jpg11209743_10205923281416497_996001772614308170_n.jpg

Na drugoj fotki je vuča sa 10 osovina na samo jedna jedina kola putničkog iz Vrbnice ka BG :D
11411734_10206237812119568_2638581263587599579_o.jpg
 
Јел остао ико у Србији у администрацији да ради?
 
Шта се овде тачно гради, мислим да ли је ово неки тунел, подвожњак, облик ми је чудан, може ли се наћи негде нека визуелизација или слика коначног решења?
Ту пролазе два колосека испод нове двоколосечне пруге. Један колосек пруге за Сомбор и један колосек пруге за Бају.
 
ali ako ja dobro razumem, pruga za Sombor gledano iz pravca Subotice je sa leve strane kao i ova druga za Baju (mada ona je prekinuta svakako) i odvaja se od ovog glavnog pravca, zato sad ne razumem zašto od jednom pruga sa Sombor ide ispod pruge za Budimpeštu?
1685260742888.png
 
ali ako ja dobro razumem, pruga za Sombor gledano iz pravca Subotice je sa leve strane kao i ova druga za Baju (mada ona je prekinuta svakako) i odvaja se od ovog glavnog pravca, zato sad ne razumem zašto od jednom pruga sa Sombor ide ispod pruge za Budimpeštu?

Као што рече Пантограф, на целој прузи се граде денивелисана укрштања - Стара Пазова, Инђија, Нови Сад, Врбас, Суботица. Нигде воз који скреће на бочну пругу неће сећи пут вожње у супротном смеру.
 
U vezi 5 novih EMV-a Srbija Voz je imao prezentaciju od strane CRRC-a i sada se vode sastanci sa partnerima i podizvođačima oko realizacije tog projekta u slučaju da Kinezi dobiju posao.
Kako stvari stoje velika je verovatnoća da će neki Kineski proizvođač dobiti posao, a zainteresovanost je i za "normalne" setove, ali i dvospratne, konačni sud u vezi toga će verovatno biti donet kada se raspiše tender/odabere pobednik..
Veliki je pritisak trenutne Vlade da se ova kupovina obavi sa Kinezima i mislim da je SV stavljen pred svršen čin, uostalom videćemo šta će se dešavati...

U Nišu je SV sredio parcele gde će graditi novi depo, no taj projekat će biti povezan sa prugom za velike brzine između Niša i Beograda pa ćemo se načekati.
Jedan ozbiljan depo je odavno potreban sekciji u Nišu, a i sobzirom na planove trenutnog rukovodstva u vezi budućeg frekventnog saobraćaja u tom delu države svakako je pod "must".

Prvi Flirt iz kredita od EBRD-a je skoro pa skroz kompletiran, ali postoje poteškoće..
Biće koji metar duži od sadašnjih, imaće nešto više sedećih mesta više, a i neke dodatke poput mašine za grickalice, razlike u kolor šemi, komfornija sedišta i ostalih sitnica..
Nemam fotografije, nažalost.


P.S. Nakon mesec dana vozovi između Zaječara i Prahova ponovo voze!
 
Kad sam obilazio TPS Zemun, dobio sam informaciju da se pregovara o modernizaciji/ izgradnji nekoliko depoa u Srbiji. Tako da je ovaj u Nis-u sto se planira za brzu prugu sasvim normalan redosled. Nadam se da pored TPS zemun i njega biti još drugih, sto renoviranih, sto novih.
 
Боки, све што си написао и постовао горе ми се свиђа.
 
Ova kolor šema je izabrana, vozovi će se koristiti za REx i IR linije. Biće aparat za grickalice, par mesta više i koji metar duži. Sedišta neće biti nešto puno bolja od ovih sadašnjih.

Što se depoa tiče, gradiće se i TPS Kijevo.
Lepo.

...evo i nečeg od pre par dana, sa instagrama ko ima nalog, nije kod nas, radi o Španiji
 
Ova kolor šema je izabrana, vozovi će se koristiti za REx i IR linije. Biće aparat za grickalice, par mesta više i koji metar duži. Sedišta neće biti nešto puno bolja od ovih sadašnjih.
Pogledajte prilog 163197
Što se depoa tiče, gradiće se i TPS Kijevo.

To su i meni rekli, da planiraju da naprave TPS Kijevo u neko dogledno vreme ali da će biti manji od TPS Zemun-a.
 
U vezi 5 novih EMV-a Srbija Voz je imao prezentaciju od strane CRRC-a i sada se vode sastanci sa partnerima i podizvođačima oko realizacije tog projekta u slučaju da Kinezi dobiju posao.
Kako stvari stoje velika je verovatnoća da će neki Kineski proizvođač dobiti posao, a zainteresovanost je i za "normalne" setove, ali i dvospratne, konačni sud u vezi toga će verovatno biti donet kada se raspiše tender/odabere pobednik..
Veliki je pritisak trenutne Vlade da se ova kupovina obavi sa Kinezima i mislim da je SV stavljen pred svršen čin, uostalom videćemo šta će se dešavati...

U Nišu je SV sredio parcele gde će graditi novi depo, no taj projekat će biti povezan sa prugom za velike brzine između Niša i Beograda pa ćemo se načekati.
Jedan ozbiljan depo je odavno potreban sekciji u Nišu, a i sobzirom na planove trenutnog rukovodstva u vezi budućeg frekventnog saobraćaja u tom delu države svakako je pod "must".

Prvi Flirt iz kredita od EBRD-a je skoro pa skroz kompletiran, ali postoje poteškoće..
Biće koji metar duži od sadašnjih, imaće nešto više sedećih mesta više, a i neke dodatke poput mašine za grickalice, razlike u kolor šemi, komfornija sedišta i ostalih sitnica..
Nemam fotografije, nažalost.


P.S. Nakon mesec dana vozovi između Zaječara i Prahova ponovo voze!
Mene samo zanima gde i ko će održavati te kineske vozove, i kako će oni saobraćati na pruzi 200km/h kad nemaju ETCS, a čisto sumnjam da će im neko iz Evrope dati(prodati) ETCS(Siemens, Stadler itd.)
 
Poslednja izmena:
Mene samo zanima gde i ko će održavati te kineske vozove, i kako će oni saobraćati na pruzi 200km/h kad nemaju ETCS, a čisto sumnjam da će im neko iz Evrope dati(prodati) ETCS(Siemens, Stadler itd.)

Tестирају они већ двоспратне возове за 200 км/ч по Европи. ЕTCS нема никакве везе са Сименсом или Штадлером. Не видим проблем зашто се не би могао уградити у кинеске возове. Уосталом, ако Westbahn планира да га користи у Аустрији, свакако мора бити опремљен са ЕTCS. Али се свакако слажем да би из тачке гледишта одржавања и практичности боље било да се набави још 5 KISS-eва. Мали контигенти су јако непрактични за експлоатацију.

https://crrczelc-europe.com/ddemu-for-westbahn-austria/


 
Mene samo zanima gde i ko će održavati te kineske vozove, i kako će oni saobraćati na pruzi 200km/h kad nemaju ETCS, a čisto sumnjam da će im neko iz Evrope dati(prodati) ETCS(Siemens, Stadler itd.)
Imaju njihovu verziju ETCS, gorovo iskopiranu.
Dosta su unapredili sistem od onog naletanja dva brza voza.
Nisu oni Grci da voze 200 na nalog otpravnika.
 
Imaju njihovu verziju ETCS
Nisu oni Grci da voze 200 na nalog otpravnika.
ETCS i CTCS nisu ista stvar, drugačija je infrastruktura i arhitektura sistema.
Verovatno će kupiti ETCS od nekog kao što će uraditi za WB, ali treba uzeti u obzir da mnogo je skuplje kupiti 5 kompozicija u odnosu na WB sa desetinom (cena po jedinici ETCS sistema će biti niža).
Kada na to dodamo cenu održavanja treba sesti i dobro izračunati troškove u narednih desetak godina i videti šta se najviše isplati.
 
Arhitektura je ista, ali ima razlike u implementaciji.
Ja bi uzeo KISS, ali očigledno mora da se ovo sad odradi sa Kinezima.
 
Vrh